ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Masovna demagogija ili diktatura finansijskog kapitala?...<br />
svome izlaganju postavio na problem miliona nemačkih ratnih <strong>za</strong>robljenika<br />
odvedenih na prisilni rad u SSSR kao i sudbinu lica nemačke<br />
nacionalnosti prognanih iz istočne i jugoistočne Evrope. Konačno, u<br />
odnosu na pitanje istočnih granica, kancelar je ustvrdio da se „ni pod<br />
kojim uslovima ne može prihvatiti“ odvajanje teritorija istočno od linije<br />
Odra–Nisa, koje su „unilateralno prisvojile sovjetska Rusija i Poljska“.<br />
U odnosu na budući razvoj SR Nemačke, kancelar je uka<strong>za</strong>o da nakon<br />
potpunog kolapsa uzrokovanog nacističkom vladavinom, saradnja sa<br />
okupacionim vlastima predstavlja jedinu mogućnost <strong>za</strong> postepeno sticanje<br />
slobode i ravnopravnog položaja. Iznova naglasivši pripadnost<br />
nemačkog naroda „<strong>za</strong>padnoevropskom svetu“, Adenauer se <strong>za</strong>ložio<br />
<strong>za</strong> ubr<strong>za</strong>no priključenje Nemačke budućem savezu evropskih država i<br />
okončanje vekovnog francusko-nemačkog sukoba čime bi bile stvorene<br />
pretpostavke <strong>za</strong> uspostavljanje mira i sigurnosti u <strong>za</strong>padnoj Evropi. 9<br />
Sličan pristup nacističkoj prošlosti delio je i prvi predsednik SR<br />
Nemačke Teodor Hojs. Kao pobornik liberalnih vrednosti, on je uzroke<br />
nacizma pronalazio u modernom dobu obeleženom porastom ateizma<br />
i materijalističkog poimanja sveta. U govoru prilikom otvaranja<br />
spomen-obeležja nekadašnjem logoru u Bergen-Belzenu, u novembru<br />
1952, Hojs je istakao da „Nemci ne smeju nikada da <strong>za</strong>borave šta su<br />
učinili njihovi sunarodnici“ tokom „sramnih godina“ Drugog svetskog<br />
rata. Naglašavajući odgovornost nemačkog naroda <strong>za</strong> stravične<br />
zločine počinjene u njegovo ime, on ipak nije propustio priliku da<br />
ukaže na logore koji i dalje postoje „u sovjetskoj zoni“ tj. DR Nemačkoj.<br />
Nastojeći da utvrdi činioce koji su omogućili masovno ubijanje evropskih<br />
Jevreja tokom godina Drugog svetskog rata, Hojs je smatrao se<br />
ono ne može objasniti isključivo posredstvom pozivanja na tradicionalno<br />
prisutnu mržnju prema Jevrejima, razlozima verski motivisanog<br />
fanatizma ili, pak, društveno-ekonomskim činiocima. Deleći ubeđenje<br />
da je uništavanje Jevreja predstavljao potpuno nov fenomen u evropskoj<br />
istoriji, on je njegove uzroke vezivao <strong>za</strong> razvoj modernih društava<br />
tvrdeći da je „provala biološkog naturalizma poluobrazovanih dovela<br />
do pedanterije ubijanja kao čisto automatskog procesa, bez ikakve<br />
potrebe <strong>za</strong> skromnim moralnim standardima“ što je, po Hojsovom<br />
sudu, predstavljalo „najgoru izopačenost ovog vremena“. 10<br />
Vođ obnovljene Socijaldemokratske partije Kurt Šumaher <strong>za</strong>stupao<br />
je stav da je naci<strong>za</strong>m predstavljao posledicu nemačkog imperijalizma<br />
koji se poka<strong>za</strong>o brutalnijim i agresivnijim u odnosu na imperi-<br />
9 Konrad Adenauer, nav. delo, 163–169.<br />
10 Theodor Heuss, An und über Juden. Aus Schriften und Reden (1906–1963), hrsg. von Hans Lamm,<br />
Düsseldorf 1964, 135–140.<br />
181
Change language