literatura

90
UPRAVLJANJE PROMENAMA
Rezultat toga je taj da se zaposleni ustručavaju da ozbiljno krenu
sa radom jer nisu sigurni u konačnost odluke menadţera palikuće. To
dodatno frustira ovog menadţera, koji onda kreira sve više ideja u vezi
promena, ali se najčešće ništa ne dešava. Zbog toga on misli da ga
zaposleni sabotiraju, ali suština je u tome što ga zaposleni jednostavno
ne razumeju i ne mogu da ga prate. Rezultat takve kompletne situacije
je da se i on i zaposleni osećaju kao gubitnici. Zaposleni imaju utisak
da stalno greše, bilo da rade ili ne, a palikuća da ne moţe ništa
značajno da uradi na promenama.
Supersledbenik (- - - I) je tip menadţera za koga je najvaţnije ko
nešto radi, bez obzira šta, kako ili zašto to radi. On je fokusiran na ljude
i njihove meĎusobne odnose. Njega interesuje isključivo ko je s kim.
Supersledbenik nije voĎa, on prati zaposlene. Na sastancima on
najmanje govori. Umesto toga, on prati ostale, prati ko šta govori i ko
zašto ne govori.
Zaposleni koji rade za ovog menadţera se nazivaju doušnici. Oni
imaju zadatak da istraţe šta se sve dešava u organizaciji, ko je šta
rekao, zašto je to rekao i šta je pod tim mislio. Pomoću svojih doušnika
supersledbenik uvek čuje i zna šta se dešava u organizaciji.
U prethodnom tekstu su razmatrani samo ekstremni slučajevi
menadţera i njihovi stilovi upravljanja, ali u stvarnom ţivotu kod
menadţera se najčešće javlja situacije kada jedan od četiri faktora
dominira i kada su prisutni i ostala tri faktora, samo u manjem obimu.
Tako, na primer (Paei) menadţer (veliko (P) i malo (aei)) je uglavnom
proizvoĎač rezultata, ali ima odreĎene sposobnosti i za druge uloge. On
ne obavlja te uloge uspešno, ali ih i ne ignoriše. Shodno tome, (Paei)
menadţer nije usamljeni jahač, već proizvoĎač i odličan nadzornik.
Analogno tome, (pAei) menadţer nije birokrata, već administrator,
zatim (paEi) nije palikuća, već preduzetnik i (paeI) nije supersledbenik,
već integrator – slika 7.8.
MeĎutim, sa ovim se ne završava poglavlje o tipovima menadţera.
Postoji još jedan tip menadţera, a to je beskoristan čovek (- - - -). Ovaj
tip menadţera nije zainteresovan ni za jedan aspekt odlučivanja. Njega
ne interesuje ni šta, ni ko, ni zašto, ni kako se radi, osim da opstane na
poziciji koju zauzima. U toku rada on je vrlo usporen i izbegava svako
zaduţenje. On nikad ne pokazuje otpor prema promenama. Bitno je da