ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Masovna demagogija ili diktatura finansijskog kapitala?...<br />
padne Nemačke, ideja evropske federacije je, nakon iskustva destruktivnog<br />
rata, osim praktično-političkih ciljeva, posedovala i snažnu<br />
„rasterećujuću funkciju“, naročito u temeljno izmenjenim društvenim i<br />
političkim uslovima obeleženim snažnim <strong>ideološki</strong>m konfrontacijama<br />
između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada. 22<br />
Odnos istoriografije u DR Nemačkoj prema nacizmu bio je određen<br />
opštim <strong>ideološki</strong>m smernicama koje su proisticale iz teorijskih postavki<br />
marksizma-lenjinizma. Odatle je neposredno nakon sloma Trećeg<br />
rajha u sovjetskoj okupacionoj zoni, u sklopu procesa ponovne izgradnje<br />
nemačkog društva na sovjetskim osnovama, nastupila i reinterpretacija<br />
nemačke istorije sa marksističkog stanovišta. Pored <strong>ideološki</strong>h<br />
ciljeva ona je imala i neposrednu pragmatičnu funkciju da u procesu<br />
denacifikacije nemačkih građana, ali i pronalaženja istorijskog legitimiteta<br />
<strong>za</strong> posleratno ukidanje kapitalističkog sistema i izgradnju novog<br />
socijalističkog društva – „nemačke socijalističke države“. 23 Stanovište<br />
koje je neposredno nakon rata <strong>za</strong>stupao marksista Aleksander Abuš,<br />
prema kome je čitava novovekovna istorija Nemačke poprimila osoben<br />
tok koji je omogućio uspostavljanje nacističke diktature, bilo je ubrzo<br />
odbačeno. 24<br />
Nasuprot tome, vladajuća ideologija istočnonemačkih komunista<br />
poklanjala je izrazitu pažnju nemačkoj istoriji još od vremena Reformacije<br />
i seljačkog rata s početka 16. veka, videći u pokretu Tomasa<br />
Mincera preteče komunističke revolucije. 25 Naročitu pažnju istoričara<br />
u „istočnoj zoni“ privlačila je istorija Vajmarske republike i Trećeg<br />
rajha. Objašnjenju ovih razdoblja nemačke istorije, koji su prethodili<br />
uspostavljanju „države nemačkih radnika“, istočnonemački istoričari<br />
pristupali su sa stanovišta vulgarno-marksističkog redukcionizma.<br />
Odatle se okvir istoriografske interpretacije svodio na stav da je<br />
22 Bernd Faulenbach, „Die deutsche Historiographie und die Nachkriegsentwicklung in<br />
Deutschland“, in: Christian Jansen, Lutz Niethammer, Bernd Weisbrod (hrsg.), Von der Aufgabe der<br />
Freiheit. Politische Verantwortung und bürgerliche Gesellschaft im 19. und 20. Jahrhhundert. Festschrift<br />
für Hans Mommsen zum 5. November, Berlin 1995, 99–116, na ovom mestu 105. Uporedi sa: Jean<br />
Solchany, „Vom Antimodernismus zum Antitotalitarismus. Konservative Interpretationen des<br />
Nationalsozialismus in Deutschland 1945–1949“, Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte, 44 (1996),<br />
373–394.<br />
23 Peter Steinbach, „Postdiktatorische Geschichtspolitik. Nationalsozialismus im deutschen<br />
Geschichtsbild nach 1945“, in: Petra Bock, Edgar Wolfrum (hrsg.), Umkämpfte Vergangenheit.<br />
Geschichtsbilder, Erinnerung und Vergangenheitspolitik im internationalen Vergleich, Göttingen 1999,<br />
17–40, na ovom mestu 22–23.<br />
24 Alexander Abusch, Der Irrweg der Nation: Ein Beitrag zum Verständnis der deutschen Geschichte,<br />
Berlin 1947.<br />
25 Robert Walinski-Kiehl, “Reformation History and Political Mythology in the German<br />
Democratic Republic, 1949-89”, European History Quarterly, Vol. 34, No. 1 (2004), 43–67.<br />
187
Change language