literatura

120
UPRAVLJANJE PROMENAMA
Polje na dijagramu koje je obeleţeno brojem 1 predstavlja prostor
u kome treba da bude ono što menadţer ţeli, ali to nije slučaj. Na
primer, to je situacija kada menadţer ţeli da se odreĎeni ljudi u
organizaciji ponašaju disciplinovano i oni bi trebalo da se ponašaju na
takav način, ali se to ne dešava. Zbog toga, menadţer se oseća
uznemireno i to moţe stvoriti konflikt izmeĎu njega i tih ljudi.
Polje broj 2 na dijagramu takoĎe, predstavlja oblast gde se mogu
javiti konflikti i problemi. U ovom polju ono što treba da bude u stvari
i jeste, ali menadţer ne ţeli da to bude na takav način. Na primer, kupac
vraća robu jer je neodgovarajućeg kvaliteta i ona treba biti vraćena, ali
menadţer ne ţeli da to prihvati jer to povećava troškove poslovanja i
ruši ugled organizacije. Zbog toga, menadţer se oseća frustriranim i
nemoćnim da bilo šta učini.
Polje broj 3 na istom dijagramu predstavlja oblast gde menadţer
radi ono što ţeli, mada zna da da to ne bi trebao da radi. Na primer,
menadţer kupuje skup i luksuzan nameštaj za svoju kancelariju, jer to
ţeli, iako zna da ne bi trebao toliko da troši na to i da postoje urgentnije
stvari za nabavku.
Mnogi menadţeri mešaju jeste, treba i ţelim, jer različiti (PAEI)
stilovi opaţaju i shvataju realnost različito.
Preduzetnički tip (E) uvek polazi od ţeleti. On meša ţeleti sa onim
što jeste. Pošto on to ţeli, on smatra da je to tako, odnosno za njega je
njegova ţelja realnost.
Administrator (A) meša ono što bi trebalo da bude sa onim što
jeste. Na primer ako on uloţi napor koji bi trebao da da neko rešenje,
on smatra da je rešio problem. MeĎutim problem je rešen samo ako
napor daje rezultate, odnosno ako on deluje.
ProizvoĎač (P) shvata jeste kao jeste. Za njega nisu vaţni ni ţelim
ni treba.
Integrator (I) se trudi da razume razlike i šta razni ljudi govore jer
on nema neki odreĎen pristup pomoću koga dolazi do realnosti. On se
stalno prilagoĎava i teško je shvatiti šta on veruje da jeste, ili šta ţeli ili
šta veruje da bi trebalo da bude.