literatura

Kvalitet odluka
zadovoljava svrhu zajedništva, odnosno integracije je postizanje ili
proizvoĎenje rezultata (uloga (P)). TakoĎe, ovde se javlja uloga
administriranja (A) koja ima zadatak da sistematizuje i propiše ceo
postupak delovanja organizacije.
Uloga (P) je usmerena na ono što treba da se uradi, a uloga (E) je
usmerena na pitanje zašto i zbog čega nešto radimo, odnosno na
zadovoljavanje dugoročnih potreba. Svaki rad zahteva odreĎeni odnos
izmeĎu učesnika procesa rada. Iza svakog problema stoji odnos koji ne
funkcioniše, pa je tu rešenje u obezbeĎenju njegove funkcionalnosti.
Ono suštinski zašto se nešto radi i meĎusobni odnos koji nastaje pri
tom je uloga (I). To je osnovna i konstantna potreba integrisanja.
Proces identifikovanja nove potrebe koji izraţava meĎuzavisnost je
uloga preduzimanja (E), a sam čin zadovoljavanja te potrebe je uloga
(P), odnosno ostvarenje nekog cilja.
Na primer, problem nekih velikih organizacija je u tome što su
zaposleni neinformisani o kratkoročnim i dugoročnim ciljevima te
kompanije. Tada, umesto da se svi koncentrišu kako bi kompanija
dostigla postavljene ciljeve, oni se bave meĎusobnim nadmetanjem,
gube vreme razmišljajući o odgovornosti i ne preduzimaju korake ka
unapreĎenju meĎusobnih odnosa i meĎuzavisnosti. A kao što je rečeno,
uloga integracije i meĎuzavisnosti je večna i konstantna. Ona se
ispoljava kroz različite potrebe koje treba zadovoljiti u budućnosti.
Integracija postoji sve dok ljudi sluţe jedni drugima zbog celine koja će
zauzvrat sluţiti njima.
Osnovni i krajnji cilj je postizanje stalne funkcionalne
meĎuzavisnosti. Organizacija je tipičan oblik funkcionalne
meĎuzavisnosti koja nastaje kada se javi posebna funkcionalna
meĎuzavisnost i odlučnost da se ona realizuje. Organizacija nastaje
zbog mogućnosti zarade koju njeni osnivače ţele da iskoriste. Oni se
pri tome, moraju usredsrediti na tu mogućnost i, ako umeju da je
iskoriste, ostvariće profit. Ta mogućnost leţi u dodatnoj vrednosti koju
ostvaruje organizacija. A dodatna vrednost se ostvaruje
zadovoljavanjem potrebe koju su klijenti (kupci, korisnici usluga i dr.)
voljni da plate. Na taj način, mogućnost predstavljaju zahtevi koji
postoje na trţištu, koji nisu sasvim ili uopšte zadovoljeni, a koji mogu
biti zadovoljeni nastankom nove organizacije o čijem osnivanju
25