literatura

Promene i njihove posledice
Adaptacija predstavlja manju promenu sa ciljem prilagoĎavanja
organizacije novonastalim uslovima. Adaptacijom moţe biti
obuhvaćena cela organizacija ili samo njeni pojedini delovi.
Rekonstrukcija predstavlja veliku promenu u organizaciji sa
ciljem promene načina poslovanja te organizacije. Rekonstrukcijom
moţe biti obuhvaćeno pojedinačna područja poslovanja organizacije ili
poslovanje organizacije u celini.
Prema Milisavljeviću, promene se dele na strateške i
inkrementalne, gde su strateške promene daleko intenzivnije i
korenitije od inkrementalnih. Po istom autoru, promene se dele i na
anticipativne i reaktivne. Anticipativne promene su planske promene
koje se vrše na osnovu strateških predviĎanja i njih organizacija
spremno očekuje. Reaktivne promene su intenzivnije promene od
anticipativnih i nastaju reakcijom organizacije na nove dogaĎaje i
uslove u okruţenju.
TakoĎe, Milisavljević daje i sledeću klasifikaciju promena:
podešavanje,
adaptiranje,
reorijentacija, i
ponovno kreiranje.
Podešavanje su inkrementalne i anticipativne promene koje se
vrše na bazi predviĎanja budućih dogaĎaja.
Adaptiranje su inkrementalne i reaktivne promene koje se vrše
kao reakcija organizacije na dogaĎaje u okruţenju.
Reorijentacija su strateške promene koje se vrše na bazi
anticipiranja budućeg toka dogaĎaja.
Ponovno kreiranje su strateške promene koje se vrše na bazi
odreĎenih dogaĎaja iz okruţenja koji ugroţavaju opstanak organizacije,
pri čemu je ona primorana da napusti dosadašnju orijentaciju i izabere
novu.
Serto (Certo) i Piter (Peter) su analizirali strateške promene i oni
su predloţili pet vrsta ovih promena, pri čemu svaka strateška promena
predstavlja komletnu novu strategiju funkcionisanja organizacije,
odnosno potpuno novi način rada. Te promene su sledeće:
17