literatura

Menadţment i organizacija
1.3. PROCES MENADŢMENTA
Od kraja devetnaestog veka naovamo vladala je opšta praksa da se
menadţment definiše na osnovu četiri specifične funkcije koje
menadţeri obavljaju: planiranje, organizovanje, liderstvo i kontrola.
Iako je ovaj okvir postao predmet priličnog razmatranja, još uvek je
opšte prihvaćen. Moţe se zato reći da je menadţment proces planiranja,
organizovanja, liderstva i kontrolisanja napora koje ulaţu članovi
organizacije i korišćenja svih ostalih sredstava organizacije da se
postignu njeni najznačajniji ciljevi.
Proces je sistematski način na koji se stvari rade. Shodno tome,
menadţment je proces gde se svi menadţeri, bez obzira na lične
sposobnosti i veštine, upuštaju u odreĎene meĎusobno povezane
aktivnosti kako bi postigli ţeljene ciljeve.
Planiranje je proces postavljanja ciljeva i odreĎivanje podesnog
toka da bi se oni postigli.
Planiranje podrazumeva da menadţeri unapred promisle o svojim
ciljevima i akcijama i da su te akcije zasnovane na nekoj metodi, planu
ili logici, a ne na predosećanju. Planovi postavljaju zadatke organizaciji
i odreĎuju najbolje procedure da se oni realizuju. Uz to, planovi su i
uputstva po kojima:
organizacija obezbeĎuje i angaţuje sredstva za postizanje
zadataka;
članovi organizacije obavljaju aktivnosti konzistentne s
odabranim zadacima i procedurama, i
nadgleda se i meri napredovanje ka ciljevima, tako da mogu da
se preduzmu korektivne akcije ukoliko progres nije
zadovoljavajući.
Prvi korak planiranja jeste izbor ciljeva za organizaciju. Onda se
odreĎuju ciljevi za svaku podjedinicu organizacije – njene divizije,
sektore itd. Kada se oni jednom determinišu, odreĎuju se programi za
njihovo sistematsko postizanje. Glavni menadţer će, naravno, prilikom
odabiranja ciljeva i razvijanja programa razmatrati njihovu izvodljivost
u odnosu na menadţere i zaposlene u toj organizaciji.
5