literatura

4. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST
Menadţeri moraju da donose odluke zato što se javljaju problemi
koji moraju biti rešeni, a oni nastaju kao posledica promena.
ProizvoĎenje rezultata (uloga (P)) čini organizaciju kratkoročno
efektivnom. A da bi organizacija bila kratkoročno efikasna neophodna
je još jedna uloga – administriranje (uloga (A)). Da bi organizacija bila
efikasna neophodno je izvršiti sistematizaciju rada i standardizaciju
svih procesa u njoj. Sistematizacija omogućuje da se stvari rade
temeljno, na pravi način, odnosno da organizacija bude efikasna.
Standardizacija omogućuje da se stvari rade u pravo vreme, pravim
redosledom, intenzitetom, itd.
Cilj funkcionisanja organizacije da ona bude i efektivna i efikasna.
Mnoge organizacije su efektivne, ali pri tom nisu i efikasne. To moţe
da znači, na primer, da te organizacije uspešno proizvode proizvode, ali
ne postoji dovoljna zainteresovanost trţišta za te proizvode jer
konkurencija proizvodi atraktivnije, kvalitetnije, ili pak na jeftiniji
način te iste proizvode i dr.
Za opstanak organizacije nije dovoljna samo kratkoročna
efektivnost i kratkoročna efikasnost, već se mora obezbediti i
dugoročna efektivnost i dugoročna efikasnost funkcionisanja te
organizacije.
4.1. DUGOROČNA EFEKTIVNOST
Dugoročna efektivnost se obezbeĎuje kada sadašnja odluka
menadţera zadovoljava buduće potrebe klijenata. Te odluke moraju da
predvide i zadovolje nove potrebe klijenata koje će se javiti u
budućnosti. Da bi se to postiglo, odluka mora učiniti organizaciju
proaktivnom, odnosno organizacija mora da predvidi buduće potrebe
klijenata i da se pripremi na vreme za te potrebe. Proaktivnost čini
organizaciju dugoročno efektivnom. Da bi organizacija postigla to,
neophodna je još jedna uloga odlučivanja i to uloga (E) –
preduzetništvo. Uloga preduzetništva je da prepozna buduće potrebe