ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja

Političko nasleđe antifašizma
njem kongresu Kominterne, jula–avgusta 1935. godine, na kojem su
istaknutu ulogu odigrali Georgi Dimitrov i Palmiro Toljati (Togliatti).
Orijentacija ka Narodnom frontu predstavljala je dobro nađeno
rešenje za obnavljanje revolucionarne borbe u novim uslovima i na
revolucionarno-demokratskim osnovama, uz odbacivanje sektaštva
i izolacije, karakterističnih za raniju liniju Kominterne. Šteta koju je
načinila politika izjednačavanja socijaldemokratije sa socijal-fašizmom,
kao i zadrta socijaldemokratska propaganda stavljanja znaka jednakosti
između nacista i komunista –„Nazis und Kozis“ – bila je skupo plaćena
učvršćivanjem Hitlerove vlasti u Nemačkoj.
Nova definicija koju je Dimitrov izložio na kongresu: „Fašizam
je otvorena teroristička diktatura krajnje reakcionarnih, krajnje
šovinističkih, imperijalističkih elemenata finansijskog kapitala“, bez
obzira na to da li je bila dovoljno precizna, davala je osnova za prebacivanje
sukoba između različitih sektora vladajuće klase (Ili, 2007:
359). Ukazujući na fašizam kao na glavnog protivnika radničkog
pokreta i demokratije, Kominterna je raniju generalnu liniju borbe
klase protiv klase zamenjivala politikom koncentracije demokratskoantifašističkih
snaga. Signal za ovaj zaokret praktično su dali ujedinjeni
napori anarhista, komunista i socijalista 1934. godine, tokom štrajka
asturijskih rudara u Španiji.
U poređenju s kratkotrajnim i instrumentalnim strategijama iz
1920-ih, ovde se radilo o novom i principijelnijem pristupu. O tome
svedoči i analiza jugoslovenskog marksiste i komunističkog borca
Veselina Masleše. U članku „Narodni front i ranije koalicione vlade“,
objavljenom 1936. godine u časopisu Pravna misao, Veselin Masleša
nastoji da opravda politiku Narodnog fronta kao suprotnu politici
nemačke socijaldemokratije koja je neposredno posle Prvog svetskog
rata formirala koalicionu vladu s buržoaskim partijama, što je dovelo
do suzbijanja revolucionarnog talasa u Evropi posle Oktobra, i do
stabilizacije građanske demokratije u borbi protiv levog krila radničkog
pokreta:
„Suprotstavljajući politiku Narodnog fronta politici koalicionih
vlada, možemo karakteristike Narodnog fronta ovako formulisati:
1) Narodni front se javlja u doba opšte privredne i političke krize
kapitalizma; 2) on je reakcija na fašizam, koji je vladavina finansijskog
kapitala; 3) njegovo postojanje omogućeno je akcionim jedinstvom
radničke klase; 4) dok je koaliciona vlada išla za održavanjem
147