ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja

Političko nasleđe antifašizma
Dakle, da – pretprošle nedelje su u Novom Sadu marširale dve
grupe totalitarnih ekstremista, nacistički i komunistički, s tom razlikom
što se nacistima nije pridružio niko od respektabilnih javnih
figura, dok se među komunistima našlo nekoliko važnih ličnosti iz
liberalnog i prozapadnog dela srpske političke scene. I to je scena za
žaljenje“ (Janković, 2007).
Zanimljiv je i prilično dvosmislen odgovor koji je na ove primedbe
dao jedan od funkcionera Liberalno-demokratske stranke:
„Svakako da nije prijatno naći se u takvom društvu, ali mi liberali
to možemo da istrpimo. Zbog liberalne demokratije, odnosno
budućnosti. Bitno je da li mi liberali mislimo da našoj zemlji, u ovom
trenutku, budućnost ugrožavaju komunisti ili fašisti. Uveren sam da
znate odgovor – da su to oni koji su protiv novog sistema vrednosti. I
da dobro znate kojih je među njima danas više. Zato sam siguran da
ćemo se uskoro naći na istom poslu“ (Ostojić, 2007).
Bez obzira na to što prikazani segment debate ne predstavlja
mišljenje reprezentativno ni za većinski deo javnosti u Srbiji, ni za
politički najuticajnije grupe, on je relevantan stoga što zaoštrava pitanje
odnosa prema antifašizmu sa stanovišta idealnotipski projektovane
budućnosti Srbije kao zemlje sa stabilizovanim liberalnokapitalističkim
poretkom. Takva rasprava provocira zapitanost nad
izgledima političkog statusa antifašizma u Srbiji. Antifašizam teško
može da zauzme mesto koje mu pripada u korpusu ideja bitnih za
uspostavljenje civilizacijskog standarda političkog života u Srbiji ukoliko
je zatomljen antikomunističkom ideologijom „demokratskog nacionalizma“,
kao sistemom javno legitimizovanih i normalizovanih
elemenata fašistoidne prakse, ili ukoliko mu je „pravo građanstva“ osporeno
s pozicija agresivnog „antitotalitarnog“ konsenzusa. Takođe,
antifašizam gubi na značaju i u pokušajima njegove liberalne neutralizacije,
koja se simbolički manifestuje kroz ritualno zamagljivanje 9.
maja, Dana pobede nad fašizmom, obaveznim stavljanjem tog datuma
u funkciju docnije ustanovljenog Dana Evrope. 2
U tom kontekstu, neophodno je razmotriti smisao i konsekvence
2 Reč je o sada već kontinuiranoj težnji da se, kroz zvanične javne manifestacije i pisanje
štampe u Srbiji, u isti registar uvedu obeležavanje dana kada je 1945. godine, u ime oružanih
snaga nacističke Nemačke, feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao kapitulaciju u berlinskom štabu
sovjetske Crvene armije, i obeležavanje dana kada je 1950. godine francuski ministar spoljnih
poslova Robert Šuman plasirao deklaraciju o Evropskoj zajednici uglja i čelika, kao značajnom
projektu u hladnoratovskom kontekstu.
143