literatura

Promene i njihove posledice
donese odluke. TakoĎe, organizacija treba da pamti prethodna iskustva
kako bi bila sposobna da napreduje ka sledećoj fazi.
Normalni problemi su po svojoj prirodi prolazni. Oni se
neprestano javljaju, rešavaju, daju pouku i organizacija se nakon njih
kreće dalje. Rešavanje ovih problema je zadatak menadţmenta te
organizacije
Za razliku od njih, patološki problemi se stalno iznova javljaju,
bez obzira što pojedini menadţeri misle da su ih rešili. Drugim rečima,
pokušaji menadţmenta da se reše ovi problemi samo imaju nove
neţeljene posledice, s obzirom da se ti isti problemi sada javljaju u
novom obliku. Patološki problemi zaustavljaju rast i napredak
organizacije jer ih zarobljava u odreĎenoj fazi ţivotnog ciklusa. Kada
traju dugo, menadţment organizacije oseća da je bespomoćan i
nesposoban da reši probleme, a organizacija gubi poverenje u njih.
Zbog toga je u ovoj situaciji neophodna pomoć spolja kako bi
menadţeri mogli uspešno da savladaju ovaj začaran krug problema koji
blokiraju kretanje organizacije napred.
Patološki problemi su daleko sloţeniji i teţi od normalnih
problema. To je zato jer oni nisu tretirani i rešavani na vreme tako da
su tokom vremena dobili na jačini i sada predstavljaju opasnost po
organizaciju. Najkarakterističniji primeri patoloških problema su:
nekontrolisani negativni protok novca, konstantan odliv radne snage,
problem kvaliteta proizvoda i usluga, opadanje udela u trţištu,
nesposobnost prikupljanja finansijskih sredstava, itd. Organizacije koje
imaju ovakve probleme ne mogu ih uspešno rešavati jer to zahteva
vreme, a one nemaju vremena. Zbog toga ovde rešenje predstavlja
jedino pomoć spolja u vidu odreĎenog stručnjaka, ili tima koji je
sposoban da preokrene situaciju u organizaciji.
Ono što je za menadţera bitno je da on u toku rada nauči da pravi
razliku izmeĎu normalnih problema (problemi koji se javljaju tokom
tranzicije organizacije u narednu fazu ţivotnog ciklusa) i patoloških
problema.
13