ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
ideološki temelji revizionizma - Centar za socijalna istraživanja
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Istorijskim mišljenjem protiv <strong>ideološki</strong>h i političkih upotreba prošlosti<br />
Nemcima i <strong>za</strong>jedno s njima napada parti<strong>za</strong>nske snage u <strong>za</strong>padnoj Srbiji.<br />
Zbog toga se i nameće pitanje: <strong>za</strong>što pomenute razlike ne predstavljaju<br />
objektivnu prepreku <strong>za</strong> njihovu saradnju u borbi protiv okupatora, i<br />
<strong>za</strong>što do tada među njima nema vojnih sukoba?<br />
Odgovor bi mogao biti to da ih je <strong>za</strong>jednička borba protiv okupatora<br />
politički vezivala a da je prestanak te borbe doveo do razla<strong>za</strong>.<br />
Međutim, ključno pitanje je <strong>za</strong>što su se sukobili u jesen 1941. godine i<br />
kakvu ulogu u tome igra ideološka komponenta? Iz sudskog procesa<br />
Draži Mihailoviću 1946. godine pominje se strah od komunista koji su<br />
ušli u gradove i učvrstili svoj politički uticaj u njima. Draža pripisuje<br />
komunistima napade na njega, zbog čega je morao „<strong>za</strong>jedno s Nemcima<br />
da se tuče protiv njih“. On ne misli da je time ušao u saradnju<br />
sa Nemcima. Takođe, osporavala se i te<strong>za</strong> da se ovaj potez četničkog<br />
pokreta kvalifikuje kao nacionalna izdaja. „Optužnica ga“, upozoravala<br />
je odbrana, „ne smatra integralnim izdajnikom..., nego samo na<br />
jednom sektoru (u borbi protiv NOP-a).“ Odbrana je negirala stav da<br />
se „eventualna saradnja optuženog Mihailovića sa okupatorom protiv<br />
NOV i POJ može smatrati kao izdaja. Samo se borba protiv domovine<br />
može smatrati izdajom, a ne borba protiv NOP-a.“<br />
U parti<strong>za</strong>nskom pokretu, međutim, ova evolucija u četničkom<br />
pokretu ocenjivala se kao početak njegove izdaje i kolaboracije sa<br />
ciljem da se likvidira narodnooslobodilačka vojska. U strategiji komunista<br />
prema okupatoru ništa se nije promenilo (<strong>za</strong>držao je aktivni i<br />
borbeni stav), ali je potonja borba i protiv četničkog pokreta objektivno<br />
izmenila karakter rata u Jugoslaviji. Uprkos povremenih <strong>za</strong>okreta u<br />
vreme tzv. levog radikalizma i represije, parti<strong>za</strong>nski pokret sačuvao<br />
je identitet oslobodilačkog pokreta, čije su se manifestacije izražavale<br />
i u ostvarenju političkih ciljeva. Za razliku od četničkog pokreta, koji<br />
je, s obzirom na svoju legitimističku i početnu međunarodnu poziciju,<br />
mogao birati koncepciju ratovanja, parti<strong>za</strong>nski pokret objektivno nije<br />
imao tu privilegiju, iako je u pojedinim delovima zemlje tokom 1941.<br />
godine pokušao više naglasiti ideju socijalne revolucije.<br />
S obzirom na ove okolnosti mogao bi se izvući <strong>za</strong>ključak da je rat<br />
u Jugoslaviji primarno oslobodilački, ali i sa elementima građanskog<br />
karaktera koji se razvio kao refleks borbene antiokupatorske strategije<br />
parti<strong>za</strong>nskog pokreta, a ne njegove ideološke fizionomije i orijentacije.<br />
Ideološko u oba pokreta istorijski nije sporno, ali je pitanje da li je presudno<br />
uticalo u <strong>za</strong>počinjanju njihovog međusobnog sukoba. O tim pitanjima<br />
istoriografija će još tragati <strong>za</strong> kompleksnijim i preciznijim interpre-<br />
127
Change language