literatura

132
UPRAVLJANJE PROMENAMA
organizacione jedinice. Druga grupa pravila definiše redosled
intervencija tokom izvršenja promena po organizacionim jedinicama.
Treća grupa promena obuhvata uticaj izvršenih promena na procese ili
rezultate.
Faze promena obuhvataju sve osnovne etape organizacionih
promena, kao što su odmrzavanje sistema, pokretanje ili promena
organizacije i zamrzavanje novonastalog stanja organizacije.
Fokus promena definiše kada, kako i gde treba započeti promene,
zatim koju vrstu promene treba izvršiti i šta dobija organizacija nakon
njene realizacije.
Proces promena obuhvata načine izvoĎenja promena sa aspekta
korišćenja komunikacije u organizaciji, zatim programa obuke
zaposlenih za sticanje novih veština, kao i promene ponašanja i kulture.
Na taj način, problemi koji se javljaju tokom realizacije promena su
manji i lakše se rešavaju.
MeĎuorganizacione promene obuhvataju spajanje dve ili više
organizacija u jedan veliki sistem po principu merdţovanja, akvizicije,
strateške alijanse ili zajedničkih poduhvata. Osnovni razlog spajanja
organizacija je deljenje resursa koje ne poseduju, poboljšanje odnosa
izmeĎu troškova i efikasnosti i proširenje oblasti delovanja.
8.3. TEORIJE ORGANIZACIONIH PROMENA
Danas postoji veći broj teorija organizacionih promena, meĎu
kojima dominiraju sledeće:
teorije ţivotnog ciklusa,
teorije evolucije,
dijalektičke teorije, i
teleološke teorije.
Teorije životnog ciklusa se baziraju na principima na kojima se
zasniva organski svet, a to je teorija ugraĎenog razvoja. Po ovim
teorijama, sve organizacije, slično organskom svetu, imaju ugraĎen
program promena koje se odvijaju po odreĎenim fazama i po
odreĎenom redosledu, koji se ne moţe preskakati.