ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Političko nasleđe antifašizma Tek poslednjih godina, takva generalna orijentacija počinje da se aktivnije dovodi u pitanje, otvaranjem debata o izmenama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, koje su usvojene 2004. godine, a kojima se izjednačavaju prava četnika i partizana, o usvajanju Zakona o rehabilitaciji iz 2005. godine, i o antifašističkim protestima povodom najavljenih neonacističkih marševa, u Novom Sadu 2007. godine i u Beogradu 2008. godine. Među pomenutim sporovima, vredi izdvojiti onaj koji je nastao povodom antifašističkog protesta koji je održan 7. oktobra 2007. godine u Novom Sadu. Podsetimo se da je taj protest, na kome je učestvovalo više hiljada građana i građanki iz Novog Sada i drugih mesta Vojvodine i Srbije, organizovan povodom najave da će tog dana (koji se, inače, slučajno ili namerno, podudario s godišnjicom rođenja Hajnriha Himlera, vođe nacističkih SS-jedinica i jednog od najbližih saradnika Adolfa Hitlera) neonacistička organizacija Nacionalni stroj održati svoju manifestaciju, kamufliranu pod nazivom „Srpski marš 2007“. Formalni organizatori antifašističkog skupa bile su regionalne nevladine organizacije. Na njemu se okupilo oko pet hiljada ljudi, različitih političkih opredeljenja, što je bilo vizuelno uočljivo po istaknutim zastavama Vojvodine, Evropske unije, Srbije, mirovnog pokreta, kao i više komunističkih, anarhističkih i antiglobalističkih organizacija i grupa. Ima smisla napomenuti i to da je radikalno levičarski antifašistički blok među demonstrantima bio raspoređen u posebnom ešalonu, prepoznatljiv na osnovu svojih zastava i transparenata, i da je, kada se antifašistička kolona uputila Dunavskom ulicom i Beogradskim kejom prema spomeniku žrtvama novosadske racije, upravo taj blok najspremnije reagovao na provokacije neonacista iz dvorišta pivnice na uglu te dve ulice. Indikativno je, zatim, bilo ponašanje žandarmerije prilikom tog incidenta, jer se u prvom momentu ona postavila tako da od učesnika antifašističkog protesta zaštiti nekolicinu pripadnika Nacionalnog stroja koji su, popevši se na ogradu, dobacivali uvrede, izazivački pokazivali fašističko salutiranje, i razmenjivali kamenice s antifašistima, dok na kraju nije došlo naređenje da budu privedeni. Slična ambivalencija provejavala je i u medijima, tako da su se već pre održavanja skupa mogli pročitati komentari u kojima se antifašistička reakcija, po svom „ekstremizmu“, spremno izjednačavala s delovanjem neonacista (Politika, 4. oktobar 2007). Međutim, politički najzanimljiviju kritiku čitavog tog događaja dao je jedan neoliberalni analitičar: 141
Vladimir Marković „Fašističko-antifašističko nadmetanje u Novom Sadu pre nekoliko nedelja pokazalo je ne ono po čemu se Srbija razlikuje od Zapada, već ono po čemu mu je slična. Iako je medijska prezentacija događaja uglavnom prećutkivala ovu stranu priče, istina o potpuno savremenom i evropskom karakteru celog hepeninga je neporeciva. To nije stvar koja je imala mnogo veze sa izvornim tranzicijskim problemima Srbije, već je proizvod idejnih sukoba koji su univerzalni u zapadnom svetu. Pogledajmo samo spoljašnji opis događaja – imali smo na jednoj strani grupu obrijanih momaka u čizmama, koji slave rođendan Hajnriha Himlera. Scena kakvu ćete lako naći svuda u Evropi, čak i u Nemačkoj (a kako čujemo i u Izraelu). Na drugoj strani, imali smo jedan drugi čudan skup koji je sebe okarakterisao kao ’antifašistički’. Na tom skupu su se mogle videti na desetine crvenih zastava sa petokrakama, mladi demonstranti sa licem prekrivenim maramama ala Jaser Arafat, parole tipa ’EU jednako NATO jednako svastika’, mnoštvo slika Če Gevare itd. Ikonografija i parole ’antifašističkog’ skupa su ponajviše ličili na asortiman sa parada komunističke partije u Italiji ili na ekstremnije segmente antiglobalističkih pokreta na Zapadu. Ni sama forma kontramitinga nije nova – u Italiji i Nemačkoj, komunisti i radikalni levičari vrlo često organizuju ’antifašističke’ kontramitinge sličnog tipa. Nije, dakle, bilo ničeg u nastupu, ideološkom repertoaru, pa čak ni u međusobnom sukobljavanju ovih grupa, što već nije hiljadu puta viđeno drugde. [...] Najzanimljivije je, i možda jedino originalno u srpskoj varijanti, to što su neki respektabilni politički lideri uzeli učešća u ’antifašističkom skupu’, recimo Čeda Jovanović, Nenad Čanak ili Žarko Korać, potpuno previđajući ovaj krivi ideološki ’spoj’. Lideri političke opcije u Srbiji koja govori o liberalnim reformama, ulasku u NATO i EU, koja kritikuje sadašnju vlast zbog nastavka autoritarne i kolektivističke politike prošlosti, svrstavanjem pod protestne zastave s crvenim petokrakama i parole koje izjednačavaju NATO i nacizam zapravo se najdublje kompromitovala. [...] Šta god njegovi zagovornici danas tvrdili, antifašizam je oduvek bio prevashodno ideologija, a ne moralni i intelektualni stav. I to takva ideologija koja je pokušavala da zamagli i relativizuje zločine najtotalitarnijeg i najkrvavijeg režima u XX veku, komunizma. A moralnim i intelektualnim imperativom su je kroz istoriju XX veka smatrali prevashodno komunisti, jer liberalizmu i demokratiji odanim ljudima komunizam i fašizam su bili dva totalitarna čudovišta-blizanca, a ne principijelne alternative. [...] 142
- Page 91 and 92: Milan Radanović ’lažnom iskazu
- Page 93 and 94: Milan Radanović pripadnici okupaci
- Page 95 and 96: Milan Radanović padali izvršioci
- Page 97 and 98: Milan Radanović U autorskom tekstu
- Page 99 and 100: Milan Radanović Prema svedočenju
- Page 101 and 102: Milan Radanović su postali zaroblj
- Page 103 and 104: Milan Radanović pokreta 2004. zako
- Page 105 and 106: Milan Radanović da je Srpska pravo
- Page 107 and 108: Milan Radanović posleratnoj jugosl
- Page 109 and 110: Milan Radanović Куљић, Тод
- Page 111 and 112: Milan Radanović „Закон о
- Page 113 and 114: 112
- Page 115 and 116: Rehabilitovani saveznik Rajha: Knez
- Page 117 and 118: Dr Olivera Milosavljević koji niko
- Page 119 and 120: Dr Olivera Milosavljević rave kola
- Page 121 and 122: 120
- Page 123 and 124: Dr Ranko Končar okupatoru i jugosl
- Page 125 and 126: Dr Ranko Končar misa nikada ne nap
- Page 127 and 128: Dr Ranko Končar rat, od sukoba par
- Page 129 and 130: Dr Ranko Končar tacijama, ali se
- Page 131 and 132: Dr Ranko Končar godina XX veka. U
- Page 133 and 134: Dr Ranko Končar prilike da među p
- Page 135 and 136: Dr Ranko Končar likovanjima. Kako
- Page 137 and 138: Dr Ranko Končar Izvori i literatur
- Page 139 and 140: 138
- Page 141: Vladimir Marković plugu“ (Blake,
- Page 145 and 146: Vladimir Marković antifašističko
- Page 147 and 148: Vladimir Marković razmišljalo o p
- Page 149 and 150: Vladimir Marković 148 građanske d
- Page 151 and 152: Vladimir Marković pohađao veliki
- Page 153 and 154: Vladimir Marković jih pogleda: že
- Page 155 and 156: Vladimir Marković nizacija u služ
- Page 157 and 158: Vladimir Marković imenom „Užič
- Page 159 and 160: Vladimir Marković U toku razvijanj
- Page 161 and 162: Vladimir Marković nemačke okupaci
- Page 163 and 164: Vladimir Marković slobodu. Savreme
- Page 165 and 166: Vladimir Marković literAtUrA: Bego
- Page 167 and 168: Vladimir Marković Petranović, Bra
- Page 169 and 170: 168
- Page 171 and 172: Dr Olivera Milosavljević „istori
- Page 173 and 174: 172
- Page 175 and 176: Kolektivna egzaltacija: Miting naci
- Page 177 and 178: Mr Mihael Antolović bez presedana
- Page 179 and 180: Mr Mihael Antolović zapadnonemačk
- Page 181 and 182: Mr Mihael Antolović sloboda. Pri t
- Page 183 and 184: Mr Mihael Antolović jalizam drugih
- Page 185 and 186: Mr Mihael Antolović torije svodeć
- Page 187 and 188: Mr Mihael Antolović motiva u moder
- Page 189 and 190: Mr Mihael Antolović nemačka krupn
- Page 191 and 192: Mr Mihael Antolović ideologija i n
Vladimir Marković<br />
„Fašističko-antifašističko nadmetanje u Novom Sadu pre nekoliko<br />
nedelja poka<strong>za</strong>lo je ne ono po čemu se Srbija razlikuje od Zapada, već<br />
ono po čemu mu je slična. Iako je medijska prezentacija događaja uglavnom<br />
prećutkivala ovu stranu priče, istina o potpuno savremenom i<br />
evropskom karakteru celog hepeninga je neporeciva. To nije stvar koja<br />
je imala mnogo veze sa izvornim tranzicijskim problemima Srbije, već<br />
je proizvod idejnih sukoba koji su univer<strong>za</strong>lni u <strong>za</strong>padnom svetu. Pogledajmo<br />
samo spoljašnji opis događaja – imali smo na jednoj strani<br />
grupu obrijanih momaka u čizmama, koji slave rođendan Hajnriha<br />
Himlera. Scena kakvu ćete lako naći svuda u Evropi, čak i u Nemačkoj<br />
(a kako čujemo i u Izraelu). Na drugoj strani, imali smo jedan drugi<br />
čudan skup koji je sebe okarakterisao kao ’antifašistički’. Na tom<br />
skupu su se mogle videti na desetine crvenih <strong>za</strong>stava sa petokrakama,<br />
mladi demonstranti sa licem prekrivenim maramama ala Jaser Arafat,<br />
parole tipa ’EU jednako NATO jednako svastika’, mnoštvo slika Če<br />
Gevare itd. Ikonografija i parole ’antifašističkog’ skupa su ponajviše<br />
ličili na asortiman sa parada komunističke partije u Italiji ili na ekstremnije<br />
segmente antiglobalističkih pokreta na Zapadu. Ni sama forma<br />
kontramitinga nije nova – u Italiji i Nemačkoj, komunisti i radikalni<br />
levičari vrlo često organizuju ’antifašističke’ kontramitinge sličnog<br />
tipa. Nije, dakle, bilo ničeg u nastupu, ideološkom repertoaru, pa čak<br />
ni u međusobnom sukobljavanju ovih grupa, što već nije hiljadu puta<br />
viđeno drugde. [...]<br />
Naj<strong>za</strong>nimljivije je, i možda jedino originalno u srpskoj varijanti, to<br />
što su neki respektabilni politički lideri uzeli učešća u ’antifašističkom<br />
skupu’, recimo Čeda Jovanović, Nenad Čanak ili Žarko Korać, potpuno<br />
previđajući ovaj krivi <strong>ideološki</strong> ’spoj’. Lideri političke opcije u Srbiji<br />
koja govori o liberalnim reformama, ulasku u NATO i EU, koja kritikuje<br />
sadašnju vlast zbog nastavka autoritarne i kolektivističke politike<br />
prošlosti, svrstavanjem pod protestne <strong>za</strong>stave s crvenim petokrakama<br />
i parole koje izjednačavaju NATO i naci<strong>za</strong>m <strong>za</strong>pravo se najdublje kompromitovala.<br />
[...]<br />
Šta god njegovi <strong>za</strong>govornici danas tvrdili, antifaši<strong>za</strong>m je oduvek<br />
bio prevashodno ideologija, a ne moralni i intelektualni stav. I to takva<br />
ideologija koja je pokušavala da <strong>za</strong>magli i relativizuje zločine najtotalitarnijeg<br />
i najkrvavijeg režima u XX veku, komunizma. A moralnim<br />
i intelektualnim imperativom su je kroz istoriju XX veka smatrali<br />
prevashodno komunisti, jer liberalizmu i demokratiji odanim ljudima<br />
komuni<strong>za</strong>m i faši<strong>za</strong>m su bili dva totalitarna čudovišta-bli<strong>za</strong>nca, a ne<br />
principijelne alternative. [...]<br />
142
Change language