literatura

212
UPRAVLJANJE PROMENAMA
treba formirati adekvatan sistem praćenja i kontrole dostizanja
ciljeva i definisati korektivne akcije kada se javlja potreba za
njima,
treba definisati sistem prioritetizacije ciljeva koji će obezbediti
pravilan redosled aktivnosti za njihovo dostizanje, i
ne treba definisati prevelik broj ciljeva jer će se onda, zbog
ograničenja, desiti da najveći broj njih ili svi ne budu realizovani.
Uspešnost koncepta upravljanja preko dogovorenih ciljeva zavisi
od načina pripreme i organizovanja ovog procesa. Kada je on dobro
pripremljen i organizovan onda se ostvaruju dobri rezultati, a to je
definisanje pravih ciljeva, kao i odgovarajućeg načina njihovog
ostvarenja. U suprotnom, dogovoreni ciljevi se postavljaju na osnovu
izolovanih i slučajnih dogovora u organizaciji i oni ne mogu da daju
dobre rezultate.
Kod organizovanog procesa dogovaranja ciljeva, inicijativa
počinje od vrhovnog menadţmenta, koji definiše osnovnu poslovnu
strategiju. Ova strategija obuhvata strateški smer kretanja organizacije,
najvaţnije ciljeve i prioritete i okvirna finansijska sredstva koja su
neophodna za ostvarenje ciljeva. Na osnovu ovako definisanih
parametara, vrši se njihova dalja razrada i definišu se ciljevi za svaku
organizacionu jedinicu posebno. To se radi tako što se u svakoj
organizacionoj jedinici razgovara o tome šta ciljevi na nivou cele
organizacije znače za njih, na koji način će oni doprineti da se ciljevi
organizacije ostvare i koji se od definisanih ciljeva odnosi konkretno na
tu organizacionu jedinicu. Ciljevi i prioriteti za svaku organizacionu
jedinicu trebaju da obuhvataju sledeće:
na koje ciljne grupe klijenata se treba posebno fokusirati,
koje nove proizvode treba što pre razvijati,
koje su neophodne promene u tehnologiji,
šta treba promeniti u organizaciji i strukturi troškova,
koje indeksne vrednosti treba poboljšati,
kolika finansijska sredstva su raspoloţiva i gde će se ona
usmeriti,
koji su najvaţniji prioriteti u narednom periodu, itd.