literatura

Liderstvo i upravljanje promenama
kaţnjavanja je da oni koji kasne budu svesni da su prekršili pravila. Oni
ne moraju da objašnjavaju zašto su zakasnili, ma koliko je to bilo
opravdano, ali plaćanje kazne je obavezno.
Sledeće pravilo se odnosi na one koji govore na sastanku. Kada
ljudi govore, oni misle o onome šta su rekli čak i kada su prestali da
govore. Oni se preslišavaju u sebi, proveravajući da li su rekli ono što
su hteli da kaţu. Ako im se neko drugi obraća, oni ga čuju, ali ga ne
slušaju jer mentalno, oni još uvek slušaju sami sebe. Posle nekoliko sati
provedenih na sastanku, svi ljudi slušaji samo sebe, a ne druge i
sastanak se ne razvija u ţeljenom pravcu.
Rešenje ovakve situacije je upravo u primeni ovog (drugog)
pravila. To pravilo se oslanja na to da ljudi mogu da govore onoliko
dugo koliko ţele. Mogu čak i da stanu i promisle o onome što su rekli i
da, nakon pauze, nastave da govore. Niko ne sme da ih prekine tokom
govora. Kada završe, oni trebaju da pogledaju u desno, što je unapred
dogovoreni znak da su završili i da oni koji ţele da govore trebaju da
dignu ruku. Tada osoba koja je završila sa govorom daje reč prvoj
osobi sa njene desne strane koja je digla ruku. Pri tome, ona je proziva
po imenu.
Cilj ovog pravila se sastoji u tome da naredni govornik počne sa
govorom tek kada je prethodni završio, odnosno kada je rekao sve što
je hteo. Znak da je sve rekao i da je prestao da razmišlja o svom govoru
je to što se bez problema setio imena sledećeg govornika kome je dao
reč. Ako ima problema sa imenom, to znači da on još nije prestao da
razmišlja. U tom slučaju, on ne treba da ţuri, jer je potrebno odreĎeno
vreme dok se ne seti imena, a ako je neophodno, moţe i da se vrati na
ono što je rekao i da još jednom promisli da li je završio‚ odnosno da li
je rekao sve što je hteo. Kada se vrati iz razmišljanja i kada se seti
imena osobe sa svoje desne strane koja je digla ruku, on je spreman da
sluša i da bude prisutan na sastanku.
Pravilo da se uvek daje reč prvoj osobi sa desne strane koja je
digla ruku se primenjuje kako bi svi mogli da dobiju potrebno vreme da
govore. U suprotnom, sastancima bi dominirali osobe tipa (P) –
proizvoĎači rezultata i osobe tipa (E) – preduzetnici, jer je njima
najbitnije da stanu za govornicom. Pri tome, oni će najčešće predlagati
poluzavršene i polurazraĎene ideje, čime neće značajnije doprineti
123