literatura

Upravljanje organizacionim promenama
Teorije evolucije se zasnivaju na principu prirodne selekcije koja
vaţi kod organskog sveta. Po ovim teorijama, organizacije moraju
neprekidno da se prilagoĎavaju promenljivom okruţenju kako bi
opstale. U takvim uslovima, opstaju samo one organizacije koje se
najuspešnije prilagode, odnosno one koje su najbolje. Ovakve promene
su inkrementalne i kumulativne.
Dijalektičke teorije se zasniva na ideji dijalektičkog jedinstva
suprotnosti koje prouzrokuju raĎanje novina, odnosno promena.
Suprotnosti se nazivaju teza i antiteza i konflikt izmeĎu njih dovodi do
promena i raĎanja novog stanja organizacije. Promene koje nastaju na
ovom principu su diskontinualne promene.
Teleološke teorije se zasnivaju na ideji da je cilj ili svrha osnovni
uzrok svih kretanja ili promena. Po ovim teorijama, organizacija, da bi
postigla cilj, mora da se menja, pri čemu se taj proces promena sastoji
iz više faza. Promene nisu planirane unapred, već su one samo rezultat
rešavanja problema koji se javljaju pri kretanju organizacije ka
zacrtanom cilju.
8.4. TEORIJE POVEZANE SA ORGANIZACIONIM
PROMENAMA
Osim gore navedenih teorija organizacionih promena, postoje i
druge različite teorije koje se mogu po raznim osnovama povezati i
koristiti za upravljanje promenama. U daljem tekstu će biti prikazane
tri grupe teorija koje su fokusirane na pojedinca, na grupu i na velike
sisteme.
Isticanje pojedinca
Ova grupa teorija se fokusira na pojedinca i u okviru nje su
najvaţnije sledeće teorije:
teorije potreba,
teorija očekivanja,
teorija zadovoljstva poslom, i
teorija pozitivnog pojačanja.
133