literatura

166
UPRAVLJANJE PROMENAMA
stvorili uslovi za uvoĎenje ţeljenih promena. Ta sposobnost menadţera
je vrlo značajna u onim organizacijama čiji razvoj i funkcionisanje u
najvećoj meri zavisi od stalnih promena koje je neophodno uvesti.
Osim toga, on mora da bude i odličan komunikator koji će stalno
objašnjavati zaposlenima potrebe za promenama i prilagoĎavanjima. U
takvim organizacijama organizaciona kultura se stalno menja i
prilagoĎava novonastalim uslovima, kako u okruţenju, tako i u njoj
samoj.
Organizaciona kultura moţe da se podeli na vodeću i izvrsnu
organizacionu kulturu.
Vodeća organizaciona kultura je ona kultura koju odreĎuju
propisi, standardi i pravila. Kada se poštuju sva navedena akta,
organizacija funkcioniše stabilno. Zaposleni čine celinu kojoj su odani,
a lider ima uticaj na osnovne pozicije u organizaciji. Njegov uticaj na
proces uvoĎenja promenama je zavistan od ovakve kulture, koja moţe
da se nazove i birokratska kultura.
Izvrsna organizaciona kultura obuhvata stručnost i znanje u
organizaciji za obavljanje poslova. Nju karakteriše timski rad i
postavljanje prioriteta obavljanja poslova u odnosu na zahteve
pojedinaca. Ovo je vrlo elastična i prilagodljiva organizaciona kultura
gde je osnovni cilj povezivanje i ujednačavanje ciljeva organizacije sa
ciljevima pojedinaca, pri čemu posao ima prvenstvo.
Da bi bila ustanovljena i efikasna, izvrsna organizaciona kultura
zahteva ispunjenje sledećih uslova:
autonomija menadţerske strukture,
unutrašnja promenljivost,
otvorenost i javno testiranje,
savremeni razvoj upravljačkog informacionog sistema, i
funkcionalno i profesionalno obaveštavanje.
Autonomija menadžerske strukture je neophodna za stvaranje
izvrsne organizacione kulture. Autonomija podrazumeva slobodu
menadţmenta prilikom odlučivanju o rangiranju zaposlenih i
odreĎivanju njuhovih plata u zavisnosti od njihovih sposobnosti, kao i
od trţišnih uslova.