ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Temeljni okvir svakog fašizma čini totalitarna nacionalna država<br />
u kojoj se pod kontrolu stavljaju sve sfere društvenog života. Rečju,<br />
konstituisanje države bez društva. Fundamentalni sadržaj fašizma<br />
čini autoritarni nacionali<strong>za</strong>m, jer je nacionali<strong>za</strong>m rodno mesto svakog<br />
fašizma. Važni elementi svakog fašizma su i mitski iracionali<strong>za</strong>m,<br />
militantni i borbeni antikomuni<strong>za</strong>m, antisemiti<strong>za</strong>m i antidemokratija. I<br />
najvažniji element fašističke ideologije jeste rasi<strong>za</strong>m – učenje da postoje<br />
više, „superiorne“ vladajuće rase i niže, „inferiorne“ rase koje se moraju<br />
potčiniti ili istrebiti, u čemu je i suština diskriminacije i nejednakosti.<br />
Nasuprot fašizmu, stajao je i stoji antifaši<strong>za</strong>m kao pokret, nastao<br />
dvadesetih godina XX veka, koji uključuje sve pojedince i organi<strong>za</strong>cije<br />
u svetu koji su se pre, tokom i posle Drugog svetskog rata borili protiv<br />
fašističkih i rasističkih ideja. Pre početka rata 1939. antifaši<strong>za</strong>m je bio<br />
izrazito antiratni i pacifistički pokret, jer je faši<strong>za</strong>m podrazumevao rat,<br />
pa je prirodno antifaši<strong>za</strong>m <strong>za</strong>stupao ideju mira. Međutim, kada je rat<br />
počeo, antifaši<strong>za</strong>m <strong>za</strong>stupa izrazito borbenu poziciju, tj. da se fašizmu<br />
mora suprotstaviti silom i da se on samo u ratu može konačno poraziti.<br />
Iz tog vremena je ostala čuvena rečenica antifašista: „Mir će biti<br />
totalan ili ga neće biti“, ali je i utvrđena maksima da je samo aktivni i<br />
borbeni antifaši<strong>za</strong>m smislen i istorijski utemeljen. Antifaši<strong>za</strong>m nije<br />
nestao nakon pora<strong>za</strong> nacističke Nemačke i njenih saveznika. Intenziviranjem<br />
nacionalističkih ideologija, relativi<strong>za</strong>cijom i normali<strong>za</strong>cijom<br />
fašizma, pojavom radikalnog desničarskog istorijskog <strong>revizionizma</strong> i<br />
negacionizma, antifaši<strong>za</strong>m ostaje aktuelan kao pokret koji teži podi<strong>za</strong>nju<br />
političke svesti i posvećen borbi protiv fašizma svim dozvoljenim<br />
sredstvima.<br />
jedan od principa istorijske nauke, koji bi trebalo da je dobro poznat<br />
i u najširoj javnosti, predstavlja shvatanje po kojem u istraživanju<br />
prošlosti nije moguće postojanje konačnih istina, nepromenjivih, jednom<br />
datih i <strong>za</strong> uvek važećih iska<strong>za</strong> i interpretacija. Iz tog razloga se<br />
i može reći da neprestano preispitivanje utvrđenih nala<strong>za</strong> i saznanja<br />
predstavlja jednu od uobičajenih pojava u naučnom bavljenju<br />
prošlim događajima. Međutim, to istovremeno ne znači da je svako<br />
tumačenje i (pre)vrednovanje istorijskih zbivanja jednako značajno ili<br />
vredno, odnosno, da bi ga na jednak način trebalo tretirati, budući da<br />
su objašnjenja istorijskih procesa i fenomena uvek određena i faktorima<br />
koji su sa one strane naučnosti i racionalnosti. Naime, ne bi trebalo<br />
gubiti iz vida činjenicu da se i<strong>za</strong> tumačenja uvek kriju različite<br />
motivacije i da se zbog toga ona, po pravilu, najčešće nalaze u funkciji<br />
nečega drugog, nečega što sa samim tumačenjem, naizgled, nije<br />
neposrednije pove<strong>za</strong>no. Bez pretenzije da se na ovom mestu priziva<br />
12
Change language