INTERVJU - KARLA DEL PONTE: SPREMNA SAM ZA PROMENE ...

INTERVJU - KARLA DEL PONTE: SPREMNA SAM ZA PROMENE / SARAJEVO FILM FESTIVAL: PO^ETAK
BURNOG PUBERTETA / DOKUFEST PRIZREN: AMBASADA KOSOVSKE KULTURE / ANALE SUVREMENE
UMJETNOSTI U PORE^U / MARIJA PEROVI], REDITELJKA IZ CRNE GORE: GLEDAJ ME! / RASIZAM NA
JUGU SRBIJE: SPECIJALNO VASPITANJE U BUJANOVCU / SECOND LIFE: TVOJ SVET- TVOJA MA[TA
004
KULTURA I LJUDSKA PRAVA U REGIONU / CENA 150 DIN / BiH 4 KM / CRNA GORA 2 EUR / HRVATSKA 15 HRK / KOSOVO 2 EUR / GODINA I / SEPTEMBAR 2007.
www.rezmagazin.com

004
/septembar/2007./godine
SADR@AJ
REZONI: RATNI ZLO^INI IZ UGLA NAJSTARIJEG BALKANSKOG DNEVNIKA, BOJAN TON^I]=5 + TEMA BROJA: VOJNA OBAVEZA U ZEMLJA-
MA REGIONA - AKO SE BA[ MORA=8+ ODBIJAM VOJNU OBAVEZU, TRA@IM MLADI]A, ANREJ NOSOV =22 + KOLUMNA LIBARSKA
MAGISTRALA: NOJ NA KOSOVU, NENAD VELI^KOVI] =23 + KOMUNIKACIJOM DO DRUGA^IJE BUDU]NOSTI, TIJANA MILO[EVI]=24 +
INTERVJU: KARLA DEL PONTE - SPREMNA SAM ZA PROMENE, MILO[ MILI] =26 + SPECIJALNO VASPITANJE U BUJANOVCU, NIKOLA
LAZI] =31 + SARAJEVO FILM FESTIVAL: PO^ETAK BURNOG PUBERTETA, MUHAREM BAZDULJ=32 + TALENTI SVIH ZEMALJA ZAJEDNO,
LUKA ALEBI]=36 + DOKUFEST PRIZREN: AMBASADA KOSOVSKE KULTURE, OLIVER SERTI]=37 + INTERVJU: VETON NURKOLARI,
BIT ]E BOLJE JER NE MO@E GORE, OLIVER SERTI]=38 + PRESIPANJE PESKA I HALIDOVA JESEN, IVAN VELISAVLJEVI] =40 + INTER-
VJU: MARIJA PEROVI} - GLEDAJ ME, MI]A VUJI^I]=42 +KNJI@EVNI PRIKAZI=44 + PRI^A MESECA: O NAVADI DA SE BUDE DUHOVIT
ILI RAZGOVOR S OSKAROM W, AJLA TERZI] =45 +UMJETNOST ^ISTOG POGLEDA, TATJANA GROMA^A =46 +IZLO@BA KOJA POKRE]E
DISKURS, IVAN PRAVDI]=48 + O@IVLJAVANJE POLUMRTVE SCENE, MILICA JOVANOVI]=49 + REZONANCA, ALEKSANDAR
[OMO\I=52 + TEMA: MUZI^KA SCENA U SRBIJI - ROKANJE U VREMENU BESPRIZORNOSTI, IVAN BEVC=53 + ELEKTRI^NA ZASTA-
VA SLOBODE, VLADIMIR ARSENI]=58 + SECOND LIFE, TVOJ SVET SVOJA MA[TA, MIODRAG MRK[I]=60 + PET BRZIH RAZLOGA ZA
GOOGLE MAIL, NENAD KESI]=62 + REZERVAT=63 + REZANCI=64+ STRIP, MEDIOKRITET=66
str. 26 - KARLA DEL PONTE str. 32 - JEREMY IRONS, SFF str. 56 - OLJA LAKI]EVI], AUTOPARK
BRANIMIR MILOVANOVI] STANISLAV MILOJKOVI]
/avgust/2007./godine/ 003 3

4
REZ, broj 004, septembar 2007.
izlazi mese~no
Naslovna strana:
Mila Melank
Izdava~:
Inicijativa mladih za ljudska prava
Kondina 26/II, Beograd
Za izdava~a:
Andrej Nosov
Glavni i odgovorni urednik:
@eljko Bodro`i}
Zamenica urednika:
Tanja Mati}
Uredni{tvo:
Dragan Gmizi} (dru{tvo), Jelka
Jovanovi} (politika), Stanislav
Milojkovi} (fotografija), Sr|an V.
Te{in (kultura), Jovan Gvero i
Bojan Ton~i}.
Grafi~ka urednica:
Miomirka Mila Melank
Prelom:
Miroslav Dragin
Lektura i korektura:
Marijana Kuki}
Internet izdanje:
www.rezmagazin.com
Ivan Bun~i}
Distribucija:
Data Press
Pretplata:
Data Press
Kontakti:
Beograd
Tel/fax: +381 11 33 70 747,
+381 11 33 70 757
Pri{tina
Tel/fax: +381 38 248 509
Podgorica
Tel/fax: +381 8166 55 53 ,
+381 81 66 55 52
Sarajevo
Tel/fax: +387 33 207 257
e-mail: magazinrez#gmail.com
[tampa:
Rotografika, Subotica
ISSN 1452 - 1024
Podr{ka:
Ambasada Finske u Beogradu
Tehni~ka podr{ka:
Kikindske, Dnevnik Vojvodina Press
004 /septembar/2007./godine/
OPSTA DEKLARACIJA O PRAVIMA COVEKA
>
>
Ilustracija SLAVI[A STAR^EV

REZONI
Gra|anska akcija kao alternativa vlasti u Hrvatskoj
ZAGREB - Gra|anska akcija je udruga gra|ana koja putem novopokrenutog
portala `eli mobilizirati sve one koji se `ele dru{tveno anga`irati, ali im
postoje}e politi~ke stranke to onemogu}avaju. "Gra|anska akcija `eli okupiti
gra|ane koji Hrvatsku vide kao ravnopravnu ~lanicu u dru{tvu europskih
naroda, a jedna od osnovnih pretpostavki zato je postojanje gra|anske svijesti
o potrebi uklju~ivanja u politiku osoba s visokim stupnjem moralnosti i
kompetentnosti. Kako bi se to postiglo, neophodno je uklju~ivanje pojedinaca
koji se do sada nisu kompromitirali u politici i koji su u svojoj sredini
poznati kao ~estiti i radni gra|ani.", stoji na novootvorenom portalu na
Anga`irana `enska
umjetnost
SARAJEVO - Fondacija "CURE" predstavila je program
festivala `enske anga`irane umjetnosti
"PitchWise 2007.", koji }e biti odr`an od 6. do 11.
septembra u Historijskom muzeju BiH. Ovogodi{nji
festival okupit }e afirmirane i neafirmirane umjetnice,
a uklju~it }e akademski program, program
izlo`bi i performansa, filmski te program koncerata.
"PitchWise" }e u Sarajevo dovesti Fridu Kahlo iz legendardne
Guerrilla Girls, feministi~ke grupe umjetnica,
koja se protiv diskriminacije bori ~injenicama,
humorom i la`nim krznom jo{ od 1985. godine.
Guerrilla Girls za~etnice su jedinstvene kombinacije
sadr`aja, teksta i britkih grafika koje predstavljaju
feministi~ka stajali{ta na otka~en i humoristi~an
na~in. Namjera je da se komi~nim zaokretom privu~e
{to vi{e audijencije koja se inicijalno ne sla`e sa
pogledima GGs-a te da o njima preciznije promisli.
Film koji posebno preporu~uju za pogledati iz
Fondacije "CURE" je "^eli~ni an|eli" (9. septembra u
BKC-u) njema~ke re`iserke Katje von Garnier. S tom
umjetnicom publika }e imati prilike razgovarati o
ovom inspirativnom i va`nom
filmu {to kazuje pri~u o briljantnim
`enama koje snagom
volje mijenjaju budu}nost
Amerike. Program
"PitchWisea" ponudit }e ove
godine i brojne izlo`be BH
umjetnica i umjetnika na
vi{e lokacija. Zna~ajna }e
biti multimedijalna izlo`ba
kojom }e biti i otvoren program
izlo`bi u Historijskom
muzeju BiH.
Radove }e izlo`iti Miljana Babi}, Sandra Duki},
Anna Ehrlemark-Komikaze, Boris Glamo~anin, The
Guerilla Girls, Jelena Jela~a, Katja Kobalt i Tina
Smreker-WarMarkt, Emina Kujund`i}, Aprilija
Luzar, Jelena Mileti}, Ema Nikoli}, Armina Pilav te
Maja Veselinovi}.
SARAJEVO - U Sarajevu je od
18. augusta do 18. septembra
u galeriji MAK gostovao Muzej
prekinutih veza, kao jedan od
popratnih programa 13.
Sarajevo Film Festivala. Muzej
prekinutih veza je umjetni~ki
koncept zasnovan na ideji
o~uvanja predmeta koji svjedo~e
o minulim ljubavnim
vezama. Nakon iznimnog uspjeha
prvog postava Muzeja,
predstavljenog unutar 40.
Zagreba~kog salona primijenjene
umjetnosti i dizajna, te
izuzetne medijske
popra}enosti u me|unarodnim
razmjerima (150 svjetskih
televizija uklju~uju}i CNN,
NBC, BBC, RAI, stotinjak
dnevnih i sedmi~nih {tampi,
hiljade web portala od
Kolumbije do Japana), Muzej
se nastavlja razvijati i u
Sarajevu. Polaze}i od pretpostavke
da predmeti posjeduju
zdru`ena polja - "holograme"
sje}anja i emocija,
svojim postavom Muzej `eli
kreirati prostor "sigurnosne
memorije" ili "za{ti}enog
adresi www. gradjanska-akcija.org.
Trenutno je na sajtu otvoren poziv za internet koferenciju, a poziv za
u~e{}e otvoren je za sve koji se smatraju iskrenim zagovornicima eti~nosti i
moralnosti u politici bez obzira na ideolo{ka i politi~ka opredjeljenja kao i
strana~ku pripadnost.
"S obzirom da vladaju}i i njihovi interesni lobiji raspola`u svim materijalnim i
financijskim resursima, naj{irem sloju hrvatskih gra|ana preostaje kao jedini
dostupni medij internet. Stoga koristite internet, jer dru{tvene promjene ili
revolucija ne mogu se zaustaviti bajunetama.", stoji u najavi ovog sajta.
Muzej prekinutih veza
BRANIMIR MILOVANOVI]
sje}anja" za o~uvanje materijalne
i nematerijalne emotivne
ba{tine prekinutih ljubavnih
veza. Ideja na kojoj se temelji
ovaj umjetni~ki projekt svojom
univerzalno{}u i interaktivno{}u
privukla je {iroku
publiku. Publika je zapravo
promatra~ i kreator Muzeja.
Sarajevo je idealno mjesto za
nastavljanje projekta Muzeja
prekinutih veza. Izlo`eni su i
novi muzejski eksponati koji }e
u kontekstu do sad prikupljenih
eksponata posvjedo~iti
o specifi~nom podneblju i
mentalitetu kroz individualne i
intimne pri~e.
Me|unarodni
dan mladih
Generalna Skup{tina UN je
17. decembra/prosinca 1999.
u svojoj rezoluciji 54/120
podr`ala preporuku sa
Svjetske konferencije
Ministara odgovornih za
mlade (8.-12.08.1998,
Lisabon) da se 12. august/
kolovoz proglasi Me|unarodnim
danom mladih.
Skup{tina je preporu~ila da
se javnim informativnim
aktivnostima podr`i Dan
mladih, kako bi se promovirala
ve}a svjesnost o
Svjetskom programu akcije za
mlade u 2000. i poslije usvojenog
od Generalne skup{tine
1995. (rezolucija 50/81).
Uni{tena
dokumentacija
MOSTAR - Radovi na rekonstrukciji
Studentskog doma
prolongirani su za idu}u
godinu jer su netragom
nestali svi papiri doma. Kako
je potvrdio ravnatelj
Studentskog doma Dragan
Mikuli}, netko tko je imao
pristup dokumentima, iste je
sakrio ili bacio. Vrlo je zanimljiv
podatak i da projektna
dokumentacija Studentskog
doma nije prona|ena ni na
drugim mjestima gdje je
morala biti. Za izradu nove
dokumentacije se izgubilo
pet mjeseci, budu}i da je
svaka prostorija ru~no mjerena.
/septembar/2007./godine/ 004 5

REZONI
"Nismo znali da su sela spaljena / Nismo znali da
je sru{en most / Reka blista ispod ~izama / ^ista
voda, malo krvava / Idemo..."
Milan Mladenovi}, Ekatarina Velika, 1994.
Neke stvari, naprosto, ne mogu da se sakriju, ljubav,
recimo, bolest, daleko bilo, siroma{tvo. I mr`nja.
Na`alost, ima je u velikim koli~inama. Ne mo`e da
se sakrije ni namera da se slu`i re`imu, propagandisti~ki,
ruganjem novinarskoj profesiji, bez
optere}enja, gri`e savesti, {tavi{e, s primetnom
motivisano{}u i kreativno{}u. Ko ne veruje, neka, s
punim oprezom, otvori "najstariji dnevnik na
Balkanu" (godina osnivanja 1904.), jedan od "~etiri
stuba srpstva" (ostala tri su, u interpretaciji
beogradske ~ar{ije, Srpska akademija nauka i umetnosti,
Srpska pravoslavna crkva i Univerzitet, a mnogi
se kunu i u Crvenu zvezdu), {tampanu stvar koju je
zauvek obele`io period autenti~nog srpskog fa{izma
i ratnohu{ka~kog, slugeranskog novinarstva u vreme
vladavine Slobodana Milo{evi}a. Majstorstvo u ubijanju
re~ima.
Do`iveli smo s po~etka
avgusta svojevrsni "raskid"
sa tom nezaboravnom i
neuni{tivom tradicijom.
Glavna i odgovorna urednica
Ljljana Smajlovi}, u uvodniku
pod naslovom
"Ambasador" (Politika, 13.
avgust 2007.) pi{e o tekstu britanskog ambasadora
Stivena Vordsvorta i reagovanjima Politikinih
~italaca na taj tekst. Ambasador se, naime, u tekstu
pod naslovom "Nisam znao/nisam znala da je
u Srbiji ovako lepo" zalo`io za nezavisnost
Kosova. Tek, javilo se, ka`e urednica, 350 ~italaca
i "upustilo u na momente `u~nu polemiku" (Lj. S)
sa ambasadorom. Oni su, smatra Smajlovi},
uspeli da se sa Njegovom ekselencijom verbalno
obra~unaju na zapadnja~ki na~in. Sledi du`i citat
(upozorenje za one sa slabim stomakom).
"Zapad na Kosovu nije na na{oj strani; tim je ve}a
na{a potreba da se u bici za Kosovo protiv Zapada
slu`imo zapadnim argumentima. Politikini ~itaoci
to umeju: protiv Vordsvorta je nekolicina ~italaca
neumorno koristila ~injenicu da je do masovnog
izgnanstva kosovskih Albanaca do{lo tek (podvukao
B. T.) posle po~etka NATO bombardovanja,
ne pre, i da etni~ko ~i{}enje nije koristan argument
u korist bombardovanja. No ako je tako,
onda je ta~no i to da dobre argumente ne
6 004 /septembar/2007./godine/
Izvori: B92.net, Jutarnji list, Danas, Slobodna Bosna, BETA, Dnevnik, Feral Tribune
Ratni zlo~ini iz ugla najstarijeg
balkanskog dnevnika
osna`ujemo tako {to umanjujemo zlodela koja su
eventualno po~inile na{e snage bezbednosti, ili
tako {to potcenjujemo nesre}u albanskih izbeglica
koje su tukli i NATO avioni, a srpske snage im na
granici oduzimale li~na dokumenta."
Te{ko, je l' da. Usred pregovora o sudbini "najskuplje
srpske re~i" nova interpretacija srpskog premijera
Vojislava Ko{tunice i njegovog nebuloznog
deseterca o bici za Kosovo protiv Amerike.
Uprkos nekome mo`da i simpati~nih stilskih avantura
poput "nije koristan argument u korist bombardovanja",
ima i ne~eg ta~nog u ovom citatu:
urednica Politike priznaje da je bilo "masovnog
izgnanstva Albanaca", dodu{e, tek nakon ne~eg.
Priznaje ne{to {to ova kupusara nije objavila kada
je trebalo, kada je bila jedno od mo}nih oru|a
Milo{evi}eve ubita~ne ma{inerije. U istom pasusu
konstatuje EVENTUALNA ZLODELA. Da se pozabavimo
osnovnim zakonitostima formalne logike: ako
je bilo masovnog izgnanstva, za{to su zlodela
eventualna? Kakva su izgnanstva normalna, kakva
nisu zlo~in? Da li ovo podrazumeva da su samo
neki drugi postupci zlodela, ubistva dece, starice
od sto godina, trudnica, civila, zarobljenika, silovanje,
mu~enje, paljenje ku}a, plja~ka (sve iz
pravosna`nih presuda protiv pripadnika srpskih
"snaga bezbednosti" za zlo~ine na Kosovu, i
ha{kih optu`nica protiv pretpetooktobarskog srpskog
dr`avnog vrha)? Ili ~ak ni to nisu zlodela?
Idemo dalje. Albance su tukli "i NATO avioni". Ko
jo{?! Srpske snage su im na granici oduzimale
li~na dokumenta, tvrdi urednica Politike. Za{to?
Ili, pre tog pitanja, {ta oni rade na granici, za{to
su tu do{li, svojom voljom, ili ih je neko primorao,
{to bi bio logi~an zaklju~ak ukoliko je bilo
"masovnog izgnanstva". Mo`da obi~an svet
uistinu, zahvaljuju}i tiskovinama poput Politike, ne
zna kako su zverski proterivani Albanci, isterivani
iz svojih ku}a i gonjeni kao stoka, uz kolateralno
ubijanje, kako su do granice bili `edni i gladni, ali
najstariji dnevnik zna i }uti. I la`e.
Sa{i Cvjetanu, pripadniku jedinice MUP-a Srbije
[korpioni, izre~ena je pred Okru`nim sudom u
Beogradu kazna zatvora od 20 godina, za ratni
zlo~in, ubistvo 14 i te{ko ranjavanje petoro civila
albanske nacionalnosti, 28. marta 1999. u
Podujevu. Genc Bogujevci, najmla|a `rtva, imao
je samo {est godina.
- [ta mo`e biti te`e, nego kad neko puca u decu.
To je monstruozni zlo~in i zato smo se odlu~ili za
najte`u kaznu - rekla je sudija Biljana Sinanovi},
predsedavaju}a Ve}a.
Evo jo{ jednog svedo~enja o eventualnom zlo~inu.
Nedeljko Petkovi} u~estvovao je u prebacivanju
le{eva ~lanova porodice Beri{a ubijenih u Suvoj
Reci 26. marta 1999.
- Neke `ene su imale dimije, bilo je i dece. Ne
daj Bo`e nikome. Posle su i ostali koji su tovarili
le{eve rekli da su svi iz porodice Beri{a - rekao je
na su|enju policajcima MUP Srbije svedok
Petkovi}.
Iz masovnih grobnica albanskih
civila u Batajnici, Petrovom
Selu i kod jezera Peru}ac
ekshumirano je vi{e od hiljadu
le{eva. Osnovano se sumnja
da ima jo{ masovnih grobnica,
kao i da su tela ubijenih
spaljivana u rudniku
"Ma~katica" kod Surdulice. U tim ozbiljnim
dr`avnim poslovima svi su u~estvovali svojevoljno,
bili su dobro pla}eni, novcem, omogu}avanjem
plja~ke ili stvaranjem uslova da se zadovolje njihovi
najni`i porivi. Ili sve tri varijante, {to je bilo
naj~e{}e. Istina, imali su i obaveze...
- Ko ubije [iptara, mora da ga zakopa - bila je,
svedo~e rezervisti tada{nje Vojske Jugoslavije, na
po~etku NATO intervencije jedna od naredbi
ha{kog optu`enika, generala Vladimira
Lazarevi}a, koji se upla{io epidemije.
^itamo ono {to je sebi svojstvenim cinizmom, s
puno gor~ine i bezna|a napisao i otpevao Milan
Mladenovi}, srpska rok legenda (stihovi na
po~etku teksta).
To su Politikine eventualnosti.
Politiku treba ~itati, parafrazira njena urednica,
pozivaju}i se na politi~arku Vesnu Pe{i} koja o toj
{tampanoj stvari misli sve najgore.
Ko bi to mogao da ospori nakon ove, ko zna koje
po redu, cigle u zidu koji razdvaja dva naroda. I
vre|a zdrav razum i dostojanstvo ljudi, bez obzira
na njihovu nacionalnu pripadnost.
Bojan Ton~i}

Janez Jan{a kao performer
LJUBLJANA - Poznati slovenski multitalent, konceptualni umjetnik i redatelj,
te urednik kazali{nog ~asopisa Maska, Emil Hrvatin, slu`beno je promijenio
svoje ime i prezime u Janez Jan{a. Na isti su se potez onda odlu~ili i slikari
Zakonsko regulisanje
volonterizma
SARAJEVO - Komisija za koordinaciju pitanja mladih
Vije}a ministara BiH je pokrenula inicijativu za izradu
nacrta zakona o volonterizmu koji bi definirao prava i
obaveze volontera u BiH. U sada{njoj legislativi postoji
volonterizam u obliku pripravni~kog sta`a koji
mladi moraju obaviti kako bi stekli odre|eno zvanje
ili mogu}nost za posao, {to se ne mo`e smatrati
onim oblikom doborovoljnog rada koji rade mladi u
razli~itim organizacijama na dobrobit drugih. Ovim
zakonom, pored definicije volontera, trebala bi biti
definirana prava volontera prema Zakonu o radu,
volontiranje i porezni propisi, prava volontera prema
zakonima o mirovinskom i zdravstvenom osiguranju,
uloga i status volontera iz inostranstva.
Trenutno je otvoren i javni poziv omladinskim organizacijama
koje `ele da u~estvuju u izradi ovog dokumenta.
BEOGRAD - Me|unarodni komitet Crvenog krsta
saop{tio je povodom Dana nestalih osoba da se jo{
17.882 osobe vode kao nestale u konfliktima na
prostoru biv{e Jugoslavije.
Prema podacima MKCK-a iz jula ove godine u Bosni
i Hercegovini se kao nestalo vodi 13.449 osoba, u
Hrvatskoj 2.386 i na Kosovu 2.047. "MKCK nastoji da
podr`i apel porodica nestalih, nadaju}i se da }e
podsta}i odgovore na pitanje sudbine njihovih najdra`ih",
izjavio je {ef regionalne delegacije
Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu,
Pol Anri Arni.
Porodice u odsustvu dokaza o sudbini nestalih ~lanova
ostavljene su u bezizlaznoj situaciji i od
klju~ne va`nosti je da se pitanju nestalih lica
posveti du`na pa`nja i u praksi podr`i pravo porodica
da znaju sudbinu svojih najmilijih.
Pravo da se zna sudbina ~lana porodice je jedno od
@iga Kri` i Davide Grassi, koji s Hrvatinom sura|uju u projektima performansa.
Umjetnici su se odlu~ili na svojevrsnu provokaciju s preimenovanjem
kako bi upozorili na slab status koji umjetnicima daje Jan{ina vlada.
Jo{ uvek oko 18 hiljada nestalih
klju~nih nastojanja Me|unarodnog humanitarnog
prava i ljudskih prava i ono se mora po{tovati, a to
je definisano @enevskim konvencijama i njihovim
Dopunskim protokolima, saop{teno je iz MKCK-a.
Povodom me|unarodnog Dana nestalih, Inicijativa
mladih za ljudska prava pozvala je vlade Bosne i
Hercegovine, Hrvatske, Kosova i Srbije da pobolj{aju
saradnju kako bi se razre{ile sudbine osoba nestalih
u ratovima u biv{oj Jugoslaviji i priveli pravdi oni
koji su odgovorni za ova zlodela. "Dr`ave imaju
obavezu da saop{te ~injenice i otkriju sudbinu
nestalih. To je i na{a generacijska odgovornost
prema `rtvama i njihovim najbli`ima. Od institucija
o~ekujemo da preuzmu odgovornost za zlodela i
prestanu sa organizovanim poricanjem i relativizacijom
te{kih kr{enja ljudskih prava u pro{losti",
izjavio je povodom Dana nestalih Andrej Nosov,
predsednik Inicijative mladih za ljudska prava.
/septembar/2007./godine/ 004 7

VOJNA OBAVEZA
BA[ KAO I U DRUGIM EVROPSKIM ZEMLJAMA, MLADI NA BALKANU NE @UDE ZA
STICANJEM BOJNE SLAVE, PA NI ZA NJENIM SUROGATOM U VIDU OBAVEZNOG
VOJNOG ROKA
Jelka JOVANOVI]
Dve prete}e re~i, vojska i obaveza, bude ista ose}anja u mladima rasutim
{irom novih dr`avica, nastalih na prostoru nekada{nje SFRJ. Iako je emocionalni
spektar {irok, od apatije, blage odbojnosti i nerazumevanja do
otvorenog bojkota, izvesno je da deceniju i po nakon krvavih ratova, uniforma
na Balkanu postaje mahom nepo`eljan odevni predmet. Ona ste`e,
odnosi dragoceno vreme, a retko kada donese satisfakciju.
Izuzev retkih kojima je oficirska ~ast na srcu, vojci se, kako je pokazalo
istra`ivanje Rezovih reportera, danas priklanjaju tek oni koji nemaju drugog
izlaza, druge mogu}nosti da koliko-toliko normalno `ive. Nakon rata taj
izbor je sve vi{e vezan za socijalna pitanja, a kvazipatriotizam i ostale
floskule kojima su politi~ke elite nedavno obezbe|ivale topovsko meso
odlaze u istorijske ~itanke. Ba{ kao i u drugim evropskim zemljama, mladi
na Balkanu ne `ude za sticanjem bojne slave, pa ni za njenim surogatom u
vidu obaveznog vojnog roka.
^ini se ~ak da je aktivno i pasivno odbijanje vojne obaveze, na izvestan
na~in, oma` generaciji koja nije imala sre}u da bira, pa i svojevrsna po~ast
onima koje su ratovi progutali i rasejali po svetu.
Zato je profesionalizacija oru`anih snaga, kojoj te`e sve nove balkanske
dr`ave, mnogo vi{e od hira i puke obaveze. Ona je imperativ novog doba
po{to mladi danas ne `ele da gube ni deli} `ivota sputani uniformom i
zatvoreni u kasarne.
Oni sve vi{e te`e da nostalgi~ne pri~e o nenadma{nom drugarstvu, nezamenljivoj
{koli `ivota, pa i najboljem pasulju ako treba, nastanu na drugim
mestima, u kampovima prijateljstva, koled`ima, na olimpijadama znanja,
sportskim terenima i dvoranama.
/septembar/2007./godine/ 004 9

10
Prigovor
savesti
Ideja prigovora savesti javila se u
sedamnaestom veku u
Ujedinjenom kraljevstvu kada je
kraljevim ediktom bilo dozvoljeno
pojedinim protestantskim verskim
skupinama da ne uzmaju oru`je u
ruke u slu~aju rata. Napoleon je
odobrio izuze}e od vojne slu`be
protestantskim anabaptistima u
Francuskoj.
Zakoni koji reguli{u ovu materiju
u Evropi su doneti krajem 19. i
po~etkom 20. veka. Velika
Britanija je zakon koji garantuje
pravo na prigovor savesti donela
1916. usred Prvog svetskog rata.
Procenjuje se da je samo u toku
Prvog svetskog rata u Velikoj
Britaniji to pravo iskoristilo 16 hiljada
ljudi. Amerikanci su tako|e u
to vreme imali propis o civilnoj
slu`bi i vi{e od 60 hiljada ljudi je
reklo da ne}e da nosi oru`je, ali su
radili u vojsci na nekim drugim
poslovima. Francuska je donela taj
zakon 1963, a ve}ina zemalja
isto~nog bloka je ovu oblast
zakonski regulisala po~etkom
devedesetih.
004 /septembar/2007./godine/
SRBIJA
Koliko me ko{ta vojska?
ODNOS MLADIH U SRBIJI PREMA VOJSCI PRATI EVROPSKE TRENDOVE - VOJSKU SLU@E
ZATO [TO MORAJU, A ZA NA^IN SLU@ENJA OPREDELJUJU SE PREMA KRITERIJUMU KORISTI
Ratko FEMI]
Dvadesetsedmogodi{nji mladi} V. R. iz
Beograda ve} nekoliko godina na razli~ite
na~ine uspe{no uspeva da zaobi|e vojnu
obavezu. Ovaj regrut je zavr{io fakultet,
radi i ne `eli na bilo koji na~in da se "odu`i
otad`bini" - ni slu`e}i vojsku sa oru`jem u
uniformi, niti u civilu u nekoj od institucija.
Ka`e da ne vidi za{to bi gubio vreme i
prekidao posao na devet ili {est meseci, a
planira i jo{ da se profesionalno usavr{ava i
obrazuje. Ipak, pla{i se da }e do 2010, kada
je najavljena profesionalizacija vojske,
morati da "vrati dug dr`avi".
Primer regruta V. R. nije usamljen, ali
uprkos tome u Ministarstvu odbrane ka`u
da su zadovoljni odzivom za slu`enje vojske
koji je u junu ~ak pove}an. Ipak, mnogi
mladi}i iz razli~itih razloga ne `ele da slu`e
vojsku. Oni su pacifisti, antimilitaristi ili
pobornici mira iz religioznih razloga, te se
opredeljuju za prigovor savesti. Studentima
i postdiplomcima {kolovanje je va`nije od
vojne obaveze, zaposleni `ele da sa~uvaju
radno mesto. Neko je jednostavno razma-
`en i ne `eli da slu{a naredbe nepoznatih,
ali ve}ina ne vidi jasnu svrhu slu`enja.
Pritisak realnosti doveo je do toga da
Strategijski pregled odbrane Srbije u periodu
od 2007. do 2010. predvi|a smanjenje
regrutnog potencijala, a pove}avanje kontigenta
profesionalnih vojnika i vojnika po
ugovoru.
Ko ide rado u vojnike?
Pitanje je, dabome, koliko se nekada zaista
"rado i{lo u vojnike", ali je ~injenica da se
sa promenama u dru{tvu promenio i odnos
mladih prema vojsci. On prati evropske
trendove - vojsku slu`e zato {to moraju, a
za na~in slu`enja opredeljuju se prema kriterijumu
koristi.
Koordinator beogradske kancelarije Evropskog biroa za
prigovor savesti (EBCO), Petar Mili}evi}, tvrdi za Rez da
je odlazak u vojsku uvek bio problem, koliko god se to
obele`avalo ispra}ajima i veseljima.
"Pri~a o militantnoj tradiciji, bar kod ljudi koji su primorani
da budu vojnici, uvek je bila razli~ita od se}anja
onih koji su to ve} bili. Ljudi se po pravilu se}aju
najlep{ih trenutaka jer to u ljudskoj prirodi", ka`e
Mili}evi} i dodaje da je krilatica "rado ide Srbin u
vojnike" ispravna samo sa starim dodatakom "dva ga
vuku a trojica tuku".
On podse}a da je uvek bilo ljudi koji su poku{avali da
zaobi|u vojnu obavezu iako zvani~ni podaci nisu to
pokazivali. ^ak je, obja{njava on, u nekim ratovima, a
pogotovo u onom iz 1876, bilo mnogo samoranjavanja.
To je bio jedini na~in legalnog dezerterstva. "Ljudi su se
radije povre|ivali nego ratovali. Procenjuje se da je oko
150 hiljada mladih ljudi pobeglo tokom novih ratova",
nagla{ava Mili}evi}.
Uzroke sve ve}eg otpora prema slu`enju vojnog roka on
vidi u nametnutoj ratnoj obavezi. S druge strane, problemi
u osiroma{enoj vojsci, kao i nere{eni slu~ajevi ubistava
i samoubistava vojnika tako|e su uticali na gubitak
op{teg poverenja u nekada najugledniju istituciju.
Pove}an odziv za slu`enje vojske
Najnoviji podaci pokazuju da je odziv za slu`enje vojske
u uniformi pove}an, bar u odnosu na planirani broj
vojnika. Jasno je, naime, da su potrebe za ro~nim sastavom
- vojnicima na odlu`enju vojnog roka - smanjene,
te je i to jedan od razloga zbog kojeg procenti rastu.
Referent za vojnu obavezu u Ministarstvu odbrane
Srbije, potpukovnik Zoran @ivi}, za Rez ocenjuje da
regruti izvr{avaju vojnu obavezu na zadovoljavaju}em
nivou i podse}a da se interesovanje mladih za vojsku
vidi i u javljanju na konkurs Vojne akademije i zapo{ljavanju
vojnika po ugovoru. Ove godine je i devojkama
dozvoljen upis na Vojnu akademiju te je zabele`eno
veliko interesovanje lep{eg pola za karijeru u uniformi.
VOJNA OBAVEZA SE NE UKIDA 2010.
Pukovnik Stojanovi} podse}a da je do 2010. planirana profesionalizacija, ali obja{njava da to
ne zna~i da se vojna obaveza ukida. Ona se, prema njegovim re~ima, zamrzava. Ostaje pravo
predsednika dr`ave da je po potrebi odmrzne - aktivira.
"I u periodu kada ona bude zamrznuta osta}e dobrovoljno slu`enje vojnog roka, kao i civilno
slu`enje za one koji to `ele. Ve} od generacije vojnika koja nam se odazvala u junu stvaramo
nove vojnike, profesionalce. Oni }e nakon slu`enja vojnog roka i}i na kurseve za profesionalne
vojnike i podoficire", obja{njava Stojanovi}.

"U poslednje vreme je pove}an odziv na slu`enje vojnog
roka. U martu je bio 75,5 odsto, a u junu 89,48 odsto za
slu`enje u kasarnama", nagla{ava @ivi}.
U Srbiji trenutno postoje tri na~ina za slu`enje vojnog
roka - sa oru`jem, bez oru`ja i civilna slu`ba. Poslednja
dva su zasnovana na pravu prigovora savesti.
"U junu na slu`enje vojnog roka bez oru`ja nije upu}en
nijedan regrut, a u civilno slu`enje u organizacije i
ustanove upu}eno je oko 3.000 regruta", isti~e @ivi}.
Prema njegovim re~ima, vojska je ranije bila zatvorena
institucija, a svi doga|aji koji su se de{avali - raspad
SFRJ, ratovi, neizvesna budu}nost, odlazak u inostranstvo,
neformirana dr`ava, pa i nesre}ni slu~ajevi u vojsci -
doveli su do toga da mladi}i biraju lak{i put. Od 2003.
godine, kada je, ka`e na{ sagovornik, pravo prigovora
savesti detaljnije regulisano Uredbom o vojnoj obavezi,
civilno slu`enje vojnog roka postalo je jako popularno
me|u regrutima. Me|utim, to je, smatra on, privremeni
trend, jer sa promenama koje se de{avaju u dru{tvu i
vojsci omladina realnije gleda na vojnu obavezu.
"Od 2003. do 30. juna ove godine ukupno je evidentirano
50 hiljada regruta koji su izrazili `elju da iskoriste
pravo na prigovor savesti. Od toga je 59 odsto odslu`ilo
vojni rok u civilnoj slu`bi. Trenutno se na
odslu`enju nalazi 22, na slu`enje ~eka oko 18
odsto regruta. Sedam odsto je iz evidencije
brisano zbog predomi{ljanja, a 5,4 nije ispunjavalo
zakonske uslove za pravo na prigovor savesti. Iz
razli~itih razloga slu`enje u civilnoj slu`bi je prekinulo
oko 3, 5 odsto regruta", obja{njava @ivi}.
Civilno slu`enje re{ava
socijalne probleme
Neki regruti, smatra potpukovnik @ivi}, pravo na
prigovor savesti shvataju kao instrument za
re{avanje svojih socijalnih problema. Ni Petar
Mili}evi} ne misli da su svi ljudi koji koriste to
pravo iskreni, da su mirovnjaci i iz iskrenih ideolo{kih
razloga ne `ele da upotrebljavaju oru`je, ali
ipak je jasno da na{a mlade` ne `eli ovakvu vojnu
slu`bu kakvu danas imamo. "Mladi imaju dobar
razlog zbog kojeg ne `ele da slu`e vojsku sa
oru`jem i u uniformi, spremni su ~ak da rade neki
posao koji im se ne svi|a tokom du`eg vremenskog
roka.", ocenjuje Mili}evi}.
Regruti sa kojima je EBCO u kontaktu u ve}ini
slu~ajeva ne vide smisao u slu`enju vojnog
roka, a regrutni centri im ne poma`u u u
poja{njenju istog, nemaju vremena ni
mogu}nosti da se bave svakim regrutom
zasebno i, kako ka`e koordinator
beogradske kancelarije EBCO, "samo ih {alju
na jednu ili drugu stranu - vojna ili civilna
slu`ba, ne bi li {to pre zavr{ili posao".
Mili}evi} dodaje da vojna obaveza nije ljudsko
pravo, ve} obaveza prema dr`avi i zato
njena svrha mora da bude obja{njena.
"Kao {to je postojala kampanja za porez
(plati porez da bi imao {kolu), tako mora da
postoji precizno jasno obja{njenje za{to postoji
vojna obaveza i koje op{te potrebe zadovoljava",
ka`e Mili}evi}. Smatra da bi sve
dr`ave trebalo da smanjuju vojnu silu jer bi
se time umanjila mogu}nost ratovanja.
Popularizacija vojnog poziva
Suo~eno sa problemom neatraktivnosti profesije
vojnika za mlade ljude i
preovla|uju}im negativnim stavom prema
SR\AN ILI]
/septembar/2007./godine/ 004 11

12
vojnoj obavezi, Ministarstvo odbrane Srbije je u
sklopu "mobilizacijsko-organizacijskih promena"
preduzelo niz reformskih poteza koji imaju
cilj da popularizuju profesiju i motivi{u mlade
da obuku uniformu.
Na~elnik Odeljenja za vojnu i radnu obavezu u
Ministarstvu odbrane, pukovnik Zoran
Stojanovi}, smatra da je po~etna euforija za
civilnom slu`bom pro{la jer su se ustanove u
kojima se slu`i sistematizovale i ho}e da im
regruti budu od koristi.
"Sa druge strane, ~ini mi se da je porasla svest
ljudi o tome da je slu`enje vojske obaveza
jednog normalnog mladog ~oveka i u krajnju
ruku izazov. Mladi}ima koji slu`e vojsku sada
se otvaraju brojne mogu}nosti - mogu da
postanu profesionalni vojnici, podoficiri i oficiri.
Osim toga u vojsci mogu da provere sebe,
svoje fizi~ke i mentalne sposobnosti, steknu
kondiciju. Mislim da }emo posle sprovo|enja
svega {to je planirano imati ve}i odziv za
004 /septembar/2007./godine/
JO[ BEZ ZAKONA
O CIVILNOJ SLU@BI
Srbija jo{ nije donela zakon o civilnoj slu`bi,
ali je pravo na prigovor savesti garantovano
Ustavom, mada, prema nekim tuma~enjima,
restriktivno. Nekada se smatralo da je prigovor
savesti isklju~ivo religijsko pravo, ali danas
ono ima karakter fundamentalnog ljudskog
prava, {to je utvr|eno i nizom me|unarodnih
dokumenata. Naj~e{}e se odre|uje kao pravo
gra|ana da svoju vojnu obavezu zamene
alternativnim slu`enjem u civilnim slu`bama.
slu`enje vojnog roka", ka`e Stojanovi}.
U svrhu popularizacije vojnog poziva vodi se marketin{ka
kampanja za profesionalizovanje vojske,
a taj projekat podrazumeva i motivisanje kandidata
putem nov~anih, nenov~anih beneficija i
radnog okru`enja. U projektu se planira i na~in
organizovanja aktivne i pasivne rezerve.
"Aktivni deo rezerve ~ine lica koja su slu`ila
vojni rok sa oru`jem. Ona potpisuju ugovor sa
dr`avom na nekoliko godina i za taj period
dobijaju nadoknadu. Imaju obavezu da 35
dana godi{nje izvr{e kondiciranje i popunu
radnih mesta u vojsci u slu~aju anga`ovanja
profesionalnih pripadnika vojske u mirovnim
operacijama. Poslodavac je du`an da obezbedi
radno mesto kandidatu koji zavr{i sa
anga`ovanjem u vojsci", obja{njava @ivi} i
dodaje da ovaj projekat treba da za`ivi posle
dono{enja zakona.
Op{ti odnos mladih prema vojsci u Srbiji sli~an
je odnosu u nekim razvijenim evropskim
dr`avama. Mladi}i bez posla ili oni iz nerazvijenijih
podru~ja odlu~uju se za vojni poziv
zbog sigurne plate. Smanjivanje broja vojnika,
koliko god "stra`ari nacije" to smatrali onespobljavanjem
dru{tva, de{ava se svuda u civilizovanom
svetu, ba{ kao {to se bele`i porast
broja prigovara~a savesti.
SR\AN ILI]

Komparativna iskustva
U Nema~koj oko 130 hiljada mladih ljudi
godi{nje tra`i status prigovara~a savesti, 90
hiljada mladi}a slu`i u civilnoj slu`bi, a 60 hiljada
slu`i vojsku, ka`e za Rez predstavnik
EBCO u Savetu Evrope, Fridhelm [najder.
Ovakav odnos, ka`e on, stabilan je poslednjih
deset godina, a nema~ka slika, uveren je,
sli~na je onoj u Srbiji. "Mlad ~ovek koji ne
na|e posao ho}e da dobije radno mesto u
vojsci", tvrdi [najder.
I u Nema~koj, kao i u Srbiji, ve}ina mladi}a u
civilnoj slu`bi ima vi{i stepen obrazovanja od
onih koji slu`e vojsku. "Oni koji nisu siroma{ni,
nemaju problem da prona|u posao i mogu da
se obrazuju preferiraju civilnu slu`bu i ne
podr`avaju anga`ovanje nema~ke vojske u
inostranstvu, na primer u Avganistanu", ka`e
on.
[najder smatra da nema~ka vlada zadr`ava
vojni rok zbog toga {to ve}ina vojnika tada
potpisuje svoje profesionalne ugovore za karijeru
u vojsci. On ka`e da za vladu nema
bojazni da ostane bez regruta jer za vojsku
svake godine stasa oko 400.000 mladi}a, a
uniformu obu~e 60 hiljada. Profesionalni oficiri
u {kolama informi{u mladi}e o vojsci i o tome
svake godine prave izve{taj. Glavna ocena svih
izve{taja u poslednjih deset godina, ka`e
[najder, jeste da mlade` nije zainteresovana
za vojna ili politi~ka pitanja. Uglavnom misle
da je dobro imati vojsku, ali ne `ele da se
pridru`e.
U Holandiji mladi}i ve} deset godina ne slu`e
vojsku, mada ni u toj zemlji nije ukinuta vojna
obaveza. Slu`enje vojnog roka je i ovde zamrznuto,
kao {to }e se to dogoditi u Srbiji posle
2010. Holandska vlada mo`e u svakom
trenutku ponovo pozivati regrute.
Generalni sekretar Evropskog biroa za prigovor
savesti (EBCO), Hans Dejkman, ina~e
Holan|anin, obja{njava zbog ~ega je vlada u
Holandiji odlu~ila da zamrzne vojnu obavezu:
"Tokom hladnog rata imali smo vojsku sa
velikim ro~nim sastavom koja je bila spremna
da odgovori na napad sa istoka. Posle hladnog
rata nestala je pretnja iz isto~ne Evrope, preovladala
je ideja da vojska treba da bude
mala, fleksibilna, sa profesionalnim sastavom.
Neki mladi}i su uspeli ne samo da ne slu`e
vojsku, ve} nisu i{li ni u alternativnu slu`bu.
Tada je sazrela svest da treba zavr{iti sa pozivanjem
u vojsku. Ne{to sli~no se sada de{ava
kod vas."
Dejkman ka`e i da je impresioniran brzinom
kojom se razvija institucija prigovora savesti u
Srbiji. Kada je bio ovde 2001, to pitanje nije
bilo ure|eno, a od 2004. do danas to pravo je iskoristilo
ili jo{ koristi oko 35 hiljada mladi}a.
"Kraj ratova ovde kao i kraj hladnog rata u Evropi naterao
je da ljudi razmisle za {ta im slu`e velike vojske.
Mladi ljudi shvataju da je pro{lost pokazala da nasilje
nije re{enje konflikta", obja{njava Dejkman.
U Bugarskoj }e zvani~no od 2008. biti ukinuto slu`enje
vojske. Predstavnik EBCO pri European Youth Forum
(krovna organizacija za omladinske NVO pri EU i SE),
Veselin Ilijev, ka`e da mladi u Bugarskoj nisu mnogo
zainteresovani za vojnu problematiku.
"Na primer, imali smo veliku raspravu o vojnicima u
Iraku. Anketirani uglavnom ne odobravaju takav
anga`man, ali nisu protiv toga, osim ako sami nisu u
pitanju. Ipak, dosta mladi}a koji `ive u malim mestima
vidi to kao {ansu jer su vojnici dobro pla}eni",
nagla{ava Ilijev.
^injenica je da mnogo mladih u ispunjavanju vojne
obaveze kalkuli{e po principu "manja {teta, ve}a korist".
Na primer, ukoliko regrut zna da }e tokom civilne slu`be
mo}i da dolazi na svoj posao i zara|uje ili da ima vremena
da u~i, to je jedan od razloga da izabere ovu
opciju. Me|utim, ~esto organizacija u kojoj je regrut na
civilnoj slu`bi zahteva puno radno vreme. Nekada se
slu`e i kriterijumom du`ine vojnog roka - {est meseci u
kasarni ili devet meseci u civilnoj slu`bi.
R. F.
STANISLAV MILOJKOVI]
/septembar/2007./godine/ 004 13

14
Denis D@IDI]
Do pre nekoliko godina slu`enje vojnog roka se zasnivalo
se na sistemu naslije|enom iz Socijalisti~ke Federativne
Republike Jugoslavije, godi{nje je 12.400 mladih u
Federaciji BiH i Republici Srpskoj pozivano na obavezno
slu`enje. Izbjegavanje vojne slu`be bilo je zakonom
ka`njivo. Nakon odslu`enog vojnog roka, ve}ina je nastavljala
sa civilnim `ivotom, ali su mnogi ujedno postajali
i vojnici rezervnih snaga koje su brojale do 60.000 pripadnika.
Pre i nakon reforme
@ivotni i radni uslovi u vojsci bili su neadekvatni zbog
te{ke finansijske situacije armije podijeljene na dva
entiteta. Republika Spska i Federacija imale su sopstvena
ministarstva, te je novac namijenjen vojsci tro{en na
izuzetno veliku i slo`enu administraciju. Cijeli sistem nije
rezultirao kvalitetno obu~enom vojskom, a broj rezervista
brzo je prema{io predvi|enu kvotu jer su besprekidno
dolazili novi regruti.
Tro{kovi takvog zastarjelog vojnog sistema bili su ogromni.
Prema podacima NATO-a, godi{nji tro{kovi slu`enja
vojnog roka i rezervnih snaga u Federaciji BiH iznosili su
46 miliona KM (oko 23 miliona eura), dok su u RS iznosili
15 miliona KM, ili 22 posto bud`eta za odbranu tog
entiteta. Iako iznimno visoki, takvi tro{kovi nisu stvorili
efikasnu odbrambenu silu, niti su zadovoljili vojne
potrebe BiH, ali su uskratili vojsci sredstva potrebna za
unaprije|enja opreme, obuke i uslova rada u vojsci.
Ina~e, mladi}i su pozivani na obavezno slu`enje
~etvoromjese~nog vojnog roka, a pru`ana im je samo
najosnovnija vojna obuka. Na obuci bi proveli samo dva
mjeseca, nakon ~ega su uglavnom kori{teni kao radna
snaga ili stra`ari.
Student Elektrotehni~kog fakulteta u Sarajevu, Mustafa
Toroman (27), slu`io je vojni rok 2000. godine. S nama je
podijelio svoja iskustva.
"Ja sam prvi dio vojnog roka slu`io u Lipnici kraj Tuzle.
Tamo su uslovi bili zaista lo{i, ~ak grozni. Nismo, na primjer,
imali vode. Drugi dio vojnog roka slu`io sam u
Rajlovcu kraj Sarajeva i razlika je bila zna~ajna", ka`e
Toroman.
On tvrdi kako ima i pozitivnih stvari koje je nau~io tokom
svog boravka u vojsci: "Meni je to bilo jako dragocjeno
iskustvo. Vojska me nau~ila samostalnosti i mislim da mi
je to koristilo, ali ipak to treba biti stvar individualnog izbora
", ka`e on.
Prije dvije godine zakonodavci u oba entiteta Bosne i
Hercegovine odobrili su Sporazum ~iji je nacrt pripremila
Komisija za reformu obrane. Njime je ukinut vojni rok,
004 /septembar/2007./godine/
BOSNA I HERCEGOVINA
Vojska slobodnog izbora
DO PRE NEKOLIKO GODINA MLADI U BIH BILI SU PRIMORANI DA SLU@E VOJSKU - FORMIRANI NVO POKR
SLU@ENJA - RATNI VETERANI U BIH ZABRINUTI ZBOG NEPOSTOJANJA OBAVEZNOG VOJNOG ROKA
POUKE RATA
Nakon `estokog rata u posljednjoj deceniji pro{log stolje}a, koji je na podru~ju Bosne i
Hercegovine odneo mnogo `ivota, tema reforme odbrambenog sistema je bila izuzetno
osjetljiva mnogima, a naro~ito veteranima rata. Jedan od njih, Faruk Hrn~i} (45), biv{i
pripadnik 17. Vite{ke brigade Armije BiH, za Rez ka`e da ga brine {to mladi sada mogu
birati da li }e ili ne}e i}i u vojsku.
"U moje doba, svi su i{li u vojsku pa nam se opet rat prikrao. Sva{ta pozitivno se u~i u
vojsci, u~i se disciplini i redu, a ~ini mi se da mnogim mladima to upravo fali", ka`e on.
Sa druge strane, uspjeh reformskog procesa u odbrambenom sektoru toliko je uo~ljiv da
je novi visoki predstavnik u BiH, Miroslav Laj~ak, izjavio da bi se reforma policije trebala
ugledati na ve} obavljene promjene u odbrambenom sektoru. To je, prema njegovim
rije~ima, "jedan od najve}ih uspjeha postdejtonske Bosne i Hercegovine".
Upravo zahvaljuju}i prili`no "bezbolno" provedenoj reformi odbrane, BiH je pro{le
godine potpisala Sporazum o pridru`ivanju NATO programu Partnerstvo za mir. Razloga
za skepticizam, ali i optimizam, mnogi pronalaze u sada{njem vojnom sistemu. Klju~na
je, me|utim, nada da }e oni koji su na vrhu piramide komandovanja - tro~lano
Predsjedni{tvo BiH kao civilni vrhovni komandant - na}i dovoljno zajedni~kih razloga da
ovoj dr`avi u budu}nosti ne bude potrebna ja~a vojna sila.

ETI MLADIH ZA STVARANJE CIVILNOG ROKA
formirano Ministarstvo obrane na dr`avnom nivou
i uspostavljena profesionalna vojska uskla|ena sa
zahtjevima sigurnosti i integracije u me|unarodnu
vojnu zajednicu. Sporazum predstavlja klju~an
korak na putu BiH u me|unarodnu integraciju.
Dogovoreno je da se nove Oru`ane snage BiH sastoje
isklju~ivo od profesionalnog kadra.
Prvog dana 2006. godine ukinuta je i vojna rezerva
od 60.000 osoba, a zamijenila ju je nova
Aktivna vojna rezerva profesionalaca koji su
odslu`ili aktivnu vojnu slu`bu. Nove oru`ane
snage, sastavljene od profesionalnih vojnika, broje
do 10.000 osoba i birane su po uzoru na vojsku
[vicarske ili Slovenije. Bud`et za odbranu nakon
reforme sistema je daleko manji i ukinuta su ministarstava
odbrane i vojne komande u entitetima.
Kao osnovne operativne jedinice stvorene su tri
pje{adijske brigade koje se sastoje od po tri
pje{adijska bataljona, od toga jedan na teritoriji
RS, a dva na teritoriji FBiH. Dogovoreno je da
komanda jedne brigade bude smje{tena na teritoriji
Republike Srpske u Banja Luci.
Mladi i vojska
Prije reformskih poteza, uz velike napore me|unarodne
zajednice i vladinih struktura, mnoge
organizacije nevladinog sektora su bile iznimno
zauzete u provo|enju reformi koje bi dale mladima
ve}u slobodu i izbor u odluci - slu`iti vojsku ili
ne. Najpoznatiji su uspjesi nevladine organizacije
Kampanja za prigovor savjesti u BiH. Administrator
regionalne mre`e Kampanje za prigovor savjesti
u BiH, Boris Brkan, objasnio je za Rez:
"Mi smo pokrenuli kampanju 2000. godine kako
bismo pravo na prigovor savjesti omogu}ili svim
mladi}ima koji se na to odlu~e iz bilo kojeg razloga.
Na{a kampanja je trajala punih pet godina.
Na po~etku smo radili informativnu kampanju
kako bismo {iroj javnosti pojasnili osnove tematike.
Nakon kampanje smo krenuli u lobiranje
kako bi se ovaj segment uklju~io u zakonsku regulativu."
Godine 2004. godine po~eo je da se provodi pilot
projekat o prigovoru savjesti i civilne slu`be u
Kantonu Sarajevo i u vrlo kratkom roku u FBiH je
3000 mladi}a dobilo status prigovara~a savjesti.
"U Republici Srpskoj je situacija bila mnogo bolja,
tako da je na{e djelovanje tamo bilo poprili~no
ograni~eno. U osnovi, nakon {to je uveden moratorij
na slu`enje vojnog roka, potrebe za na{im
djelovanjem vi{e nije bilo", ka`e Brkan.
HRVATSKA
Podjednak broj prigovara~a
savesti i ro~nika
U ratnim i postratnim vremenima rijetki su
se odlu~ivali odbaciti uniformu, ali danas su
stvari potpuno druk~ije. Smjenom HDZ-a i
dolaskom koalicije na vlast osjetilo se znatno
olak{anje, vlast je bila otvorenija za
primjedbe i sugestije nevladinih organizacija
koje su radile na pitanju civilne slu`be
Luka ALEBI]
Na blogu Dezerter - http://krunozg.blog.hr/ -
mo`ete svakodnevno pratiti pri~u ~ovjeka koji se
opire vojnoj slu`bi. Javno izlo`ena uvjerenja,
problemi, patnje i muke ovog ~ovjeka zagrijavaju
ve} uveliko podgrijanu atmosferu oko pitanja
vojske i op}enito slu`enja dr`avi. Autor je Igor
Horvat koji `ivi u Zagrebu i radi kao in`injer za
razvoj softwarea. Zavr{io je matemati~ku gimnaziju,
a trenutno je u zvanju asistenta na Fakultetu
elektrotehnike i ra~unarstva u Zagrebu. Samac je,
i bez djece. ^vrsto je odlu~io da u vojsku ne}e i}i.
- Ove godine navr{avam 27 godina te sam prema
na{em zakonu trebao po~eti slu`iti vojni rok. Do
kraja pro{le godine sam uspijevao odga|ati
po~etak slu`enja potvrdama o statusu apsolventa
na fakultetu. U prosincu pro{le godine mi dolazi
poziv da se javim u vojni ured glede dogovora o
po~etku slu`enja. Na poziv se nisam odazvao i
o~ekivao sam policiju (bilo civilnu ili vojnu) da me
prisilno odvede - jer takvo upozorenje je stajalo
na pozivu - ka`e Igor Horvat.
On se potpuno protivi stavljanju pojedinca u
bezuvjetno slu`enje bilo kojoj dr`avi. Igor odbija i
civilno slu`enje jer, kako smatra, oba oblika u potpunosti
ugro`avaju slobodu pojedinca na vlastito
mi{ljenje.
- Prigovor savjesti slu`enju pod oru`jem ne postoji
u praksi. U izjavi koju sam predao vojnom uredu
sam se pozvao na prigovor savjesti koji stoji u
Ustavu RH. Ali koja je alternativa? Osmomjese~no
civilno slu`enje bez ikakve naknade. Tijekom tih
osam mjeseci bih teoretski jo{ mogao spavati u
parku, ali ne bih toliko dugo po`ivio bez hrane.
Gdje je tu moje ustavno pravo na prigovor savjesti
slu`enju pod oru`jem?", kategori~an je na{ sugovornik.
U civilu
Mnogi ipak biraju manju nevolju, odlu~uju se za
civilno slu`enje. Damir Dikli} ve} pet mjeseci radi
u Dje~jem domu Klasje. Instrukcije iz matematike,
glazbena radionica i basket s klincima su mu
svakodnevnica u Domu.
- Ma ovo je sjajno, biti ovdje sa klincima, pomagati
im u svemu je sjajan osje}aj. Napravio sam
odli~an posao odlu~iv{i se za ovakvu vojsku - ka`e
Damir Dilli}.
On radi 5 dana u tjednu, uglavnom od sedam do
tri sata, ostalo vrijeme ima za sebe. Prima i simboli~nu
nov~anu nadoknadu, 200 kuna mjese~no
za prijevoz.
- Znam da ovo nije najpo{tenije, ali jako sam
zadovoljan. Biti u nekoj vojarni u nekom
zaba~enom selu na stra`i, a tu{irati se jednom
tjedno, to jednostavno nije moj stil, ne bih to
mogao podnijeti - ka`e on.
Hrvatska vlada je jo{ 1999. godine regulirala
mogu}nost slu`enja civilnog roka. U ratnim i postratnim
vremenima rijetki su se odlu~ivali odbaciti
uniformu, ali danas su stvari u potpuno druk~ije.
Smjenom HDZ-a i dolaskom koalicije na vlast
TRE]INE
Danas je broj prigovara~a savjesti izjedna~en
sa onima koji se odlu~uju za uniformu.
Godi{nje u Hrvatskoj ima oko 3.000 ro~nika,
1.000 ih se odlu~uje za civilno, tisu}u odlazi u
vojsku, a oko tisu}u njih poglasi se vojno nesposobnima.
Na veliki broj onih koji civilno
slu`e ve} odavno se ne gleda kao na problem.
Bolnice, domovi za nezbrinute i sudovi imaju
na tisu}e volontera. To je uveliko olak{alo rad
ovih institucija.
osjetilo se znatno olak{anje, vlast je bila otvorenija
za primjedbe i sugestije nevladinih organizacija
koje su radile na pitanju civilne slu`be. Antiratna
kampanja Hrvatske (AKH) jo{ je 2000. pokrenula
inicijativu za dono{enje zakona koji bi regulirao
sva pitanja o prigovoru savjesti i na taj na~in
dediskriminirao one koji se za to odlu~e.
Po~etkom 2003. godine zakon je izglasan i nova
pravila stupila su na snagu.
Gordan Bosanac iz AKH ka`e da je trebalo ~ekati
13 godina da bi se stvari rije{ile:
- Dug period, ali ovim je u~injen znatan napredak
prema po{tovanju prava na prigovor savjesti.
Najva`nija izmjena u novom zakonu je da civilna
slu`ba iz nadle`nosti Ministarstva pravosu|a i
Ministarstva obrane prelazi u nadle`nost
Ministarstva rada i socijalne skrbi. Dalje, ona vi{e
nije regulirana zakonom o odbrani, definiran je
/septembar/2007./godine/ 004 15

16
radni dan prigovara~a, a vi{e i nije
potrebno obrazlagati vjerska ili moralna
protivljenja vojnom slu`enju. Prigovara~i
slu`e u civilnim ustanovama po osam
mjeseci.
- Od dono{enja novog zakona svi su
odahnuli, prigovara~a je bilo sve vi{e,
znalo se ko {ta radi, {ta je dozvoljeno, a
{ta nije - ka`e Bosanac.
Ipak, stvari nisu bez diskriminacije.
004 /septembar/2007./godine/
Nejednaka du`ina slu`be (u vojsci ste du`ni biti 6 mjeseci),
problemi birokratske prirode i nepla}eni rad samo su neke
od stvari koji ~ekaju na regulaciju. Stereotipi i predrasude
pri~a su za sebe.
- Naj~e{}e se prigovara~e nazivalo pogrdnim imenima ili
su im se namjerno davala zadu`enja neprimjerna njihovim
vje{tinama. Uz na{u intervenciju nepravde bi se, uz ispriku,
u pravilu otklonile", ka`e Bosanac.
Oni koji se odlu~e slu`iti dr`avi pod oru`jem prolaze vojnu
obuku u trajanju od {est mjeseci. To je {est mjeseci `ivota
pod strogim pravilima u vojarni. Ministarstvo
obrane Republike Hrvatske propisuje da svi vojno
sposobni mu{karci moraju ovu obavezu regulirati
do 27. godine `ivota.
Kona~no bez vojske
No, ~ini se da bi se stvari ipak mogle promijeniti.
Velike su {anse da Hrvatska ubudu}e ima
isklju~ivo profesionalnu vojsku, a obaveza slu`enja
vojnog roka bi u tom slu~aju bila ukinuta.
Prijedlog ovih velikih promjena Ministarstvo
obrane ve} je pripremilo i uskoro se on u}i u
Vladinu proceduru. Iako obaveza slu`enja vojnog
roka ne}e biti ukinuta, nego zamrznuta, u praksi
}e ove promjene, koje bi mogle stupiti na snagu
za manje od godinu dana, zna~iti prestanak
potrebe da mladi}i s navr{enih 18 godina idu u
vojsku.
Ministar obrane Berislav Ron~evi} naglasio je da
nema rije~i o ukidanju obaveznog slu`enja vojnog
roka, ve} se radi o mogu}nosti suspenzije te
obaveze budu li sigurnosne procjene pozitivne,
dakle ako nema opasnosti od rata i drugih ugroza,
te ako to dopu{ta stanje obrambenog sustava.
Ro~na }e se vojska ubudu}e puniti samo dobrovoljcima.
Ako njih bude manje od dvije tisu}e
godi{nje, koliko su u MORH-u procijenili nu`nim
za "obrambene potrebe", privremeno }e biti reaktivirana
stara vojna obaveza. Dobrovoljcima }e se
omogu}iti ulazak u ro~ni sastav, ma koliko ih bilo.
Vojska }e uvesti i poticaje za dobrovoljce, me|u
ostalim lak{e i br`e zapo{ljavanje. Prestanak
ZEMLJE KOJE JO[
IMAJU RO^NU VOJSKU
Austrija (EU), Bugarska, Hrvatska, Srbija, Eritreja,
Finska (EU), Njema~ka (EU), Gr~ka (EU),
Izrael, Libanon, Malezija, Norve{ka, Poljska
(EU), Rusija, Singapur, Ju`na Koreja, [vedska
(EU), [vicarska, Tajvan i Turska.
obaveze slu`enja vojske trebao bi privesti kraju
suludu situaciju u kojoj se vi{e od 50 posto novaka
odlu~uje za civilno slu`enje.
Sada{nji sustav nova~enja bit }e zadr`an. Oni koji
pro|u na regrutaciji birat }e `ele li dobrovoljno
slu`iti ili ne. Oni koji ne budu htjeli i}i u vojsku
svejedno }e morati polo`iti
sve~anu prisegu, nakon koje }e odmah biti upisani
u "nerazvrstanu pri~uvu". Dobrovoljci }e vojni rok
ubudu}e slu`iti samo na dvije lokacije - na vojnim
poligonima Ga{inci i Slunj. Od dobrovoljnih
ro~nika }e se vrbovati budu}i profesionalni vojnici
Hrvatske vojske. Tranzicijsko razdoblje, nakon
kojega bi trebala uslijediti potpuna profesionalizacija
HV, trajat }e najvjerojatnije do 2010.
godine.

KOSOVO
Zemlja bez vojske, a puna oru`ja
KOSOVO NEMA VOJSKU, A NEKE NJENE FUNKCIJE ISPUNJAVA KOSOVSKA POLICIJSKA SLU@BA (KPS). IAKO NEMA OZBILJNIH
ISTRA@IVANJA, SMATRA SE DA BI DEO MLADI]A RADO I[AO U VOJSKU, ALI TEK KADA SE STRUKTUIRA KAO PRAVA ORU@ANA SILA
Arta AVDIU
Kosovo je zemlja bez sopstvene vojske, ali je prepuno
oru`ja. Iako su sprovedene mnoge kampanje
oduzimanja oru`ja i amnestije za njegovo nelegalno
posedovanje, ljudi su i dalje uvereni da je u
zemlji sa tako niskim nivoom bezbednosti bolje
da "sami brinu o sebi".
Student prava u Pri{tini, Blerim Nikci, jedan je od
retkih koji nikada nije imao oru`je u rukama. Tog
balkanskog prokletstva koje je postalo tradicija,
spasilo ga je najvi{e to {to se prekasno rodio za
rat - bilo mu je samo 12 godina kada su se
okon~ali vazdu{ni napadi NATO snaga na biv{u SR
Jugoslaviju. Danas ovaj dvadesetogodi{njak ne
ose}a potrebu ~ak ni da pri~a o oru`ju, iako to i
nije tako retka tema u mestima na koja izlazi.
"U ku}i nemamo oru`je, moj otac ga ne voli", ka`e
Blerim. On zna da }e se u poslu koji je odabrao
~esto susretati sa posledicama upotrebe oru`ja.
"Ne mislim da je potrebno da slu`im vojsku. To
vreme je pro{lo. Ko god to jo{ `eli, mo`e da zavr{i
{kolu i da postane profesionalni vojnik", smatra i
LJUBAV PREMA ORU@JU
Prema nekim istra`ivanjima, na Kosovu ima
vi{e od 400 hiljada komada oru`ja. Procene
UNDP su da ima izme|u 333 i 460 hiljada
pi{tolja i pu{aka. Uglavnom u upotrebljivom
stanju. Kada je re~ o demografskom profilu,
istra`ivanje pokazuje da oru`je poseduju
uglavnom mu{karci stariji od 18 godina. [ef
UNDP za Kosovo, Frode Mouring, tvrdi da je
me|u stanovni{tvom Kosova neophodno
oja~ati svest o upotrebi oru`ja.
dodaje da je to ~isto gubljenje vremena.
I Fatos Hakshiu, student pri{tinskog Univerziteta sa
katedre za sociologiju, ka`e da nikada nije razmi{ljao
da li bi se prijavio u vojsku Kosova zato {to nema
institucionalne mogu}nosti.
Mnogi danas na Kosovu misle da }e taj institucionalni
vakuum doprineti da mladi izgube volju za
slu`enjem vojske kada se ona uspostavi. S druge
strane su oni koji su, iako nema ozbiljnih istra`ivanja,
uvereni da bi deo mladi}a rado i{ao u vojsku, ali tek
kada se ona struktuira kao prava oru`ana sila.
Tradicija U^K
Prema Ustavnom okviru Kosovo nema pravo na
vojsku. Ahtisarijev dokument predvi|a jednu civilnu
organizaciju od maksimalno 2.500 pripadnika, ali
njen kona~an izgled zavisi}e od nove rezolucije
Ujedinjenih nacija. Nakon razre{enja statusa Kosova
zna}e se da li }e i kakva kosovska vojska postojati,
ho}e li biti obaveznog vojnog roka i koliko }e trajati
ako ga bude.
Izvesno je da }e se ta eventualna kosovska vojska,
ukoliko bude formirana, naslanjati na tradiciju U^K.
Naime, mladi Albanci su tokom poslednje dve
decenije pro{log stole}a uglavnom izbegavali
regrutaciju u okviru biv{e JNA, a bojkotovali su i policiju
tako da prakti~no nisu nosili uniformu sve dok se
nije pojavila Oslobodila~ka vojska Kosova (U^K/OVK)
u kojoj se borilo oko 15.000 ljudi.
Prema podacima kojima raspola`e Kosovska policijska
slu`ba, civilni naslednik U^K, jedinicama KPS bi
mnogi pri{li. Ali, iako patriotizam nije sporan, to nije
primaran razlog - nema sumnje da interesovanje
potencijalnih regruta budi prevashodno visoka stopa
nezaposlenosti.
Obrazovanje u okviru KPS sprovodi se prema
ameri~kom modelu ~etvorogodi{njeg {kolovanja.
Berat [alja, {ef KPS Centra za obuku i obrazovanje,
svakog jutra postrojava svoje kadete da bi
odr`ao ~vrsta vojni~ka pravila. Iako je sve jo{ na
nivou {kole, on veruje da }e upravo KPS postati
zna~ajna, profesionalna vojska.
Naravno, niko jo{ ne zna pouzdano kada }e
[aljini kadeti postati narednici. Ne znaju ni
oni koji se sada ponosno {etaju ulicama
Pri{tine u uniformi koja podse}a na ameri~ku -
polaznici KPS moraju imati odobrenje za razgovor
sa novinarima.
Pi{tolji ~asti i duge cevi
Ina~e, za{titno telo KPS, utemeljeno na francuskom
civilnom modelu, sa~injavaju 3.000
aktivnih pripadnika i 2.000 rezervista. Zapravo,
KPS je civilna organizacija za hitne slu~ajeve,
te samo neki pripadnici nose oru`je.
Komandanti nose "pi{tolje ~asti", dok Kosovska
garda, ceremonijalna jedinica, nosi samo duge
cevi.
Ova civilna vojska je dobila mnoge pohvale
zbog svoje po`rtvovanosti i postignutih rezultata
kada je re~ o ispunjavanju standarda koje
je postavila me|unarodna zajednica kao uslov
za razre{enja statusa Kosova. Me|u aktivnim
pripadnicima, 177 su iz redova drugih etni~kih
zajednica, a o~ekuje se da se unutar srpske
zajednice ovaj broj pove}a. "Imamo te{ko}a da
ubedimo Srbe da nam se pridru`e", ka`e Enver
Dugoli, portparol KPS.
Ali Sini{a Vasi} se nije dugo premi{ljao.
Poreklom iz sela Suhadol nadomak Pri{tine
obukao je uniformu jo{ 2003. godine. "Nije
ovde tako lo{e", ka`e Sini{a i dodaje da tu svi
imaju jednaka prava.
Edisa Plaki}i i njena prijateljica Hajrija, jedna
pripada bosanskoj a druga turskoj zajednici,
ka`u da je KPS budu}a snaga Kosova. One su
sebe prona{le tu i ne mogu vi{e ni da se
zamisle bez zelene uniforme.
Kosovski ekspert za bezbednost, Agim
Krasni}i, ka`e da }e Kosovo u budu}nosti imati
svoju vojsku, kao i svaka druga dr`ava.
"Ona }e dati svoj doprinos regionalnoj stabilizaciji,
a u budu}nosti }e mo`da sara|ivati sa
savezni~kim NATO snagama u drugim vojnim
misijama. Ipak, na Kosovu je sada sve vezano
za kona~ni status. Moramo da ~ekamo da
bismo videli {ta }e se doga|ati", ka`e Krasni}i.
/septembar/2007./godine/ 004 17

18
CRNA GORA
Nikad vi{e na stra`u
ZBOG UKIDANJA VOJNE OBAVEZE ODAHNULI SU MNOGI MLADI]I, ALI I NJIHOVI RODITELJI. SLU@ENJE VOJNOG ROKA SE OD "^ASNE
DU@NOSTI", KAKO JE VJEKOVIMA TRETIRAN TAJ ^IN U CRNOJ GORI, TOKOM DEVEDESETIH PRETVORILO U "STVAR ZA IZBJEGAVANJE"
Marijana BOJANI]
Ove jeseni crnogorskim gradovima se ne}e prolamati
gromoglasna muzika pra}ena poznatim refrenom: "Kad
u vojsku krene{, moj Milaneeee". I ne}e biti zagrljaja u
zoru na `eljezni~kim peronima i guranja nov~anica u
d`epove golobradih mladi}a sa regrutnom knjizicom u
ruci i rancem preko ramena. Gra|ani Crne Gore vi{e ne
moraju da obla~e maslinasto zelene uniforme. Ukinuto
je slu`enje vojnog roka.
U trenutku kada je krajem avgusta pro{le godine ukazom
predsjednika Crne Gore, Filipa Vujanovi}a, obznanjeno
da Crna Gora vi{e ne}e pozivati nikoga u vojsku,
na slu`enju vojnog roka na teritoriji Crne Gore bio je 91
vojnik. Pet dana nakon ukaza i oni su oti{li ku}i i za
sobom zatvorili kapije na koje sada ulaze samo profesionalni
vojnici.
Zbog ukidanja vojne obaveze odahnuli su mnogi
mladi}i, ali i njihovi roditelji. Slu`enje vojnog roka se od
"~asne du`nosti", kako je vjekovima tretiran taj ~in u
Crnoj Gori, tokom devedesetih pretvorilo u "stvar za izbjegavanje".
Krvavi ratni pohodi raznih vojski po Balkanu
bacili su tamnu sjenku na vojnu uniformu i ~inove koji
je krase. Mnogi mladi}i godinama su se dovijali kako da
eskiviraju odlazak u nepoznato.
"Nikada nisam bio u vojsci", pri~a Dejan
Kalu|erovi}, diplomirani ekonomista. "Po~eli
su da mi pristi`u pozivi u vrijeme sukoba na
podru~ju SFRJ, ali sam tada pomo}u potvrda
sa fakulteta o redovnom {kolovanju i
raznih veza i vezica izbjegavao odlazak.
Nisam `elio da ratujem. Potom sam se
zaposlio, o`enio i dobio djecu pa mi je
odlazak u vojsku izgledao samo kao nesuvisla
komplikacija `ivota i gubljenje cijele
jedne godine", obja{njava kako je ukidanje
vojnog roka do`ivio kao olak{anje. Sre}an
je, tvrdi, {to njegovi sinovi ne}e morati da
se kriju od vojne policije i tako izbjegavaju
odlazak na slu`enje vojnog roka kao {to je
on to godinama ~inio.
No, ne razmi{ljaju svi tako.
Dvadesetogodi{nji nezaposleni Ivan
Vu~elji} tvrdi da je prava sramora {to je
Crna Gora ukinula slu`enje vojnog roka i
"iskreno mu je `ao {to ne}e imati priliku da
obu~e uniformu, stavi opasa~ i bude vojnik".
Kako bilo - slu`enje vojnog roka je posljednjih
petnaestak godina bila no}na mora za
ve}inu mladi}a. Postepeno smanjivanje nje-
govog trajanja i mogu}nost civilnog slu`enja su
donekle smanjili agoniju mnogih koji su godinama
izbjegavali da postanu vojnici.
Zato su, valjda, i slike tenkova koji se tope u staro
gvo`|e mnogi do~ekali sa odobravanjem. U
Podgorici je sredinom ljeta rezanjem prvog od
tenkova T-55, koji predstavljaju vi{kove
naouru`anja, obilje`en po~etak Programa demilitarizacije
Crne Gore koji ovda{nje vlasti realizuju
uz pomo} UNDP-a i OEBS-a.
"Vladi Crne Gore treba odati priznanje {to, kao
gest mira i pomirenja, uni{tava naoru`anje biv{e
JNA koja je devedesetih godina vodila rat sa susjednom
Hrvatskom i Bosnom. Tako|e, sve ~estitke
Ministarstvu odbrane zbog priznanja da ovi
tenkovi - koji se na modernim bojnim poljima
smatraju antikvitetima - kao istopljeni i reciklirani,
bolje mogu poslu`iti razvoju Crne Gore u
nove i miroljubivije svrhe", rekao je Garet
Tankosi} Keli, v.d. stalnog predstavnika UNDP i
v.d. koordinatora sistema UN u Crnoj Gori.
Novim rje{enjima o uspostavljanju pravila vojske i
odbrane predvi|ena je profesionalizacija vojske
koja }e, prema najavama, imati 2400 pripadnika.
Oru`ane snage, po novoj formaciji, trebalo bi da
VU^I] TOMOVI]

imaju 410 oficira, 898 podoficira, 782 vojnika
po ugovoru i 310 civila.
Vojska se novim zakonom defini{e kao profesionalna
odbrambena snaga koja brani "nezavisnost,
suverenost i dr`avnu teritoriju Crne
Gore", koja je pod demokratskom i civilnom
kontrolom. Zakon predvi|a da vojnoj obavezi
podlije`u svi crnogorski dr`avljani za vrijeme
vanrednog ili ratnog stanja, a u mirnodopskom
periodu vojni obveznici mogu se pozivati na
obuku "radi sticanja neophodnih znanja i za
obavljanje du`nosti u ratu u trajanju od
najdu`e 15 dana u toku kalendarske godine".
Jako je va`no za sve one koji nijesu skloni
oru`ju ili im vjera ne dozvoljava njegovo
kori{}enje da se gra|anima u slu~aju vojne
obaveze garantuje prigovor savjesti.
Crna Gora ce i dalje imati sva tri vida vojskekopnenu,
vazduhoplovnu i mornaricu. U
Zakonu se navodi da predsjednik Republike
komanduje vojskom u skladu sa odlukama
Savjeta za odbranu i bezbjednost, a funkciju
komandovanja ostvaruje preko ministra
odbrane. Predsjednik nare|uje i uvo|enje
mjera pripravnosti Vojske, mobilizaciju i
unapre|uje, postavlja i razrje{ava du`nosti
oficire od ~ina brigadnog generala, odnosno
komodora.
U posljednje dvije decenije smjenjivale su se
uniforme vojske koja je ~esto mijenjala imena.
Od JNA su nastajale JA, VJ, pa VSCG, da bi
kona~no bila formirana Vojska Crne Gore. [ta
se danas de{ava sa ostacima imovine tih vojski
najbolje govore tenderi - me|unarodni
oglasi za prodaju nekretnina po kojima se lako
mo`e zaklju~iti da je u Crnoj Gori na djelu
potpuno "povla~enje vojske" i njeno
presvla~enje u civilku. Ogromne povr{ine kojima
je gazdovala Vojska Srbije i Crne Gore i
njene prethodnice pre{le su u vlasni{tvo
crnogorske dr`ave i ve}ina nikada vi{e ne}e
imati vojnike kao korisnike. Tek malim dijelom
raspola`e Vojska Crne Gore. Tako su primorski
kompleksi poput onih u predivnoj uvali starih
maslina u Valdanosu nadomak Ulcinja, Ostrva
cvije}a kod Tivta ili Meljina kod Herceg Novog
predvi|eni za turizam i zdravstvo, i za njih se
tra`e strani investitori. Nekada{nja kasarna
Mora~a koja je zauzimala dobar dio centra
Podgorice, na samoj obali rijeke, sravnjena je
sa zemljom. Na njoj je nastao parking, ali samo
privremeno. Urbanisti tu predvi|aju razne
sadr`aje, obe}avaju da }e tu niknuti i opera.
Ode ratna ma{inerija u staro gvo`|e, njene
nekretnine u turizam, a kome nije do cokula
na plus ~etrdeset - mo`e po svo ljeto slobodno
i japanke da nosi.
COSTEL MAGO, WWW.FLICKR.COM
MLADI I RAT
Zavodljivo topovsko meso
VLADAN BEARA, PSIHOLOG IZ NOVOSADSKOG CENTRA ZA TRAUMU, ZA REZ
OBJA[NJAVA MANIFESTACIJE POSTTRAUMATSKOG STRESNOG POREME]AJA
Denis KOLUND@IJA
Bio je redovan vojnik u artiljerijskoj jedinici na
Kosovu. Da bi izbegao da puca topovima na
Albance, dobrovoljno se prijavio u jedinicu za
asanaciju terena jer mu je re~eno da mu oru`je
ne}e trebati. Nije imao pojma {ta zna~i asanacija
terena. Sakupljao je le{eve i utovorao ih u
kamione koji su ih razvozili. Imao je 19 godina...
Godinama ve} ima fle{bekove; povukao se u sebe
i ne dru`i se sa ljudima. "Kako mogu da sedim sa
njima u kafi}u, kada oni pri~aju o devojkama i
kolima, a ne znaju {ta se tamo doga|alo?!"
O boravku u Zagrebu, dubrova~kom odnosno
slavonskom rati{tu, Dragan, Dejan i Mihajlo, svi iz
jednog vojvo|anskog mesta, pri~ali su, ali veoma
{turo, samo po povratku. Ratna pisma koja su slali
prijateljima ostala su otuda jedina svedo~anstva
u`asa koji nikad nisu ni pomislili da }e okusiti.
Samo su jednom za sve ove godine priznali kako
veruju da jedino potiskivanjem tog iskustva u
mra~ni zaborav mogu uspeti da pro`ive ostatak
`ivota manje-vi{e normalno. O odlasku lekaru nije
bilo ni govora.
U Srbiji, prema slobodnim procenama, postoji oko
400.000 mu{karaca u~esnika u ratovima tokom
devedesetih godina u kojima, dakako, "Srbija nije
u~estvovala". Dakle, ratnih veterana. Koliki je
ta~an broj, ne zna se. Kao {to se ne zna ni broj
mladih koji su u tim ratovima u~estvovali. @rtve su
posebna pri~a. I jo{ ve}a tajna.
Tokom gotovo pola veka slu`enja vojnog roka u
biv{oj Jugoslaviji, na traumatizovanje regruta,
osim novog ambijenta, najvi{e je uticala sumnja u
istrajnost Penelopa koje su ostavljali kod ku}e.
Me|utim generacija ro|ena 1972. godine svoje
vojni~ke dane tokom 1991. i 1992. godine nije
protra}ila misle}i na devojke ili na maminu kuhinju,
ve} kako da sa~uva `ivu glavu. Dragan, Dejan,
Mihajlo i mnogi drugi su kao poklon za punoletstvo
dobili poziv da se domovini odu`e na frontu.
- Kod mladih postoji potreba da
budu deo grupe koja radi veliku
stvar, u ime vi{ih ciljeva. To je uzrast
najpogodniji za politi~ku manipulaciju.
Jer, to je mnogo te`e kada
imate recimo 40 godina i kada svet
posmatrate kriti~ki, ali i u tim godinama,
pa ~ak i u zrelijim, nije
isklju~eno postojanje tog zanosa -
ka`e Beara
/septembar/2007./godine/ 004 19

20
- Iz rata u rat tokom 20. veka stalno se smanjivalo
prose~no godi{te vojnika i u tom smislu ratovi
tokom devedesetih godina na prostoru biv{e
Jugoslavije nisu izuzetak. Koliko je prisutna svest
da smo u ratove slali mlade ljude, svedo~i pri~a iz
Holandije. U jednom vojnom centru video sam
izrazito mlade ljude na obuci za mirovne misije.
Na moje pitanje za{to {alju decu u mirovne misi-
- Dru{tvo je podeljeno u mi{ljenju o
veteranima. Jedan deo smatra da su
i{li da plja~kaju, ubijaju i kolju, dok
im drugi deo zamera {to su nas
"osramotili" kao naciju jer u tim
ratovima nismo pobedili. Ali im je
jedna stvar zajedni~ka - svi ih
odbacuju
je, odgovorili su mi: A vi ste to u ratove, kao, slali
starije? - pri~a za Rez Vladan Beara, psiholog iz
novosadskog Centra za traumu. On je sa kolegom,
neuropsihijatrom Predragom Miljanovi}em, sakupio
na stotine pri~a vetarana ratova iz
devedesetih godina. U knjizi "Gde si to bio, sine
moj?" - egzistencijalisti~kom doprinosu
razumevanju traume, kako stoji u podnaslovu,
zabele`ena je i gorenavedena pri~a artiljerca sa
Kosova. Knjiga je, ina~e, jedan od rezultata projekta
pomo}i traumatizovanim veteranima u
Srbiji, rada na razre{enju njihove traume, povratka
ose}aja po{tovanja i, kona~no, uvi|anja da njihov
`ivot ima smisla i posle rata.
Obja{njavaju}i planetarni fenomen "permanentnog
podmla|ivanja topovskog mesa" u
pro{lom veku, Beara navodi:
- Kod mladih postoji potreba da budu deo grupe
koja radi veliku stvar, u ime vi{ih ciljeva. To je
uzrast najpogodniji za politi~ku manipulaciju. To
004 /septembar/2007./godine/
je mnogo te`e kada imate recimo 40 godina i
kada svet posmatrate kriti~ki, ali i u tim godinama,
pa ~ak i u zrelijim, nije isklju~eno postojanje
tog zanosa - ka`e Beara.
Uz nedavnu sramnu pro{lost Srbija nema ba{ ni
veselu budu}nost. Osim ~injenice da je izgubila
sve ratove u protekloj deceniji i da su u njima
po~injeni stravi~ni zlo~ini, suo~ena je sa sve
~e{}im drasti~nim manifestacijama posttraumatskog
stresnog poreme}aja - PTSP. Na{ sagovornik
sumnja u redovno navo|enu brojku od
400.000 u~esnika u ratovima. Taj broj di`e na
barem pola miliona. Prema nekim procenama, od
15 do 30 odsto osoba je traumatizovano do mere
da dobija osnovnu dijagnozu.
- Tu treba imati u vidu i da neki psihijatri mo`da
nisu postavili ta~nu dijagnozu ili da sami veterani
nikad nisu ni posetili lekara - napominje Beara.
Zbog nedavnog incidenta sa mladim ratnim veteranom,
mediji i javnost su se zainteresovali za
posledice na{ih ratnih avantura. Ali, samo za
kratko. Usledio je tajac do slede}eg "pucanja" na
RATOVI JO[ NISU ZAVR[ENI
simsu neke zgrade. Postali su gotovo kolektivna
sramota i zato niko njima ne `eli da se bavi.
Beara obja{njava za{to:
- Dru{tvo je podeljeno u mi{ljenju o veteranima.
Jedan deo smatra da su i{li da plja~kaju, ubijaju i
kolju, dok im drugi deo zamera {to su nas
"osramotili" kao naciju jer u tim ratovima nismo
pobedili. Ali im je jedna stvar zajedni~ka - svi ih
odbacuju.
Ratni veterani su samo jedna od zaostav{tina
Milo{evi}eve ratne politike. Alarmantno, naime,
zvu~e izve{taji iz poslednjih godina o sve ve}em
porastu nasilja me|u mladima, naro~ito
srednjo{kolcima, kao i o konzumiranju narkotika.
Beara je me|u onima koji smatraju da su ratovi
posledice ostavili na ~itavo dru{tvo, ne samo u
Srbiji ve} i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i da
su pomenute pojave me|u mladima, u {ta treba
uvrstiti i sve brutalnije pirove navija~kih grupa u
kojima dominiraju mladi ispod 20 godina, jasni
indikatori da su dru{tva na brdovitom Balkanu do
kosti traumatizovana.
Vojska Srbije nedavno je slavodobitno saop{tila da je odaziv regruta u junskoj klasi bio rekordan
za poslednih nekoliko godina - ~ak iznad 90 odsto. Nakon perioda kada je apsolutni hit
bilo civilno slu`enje vojnog roka, okretanje tradiconalnim spavaonicama i pasulju pojedinci
tuma~e spoznajom da civilno slu`enje i nije ba{ tako idealno, da se prigovara~i savesti ~esto
fizi~ki izrabljuju a pri tome se ostaje u kasarnama tri meseca kra}e. Da li je vra}anju poveranja
u vojsku kumovala podjednako i ~injenica da su ratovi zauvek za nama? Ili, naprotiv, ako
se uzme u obzir agresivnost kod mladih ali i njihova ve} dokazana povodljivost za mitomanskom
politikom, neko ipak i{~ekuje nove sukobe?
Vladan Beara smatra da ima svega pomalo a to brani tezom da ratovi na ovim prostorima jo{
nisu zavr{eni.
- Puno mladih ljudi ima sna`nu `elju za novim sukobima koji bi ispravili nepravde iz pro{losti,
kao {to su mi mnogi veterani naveli da su u ratove i{li da bi ispravili nepravde iz Drugog svetskog
rata. Dakle, u ne~ijim glavama jo{ nije zavr{en ni Drugi svetski rat, a kamoli ovi iz pro{le
decenije. Nebavljenje posledicama rata, problemima veterana i ratnih trauma, rat uvek odr-
`ava aktuelnim - zaklju~uje Beara.
SIMON PAIS TOMAS, WWW.FLICKR.COM

Aleksandar OPARNICA
- Halo, dobar dan.
- Dobar dan. Da li je to (autor ovog teksta) ?
- Da, ja sam...
- Ovde potpukovnik P. Vidi, autore, jo{ ti nisu
stigla dokumenta u Vojni odsek, pravimo spisak za
privo|enje pa te pozivamo. Bolje da ti do|e{ kod
nas, nego da mi dolazimo po tebe.
Okrenuo sam se oko sebe, nije bila skrivena kamera.
Maslinasto zelena boja glasa mi je odzvanjala
u u{ima.
Nekoliko dana ranije...
Predaju}i dokumenta za promenu adrese iz
rodnog grada nadomak EU, uredno sam sa~ekao
da do|e ~etvrtak, jedan od dva radna dana
Vojnog odseka. Do{av{i usred pauze koja se ugodno
smestila usred tro~asovnog radnog vremena,
predvi|enog za vojne obaveznike, opet sam
~ekao.
- Dobar dan. Hteo bih da promenim adresu.
- Daj vojnu knji`icu - promrmljao je kroz brkove. -
Znao sam! Pod pozivom, a menja adresu -
poja~ao je glas.
- Ali, po zakonu imam pravo do decembra...
- [ta ti zna{ o zakonu? Gde je vladika pametniji
od patrijarha!?
I tada mi je odzvanjalo zvono sa kapele.
Ovih dana kroz glavu su mi se samo fle{evima
vra}ale pitanja postavljena ranije. Koja je uop{te
svrha vojske? Je li sofizam to da, iako smo svi
ravnopravni gra|ani, postoji polna diskriminacija
i dalje? Je l' ja tamo treba da se socijalizujem sa
nekima? Pa u mom telefonu ima i zidara i profesora,
pilota i knji`evnika, onih odande i onih
odavde... Ne postavljaju}i sebi pitanje o na~inu
slu`enja vojne obaveze, ne pada mi na pamet da
su~u}i brke {ip~im po vrletima "na{eg" dela
brdovitog Balkana, predhodno zadovoljavaju}i
folklorne obaveze uz rakiju i harmoniku, da pravdaju}i
svoje seksualno opredeljenje obla~anjem
uniforme i bivaju}i obu~en da nekog tamo
uni{tim, spr`im i ispravim vi{evekovnu svetsku
nepravdu prema nacionalom bi}u rafalnom
paljbom olovnih argumenta po "na{im"
neistomi{ljanicima. To nije moja odluka. Crnobele
fotografije ro|aka i predaka u ponosnim
pozama sa cevima raznih kalibara osta}e nenastavljene
mojim pozdravom iz vojne po{te.
Nekoliko meseci da bi postao ~ovek, poslu{na
radilica, po{tovalac raspasanog autoriteta frustriranog
tipa sa "~varcima" kojeg su istro{ili kao
krpu neostvarnem snovima o materijalnom
Gu{ter bez brkova
(JEDNA OD PRI^A IZVAN STROJA)
blagostanju i dru{tvenom ugledu - ne}u. U
uslovima bez logike ne `elim da ostavim
trag svog prisustva preimenuju}i se iz imena
i prezimena u broj.
Svima koji vole da se bave poslom koji se
zove vojnik `elim sve najbolje kao i
onima koji bi da se bave {umarstvom,
pekarstvom, novinarstvom, saobra}ajem,
pisanjem haiku poezije ili bilo kojom drugom
profesijom.
Odla`u}i vojnu obavezu, propisno koriste}i zakonsku
mogu}nost, nadaju}i se u osve{}ivanje onih
koji su narodnom voljom izabrani za visoke pozicije
ma{inovo|a na evropskim kolosecima, ~ekao
sam. Nije peron sre}e, voz nije do{ao. Poziv je stigao. Sve to su samo bile marketin{ko propagandne
udice za mlade apstinente koji su ~ekaju}i ubrzane procese profesionalizacije vojske dali glas za br`u
postupnost u izvo|enju strojevog koraka u voljno. Devet meseci civilnog slu`enja vojnog roka u nekoj
ustanovi je ono {to me ~eka od septembra.
Gutam `abu i navijam za demilitarizaciju.
/septembar/2007./godine/ 004 21

22
POGLED SA REGRUTSKE STRANE, ILI POKORNI GRA\ANIN ODBIJA POSLU[NOST
Odbijam vojnu obavezu,
tra`im Mladi}a
Andrej NOSOV
Prvo - {ta je moja otad`bina, i za{to bih imao
ose}aj za istu? Do dvadesete nisam putovao,
slu{ao sam samo budala{tine o identitetu i
ljudima u okru`enju, u~io sam da mrzim i
pla}ao velike pare za to, ili su to radili moji
roditelji. Drugo - {ta mi je ta otad`bina dala da
bih joj godinu dana prao klozete, ~uvao stare
tenkove i propale vojni~ke ideale? Tre}e - mogu
li da biram u kom }u gradu i pod ~ijom komandom
da slu`im? ^etvrto - za{to devojke ne idu
u vojsku? Peto - da li vojska priznaje
razli~itosti ili ih se gadi?! I na kraju - {ta ako
vidim Mladi}a u kasarni? Ho}u li i ja biti mrtav
kao vojnici sa Top~idera? Kako da se sna|em
ako mi prika`u film o nekom herojskom delu
dok smo "branili na{ narod" ili prepoznam ime
nekog svetlog ratnika - ubice? Ja to prosto ne
mogu, ba{ je stra{no.
Za sada, birokratija Vojske Srbije i ja imamo
nevidljivi pakt o nenapadanju. Razumem
roditelje koji {alju svoje sinove u vojsku. Ipak
je to dru{tvena norma koja se mora razumeti. I
moji roditelji su od mene mo`da to o~ekivali.
Moja odluka je pala kada sam prvi put oti{ao
na regrutaciju u ni{ku vojnu ustanovu koje se
ni ne se}am. Svaki naredni poku{aj oru`anih
snaga da dobiju moju pa`nju pro{ao je bez
ve}eg uspeha. Onda sam shvatio da, po cenu
`ivota, ne}u pristati na civilno slu`enje ili na
bilo koji oblik slu`enja dr`avnom organu koji je
toliko ljudi zavio u crno.
Ispra}ajni mazohizam
Vikendom se uglavnom doga|aju sve~anosti
nakon kojih odlazite u vojsku. Ve}ina mojih prijatelja
se nije oduprla nagonu da bude
mu{karac do kraja, da stekne tu {kolu `ivota.
Bio sam na svega nekoliko zabava koje su
fascinantnim mazohizmom oli~avale ludilo
fascinacije vojskom. Zamislite {ator, bend lo{ih
muzi~ara, peva~icu, sre}ne roditelje kako
pla~u, drugove kako unose pijanog regruta koji
ulazi u baraku pokazuju}i sve {to ima: najlep{u
ko{ulju, nove cipele... Majka pla~e i objavljuje
da }e devojka - budu}a snajka - ~ekati regruta
004 /septembar/2007./godine/
godinu dana, zaklinje se da ga ne}e prevariti.
Starija bra}a i prijatelji su zadu`eni za monitoring
te persone i njenog postupanja. Svi su
pijani i zabava te~e kako ono narod voli.
Naravno, u tom najsre}nijem trenutku na videlu
je i srpska fascinacija oru`jem. Obi~no ujak
donosi pu{ku iz rata i ispaljuje rafal. Do|e i
policija, ali ne reaguje jer se narod veseli.
Prisustvovao sam situaciji da je direktno iz tog
ludila moj drug oti{ao da slu`i otad`bini, pa se
ono na nastavilo i na autobuskoj stanici. Na
kraju smo svi ka~ili novac na strunu oko njegovog
vrata - da mu se na|e. A kad se vrati, da
se `eni - da majka dobije unuke - i da vuk bude
sre}an i ovce na broju. Nisam ovca, mada
nemam ni{ta protiv istih. Ipak je to stvar izbora
svakog pojedinca.
Civilka, pa kako druga~ije
Iako sam se iz sveg srca zalagao za civilno
slu`enje, odbijam da me diskrimini{u. Nije to
samo pitanje vremena, ve} i na~ina na koji je
vojna slu`ba ure|ena, pogleda iz Vojske na
ljude koji se za to odlu~e i uop{te sistema koji
vi{e voli pu{ku nego pero. Svaki mu{karac prolazi
kroz {kolu `ivota u vojsci. Na civilnom
slu`enju, ka`u oni koji tako misle, to nije
mogu}e. Zar civilku ne slu`e samo bolesni i
nastrani? ^ujem da ih ima sedamdeset odsto.
[ta }e jadna otad`bina sa toliko takvih?
Nisam `eleo da fakultet bilo kada bude izvor ili
izgovor mog izbora. Ne dajem potvrde i odbijam
da komuniciram na tu temu. Lekare ne
`elim da pla}am i molim, ne `elim da se pravim
da sam ometen u razvoju. To mi je ba{ bezveze.
Veze mogu da na|em, ali ne}u da ih koristim.
Licemerje o moralu
Gledao sam one iste prijatelje koje sam
ispra}ao u vojsku. To nisu bili isti ljudi kad su
se vratili. Ne{to se dogodilo sa njima. Neki su
mi govorili da im je zadatak bio da sede na
brdu iznad Velikog Trnovca i posmatraju ku}e
lokalnog stanovni{tva. To se zvalo osmatranje.
Zamislite {ta vam se desi kad {est meseci, u
dvadeset prvom veku, gledate na dvadesetak
ku}a lokalnog, gle ~uda, albanskog
stanovni{tva koje mo`da ne{to smera? Moj pri-
jatelj se malo sa~uvao, ali imao je ko{mare
mesecima. Druga pri~a govori o tome kako se
uludo tro{i vreme na glupe aktivnosti, na
primer na kopanje rova u sred grada ili na
preno{enje d`akova iz jednog kraja prostorije u
drugu. A kada do|e neka folk zvezda u malo
mesto, ti bude{ redar na doga|aju od izuzentog
lokalnog, dru{tvenog, kulturnog, geopoliti~kog
zna~aja. Bilo je i onih koji su se suo~avali sa
ljudima koji bi sigurno bili sme{teni u mentalnu
ustanovu da nemaju uniformu. Da ne govorim
o prebijanju ljudi koji pripadaju drugoj
veri, naciji ili, ne daj bo`e, seksualnoj orijentaciji.
Znam da pripadam ovom dru{tvu i da kao njegov
~lan moram da doprinesem njegovom
razvoju. Vrlo sam svestan dru{tvene odgovornosti
i svakodnevno se njome bavim. Radim
sa vr{njacima na izgradnji bolje i druga~ije
budu}nosti. Isto tako, znam da u vojsci postoje
divni ljudi, ~asni, po{teni, ali ne dolaze do
izra`aja, nema ih. Vojska se menja i to me
raduje, ali jo{ uvek nisam ~uo da se odrekla
onoga {to je radila. Jo{ ~uva svoje za~arane
ideale o velikosrpskim idejama, duboko i u
svakoj pori.
No, nisu ove moma~ke pri~e i frustracije
razlog za moje istorijsko "ne" upu}eno Vojsci
Srbije. Sve le`i u licemerju i vrednostima.
Slu`iti u ustanovi koja je {titila Ratka
Mladi}a, dala mu penziju, branila Kosovo
~iste}i sela od Albanaca, granatirala
Dubrovnik, ubijala civile, u~estvovala,
sprovodila, planirala zajedni~ke zlo~ina~ke
poduhvate - sve to je je u suprotnosti sa
mojim vrednostima, sa dvadeset prvim vekom
i generacijskim obra~unom sa starim ukorenjenim
verovanjem da su svi drugi krivi. I zato
javno, glasno i jasno ka`em da odbijam. [ta
mi mogu uraditi? Vrhunac je zatvor. Pa ako
zbog ovih vrednosti u dana{njoj Srbiji ide{ u
zatvor, prijavljujem se dobrovoljno i molim da
mi se odobri dnevna {tampa. I obave{tavam
vojne organe i ostale da }u svakodnevno u
podne odr`avati protest dok se Ratko Mladi}
ne na|e iza re{etaka. Mladi}a u Hag, pa da
eventualno razgovaramo!

Noj na Kosovu
Junakov grob
Jedna brdska glavica na Kosovu, u selu Buwi{tu, zove se Junakov grob.
Predawe ka`e da je jedan kosovski junak rukom uhvatio svoju odse~enu
glavu i tako ga je wegov viloviti kow poneo sa Kosova. U Buwi{tu je neka
devojka mesila hleb kada je za~ula galop. Pogledala je i spazila junaka
bez glave na kowu. Devojka se upla{ila i viknula: "Majko, pogledaj junaka
bez glave na kowu!" Kako je to izgovorila, junak je ~uo za svoju smrt i pao
s kowa. Majka je proklela k}erku: "Prokleta da si, k}eri!"
Devojka se okamenila, i to mesto u Buwi{tu zove se Prokleta devojka.
Mesto na koje je pao junakov viloviti kow prozvano je Kowski grob.
Mesto gde je junak pao zove se Junakovo bupilo, a ono gde je sahrawen -
Junakov grob.
U narodu je ostalo verovawe da se na Junakovom grobu mo`e izle~iti
svaka bolest. Dovoqno je samo da bolesnik do|e na taj grob i pokloni mu
se.
(Legenda je ilustracija za lekciju "Pisanje vi{e~lanih
geografskih imena" u ud`beniku Srpski jezik i kultura
izra`avanja za 6. razred osnovne {kole autora M. Kove~evi}a
i M. Savi}a, u izdanju Zavoda za ud`benike RS)
U {estom razredu djeca su nemirna i nepa`ljiva, drma ih pubertet,
zanima ih sve drugo vi{e nego ud`benici i tekstovi, jedva ~ekaju
zvono za kraj ~asa i ne pada im na pamet da prekidaju nastav...
- Nastavni~e, meni ne{to nije jasno!
Ali u svakom razredu na|e se izuzetak, nastavni~ka mora, nezasita
radoznalost, dijete zbog kojeg iskusni nastavnici i pred penziju ne
ulaze u u~ionicu bez pripreme.
- [ta ti nije jasno?
- Kako je junak bez glave video gde mu je glava?
- Ne razumem.
- Pa, "predanje ka`e da je jedan kosovski junak uhvatio svoju
odse~enu glavu"...
- Da. Rukom. Ne}e valjda nogom.
- Dobro to, nego kako je video gde mu je glava? Ako nema glavu,
nema ni o~i, kako je na{ao glavu?
- Nastavni~e, mo`da je pipao, po{to je znao da se nije otkotrljala
daleko?
- A kako je znao da je to njegova glava? Mi smo u~ili da je Kosovo
bilo puno odse~enih glava.
- Deco, Kosovo je na{a svetinja, ne smemo se {aliti s time. (Sad
dolazi do izra`aja dobra priprema ~asa:) Lepo pi{e uhvatio. Zna~i,
on je nju uhvatio u letu. Dok je jo{ imao glavu, video je da }e je
izgubiti, i kuda }e odleteti, i uhvatio je. Refleksno.
- Aha. Ali meni jo{ ne{to nije jasno.
- [ta ti nije jasno?
- Kako je junak ~uo da nema glavu, ako nema glavu?
- [ta ostali misle?
LIBARSKA
MAGISTRALA
Nenad VELI^KOVI]
(I najbolje pripremljen ~as nekad isko~i iz {ina.
Dobar nastavnik zna kako da dobije na vremenu.
Kad ne zna odgovor, pusti u~enike da ga sami
na|u. Nije li ideal dobrog ~asa anga`man i
aktivnost cijelog razreda?)
- Ja mislim da je devojka la`ljivica. Junak je u'vatio
svoju glavu i vratio je na njeno mesto. Za{to bi
je ina~e 'vatao?
- Ja mislim da nije devojka la`ljivica nego da si ti
glupan. Kako se mo`e glava tek tako vratiti? A
kosti, a mi{i}i, a arterije, a vene? Nije glava {araf
da se od{arafljuje i za{arafljuje...
- Ja mislim da je ovo bajka, a u bajci se doga|aju
nemogu}e stvari.
- Je li bitka na Kosovu bajka?
- Nije.
- Onda ovo nije nemogu}a stvar. I lepo je nastavnik
rekao da se ne zezamo s Kosovom.
- Ja se ne zezam s Kosovom. Samo ho}u da
razumem {ta se i kako desilo. Neke mi stvari nisu
logi~ne. Junak je pao zato {to je ~uo da je mrtav.
Ok. Ali za{to je konj pao? [ta je bilo s junakovom
glavom?
- Meni je sme{no ono Junakovo bupilo.
- Moglo je biti i Junakovo treskalo.
- Junakovo ljoskalo.
- Nastavni~e, oni se zezaju s Kosovom!
- Ne zezamo. Zezamo se glavom. Mogao je i konj
da bude bez glave. A mogao je da bude i junak
bez konja...
- E ne bi! [ta bi onda devojka rekla majci?
"Majko, vidi junaka bez konja na konju bez glave."
I sa ~ega bi onda junak bupio, ako ne bi imao
konja?
- Tupio. Junakovo tupilo.
- Junakovo roknilo.
- Mir, deco! Ti{ina. Va`no je da znate da je junak
bez glave internacionalni motiv. Simboli~ki, glava
predstavlja vlast, a trup narod. Junak koji je ostao
bez glave na Kosovu simbolizuje narod koji je
ostao bez vladara, ali koji to ne prihvata. (Ovo se
zove dobar nastavnik!) Narod veruje u vladara ~ak
i nakon njegove smrti. Devojka, me|utim, ne
veruje, pravi se pametna, kao neki ovde u razredu,
i zato je ka`njena.
Naravou~enije: Vrednija je glava u pijesku nego
na ramenima.
/septembar/2007./godine/ 004 23

24
Tijana MILO[EVI]
Iako je diplomirao u oblasti me|unarodnih odnosa na Irlham
koled`u (Earlham College) u Sjedinjenim Dr`avama, dvadesetdvogodi{nji
Behar D`ara (Behar Xharra) iz \akovice je
jedan od retkih studenata koji je propustio svoju {ansu da
na|e posao na Zapadu, zarad povratka na Kosovo. Me|u
`estokom konkurencijom upravo Behar je dobio presti`nu
stipendiju u okviru programa "Sto projekata za mir" uz pomo}
koje promovi{e komunikaciju izme|u mladih Albanaca i Srba.
Tokom svog odrastanja na Kosovu, Behar nije imao prilike da
se dru`i sa Srbima. "Naravno, znao sam mnogo Srba, ali
nikada u pozitivnom kontekstu", se}a se Behar. "^esto smo
se tukli, bande protiv bandi, {rafcigerima na primer... igrali
smo i fudbal, ali smo se trudili ne samo da pobedimo ve} i
da jedni drugima slomimo noge." Behar ka`e da u Srbima
nikada nije mogao da prepozna potencijalne prijatelje. Tek
po odlasku u Ameriku je uspeo da se distancira od svojih
ube|enja, ali ne i da se u potpunosti oslobodi negativnog
ose}anja prema Srbima.
Sve se promenilo kada je u Americi slu~ajno naleteo na
devojku iz Srbije, poreklom iz Leposavi}a sa Kosova. "Kada
mi je rekla da dolazi iz Srbije, bio sam potpuno odu{evljen.
Celu no} smo razgovarali o na{em besu, politici… na{im
`ivotima uop{te." I nije se sve zavr{ilo na celono}nim razgovorima.
[to je najva`nije, po~eli su da prave planove o
projektima za Kosovo. "Rekao sam sebi: Ako smo nas dvoje
kroz razgovor nau~ili ovoliko, za{to ne bismo i drugima
omogu}ili ovakvo iskustvo?", prise}a se Behar.
A onda se krajem 2006. ukazala prilika za realizaciju dugo
planiranog projekta. Fond Kathryn Wasserman Davis, u
okviru programa "Sto projekata za mir" podr`ao je i Beharov
"Razgovor za budu}nost" (Talk for Tomorrow - www.talkfortomorrow.com).
Jula ove godine je deset studenata, petoro iz Srbije i petoro
sa Kosova, nekoliko dana zajedno `ivelo u istom stanu u
Pri{tini, u~estvovalo u panel diskusijama i uli~nim akcijama
kao {to je ~i{}enje parkova u Pri{tini. Tako|e su uspeli da
upoznaju i uticajne ljude sa kosovske politi~ke scene.
Prise}aju}i se nekih nezaboravnih trenutaka sa ovog seminara,
Lejla Sadiku, jedna od organizatorki projekta, ka`e:
"Kada smo radili uli~nu akciju u centru Pri{tine u podne po
nenormalnoj vru}ini, obu~eni u bele majice na kojima pi{e
'Talk for Tomorrow', prolaznici su zastajali i pitali {ta radimo,
a mi bismo im obja{njavali u ~emu je poenta svega ovoga.
Tada sam bila ba{ ponosna na projekat i to {to smo uradili.
Mislim da smo stvorili grupu ljudi koji se mo`da druga~ije
ne bi sreli".
"Cilj organizatora bio je da u~esnici dobiju {to verniju sliku
o stanju na Kosovu i da se {to bolje upoznaju sa razli~itim
politi~kim opcijama na Kosovu. Tako su imali prilike da raz-
004 /septembar/2007./godine/
"Kultura gostoprimstva u
Beogradu je jako sli~na onoj na
Kosovu. Podsetila me je na
pona{anje moje babe i dede kojima
su gosti uvek najva`niji.
Fascinantno je kako su nam razlike
uvek mnogo bitnije od
sli~nosti, a ja sam zbilja uo~io
mnoge sli~nosti me|u nama",
ka`e Behar.
Komunikacijom
DESET STUDENATA, PETORO IZ SRBIJE I PETORO SA KOS
NOVI SERIJAL REALITY PROGRAMA, VE] STVARNI PODU
govaraju sa Hajredinom Ku}ijem
(Hajredin Kuqi), jednim od ~elnih
opozicionih lidera na Kosovu, Oliverom
Ivanovi}em, jednim od lidera Srba na
Kosovu, Jetom D`arom (Jeta Xharra),
uticajnom novinarkom, i drugima",
obja{njava Behar.
U~esnici su tako|e proveli i jedan
vikend u Beogradu, a u avgustu je
odr`ana i prva u nizu video-konferencija
izme|u studenata iz Beograda i
Pri{tine, gde su razgovori nastavljeni.
Planira se da budu}e video-konferencije

do druga~ije budu}nosti
OVA, PROVELO JE NEDELJU DANA ZAJEDNO U STANU U PRI[TINI. OVO NIJE NAJAVA ZA
HVAT GRUPE MLADIH ENTUZIJASTA SA KOSOVA I IZ SRBIJE.
ne obuhvate samo studente univerziteta iz Srbije i Kosova,
ve} da se uklju~e i univerziteti iz zapadne Evrope i Amerike.
"Nadam se da }emo na taj na~in uspeti da informi{emo
mlade iz drugih delova sveta o pozitivnim stranama
Balkana", ka`e Behar.
Istovremeno, u okviru ovog projekta i sam Behar je dobio
priliku da prvi put poseti Beograd. Ka`e da Beograd ostavlja
utisak metropole i da su ga zapanjile sli~nosti izme|u dva
naroda kojih mo`da nismo ni svesni. "Kultura gostoprimstva
u Beogradu je jako sli~na onoj na Kosovu. Podsetila me je
na pona{anje moje babe i dede kojima su gosti uvek
najva`niji. Fascinantno je kako su nam razlike uvek mnogo
bitnije od sli~nosti, a ja sam zbilja uo~io mnoge sli~nosti
me|u nama", ka`e Behar.
"Na{ na~in vo|enja razgovora je ~esto u 'crno-beloj' tehnici.
Uvek mislimo kako postoji samo jedan ispravan argument -
a ako ih je dva - jedan mora biti pogre{an", obja{njava
Behar. On u tome vidi prepreku za dalji razgovor jer se svaka
diskusija pretvara u takmi~enje, borbu oko toga ko je u
pravu. "Upravo na{a kultura razgovora, zajedni~ka i
Albancima i Srbima, ono je {to nas spre~ava da nau~imo
vi{e jedni o drugima", opa`a Behar.
Jedan od u~esnika iz Beograda, Danijel Topalovi}, ka`e da
je izabrao da do|e na Kosovo prvenstveno da bi kona~no
mogao da donosi zaklju~ke o Kosovu na osnovu neposrednog
"Valjda su ljudi koji odlu~uju da se
upuste u ovakav tip projekata malo
specifi~ni i, na`alost, ne predstavljaju
dominantan udeo u bira~kom
telu Srbije", ka`e Danijel iz
Beograda.
iskustva, a ne oslanjaju}i se na medije i tu|e
pri~e. "U tom smislu, zaista nisam znao {ta da
o~ekujem tamo", ka`e on. Isti~e kako je bio
unapred upozoren da pri~a samo na engleskom.
"Oglu{io sam se o to upozorenje. Kao i svi drugi.
Nisam primetio ni najmanju naznaku neprijateljskog
raspolo`enja od strane bilo koga", ka`e on.
Me|utim, Danijel, kao i drugi u~esnici, smatra
kako je broj ljudi u Srbiji koji bi bili zainteresovani
za ovakve razgovore jako ograni~en. "Valjda
"Na{ na~in vo|enja razgovora je
~esto u 'crno-beloj' tehnici. Uvek
mislimo kako postoji samo jedan
ispravan argument - a ako ih je dva
- jedan mora biti pogre{an",
obja{njava Behar.
su ljudi koji odlu~uju da se upuste u
ovakav tip projekata malo specifi~ni i,
na`alost, ne predstavljaju dominantan
udeo u bira~kom telu Srbije", ka`e on.
Jo{ jedna u~esnica, Aleksandra
\or|evi}, ka`e kako njene pri~e o projektu
ne nailaze na pozitivan prijem kod
ku}e. "Kada sam po povratku u Beograd
pri~ala svojim prijateljima o projektu, o
Pri{tini, o ljudima tamo, nisam nai{la na
pozitivne reakcije. Bez obzira {to nikada
nisu bili tamo, niti imali prilike da se
upoznaju sa osobama albanske
nacionalnosti, imali su svoju sliku zasnovanu
jedino na stereotipima", ka`e ona.
Po{to je bitan deo projekta priveden
kraju, Behar konstatuje kako mu je
drago kada na mobilnom telefonu vidi
poziv sa broja koji po~inje ciframa +381.
"To mi samo potvr|uje da ima onih koji
`ele da idu dalje od seminara koji je
ipak samo jedan korak. Oni shvataju da
je ono u {ta se mora investirati zapravo
prijateljstvo, i to je ono gde vidim
budu}nost saradnje", isti~e Behar.
/septembar/2007./godine/ 004 25

26
INTERVJU: KARLA DEL PONTE, BIV[A GLAVNA TU@ITELJKA HA[KOG TRIBUNALA
Spremna sam za promene
KAD TRIBUNAL PRESTANE DA RADI, MLADI LJUDI IZ BIV[E JUGOSLAVIJE BI TREBALO DA INSISTIRAJU DA NJIHOVI SUDOVI
NASTAVE PROCESUIRANJE ^INJENICA O RATNIM ZLO^INIMA
Milo{ MILI]
prevodilac: Miki RISTI]
Sa svojih {ezdeset godina, Karla Del Ponte postigla je mnogo. Njen
rad nikoga nije ostavio ravnodu{nim, bilo da je kao tu`iteljka u [vajcarskoj
istra`ivala gde se krije prljavi novac italijanske mafije ili da je
radila kao glavna tu`iteljka "ozlogla{enog" Ha{kog tribunala. O njoj
(bar na Balkanu) svi imaju mi{ljenje - ona je prava VIP osoba koju ili
iskreno preziru ili su joj zahvalni jer je uspela da pred sud za ratne
zlo~ine dovede mnoge (ipak, ne sve) koji su tokom devedesetih bili
ratni lideri punih {lepera i okrvavljenih ruku. Jednu stvar, ipak, nikada
nije uradila. Naime, ovo je njen prvi intervju za neki magazin
namenjen mladima iz biv{e Jugoslavije. Dala ga je samo nekoliko
dana nakon {to ju je njena zemlja, [vajcarska, postavila za
ambasadorku u Argentini.
004 /septembar/2007./godine/

STANISLAV MILOJKOVI]
/septembar/2007./godine/ 004 27

28
Gospo|o Del Ponte, znam da niste ~esto davali intervjue
omladinskim novinama. Ovaj ~asopis se distribuira u
zemljama biv{e Jugoslavije, u zemljama u kojima su
ratovi obele`ili devedesete godine, a su|enja za ratne
zlo~ine obele`ila prvu deceniju novog veka. Vidite li vezu
izme|u toga {to Vi radite i obnavljanja i stvaranja bolje
komunikacije izme|u mladih ljudi iz Bosne i Hercegovine,
Srbije, Crne Gore, Hrvatske i sa Kosova?
Vidim. Na posredan na~in, verujem da }e ono {to mi radimo
pomo}i u pobolj{anju komunikacije izme|u naroda biv{e
Jugoslavije, uklju~uju}i i mlade. Sna`no verujem da je procesuiranje
zlo~ina sredstvo za osiguranje trajnog mira, i
samo trajni mir }e pru`iti okvir za funkcionalna dru{tva u
regionu biv{e Jugoslavije. Ali ipak, jedna stvar me veoma
zabrinjava. Tribunal doprinosi ustanovljavanju ~injenica o
doga|ajima tokom ratova, ali, ipak, {irom celog regiona postoje
politi~ari koji poku{avaju da ospore te ~injenice. Tako|e,
nisam ~ula ni za jedan ud`benik iz istorije koji sadr`i
~injenice koje je ustanovio Tribunal. Mislim da je to ogroman
problem i ne verujem da mladi u regionu imaju pristup
informacijama na koje imaju pravo.
Koliko ~esto komunicirate sa mladima iz biv{e Jugoslavije?
Na`alost, nisam imala mnogo prilike da komuniciram sa
mladima. Tokom godina, razgovarala sam sa vi{e grupa studenata
koje su bile u poseti Tribunalu i govorila sam na
dodelama diploma, ali sve u svemu, volela bih da imam vi{e
kontakata sa mladima. Oni su budu}nost.
Mnogi na Balkanu pori~u i relativizuju zlo~ine po~injene
u devedesetim. Nisu odu{evljeni Va{im radom i Va{im
stavovima. [ta odgovarate tim ljudima kada ka`u da
niste pravedni i da se vi{e bavite politikom nego pravom?
Mislim na mlade, a ne na politi~are.
Ka`em im da pogledaju ~injenice ustanovljene u presudama
Tribunala. Te ~injenice su neporecive. Me|utim, tako|e im
ka`em da je Tribunal obavio samo deo svog posla. Do svog
zatvaranja, Me|unarodni sud za ratne zlo~ine u biv{oj
Jugoslaviji }e procesuirati 126 osoba, uklju~uju}i i preostala
~etiri begunca. Prema na{im saznanjima, za vi{e od 7.000
ljudi sumnja se da su po~inili ratne zlo~ine tokom ratova u
biv{oj Jugoslaviji. Mladi ljudi sa tog podru~ja bi trebalo da
zahtevaju od svojih sudova za ratne zlo~ine da nastave rad
Tribunala posle njegovog zatvaranja.
Pre Va{eg dolaska u Tribunal 1999, niste imali mnogo
kontakata sa Balkanom. Koliko se Va{e mi{ljenje o ljudima
u ovom regionu promenilo u proteklih 9 godina?
Saznala sam mnogo toga o zbivanjima tokom ratova. Ali
ona nisu uticala na moje mi{ljenje o ljudima. Na`alost, kao
{to i danas mo`emo videti {irom sveta, ljudi su svuda
spremni na u`asno nasilje. To }e verovatno uvek biti slu~aj.
Zbog toga je jo{ va`nije da imamo potpuno funkcionalno
sudstvo, i na nacionalnom i na me|unarodnom nivou, da
zlo~ini ne bi ostali neka`njeni.
004 /septembar/2007./godine/
Sna`no verujem da je procesuiranje zlo~ina sredstvo za osiguranje
trajnog mira, i samo trajni mir }e pru`iti okvir za funkcionalna
dru{tva u regionu biv{e Jugoslavije. Ali ipak, jedna stvar me veoma
zabrinjava. Tribunal doprinosi ustanovljavanju ~injenica o
doga|ajima tokom ratova, ali {irom celog regiona postoje politi~ari
koji poku{avaju da ospore te ~injenice.
Me|unarodni sud za ratne zlo~ine u biv{oj
Jugoslaviji bio je i ostao institucija koja se na
veoma studiozan na~in bavi sukobima na
Balkanu. [ta }e se dogoditi kada sud zavr{i
svoj rad i postane deo istorije? [ta }e se
dogoditi sa dokazima, dokumentima, sa
materijalima koji prakti~no sadr`e istorijat
ratova koji su usledili posle raspada
Jugoslavije?
To je veoma va`no pitanje. Zboga toga su
Tribunal i njegov osniva~ - Ujedinjene nacije -
do detalja diskutovali o tom pitanju i analizirali
ga. Jo{ nisu donete nikakve odluke, ali
sigurno }e biti donete pre nego {to
Tribunal zatvori svoja vrata. Po mom
mi{ljenju, celokupna arhiva mora biti
lako dostupna svakome iz regiona ko je
zainteresovan za njen sadr`aj -
istra`iva~ima, istori~arima, pravnicima,
novinarima, itd. Tako|e, od najve}eg
zna~aja je i to da se originalni dokumenti
i materijali uskladi{te na na~in
koji }e spre~iti bilo kakve falsifikate ili
uni{tenje. U pravu ste - na{a arhiva
sadr`i veoma va`ne elemente va{e
novije istorije i pripada narodima biv{e
Jugoslavije.

Ovo su Vas verovatno mnogo puta pitali, ali molim vas,
recite nam ose}ate li se kao neko ko je u svom radu pisao
istoriju pada Jugoslavije?
Ne, ne ose}am se tako. Timovi Tu`ila{tva jednostavno su prikupljali
i zavodili nesre}ne elemente novije istorije Balkana -
dokaze o nekim od najstra{nijih zlo~ina koje je Evropa videla
nakon Drugog svetskog rata. Kao pravnici, nismo kvalifikovani
za pisanje istorije - mi iznosimo dokaze i utvr|ujemo ~injenice.
Du`nost istori~ara je da te ~injenice uklju~e u svoj rad.
[ta }ete pamtiti od svog rada u Me|unarodnom sudu za
ratne zlo~ine?
Pamti}u mnogo va`nih stvari. Nema na~ina da ih sve ovde
navedem. Ali postoje odre|eni trenuci koji se isti~u - prva
presuda za genocid u Srebrenici, do`ivotna kazna za Gali}a
za teror nad Sarajevom, stroge kazne za silovatelje u Fo~i
itd. Zatim, tu je dolazak Slobodana Milo{evi}a, naravno. To
je bio veliki dan za me|unarodnu pravdu. I ono {to je
najva`nije, nikada ne}u zaboraviti nijedan susret sa `rtvama.
Ti susreti stalno nas podse}aju zbog ~ega smo zapravo
tu - da `rtvama najgorih zverstava koje je
Evropa videla od Drugog svetskog rata obezbedimo
pravdu.
Iza Vas je vi{e procesa tokom kojih ste Vi i Va{
tim obavili sjajan posao i dokazali te{ke ratne
zlo~ine, pre svih u Srebrenici, ali i u Fo~i i u
Prijedoru. Koji je zna~aj ovih presuda za nove
generacije na Balkanu?
Ti predmeti su zna~ajni za ljude {irom sveta, ne
samo na Balkanu. Na primer, da nije bilo timova
Tu`ila{tva, verovatno nikada ne bismo bili sigurni
{ta se dogodilo u Srebrenici i kako je
izvr{en genocid. Tako|e, utvrdili smo, van svake
sumnje, da su silovanja vr{ena kao instrument
zastra{ivanja i da je u pitanju zlo~in protiv
~ove~nosti, a ne "propratna pojava" rata. S
pravom pominjete i Prijedor - veoma je va`no
ne samo utvrditi ~injenice o zlo~inima po~injenim
u koncentracionim logorima u Bosni, ve} i
obezbediti stroge kazne za najvi{e zvani~nike
koji su ume{ani u njih. Veoma sam zadovoljna
{to smo pokazali da politi~ari kao {to je Milomir
Staki} ne mogu da se kriju iza toga da su
zlo~ine navodno po~inili drugi, ve} da moraju
da odgovaraju za svoju ume{anost u zlo~ine. Svi
ovi slu~ajevi dokazuju jednu stvar - zlo~ini ne
ostaju neka`njeni - i to je najva`nije zave{tanje
za budu}e generacije.
S druge strane, ne mo`emo zanemariti
~injenicu da Va{i ljudi nisu uspe{no dokazali
krivicu i odgovornost Tihomira Bla{ki}a,
[efera Halilovi}a, Nasera Ori}a i Fatmira
Limaja, iako za neke od njih samo prvostepenu.
Ose}ate li odgovornost za te neuspehe?
Kao prvo, Tihomir Bla{ki} je progla{en krivim i
osu|en na devet godina zatvora, dakle, bili smo
uspe{ni u dokazivanju njegove krivice i odgovornosti.
Ori} je tako|e progla{en krivim i osu|en
na dve godine zatvora. Osim toga, predmeti
Halilovi}, Ori} i Limaj su trenutno u `albenom
postupku i tek }emo ~uti kona~ne sudske presude
u ovim slu~ajevima.
Ali drago mi je {to ste postavili to pitanje. Kao
{to sigurno znate, u celokupnom svom radu,
veoma zavisimo od saradnje dr`ava, naro~ito u
prikupljanju dokaza i pristupu svedocima. Tokom
godina, imali smo mnogo problema u saradnji
dr`ava sa Tribunalom. Donekle vam je
ve} poznato da je Hrvatska je ometala
pristup dokazima kada su na{e istrage
bile usmerene na osobe hrvatske
nacionalnosti. Me|utim, najvi{e ovakvih
problema imali smo sa Srbijom i
Republikom Srpskom. Ova saradnja bila
je problemati~na ne samo kada smo
vodili istrage protiv osoba srpske
nacionalnosti, ve} i kada smo ispitivali
zlo~ine nad `rtvama srpske nacionalnosti.
Kao {to znate, ve}ina ovih `rtava `ivi
na teritorije Republike Srpske u Bosni i
Hercegovini i same Srbije. Vlasti u obe
ove oblasti u~inile su veoma malo u
veoma kasnoj fazi da na{im istra`iteljima
obezbede pristup potencijalnim sve-
Uvek sam imala veliko po{tovanje za pokojnog Zorana \in|i}a. On
je `eleo najbolje za svoju zemlju i verujem da su ga ubili oni koji
nisu `eleli da Srbija napreduje. Nadam se da }e njegovo zave{tanje
biti sa~uvano i nadam se da }e Srbija uskoro nastaviti putem kojem
se nadao \in|i} - evropskim putem.
docima. U vreme Milo{evi}a to se
doga|alo zato {to je on ~inio sve {to je
bilo u njegovoj mo}i da ometa rad
Tribunala, ~ak i na {tetu svog naroda.
Kada je izgubio izbore, iskreno smo se
nadali da }e do}i do zna~ajnih promena.
Me|utim, na nesre}u, bilo je veoma
malo pobolj{anja po ovom pitanju. Iako
su razni vladini zvani~nici mnogo govorili
o "dokazima" koje su poslali u
Tribunal, veoma malo od tog materijala
je ikada bilo korisno na sudu. Izgledalo
je kao da ljudi zadu`eni za prikupljanje
ovih materijala nisu u potpunosti
razumeli postupak pred Me|unarodnim
sudom, ili sudske postupke uop{te, i slali
su materijale koji jednostavno nisu bili
upotrebljivi kao dokazi (nepotvr|eni i
neprovereni medijski izve{taji,
neoverene kopije dokumenata itd). U
mnogim slu~ajevima, svedoci koji su
navodno davali izjave lokalnim
zvani~nicima kasnije su poricali te izjave
ili odbijali da razgovaraju sa na{im
istra`iteljima i pravnicima.
Godine takvog odnosa veoma negativno
su uticale na na{u mogu}nost da
istra`ujemo zlo~ine protiv `rtava srpske
nacionalnosti. Morali smo da obustavimo
nekoliko istraga i da resurse prebacimo
na druge predmete jer nismo
imali pristupa dokazima i svedocima.
Na sre}u, izgleda da lokalni sudovi za
ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji rade
/septembar/2007./godine/ 004 29

30
sve efikasnije i iskreno se nadam
da }e mnogo vi{e po~inilaca odgovarati za svoje zlo~ine
pred lokalnim sudovima.
Te{ko je izbe}i pitanje: gde se Ratko Mladi} i Radovan
Karad`i} sada nalaze?
Mladi} je u Srbiji. Karad`i} je, po mom uverenju, tako|e u
regionu. Ipak, ne znam da li je u Republici Srpskoj, Srbiji ili
Crnoj Gori. Nadam se da }e obojica uskoro biti u Hagu.
Molim Vas, ispri~ajte nam kako izgledaju Va{i susreti sa
balkanskim liderima. Sa kim je bilo najlak{e sara|ivati?
Kako je bilo susretati se sa Zoranom \in|i}em, Ko{tunicom?
Je li bilo jednostavno sara|ivati sa Ivom
Sanaderom?
Moji susreti sa politi~arima uop{te, ali naro~ito sa onima na
Balkanu, nisu uvek bili prijatni. Ja sam tu`ilac i procenjujem
stvari na osnovu dokaza koje imam ispred sebe. Politi~ari
ponekad ~ine suprotno. Izgleda da vi{e vole da procenjuju i
koriste dokaze zavisno od svojih trenutnih interesa.
Me|utim, ima velikih razlika izme|u ljudi koje ste pomenuli.
Uvek sam imala veliko po{tovanje za pokojnog Zorana
\in|i}a. On je `eleo najbolje za svoju zemlju i verujem da
su ga ubili oni koji nisu `eleli da Srbija napreduje. Nadam
se da }e njegovo zave{tanje biti sa~uvano i nadam se da }e
Srbija uskoro nastaviti putem kojem se nadao \in|i} -
evropskim putem.
Koliko politika ograni~ava Va{ rad? Veoma ~esto, Va{i
zahtevi nisu u skladu sa interesima EU ili SAD, ali ipak,
njihova podr{ka je od klju~nog zna~aja za va{ rad.
Saradnja dr`ava je presudna za na{ rad. Ta saradnja nam je
potrebna za privo|enje begunaca, za prikupljanje dokaza,
zbog pristupa svedocima. To je situacija u kojoj se nalaze svi
me|unarodni sudovi. Podr{ka dr`ava, naro~ito Evropske
Unije i Sjedinjenih Dr`ava, bila je presudna u obezbe|ivanju
potpune saradnje biv{ih jugoslovenskih republika sa
Tribunalom, i ra~unamo na tu saradnju pri privo|enju preostala
~etiri begunca. Me|utim, kao {to ste ta~no istakli, bilo
je i trenutaka kada je zbog odre|enih interesa bilo poku{aja
da se uti~e na na{ rad. Sa rado{}u mogu da ka`em da nisu
bili uspe{ni.
Kako ste se ose}ali kada je Milo{evi} umro? [ta njegovo
nezavr{eno su|enje zna~i za tranzicijsku pravdu na
Balkanu?
Kada mi je re~eno da je Milo{evi} umro, obuzelo me nekoliko
razli~itih ose}anja - bila sam ljuta, bila sam razo~arana,
bila sam ~ak i tu`na - ne zbog njega, ve} zbog `rtava njegovih
zlo~ina. Mislim da je velika {teta {to je on izbegao
pravdi. Me|utim, u isto vreme, verujem da je dosije o njegovom
su|enju - kompletan sudski spis - veoma va`an.
Svedo~enja koja smo dobili od blizu 300 svedoka optu`be,
hiljade i hiljade stranica dokaznih materijala, audio i video
snimci raznih doga|aja, veoma su va`an izvor informacija o
004 /septembar/2007./godine/
ratovima devedesetih. Sre}om, ve}inom zlo~ina
za koje je bio optu`en bavili su se i drugi postupci
na Tribunalu, tako da, iako je on izbegao
li~nu odgovornost, sami zlo~ini ne}e ostati
neka`njeni.
Pravda nema nacionalnu pripadnost, ali
optu`eni za ratne zlo~ine je imaju. Da li broj
optu`enih Srba, Hrvata, Bosanaca i Albanaca
govori o odgovornosti naroda za ratove i
ratne zlo~ine?
Ta pri~a }e biti ispri~ana kada sve informacije
budu pedantno prikupljene i analizirane. Do
zatvaranja, Tribunal }e zavr{iti su|enja za 126
osoba. Ovaj broj uklju~uje preostala ~etiri
begunca. Tako|e uklju~uje i biv{e predsednike,
premijere, na~elnike general{taba i politi~ke
vo|e svih etni~kih grupa.
Ali va{e pitanje bez sumnje se odnosi na
~injenicu da je ve}ina optu`enih srpske
nacionalnosti i vi se pitate za{to je to tako. Po
meni, postoji nekoliko razloga za to.
Kada pogledate najgora zverstva sa
aspekta broja `rtava i obima
uni{tenja - genocid u Srebrenici,
mu~enja i ubistva u koncentracionim
logorima u Bosni i
Hercegovini, sistematska silovanja u
Fo~i, masovna ubistva i progonstva
na Kosovu - sve te zlo~ine po~inili
su Srbi. Po mom mi{ljenju, {to pre
Srbi shvate {ta je Milo{evi}ev re`im
uradio u njihovo ime, tim pre }e se
odre}i svih tih zverstava, suo~iti se
sa pro{lo{}u i tek tada }e biti u
stanju da krenu napred.
Jednostavna, iako ne uvek dobrodo{la, ~injenica
jeste da su Srbi po~inili najvi{e zlo~ina. Mo`da
je to na neki na~in i logi~no - u~estvovali su u
svim sukobima osim u Makedoniji; imali su
najve}u vojsku i najvi{e naoru`anja; kontrolisali
su najve}i deo teritorije itd. Osim toga, mandat
Tribunala je takav da nismo bili u stanju da se
bavimo svim zlo~inima i svim po~iniocima, ve}
samo nekima od najozlogla{enijih po~inilaca na
najvi{im polo`ajima. Kada pogledate najgora
zverstva sa aspekta broja `rtava i obima
uni{tenja - genocid u Srebrenici, mu~enja i
ubistva u koncentracionim logorima u Bosni i
Hercegovini, sistematska silovanja u Fo~i,
masovna ubistva i progoni na Kosovu - sve te
zlo~ine po~inili su Srbi. Po mom mi{ljenju, {to
pre Srbi shvate {ta je Milo{evi}ev re`im uradio u
njihovo ime, tim pre }e se odre}i svih tih zver-
stava, suo~iti se sa pro{lo{}u i tek tada
}e biti u stanju da krenu napred.
Va{ najpoznatiji predmet, osim
Milo{evi}evog, bio je predmet zvani
"Pizza Connection". Sara|ivali ste sa
\ovanijem Falkoneom, uspe{nim italijanskim
sudijom. Tako|e ste pre`iveli
i atentat. Molim Vas, ispri~ajte nam
malo vi{e pojedinosti o Va{em radu
pre Me|unarodnog suda, po{to u
regionu nije mnogo poznato {ta Vas je
lansiralo me|u ~uvene tu`ioce.
Ne `elim previ{e da ulazim u detalje
svoje ranije karijere. Re}i }u slede}e -
ve} veoma dugo sam tu`iteljka. U svom
ranijem radu, kao i u radu ovde u
Tribunalu, uvek sam davala sve od sebe.
Uvek sam u potpunosti bila posve}ena
svom poslu i sa rado{}u mogu da ka`em
da je to tokom godina donosilo rezultate.
Odlazite u Argentinu na mesto
ambasadora svoje zemlje. Otkud
diplomatija?
Nakon 26 godina na mestu tu`iteljke i 8
godina u Me|unarodnom sudu, spremna
sam za promenu. Rade}i na me|unarodnom
nivou, upoznala sam mnoge
diplomate i nau~ila sam mnogo. Nadam
se da }e mi to znanje koristiti pri odgovaranju
na izazove mog novog posla.
Ne bih `eleo da ovaj intervju bude
nekakva romansirana biografija, ali
siguran sam da bi ljudi `eleli da saznaju
pone{to vi{e o Vama privatno,
nevezano za Va{e zvanje. Stoga,
molim vas, recite nam, koje knjige
~itate? Pose}ujete li filmske festivale?
Kakve filmove i muziku volite?
Na`alost, nemam mnogo slobodnog
vremena, ali volim dobre kriminalisti~ke
romane i u`ivam u operi.
Kada }e Karla Del Ponte napisati
memoare? [ta bi zauzelo najvi{e
prostora u toj knjizi - rad u Me|unarodnom
sudu, ili raniji rad u [vajcarskoj,
borba protiv mafije?
Ve} sam napisala neku vrstu memoara.
Bi}e objavljeni krajem jeseni i verujem
da }e biti prevedeni na barem jedan od
jezika ovog regiona, tako da }u vas
pustiti da ih sami pro~itate.

Specijalno vaspitanje u Bujanovcu
IAKO IDEJU ODVAJANJA SRPSKE OD ROMSKE DECE PODR@AVAJU SKORO SVI RODITELJI PRVAKA SRPSKE NACIONALNOSTI,
NJIHOVA INICIJATIVA NIJE ZA@IVELA U PRAKSI.
Nikola LAZI]
Romska i srpska deca ipak su po~etkom septembra
zajedno sela u klupe Osnovne {kole "Branko
Radi~evi}" u Bujanovcu u kojoj se nastava izvodi
na srpskom jeziku. Iako se mo`e re}i da je ovakav
epilog o~ekivan, roditelji srpske dece jo{ uvek se
nadaju da je u ovoj {koli ipak mogu}e formiranje
jednonacionalnih odeljenja.
^itavog leta uo~i po~etka nove {kolske godine,
grupa roditelja srpske dece koja su upravo krenula
u prvi razred razmatrala je kako da ovu svoju
zamisao sprovede u delo. Planirano je prikupljanje
potpisa za peticiju koja je trebalo da do|e i do
samog dr`avnog vrha. Iako ideju odvajanja srpske
od romske dece podr`avaju skoro svi roditelji
prvaka srpske nacionalnosti, njihova inicijativa
nije za`ivela u praksi.
Decu, naravno, niko ni{ta nije pitao, ali ne treba
sumnjati u njihovu sposobnost da ukapiraju o
~emu se radi. Ova tema, naime, neizbe`na je na
de~ijim ro|endanima i pri svakovrsnim kafenisanjima.
Razlozi za ovaj gest, kako ka`u roditelji, le`e u
~injenici da je {kola prebukirana zbog toga {to se
poslednjih godina u njoj {koluje veliki broj Roma
izbeglih sa Kosova, pa je zato gotovo nemogu}a
normalna nastava. U pet odeljenja namenjenih
prvacima, ka`u roditelji sa kojima smo razgovarali,
treba da upi{u po 30 dece, "od toga samo petoro
Srba".
- Pla{im se da moje dete u takvim uslovima ne}e
mo}i ni{ta da nau~i. Poznato je, a to govori i
iskustvo nastavnika, da je ve}ina malih Roma
nezainteresovana za {kolu i nedisciplinovana, {to
u pitanje dovodi normalno odvijanje nastave -
ka`e Nenad Mihajlovi}, otac budu}eg prvaka,
iznose}i mi{ljenje ve}ine roditelja dece srpske
nacionalnosti, o~igledno zasnovano na {iroko
rasprostranjenim predrasudama o Romima.
Roditeljima romske dece, sa kojima smo razgovarali,
poznata je netrpeljivost koja se ispoljava
prema njima.
- Navikli smo na to, ali je opasno {to i na{a deca
postaju `rtve takvog pona{anja - ka`e Ibrahim
Ramadanovi}, koji je u Bujanovac pre osam godina
do{ao sa Kosova.
- [ta mi sada da radimo, ne}e nas ni na Kosovu,
ne}e nas ni ovde. Mi moramo da `ivimo negde,
na{a deca isto moraju da se {koluju - dodaje on.
Ina~e, bujanova~ki Srbi i Romi osnovno obrazo-
KIKINDSKE
vanje zajedno sti~u u {koli "Branko Radi~evi}" u
kojoj je nastava na srpskom jeziku, dok Albanci,
na svom maternjem jeziku, poha|aju {kolu "Naim
Fra{aeri". Ove godine, prema podacima iz "Branka
Radi~evi}a", u ovu {kolu je krenulo oko 150 prvaka.
Od toga je, ka`e direktor {kole Neboj{a Miti},
~etrdesetak |aka srpske i preko stotinu romske
nacionalnosti.
- To zna~i - poja{njava Miti} - da }e u svakom odeljenju
biti po tridesetoro |aka. Me|utim, mi odeljenja
ne pravimo po nacionalnom klju~u, ve} prema
rezultatima sa testiranja. Tako }e svako odeljenje
imati proporcionalan broj natprose~no darovite i
one dece kod koje nisu prime}ene takve sklonosti.
Drugi metod podele je prema polu - ka`e Miti}.
Me|utim, nagla{ava na{ sagovornik, {kola se na
po~etku svake {kolske godine suo~ava sa jednim,
po njemu, vrlo ozbiljnim problemom, a to je da
ovaj broj romske dece nije kona~an.
- Svake godine nam se de{ava da se tridesetak i
vi{e njih naknadno upisuje sve do novembra.
Zbog toga imamo tehni~ki problem jer tu decu,
jednostavno, nemamo gde da smestimo. Onda
imamo takozvana "lutaju}a" odeljenja, {to nikako
nije prijatno ni deci ni roditeljima. Me|utim,
odluka [kolskog odbora i Nastavni~kog ve}a je da
posle 1. septembra ne upisujemo nikoga, a to smo
preneli i Ministarstvu - obja{njava Miti}.
Ipak, Enver Idi}, jedan od retkih srednjo{kolski
obrazovanih Roma u Bujanovcu, ujedno i
odbornik, zabrinut je zbog ovakve najave. On
podse}a da bi, zbog ekonomske situacije u kojoj
se nalazi ve}ina Roma, ovakva odluka mogla bila
pora`avaju}a za obrazovanje velikog broja Roma.
- Romi su ovde bez posla, pa po~etkom maja sve
do septembra idu u Vojvodinu na sezonski rad.
Oni, ~esto tada, ne misle na vreme o upisu dece u
{kolu, ali ako zaista bude zabranjen upis posle 1.
septembra, to }e biti pora`avaju}e za tu decu -
ka`e Idi}.
On podse}a da osmogodi{nju {kolu zavr{i u proseku
manje od deset odsto bujanova~kih Roma koji
se upi{u u {kolu, a peti razred je ove godine ponavljalo
~etrdesetoro na{e dece.
- To je veoma zabrinjavaju}e i o toj ~injenici bi
morali da razmisle svi, od Ministarstva do
ovda{njih nastavnika. Stanje nije dobro, ali niko
ni{ta ne preduzima da se to popravi. Veliki deo
odgovornosti snose roditelji, ali su i oni u veoma
specifi~noj situaciji.
Ipak, Nenad Mihajlovi} i jo{ desetak roditelja sa
kojima smo razgovarali su neumoljivi u svojim
zahtevima o razdvajanju dece razli~itih nacionalnosti.
- Veliki broj Roma - ka`e Neboj{a Miti} - na putu
do na{e {kole prolazi pored {kole u kojoj se nastava
odvija na albanskom jeziku. Me|utim, svi se
oni upisuju samo kod nas, a ne u {kolu na albanskom
jeziku - ka`e Miti}.
Sa druge strane, Ramiz Seljimi, predsednik
Ujedinjene partije Roma, daje zanimljiv predlog
roditeljima dece srpske nacionalnosti kojima
smeta prevelik broj Roma u {koli "Branko
Radi~evi}":
- Ja onda pitam {to se Srbi ne upisuju u {kolu na
albanskom jeziku. Mi, jednostavno, `elimo da se
{kolujemo na srpskom jeziku, kao i generacije pre
nas. Na kraju, mo`da je ideja o {koli na na{em
jeziku i dobra, ali mi, jednostavno, nemamo
kadrove - isti~e Seljimi.
31

32
Po~etak burnog puberteta
VE] TRINAESTU GODINU ZA REDOM SARAJEVO FILM FESTIVAL (SFF) POKU[AVA SRETNO SPOJITI LOKALNO I GLOBALNO. GLAVNI
TAKMI^ARSKI PROGRAM REZERVIRAN JE ZA FILMOVE IZ REGIJE, NO SVAKOG AUGUSTA POJAVE SE I NEKE SVJETSKE FILMSKE ZVIJEZDE
Muharem BAZDULJ
Foto: Branimir MILOVANOVI]
U uvodnom obra}anju publici i gostima ovogodi{njeg festivala,
direktor Sarajevo Film Festivala, Mirsad Purivatra,
kazao je: "Dok se evropski filmski festivalski 'velikani' ve}
nalaze u svojim ozbiljnim, zrelim {ezdesetim godinama, ove
godine Sarajevo }e biti doma}in tek trinaestog okupljanja
doma}ih, regionalnih i svjetskih filmskih autora i profesionalaca.
Pore|en s ljudskim vijekom, Sarajevo Film Festival je
upravo u{ao u svoje tinejd`erske godine. One, naravno, sa
sobom nose mnoga isku{enja i izazove - ponajprije svakod-
004 /septembar/2007./godine/
nevnu borbu izme|u `elja i mogu}nosti."
Brojke i slova
Sarajevo Film Festival uspjeva, me|utim, barem
zasad, itekako uspje{no spajati `elje i
mogu}nosti. Govore to ve} i neke brojke iz statistike
ovogodi{njeg festivala: 13 programa, 175
filmova, 500 novinara, 400 filmskih profesionalaca.
Me|u najslavnijim filmskim profesionalcima
koji su ove godine pohodili SFF valja
neizostavno spomenuti Fatiha Akina, Juliette
Binoche, Stevea Buscemija, Michaela Moorea,
Belu Tarra itd. Kad je rije~ o celebrity
gostima festivala, valja dodati i kako je
karakteristi~no da u Sarajevo svake
godine do|e i neko od "starih znanaca"
- umjetnika koji su i ranije dolazili na
festival. Dolaze i novi gosti, od kojih }e
se neki, po svoj prilici, "navu}i" i postati
stalni. Me|u "starim" ove godine izdvaja
se ameri~ka indie gluma~ka i re`iserska
ikona - Steve Buscemi, a me|u novima
- kultni dokumentarista Michael Moore,
re`iser ~iji je Fahrenheit 9/11 prije koju

Festival je, kako re~e njegov direktor Mirsad
Purivatra, u{ao u svoje tinejd`erske godine, u
pubertet, dakle. Ako `eli jo{ napredovati, bi}e
to buran pubertet. Logistika, naime, ve}
po~inje predstavljati problem. Sarajevo jednostavno
ima premali broj ozbiljnih kino dvorana.
Po svoj prilici, samo kino Obala Meeting
Point zadovoljava ono {to bismo mogli nazvati
evropskim bioskopskim standardima
Na kafi sa Jeremy Ironsom
godinu na SFF-u osvojio nagradu publike.
U posljednjih nekoliko godina fokus je
stavljen na filmove iz tzv. regije, odnosno
s prostora izme|u Austrije i Ma|arske na
jednoj, te Gr~ke i Turske na drugoj strani.
Da je direkcija festivala ovim potezom
u~inila pravu stvar, dokazuju i nagra|eni
filmovi s najboljih svjetskih festivala u
posljednjih nekoliko godina koji sve ~e{}e
dolaze upravo sa ovog prostora: od
pro{logodi{njeg berlinskog laureata -
bosanskohercegova~ke Grbavice, do
NAGRADE
Srce Sarajeva za najbolji igrani film
^OVJEKOV STRAH OD BOGA / TAKVA
Ozer Kiziltan, Turska, Njema~ka
Specijalna nagrada `irija
JA SAM IZ TITOVOG VELESA / JAS SUM OD TITOV
VELES TEONA STRUGAR-MITEVSKA
Makedonija, Slovenija, Belgija, Francuska
Srce Sarajeva za najbolju glumicu
SAADET ISIL AKSOY JAJE / YUMURTA
Semih Kaplanoglu, Turska
Srce Sarajeva za najboljeg glumca
SA[A PETROVI]
TE[KO JE BITI FIN / IT'S HARD TO BE NICE
Sr|an Vuleti}, BiH, Slovenija, Srbija, Njema~ka,
Velika Britanija
Special Mention
GLUMICA MARIA VARGA
ISKINO PUTOVANJE / ISZKA UTAZA'SA
Csaba Bollok, Ma|arska
Srce Sarajeva za najbolji kratki film
VALOVI / VALURI Adrian Sitaru, Rumunija
Specijalne plakete `irija za kratki film
TRIPICE I LUK / TRIPE AND ONIONS
Marton Szirmai, Ma|arska
RUPA Marko [anti}, Slovenija, Hrvatska
Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film
INFORMATIVNI RAZGOVORI Namik Kabil, BiH
Human Rights Award
PROBLEM S KOMARCIMA I DRUGE PRI^E / THE
MOSQUITO PROBLEM AND OTHER STORIES
Andrey Paounov, Bugarska
Special Mention
EHO Marko Popovi}, Srbija
Specijalna nagrada Srce Sarajeva
STEVE BUSCEMI, GLUMAC
CINELINK NAGRADE 2007.
CineLink Magicbox Multimedia nagrada za projekt
Adrian Pall Agnes Koscis i Andrea Roberti
iz Ma|arske
CineLink Hubert Bals Fund Award nagrada za
projekat Donkey Antoniija Nui}a iz Hrvatske
CineLink Goteborg Film Festival Fund Award za
First of all Felicia Melisse de Raaf i Razvan
Radulescu iz Rumunije
CineLink CNC Award za White, White World
Milene Markovi} i Olega Novkovi}a
EAVE CineLink stipendija dodjeljuje se Uliksu
Fehmiu, producentu projekta White White World
/septembar/2007./godine/ 004 33

34
Najbolji dokumentarni film:
Informativni razgovor
Namika Kabila
004 /septembar/2007./godine/
Specijalno priznanje:
Steve Buscemi
Najbolji film: Jeremy Irons
predsjednik `irija i reditelj
iz Turske Ozer Kiziltan
(^ovjekov strah od boga)
ovogodi{njeg osvaja~a kanske Zlatne
palme - rumunskog filma ^etiri mjeseca,
tri sedmice i dva dana, koji je
prikazan na gala projekciji uz prisustvo
re`isera Cristiana Mungiua. Filmovi u
zvani~noj konkurenciji svake godine
donesu ne{to novo. Bilo je godina kada
je potpuno dominirala ex-Yu produkcija
(skoro kao na prijeratnoj Puli), zatim
godina dominacije ma|arskih filmova, a
ove godine su prikazana ~ak tri turska
filma: ^ovjekov strah od Boga (re`ija:
Ozer Kiziltan), Jaje (Semin Kaplanoglu)
te Sudbina (Zeki Demirkubuz).
Srbiju zastupa Hadersfild (Ivan
@ivkovi}), Hrvatsku @ivi i mrtvi
(Kristijan Mili}), Sloveniju Kratki spojevi
(Janez Lepajne), Makedoniju Ja sam iz
Titovog Velesa (Teona Mitevska),
Bugarsku Istraga (Iglika Triffonova),
Ma|arsku Iskino putovanje (Czaba
Bollok), a zemlju doma}ina film Te{ko
je biti fin (Sr|an Vuleti}) koji je i otvorio
festival. "Nacionalnost" spomenutih
filmova valja, naravno, shvatiti vrlo
uslovno jer su gotovo svi filmovi snimani
u me|unarodnim koprodukcijama.
To je u svjetskoj kinematografiji trend,
no to je tako|er i ne{to {to Sarajevo
Film Festival svih ovih godina nastoji
propagirati.
Propratni programi
Kad govorimo o koprodukcijama, treba
naglasiti da se ove godini paralelno sa
festivalom odr`ao i peti koproducijski
market CineLink. Mali jubilej bio je prilika
i za svojevrsnu inventuru. Neki od
@iri: Meinolf Zurhorst, Andrea [taka, Jeremy Irons, Ozgu Namal i Frederic Maire

Party: Zvani~ne `urke za mlade tokom festivala
odr`avale su se svake ve~eri u Domu mladih
projekata sa CineLinka prethodnih godina dospjeli su i do
filmskog festivala u Berlinu, a ove su godine primjerice u
zvani~nom programu SFF-a dva filma koja su ranijih godina
pro{la kroz CineLink. Na ovogodi{njem CineLinku u centru
pa`nje je bilo petnaestak projekata, a od imena koja privla~e
pa`nju i od kojih u narednih nekoliko godina treba o~ekivati
nove filmove valja izdvojiti npr. Ognjena Svili~i}a, Olega
Novkovi}a, Pjera @alicu. CineLink je ina~e razvijen po uzoru
na sli~an roterdamski program. SFF i ove godine slijedi velike
svjetske uzore. Po uzoru na Berlinale (i u saradnji sa ovim
velikim festivalom) odr`an je i prvi sarajevski Talent Campus
na kojem su u~estvovali mladi filmski profesionaci iz cijele
regije, a kojima su predavanja dr`ali, Alexander Payne,
Danis Tanovi}, Philippe Bober itd. Nisu propratni programi,
naravno, rezervirani samo za filmske radnike. Publika je
imala priliku sresti se sa nekim od najistaknutijih gostiju festivala
na prigodnom programu Kafa sa…Sa Sarajlijama i
ostalim posjetiocima festivala ovog su augusta kahvenisali
Miki Manojlovi}, Anton Corbijn, Jeremy Irons itd. Upravo je
Irons ove godine bio predsjednik `irija glavnog takmi~arskog
programa, {to tako|er dodatno potcrtava nesumnjivo zavidnu
reputaciju Sarajevo Film Festivala. Glumca Ironsovog kalibra
u `iriju ne bi se, naime, zastidio nijedan svjetski filmski festival.
Dodajmo i da je jedna od ~lanica `irija bila mlada
re`iserka Andrea [taka. Ona je pro{le godine trijumfovala u
programu u kojem je ove `irirala, i to sa svojim
dugometra`nim igranim prvencem - filmom Gospo|ica.
Festival i grad
Sarajlije ina~e vole kazati da su festivali ono {to njihovom
gradu u poslijeratno vrijeme daje "velegradski" {mek. Misli se
ovdje zapravo na tri konkretna festivala: najprije Sarajevo Film
Festival, zatim teatarski festival MESS te na kraju festival d`ez
muzike Jazz Fest. Ova tri festivala "strate{ki" su smje{tena od
augusta do novembra i svaki ima svoju ve} izgra|enu publiku.
SFF utje~e i na svakodnevicu ljudi koji film uop}e ne vole. Ve}
nekoliko godina ljubitelji popularne muzike znaju da }e tokom
festivala svake no}i biti u prilici gledati `ive
svirke. Ovog ljeta u vrijeme SFF-a u Sarajevu su
svirali Kosheen, Laibach, Kultur Shock, Flamingosi,
Hladno pivo, Mostar Sevdah Reunion, Fiasco, Jinx,
Skroz, Dubioza kolektiv te Boban Markovi}
Orchestra. Osim organizatora koncertnih aktivnosti
ove godine su sinergiju SFF-a po~eli koristiti i
bosanskohercegova~ki izdava~i. Naime, u vrijeme
filmskog festivala u parku ispred izdava~ke ku}e
Za razliku od prvih nekoliko (ratnih
i poratnih) izdanja SFF-a, u
posljednjih nekoliko godina fokus
je stavljen na filmove iz tzv. regije,
odnosno s prostora izme|u Austrije
i Ma|arske na jednoj te Gr~ke i
Turske na drugoj strani
Svjetlost odr`an je sajam knjige na otvorenom
nazvan Summer Book Fest koji - kako je popularno
kazati - treba postati tradicionalan. U vrijeme
festivala u Sarajevu je i no}ni `ivot bogatiji
nego obi~no. Sve u svemu, festival ima itekako
pozitivan utjecaj na grad. ^ini se zapravo da je
Sarajevo kao grad idealno ba`dareno za ovakvu
vrstu festivala: grad je, naime, ve}i nego su
obi~no mjesta na kojima se odr`avaju filmski festivali,
a opet je dovoljno mali da bi ovakav jedan
festival mogao utjecati na `ivot u cijelom gradu.
Svaki prolaznik koji je barem jedanput pro{etao
dvjema centralnim sarajevskim longitudinalama
mogao je sresti svjetski poznate filmske "face"
koje su o~ito u`ivale u prilici da se opu{teno i bez
velike pompe ba{kare u mnogobrojnim ljetnim
ba{tama.
Budu}nost
Festival je, kako re~e njegov direktor
Mirsad Purivatra, u{ao u svoje
tinejd`erske godine, u pubertet, dakle.
Ako `eli jo{ napredovati, bi}e to buran
pubertet. Logistika ve} po~inje predstavljati
problem. Sarajevo jednostavno ima
premali broj ozbiljnih kino dvorana. Po
svoj prilici, samo kino Obala Meeting
Point zadovoljava ono {to bismo mogli
nazvati evropskim bioskopskim standardima.
Smije{no je tako|er, ~ak i iz bosanskohercegova~ke
perspektive, da grad sa
ovakvim festivalom nema nijednu multipleks
kino-dvoranu, a da ih imaju - da
ostanemo unutar granice Bosne i
Hercegovine - ne samo Banja Luka, nego
i Biha} i Lukavac. Izgradnja multipleksa
najavljuje se ve} nekoliko godina, a uo~i
ovogodi{njeg festivala bilo je glasina da
}e otvaranje "pasti" ba{ u vrijeme trinaestog
SFF-a, no to se nije desilo.
Ovako se najve}i broj projekcija odr`ava
ili u pozori{tima (Narodno pozori{te je
mjesto gdje se odr`avaju projekcije filmova
iz zvani~nog programa) ili na
otvorenom, {to mo`e biti simpati~no, ali
definitivno ne mo`e biti trajno rje{enje,
naro~ito ako festival `eli i dalje rasti.
Sve u svemu, trinaesti Sarajevo Film
Festival po mnogima je bio najbolji do
sada. No to valjda uvijek i treba biti tako.
Cilj koji direkcija postavlja jest da ~etrnaesti
SFF bude bolji od ovogodi{njeg. U
tom smislu su pripreme za naredno
izdanje ve} po~ele.
/septembar/2007./godine/ 004 35

36
BRANIMIR MILOVANOVI]
Talenti svih zemalja, zajedno!
Luka ALEBI]
U okviru 13. Sarajevo Film Festivala odr`an je
Talent Campus - novi obrazovni program namijenjen
mladim filmskim stvaraocima iz zemalja
Jugoisto~ne Evrope
Iz godine u godinu SFF postaje bolji i ve}i festival.
Zvu~i otrcano, ali, ova re~enica nije onaj izlizani
novinarski kli{e kojim se u pravilu ispra}aju stari i
do~ekuju novi festivali. Kada je prije tri mjeseca
Mirsad Purivatra, direktor SFF-a, predstavio novi
program Talent Campus, bilo je jasno da je koncept
ovog festivala u potpunosti zaokru`en.
Namjera povezivanja filmskih stvaralaca iz
regiona upotpunjena je novim programom
edukacije mladih filmad`ija, po ugledu na
Berlinale Talent Campus.
A rezultat ovogodi{njeg sarajevskog Talent
Campusa je impresivan. U {est intenzivnih dana,
od 20. do 25. kolovoza, 77 mladih talenata - 29
glumaca, 27 redatelja i 21 producent - slu{alo je
predavanja priznatih filmskih radnika, kako
bosanskohercegova~kih tako i stranih, i u~estvovalo
u radionicama. U prostorijama Akademije scenskih
umjetnosti u Sarajevu izme|u ostalih predavali su
i Steve Buscemi, Danis Tanovi}, Jasmila @bani},
Srdan Golubovi}, Terry George, Pjer @alica,
Juliette Binoche, ^edomir Kolar i drugi.
Ivana Ivi{i}, voditeljica Talent Campusa, ka`e da
je program pokrivao sve aspekte filmskog stvar-
004 /septembar/2007./godine/
ala{tva. Prvih dana odr`ane su radionice za reditelje
koji su vodili Pjer @alica i Ademir Kenovi},
te Danis Tanovi}. Narednih dana pri~alo se o produkciji.
^edomir Kolar i Cat Villiers govorili su o
prednostima i nedostacima koprodukcija. O glumi,
osloba|anju kreativnosti i izgradnji filmskog profesionalizma,
sa u~esnicima razgovarali su
Jasmila @bani} i Leon Lu~ev.
- Grupe nisu deljene po usmjerenjima, ve} su svi
u~esnici prisustvovali svim predavanjima. Na taj
interdisciplinarni na~in, talenti najbolje shva}aju
cjelokupni kreativni postupak. To je na~in rada
kakav u pravilu ne postoji na akademijama, i to je
glavna prednost Talent Campusa - ka`e Iv{i}.
Zahtjevno, anga`irano,
ali ne i pateti~no
Pored toga, mladi umjetnici u~estvovali su i na
razli~itim panel diskusijama. Razgovarali su sa
rediteljima (Michael Tucker, Shai Carmeli Pollak,
Annie Sundberg, Jasmila @banic, Pjer @alica i
Lee Isaac Chung) koji su snimali filmove u zemljama
u kojima genocid, etni~ko ~is}enje i okupacije
predstavljaju, ili su ne tako davno predstavljali,
svakodnevnu pojavu.
Igor Naumov, budu}i re`iser iz Skoplja, upravo
ova predavanja smatra punim pogotkom.
- Kako namjeravam snimati anga`irane filmove,
filmove koji problematiziraju duboke rane na{ih
dru{tava, ovo su bila sjajna predavanja za mene.
Jedan od
predava~a na
Talent campusu:
Steve Buscemi
Od ovih re`iserki i re`isera dobio sam savjete kako
se uhvatiti u ko{tac sa tako zahtjevnom tematikom,
a opet izbje}i pretencioznost i patetiku -
tvrdi Naumov.
U poprili~no malim i zagu{ljivim prostorijama
Akademije scenskih umjetnosti sreli smo i
mladog glumca iz Podgorice, glasnog i nasmijanog
Petra Guri}a koji je prvi put u Sarajevu.
Nije skrivao odu{evljenje Capmusom. "Sve je
besprijekorno, od oficijelnih predavanja do
dru`enja i ludih no}nih derneka." Upravo ti
neformalni susreti sa svjetskim facama Petru su
najvi{e zna~ili. On isti~e sarajevska poznanstva sa
Steveom Buscemijem, Juliette Binoche i
Alexandrom Paynom kao jednu od najljep{ih
stvari koje je do`ivio na SFF-u.
Na kraju, talenti sarajevskog Campusa vra}aju se
predavanjima na svojim mati~nim Akademijama.
Nova neformalna, ugodna i korisna filmska
dru`enja zakazana su nagodinu. Do tada, ostaje
da veruju savetu reditelja iz Bugarske, Stefanu
Kitanovu, da su problemi u po~etku rada neminovnost
zbog koje mnogi odustaju i odlaze iz
filmske industrije.
- Verujete u svoj duh. Ne budite stidljivi i upla{eni
od autoriteta. Glasno ka`ite {ta `elite i od tri
stvari koje poku{avate da uradite, makar jednu
}ete sigurno dobiti - poru~io je Kitanov.

FILMSKI FESTIVALI
Oliver SERTI]
Na Kosovu postoje svakojake fele doga|anja, razni muzi~ki
festivali. Bendovi pra{e, lokalne televizije vrte spotove s
divX-a. Cvjeta {verc originalnim brandovima koje mutljaro{i
{leperima dovla~e u ovu "najsivlju ekonomsku zonu Europe".
Na prizrenskim ulicama je gu`va, brdo klinaca sjedi po
kafi}ima, svi su mahom mla|i od 20 godina. Izmje{ani su s
njema~kim KFOR-ovcima, obja{njavaju za{to je Kosovo
najmla|a zemlja Europe. Slu{a se techno, nose dekoltei i
minice, majice s logotipima i dieselice, a kad se hod`a
oglasi s minareta, to ni'ko `iv ne ferma, bi'}e i "da malo
smeta, ako poziva predugo".
Toj generaciji je Srbija misaona imenica, a Jugoslavija zemlja
iz davne pro{losti. Na more ide u Tursku, na fakultete u
Pri{tinu, Tiranu i Istanbul. Pri~a isklju~ivo albanski i engleski,
ne zna nijednu rije~ na srpskom, niti je `eli nau~iti. Svi
zdu{no navijaju za nezavisnost Kosova, iako svi ba{ ne
znaju za{to ali u dublje se misaone politi~ke rasprave ne
upu{taju. Ljeti je pove}an broj auta sa stranim tablicama,
gastarbajteri se po jednosmjernim i preuskim ulicama
nava`aju u novim BMW-ima i audijima, a mnogi su ljetne
odmore iskoristili i za `enidbu u matici zemlji. Popularno je
i}i na party, piti vodu s [adrvana i volontirati na Dokufestu.
Vi{e od 100 mladih volontera i volonterki prijavilo se ove
godine da uveli~a ovu proslavu filma, prvenstveno dokumentarnog
i kratkog, pa animiranog. Iako nisu ba{ svi imali
posla, nevjerojatan je bio njihov ponos {to mogu nositi
bijele Dokufest volunteer majice. Posebno uzbu|uje saznanje
da je to jedna "normalna" kosovska generacija koja }e,
umjesto na ulici sa skupim autima, zlatnim kajlama i narodnjacima,
odrasti na festivalu koji se polako ali sigurno
smjestio me|u najja~e u ovom dijelu Europe. O tome govore
Ambasada kosovske kulture
[ESTI DOKUFEST, PRIZREN, 6 - 12. KOLOVOZ 2007.
sjajan program sakupljen s najpresti`nijih svjetskih
festivala, stotinjak me|unarodnih gostiju i
cjelodnevni programi u tri improvizirana gradska
kina. Predanost organizatora ovom projektu
nevjerojatna je.
Natecateljski i revijalni filmovi su podijeljeni u
nekoliko programa. Osim nagrada za najbolji
me|unarodni dugi i kratki dokumentarac, kratki
igrani film, animaciju i regionalni program, ove
su godine uveli i nacionalnu, kosovsku
konkurenciju, te natjecateljski program namijenjen
djeci, nazvan Dokukids. Nagrade najboljem
filmu dali su i publika, te OSCE za promociju
ljudskih prava. Revijalni dio predstavljali su program
austrijskog dokumentarca, retrospektiva
Nicholasa Philberta te sjajni me|unarodni program
View from the world. Tijekom festa trajale
su i izlo`ba fotografija te radionica kosovskih i
njema~kih mladih autora. Vi{e o programu
probajte otkriti na www.dokufest.com.
Dokufest nije savr{eno organiziran, tehni~ki bi
ga se jo{ dalo popravljati, a prizrensku publiku,
iako brojnu, jo{ malo odgajati da se ne bi za
vrijeme projekcije javljala na telefon ili glasno
komentirala filmove. No, deset godina
neaktivnosti i poprili~na izolacija dali su
svoju `rtvu i ovih nekoliko sitnica
popravi}e se vrlo brzo. Ve} idu}i, sedmi
festival lako mo`e biti savr{en po tom
pitanju.
Puno je vrijednija ~injenica da netko
uop}e `eli cijele godine drviti po
drugim festivalima, pregledavati tisu}e
filmova godi{nje i nositi se s problemima
s kojima se nitko drugi ne susre}e -
kao {to je briga ho}e li izdr`ati lampa
projektora kad nestane struje i napajanje
se prebaci na jedan od agregata
kojima se napaja gotovo cijeli grad.
Pored toga, za mene je umjetnost cijelo
vrijeme ostati tako dobro raspolo`en i
predan poslu koji radi{.
Jo{ od ove godine dokufestovci muku
mu~e da javnom kampanjom, peticijom
i koncertima spasu jedinu gradsku kinodvoranu.
Iako ih Grad na~elno, ali samo
na~elno, podr`ava, dripci iz lokalne
vlasti odlu~ili su se ma{iti za bagere i
poravnati je, te lokaciju prepustiti sitnim
trgovcima la`ne bi`uterije i koncesionarima
gara`a, a time ote`ati organizaciju
festivala idu}e godine. Istim tim
bagerima mo`da poravnaju jo{ jednu,
tek na~etu prizrensku generaciju koja
zahvaljuju}i upravo Dokufestu ne mora
tra`iti u rije~niku stranih rije~i zna~enje
rije~i "kultura".
/septembar/2007./godine/ 004 37

38
INTERVJU:
VETON NURKOLARI,
PROGRAMSKI DIREKTOR
DOKUFESTA
Oliver SERTI]
Veton Nurkolari je jedan od ~elnih ljudi Dokufesta,
festivala dokumentarnog, kratkog i animiranog
filma koji se ve} {est godina svako ljeto odr`ava u
prekrasnom Prizrenu. Grad je na jugozapadu
ne~ega {to se zove United Nations Mission in
Kosovo - UNMIK, a uskoro ko zna kako. I dok ve}ina
stanovni{tva - {to zbog neima{tine, {to zbog viza,
{to zbog inata - ne mo`e niti `eli van, Veton ve}
godinama putuje na najzna~ajnije svjetske festivale
i ku}i se redovno vra}a s naramkom najrecentnije
svjetske dokumentarne robe. Brinuti se za kulturu u
zemlji s tolikim brojem nezaposlenih, s nerje{enim
politi~kim statusom i svim mogu}im problemima,
ne samo da je hrabro ve} i pomalo ludo. Zato i
zaslu`uje posebne pohvale. U trenutku kad Kosovo
nema nikakvu kulturnu strategiju, a svima je glava
duboko u dnevnoj politici, grupa entuzijasta radi
jedan od najve}ih dokumentarnih festivala u ovom
dijelu Europe. Pa kad ve} dobije nekakav status i
uop}e po~ne ozbiljnije razmi{ljati o budu}nosti,
zemlja }e imati Dokufest kao dobar temelj kulturnoj
strategiji, sjeme za~eto i prije nego je ona
nastala.
Rez: Kako je raditi festival dokumentarnog
filma na Kosovu? Sa strujom ili bez struje?
Veton Nurkolari: - I jedno i drugo. Zabavno je i
te{ko. Te{ko jer ljudi nemaju ba{ veliko povjerenje
u sve ovo {to radimo, uvek imamo pote{ko}a s
bud`etom, mada bi sad trebalo biti lak{e jer smo
potpisali svoj prvi pravi ugovor s Pro Credit
Bankom. Mi se ovdje suo~avamo s problemima
koje ve}ina drugih festivala nema, a to je prvo
infrastruktura. Kao {to vidi{, festival se odvija u
poluimprovizovanim objektima. ^ak i kino koje
postoji, nema svog projekcionistu niti opremu,
tako da sve moramo sami obezbediti. S druge
strane, jako je zabavno jer ima puno pozitivne
energije. Nas desetak organizuje festival tokom
cijele godine, a kako se datum otvorenja
pribli`ava, anga`iraju se jo{ tehni~ari i volonteri,
pa je to u kona~nici oko 100 ljudi.
004 /septembar/2007./godine/
Kako dolazite do filmova?
- Kao i ve}ina festivala, objavimo javni poziv
autorima na internetu, a dio filmova donesemo s
drugih festivala koje obilazimo. Ja sam ove
godine bio na festivalima u Jihlavi, Zagrebu, na
IDFA u Amsterdamu, u Torontu, New Yorku,
Leipzigu i Sarajevu. Na natje~aj je stiglo oko 800
filmova, a u glavnom i popratnom programu ih je
ukupno 107.
Za razliku od drugih festivala gdje prevladavaju
socijalne teme, ovdje sam primjetio puno
vi{e poeti~nih dokumentaraca sa dobrom
fotografijom i tehni~kom izvedbom. Koji su
tvoji kriteriji za izbor filmova?
- Ja sam po profesiji fotograf i uvijek me prvo
privu~e film s dobrom fotografijom, ali va`ne su
mi i teme. Rukovodim se i time jesu li filmovi
prikladni za ovda{nju publiku. Recimo, izabrao
sam film o posjetu muzi~ara Jamesa Blunta
Kosovu. On i nije bio ne{to kvalitetan, ali mi je
bilo super da je uop}e snimljen takav film.
Gledam da uvijek ima i socijalnih tema, ali poetika
mi je svakako va`na.
Prvi put ste ove godine uveli i nacionalnu kategoriju
sa pripadaju}im `irijem. Za{to tek sad i
za{to uop}e, s obzirom na to da ve} postoji
regionalna konkurencija?
- Mo`da je bolje pitanje za{to uop}e, s obzirom
na to da sam ja jo{ uvijek u dilemi da li je trebalo
uvoditi takvu konkurenciju. Ove smo godine dobili
najvi{e aplikacija do sada, vi{e od 30. No, ~ak i
ovih desetak koje smo izabrali su drugorazredni i
tre}erazredni filmovi. Ipak, hteli smo da im
pru`imo {ansu, da vide i sami gdje su, ali i mi da
vidimo gdje je kosovska kinematografija.
Dr`e li kosovski filmovi korak s ostalima u regiji?
- Jedini kosovski film koji je prikazivan i
nagra|ivan na festivalima bio je dugometra`ni
Na Kosovu postoje samo dva kina i oba su u Pri{tini. Ona vrte uglavnom hollywoodske
blockbustere s izuzetkom povremene evropske produkcije koju moraju
pu{tati jer su u Euroimage mre`i. Piratska DVD distribucija ide super i to je glavni
krivac {to kina ne funkcioni{u
Kukumi Isa Qosie, no to je zaista izuzetak.
Dokumentarna scena je tek u za~etku i treba joj
jo{ nekoliko godina da stane na noge. Autori trebaju
prvo vidjeti kako se uop}e pravi dokumentarac,
jer su ovi sad jako staromodni. Posebno sam
nezadovoljan kratkim igranim filmovima koje studenti
snimaju. Isti su kao i filmovi njihovih profesora
od prije 20 godina. @ao mi je {to uop}e ne
prate kuda ide dana{nja kinematografija. Uz to,
oni ne}e do}i ovdje gledati nove naslove, iako
smo festival pokrenuli i radi njih. Svi smatraju da
su zvijezde ve} na drugoj godini studija, misle da
vi{e ne treba da u~e i da gledaju druge filmove.
Prave se va`ni, a onda
naprave film koji ni{ta ne
valja.
Postoji li jo{ neki filmski
festival osim va{eg
i kakva je situacija s
kino-distribucijom?
- Postoje jo{ dva festivala.
Festival 9/11 prvo raspi{e
konkurs za scenarije,
izabere najbolje
i za kratko

Bit }e bolje jer ne mo`e gore
vreme snimi film. U su{tini je to dobra ideja, ali ja
jo{ nisam vidio dobre rezultate. Filmove izvana
prikazuje jedino Skena UP, festival Univerziteta u
Pri{tini. Oni uvijek dovedu nekoliko dobrih
ameri~kih i evropskih filmskih {kola, ali to je sve.
[to se ti~e kino-distribucije, na Kosovu postoje
samo dva kina i oba su u Pri{tini. Ona vrte
uglavnom hollywoodske blockbustere s izuzetkom
povremene evropske produkcije koju moraju
pu{tati jer su u Euroimage mre`i. Piratska DVD
distribucija ide super i to je glavni krivac {to kina
ne funkcioni{u. Za 3-5 eura mo`ete na}i sve - od
noviteta, preko filmografije Bunuela do kompletne
filmske istorije.
Kosovo jo{ uvijek administrativno pripada
Srbiji. Postoji li veza sa srpskim Ministarstvom
kulture?
- U pojedina~nim slu~ajevima suradnja postoji, ali
na institucionalnom planu ne. Nitko nema ni
hrabrosti da to pokrene jer su ratne rane jo{ uvijek
svje`e. Ja ni sa srpske, ni s kosovske strane ne
vidim kako bi se to moglo odjedanput
pokrenuti iako mi ve} nekoliko godina
pozivamo srpske autore ovdje i prikazujemo
njihove filmove. Ministar kulture
Kosova je jedanput javno
pozvao ministra kulture
Srbije da sjednu zajedno,
ali nikad nije dobio odgovor.
Ho}e li suradnje biti u
budu}nosti?
- Vjerojatno, ali tek
nakon {to se rije{i
pitanje statusa Kosova. Srbi
trebaju do`ivjeti katarzu i u~initi
prvi veliki korak, a to je da se izvine za sve
{to su radili. Nerealno je o~ekivati da }e
Albanci, Hrvati ili Bosanci krenuti osvajati taj
kulturni prostor. Srbi bi trebali biti motor
suradnje u ovom slu~aju. Ja, recimo, ve}
godinama dobivam pozive u Zagreb,
Sarajevo, a tek neki dan sam dobio prvi
poziv iz Srbije i to na festival u Vrnja~ku
Banju. Dokufest je kompletno spreman na
suradnju i mi smo pre{li tu barijeru jo{ prije
tri godine kad je srpski film dobio nagradu.
Zbog toga su nas mediji jako kritizirali.
Kojim gradovima gravitira Prizren kao drugi
najve}i kosovski grad?
- Ako Prizren uop}e negdje naginje, onda je to
svakako Istanbul, prije nego Pri{tina ili Tirana. S
njim se radi biznis, dio ljudi ima tamo korjene,
neki pri~aju turski, gledaju se turske vijesti...
Drugi gradovi su vi{e okrenuti Albaniji, ali Prizren
je poznat po tome da ne voli da se poistovje}uje s
drugim kosovskim gradovima, posebno ne s
Pri{tinom.
Mo`emo li govoriti o istom ili sli~nom kulturnom
identitetu s Albanijom ili barem
Tiranom?
- Ne bih rekao. Mi smo 50 godina `ivjeli razli~ito.
Iako bi ljudi ovdje htjeli da budemo isti, mi to
nismo. Trebalo bi pro}i jo{ nekoliko godina da
stvari sjednu na svoje mjesto pa da mo`emo re}i
da smo kulturolo{ki blizu ili da smo isti. S druge
strane, Tirana je imala puno ve}u prazninu nego
mi. Godinama su `ivjeli okru`eni nekom vrstom
zida, bez kulture, religije, televizora, bez i~ega.
Odjednom se sve to sru{ilo i sad su kao sun|er
koji upija sve. Tamo sada ima svega, ali ni{ta nije
definisano.
Kada Kosovo dobije nezavisnost, ho}ete li i}i ka
pribli`avanju Tirani ili }e to biti {ira europska
suradnja?
- U po~etku }e se Kosovo pribli`avati Albaniji, a i
ona nama. Ne mo`emo mi odjednom postati
Europejci. Mislim i da je to prirodno jer je to ista
nacija, isti jezik, a i stremljenja ka Europskoj Uniji
su nam ista. Kasnije }emo se pribli`avati drugim
zemljama u regionu.
Kako vas prihva}aju lokalni stanovnici s
obzirom na te{ku situaciju? Vjerojatno su dokumentarni
filmovi poslednja stvar na koju bi
mislili?
MINISTARSTVO BEZ STRATEGIJE
Kako se dr`ava i kosovsko Ministarstvo kulture pona{aju prema festivalima, ali i prozivodnji filmova?
- Ministarstvo kulture nema strategiju kako bi se sve to trebalo razvijati. Prema odluci Vlade
Kosova, prije dvije godine osnovan je Centar za nacionalnu kinematografiju koji bi se trebao
baviti festivalima i subvencijom filmova s godi{njim bud`etom od oko milijun eura, no do sad
se jo{ ni{ta nije dogodilo.
- Od pro{le godine nas puno vi{e prihva}aju i na
dr`avnoj razini jer smo se vi{e promovirali u novinama
i na TV-u. Imamo najbolji festivalski rejting
na Kosovu, ne samo me|u filmskim, nego svim
festivalima. Mladi ljudi identificiraju se s time,
ponosni su na to {to se Dokufest doga|a ovdje. Mi
smo apsolutno prizrenski brand broj jedan. S publikom
smo, dakle, zadovoljni, ali lokalna vlast
nikako da prepozna potencijal i zna~aj ovog festivala.
Mi ipak ovdje dovu~emo vi{e od hiljadu
ljudi, {to za ekonomiju grada nije malo. Sad jo{
ho}e sru{iti jedinu kino dvoranu koju imamo, a
bez ikakve alternative.
Kako se financirate?
- Prvi zna~ajniji partner nam je Pro Credit Banka.
Sredstva nam daje i nizozemski Jan Vrijman fund,
ve} dvije godine Ministarstvo kulture, a od ove
godine i op}ina Prizren. Polako se i marketin{ki
usavr{avamo.
Kamo }e se razvijati Dokufest?
- Mi to ne `elimo naduvati previ{e, pa da odjednom
pukne. @elimo krenuti u edukativni program
i napraviti pitching forum da i kosovski umjetnici
saznaju da novac postoji. Samo treba znati kako
ga uzeti. Osim toga, `eljeli bismo raditi male programe
tokom godine, ~ak i}i i okolo po Kosovu, a
voljeli bismo u}i i u {kole.
Misli{ li da }e se s nezavisno{}u Kosova stvari
drasti~no promjeniti?
- Drasti~no ne}e. Mnogi misle da }e nam nezavisnost
rije{iti sve probleme, ali to je nerealno o~ekivati.
Ja, naprotiv, mislim da trebamo jo{ puno
raditi i kad budemo nezavisni, sami sebi stvoriti
uslove. No, ipak mislim da }e biti bolje jer ne
mo`e biti gore.
/septembar/2007./godine/ 004 39

40
FILM
Presipanje peska i Halidova jesen
Ivan VELISAVLJEVI]
Dva filma o ocu i sinu, dve koprodukcije:
ma|arsko-slovena~ko-srpski "Pe{~anik",
nagra|en specijalnom nagradom na Festivalu
scenarija u Vrnja~koj Banji, i bosanskohrvatsko-nema~ki
"Armin", nagra|en za
najbolji film na festivalu u Herceg Novom
"Pe{~anik",
scenario i re`ija: Sabol~ Tolnai
Inspirisan Porodi~nim ciklusom Danila Ki{a (zbirka
pri~a Rani jadi, romani Ba{ta, pepeo i
Pe{~anik), film Sabol~a Tolnaia zahteva od
gledaoca bar osnovno poznavanje Ki{ovog opusa,
potom napor tuma~enja i otkrivanja vi{eslojnih
veza filma sa tim opusom, i na kraju pove}e
bioskopsko strpljenje u pra}enju sporog, emocionalno
ravnog i na momente re`ijski ekstravagantnog
dela. Kao i uvek kada se gledaocu
name}e veliki ulog, pitanje je da li, posle odjavne
{pice, Pe{~anik nudi i zna~enje dovoljno vredno
gledao~evog truda.
U me|uvremenu, ve} se stvorila fama da je
Pe{~anik "hermeti~an" i da tra`i bogzna kakve
doktore knji`evnosti u publici koji bi na pravi
na~in razumeli {ta je reditelj hteo da ka`e. Stvari
su, zapravo, daleko jednostavnije. Pe{~anik prati
dva filmska "vremena": u prvom, Slobodan ]usti}
Pe{~anik
004 /septembar/2007./godine/
nalazi se u ulozi lika koji je velikim delom baziran
na Ki{ovom Eduardu Samu, ~inovniku `eleznice i
autoru Reda vo`nje, (Ki{ ubacuje taj spisak
`elezni~kih stanica u tkivo proze i daje mu
klju~no mesto u Pe{~aniku, polemi{u}i tako sa
Orvelovom tvrdnjom da se samo od reda vo`nje
ne mo`e napraviti dobra literatura) ma|arskom
Jevrejinu koji poku{ava da, u vreme Holokausta,
sa~uva porodicu. U drugom vremenu, Neboj{a
Dugali} glumi pisca, Eduardovog sina, u
simboli~koj i stvarnoj potrazi za ocem, ~iju "istoriju
progona" poku{ava da sastavi i opi{e uz pomo}
"komadi}a se}anja i snova".
Tolnai je, ne preterano inventivnom uliksovskom
asocijacijom, napravio gotovo road-movie okvir u
kom sin, mnogo godina kasnije, putuje ponavljaju}i
o~ev put izgnanstva. Takav okvir nadgra|en je
stalnim vizualizovanjem motiva, pa ~ak i pasusa
ili re~enica Ki{ove proze, uz suptilne Tolnaijeve
izmene i pripovedna pomeranja. Radnja "Ulice
divljih kestenova", na primer, odvija se nakon
pi{~evog pijanstva i time dobija dodatan ironijski
nivo koji ubla`ava sentimentalnost te uvodne
pri~e Ranih jada. Tako|e, "pi{~evo vreme" asocira
na kraj {ezdesetih i po~etak sedamdesetih, te se
lik Neboj{e Dugali}a jo{ vi{e povezuje sa samim
Ki{om, ~iji je put u stvari put "pisanja" porodi~nog
ciklusa.
Sa druge strane, ono {to je bio va`an scenaristi~ki
zadatak - motivisati povezanost dva filmska vreme-
na - Tolnai je razre{io "na prvu loptu", jednosmerno,
zaigrav{i na kartu koju je svaki iskusan gledalac
ve} na po~etku odbacio: pisac, recimo, u jednoj od
scena halucinira i u kupatilu hotelske sobe "vidi"
svoga oca. Za ovakvo grubo dramatur{ko re{enje
Tolnai se iskupio re`ijom, vizuelnim analogijama
povezuju}i likove i predele iz dva vremena, i uhvativ{i
Geist neobi~nih `urki i boemstva disidentskog
doba jugoslovenske knji`evnosti.
Koncept Pe{~anika, njegov zavr{ni izgled, kao i
na~in adaptacije Ki{ovih romana, nisu, dakle, bez
slo`enosti i umetni~kog kvaliteta, ali nije jasno
~emu slu`e. Ki{ov Porodi~ni ciklus imao je smisla
u vreme u kom je nastao, najpre kao istra`ivanje
teme jevrejstva, za koju je Ki{ bio ne samo intimno
vezan, ve} je u njoj nalazio klju~ za
"oneobi~avanje" svoje proze, klju~ sa knji`evnom
istorijom i zna~enjskim potencijalom, a potom i
kao potraga posleratne generacije za odgovorom
na pitanje {ta im se desilo u Drugom svetskom
ratu, i naposletku kao poeti~ko traganje za
knji`evnim o~evima u svetskoj knji`evnosti,
tra`enje koje je imalo prelomni uticaj na srpsku
prozu druge polovine 20. veka.
Danas, Pe{~anik je samo eksperiment, ne bez
izvesnog {arma, ali eksperiment ~iju }e uspelost
progla{avati samo poznavaoci i ljubitelji "namrgo|ene"
umetnosti. Za ve}inu publike, Pe{~anik
}e verovatno biti nepodno{ljiv. I dok publika i
dalje ne ide u bioskope, kriti~ari tra`e razloge, a

editelji svoj "autorski rukopis". Festivali dodeljuju
nagrade.
Izvesna je samo dosada.
"Armin",
scenario i re`ija: Ognjen Svili~i}
"Ibro (Emir Had`ihafisbegovi}) i njegov sin Armin
(Armin Omerovi} Muhedin) putuju u Zagreb iz njihovog
malog mesta u Bosni na audiciju za de~ju
ulogu u stranom filmu koji se bavi nedavnim
ratom. (...) Kada audicija kona~no po~ne, Armina
odbijaju jer je prestar. Ibro se ne predaje i nagovara
~lanove filmske ekipe da ~uju kako Armin
svira harmoniku ("Razvali Halida", ka`e Ibro kad
Armin pita {ta da svira, i Armin razvali Be{li}evu
"U meni jesen je"). Kada se pojavi pred kamerom,
Armin iznenada dobija epilepti~an napad.
Potpuno neo~ekivano, reditelj filma mu daje
druga~iju ponudu..."
Ne, nije to ponuda kakvu su zamislili originalniji i
cini~niji ~itaoci ovog festivalskog "sinopsisa". Radi
se o ponudi koju moram razotkriti, po cenu da
nekom pokvarim u`ivanje u filmu: reditelj,
verovatno Nemac (ili mo`da koproducent
Svili~i}evog filma), `eli da snimi dokumentarni
film o Arminovoj epilepsiji, koja je, kako strane filmad`ije
pretpostavljaju, prouzrokovana ratom.
Ibro i Armin odbijaju taj predlog i vra}aju se ku}i:
nisu dobili uloge, ali su sa~uvali ponos.
Sve bi to bilo u redu da ova "topla ljudska pri~a"
svedene dramaturgije, ispri~ana minimalisti~kim
filmskim i DV sredstvima, ne nosi, u mehu harmonike,
istu odliku koju kritikuje, i na taj na~in
poni{tava poentu koju poku{ava da napravi.
Eksploati{u}i tematiku i simboliku nesumnjive
`rtve koju je Bosna i Hercegovina podnela u ratu,
i pakuju}i sentimentalnu, preteranu, i time la`nu
verziju bosanskog jada "za strance", autori Armina
dovode svoj rad u poziciju kinematografije Tre}eg
sveta u kojoj film na prostoru ex-Jugoslavije nema
potrebe da bude. Tako|e, sebi na vrat stavljaju i
probleme filma Tre}eg sveta, odavno apostrofirane
u filmu Picking on the People Luisa Ospine i
eseju "Ka kriti~koj teoriji filma Tre}eg sveta"
Teshomea H. Gabriela, to jest i ukratko: pakuju
patetiku za izvoz, rasprodaju bol i sevdah "klasnom
miru" Zapada, `eljnom katarze do`ivljene
kroz tragediju Drugih.
Osim politi~kog, Svili~i}evo ostvarenje `eli da
nametne istu, za kriti~are nelagodnu formulu i
kod tuma~enja njegovih stilskih opredeljenja, i
umesto hepi-enda ponudi nam epi-end koji se ne
mo`e dovesti u pitanje. Na `alost filma Armin,
bolji deo kinematografije u regionu odavno ne
izgleda tako rudimentarno, i ovaj privid svesne
monta`e praznih kadrova, tobo`njeg "siroma{nog
filma" i tre}esvetovske "poetike ti{ine" nema u
sebi ni stava, ni hrabrosti, niti autorske drskosti i
iskrenosti da bi ostavio nekog dubljeg traga.
Armin

42
INTERVJU:
MARIJA PEROVI],
Gledaj me!
FILMSKA REDITELJKA
Mi}a VUJI^I]
Mlada podgori~ka rediteljka Marija Perovi} diplomirala je na
odseku za re`iju kod profesora Gorana Markovi}a na
beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Prve profesionalne
korake je napravila na RTS-u, zatim je radila za jednu
crnogorsku reklamnu agenciju, pa televiziju In, dok je jo{
bila u nastajanju. Kao rediteljka radila je i za RTV Crne
Gore. Re`irala je sve, od spotova, reklama, TV emisija do
kratkih TV formi. Asistentkinja je na predmetu re`ija na
Cetinjskoj akademiji. "Opet pakujemo majmune" je njen prvi
celove~ernji film. Na televiziji Avala ure|uje i vodi emisiju
Film klub.
Mi}a Vuji~i} (Rez): Marija, nedavno je zavr{eno snimanje
Va{eg novog filma "Gledaj me". Radi se o ekranizaciji
romana Ksenije Popovi} "Dje~ak iz vode". Da li se taj film
`anrovski mo`e odrediti kao triler?
Marija Perovi}: - Da, po formi. Su{tinski, to je jedna surova
melodramska pri~a o odrastanju i sazrijevanju, o dobrom i
lo{em. Meni posebno zanimljiva pri~a zbog jasnog poziciranja
vrlina i mana, zlo~ina i pravde u okviru vi{e srednje
klase. Ukratko, u pitanju je triler o diskretnom {armu malogra|an{tine.
I `anrovska i ne`anrovska odrednica u prethodnoj
re~enici poja~ane su pri~om lociranom u malom primorskom
gradu.
Marija Perovi}
004 /septembar/2007./godine/
Tema romana je dosta te{ka, pri~a je tragi~na.
Da li ste "relaksirali" film, ne{to dodali knjizi,
scenariju?
- Vi{e sam "smanjivala", jer je proces adaptacije
knji`evnog dijela u filmski scenario po svojoj
prirodi takav. Naravno, neki likovi su druga~iji.
Na{a Mina (gl. junakinja), filmska, nje`nija je od
Mine iz knjige. Jednostavnije re~eno, bez obzira
na svo zlo u toj pri~i, mislim da je i njena osnova
univerzalna i da se bavi vje~itom potrebom
za razumjevanjem, prihvatanjem i ljubavlju.
Va{ prethodni film "Opet pakujemo majmune"
pro{ao je odli~no. Da li ste menjali gluma~ku
ekipu i da li }e u Va{oj rediteljskoj poetici biti
ne~eg novog za novi film?
- Re`ija, koliko god ja duboko vjerovala u istinu
da jeste zanat, opet je i pitanje stila. Tako da }e
biti zajedni~kih stvari, bez obzira {to su filmovi
"Gledaj me" i "Opet pakujemo majmune"
`anrovski opre~ni. ^ovjek (reditelj) od sebe ne
mo`e pobje}i. Tako je bilo i sa gluma~kim
imenima. Neka su ponovljena, neka su nova.
Ovo je film sa trinaest uloga. Posebno sam
ponosna {to su glumci vi|eni u filmu "Opet
Voja Brajovi} i
Mladen Nelevi}
Fotografije sa snimanja filma "Gledaj
pakujemo majmune" ovdje potpuno
druga~iji. Ali ponosna sam i na rad sa
glumcima koje bih nakon ovog `eljela
da gledam i u sljede}im svojim filmovima.
U pitanju je zanimljiva kombinacija
glumaca iz Crne Gore, Srbije i Hrvatske.
Oni su u~estvovali u gradnji jedne
strasne, opore i atipi~ne pri~e i napravili
je, makar sa ove distance, nevjerovtno
ubjedljivom. Tu su Olga Pakalovi}, Mijo
Juri{i}, Andrija Milo{evi}, Bane
Popovi}, Mladen Nelevi}, Voja
Brajovi}, Marinko Mad`galj, Dubravka
Draki}-Vukoti}, Branko Ili}, Branka
Femi}, Simo Trebje{anin i drugi.
Da li je te{ko snimiti film u Crnoj Gori?
- Da. Kao i svuda. Mo`da je u Crnoj Gori
to malo vi{e partizanski i gerilski nego u
dr`avama u regionu sa produkcijskim
kontinuitetom. Treba ulo`iti vi{e rada,
ne nasedati na "prava" ili la`na
obe}anja, i "na do|em ti"... Ali koliko
pratim, svuda je te{ko. Meni je jedino
katkada falilo sistema u kontekstu ne
samo kinematografske, ve} i kulturne
politike. Ali, mo`da je upravo zbog toga
Crna Gora tako {armanta turisti~ka destinacija...
[alim se, ali da probamo da
izbjegenemo pri~e o prirodnim ljepotama
koje su ~injenica. Divna je priroda,
ima divnih ljudi, malo je vi{e avanture,
ali fali i malo planiranja. Za profesionalni
ukus, moj, li~ni...
^esto se o Va{em filmu "Opet pakujemo
majmune" govori kao o prvom
crnogorskom filmu. Tako|e se govori

me" >>>>
da ste Vi prva dama crnogorskog filma. Da li Vas kao rediteljku
optere}uju takve kvalifikacije?
- I da i ne. Prija u svakodnevnim kontaktima sa tzv. obi~nim
ljudima. Prija kada vam se u~ini da }e se mo`da neko drugi
poslije vas lak{e usuditi... Ali, sve je to negdje i divna mitska,
da ne ka`em prazna pri~a. Na kraju svi o~ekuju samo
krajnji proizvod. Svuda, pa i u Crnoj Gori. I onda su mo`da
o~ekivanja malkice ve}a. Samim tim je i odgovornost te`a.
Al', da nije najte`e biti pop u svom selu, ne bi Holivud
napravili emigranti.
Predajete re`iju na cetinjskoj Akademiji. Iskoristi}u to da
Vas pitam ko su Va{i filmski uzori?
- Opet smo kod Holivuda. Pa, hajde, da ih nabrojim: Hi~kok,
Ford, Hoks, ali i Altman. Sada sve manje Tarantino, a bio je
u po~etku druga~iji. Ali i Fon Trir, ako se izuzme "Evropa". I
svakako, sada Klint Istvud.
Pored rada na Akademiji, radite i na televiziji Avala. Vrlo
je gledana Va{a emisija Film klub. Da li je to Va{e prvo TV
voditeljsko iskustvo?
Marija Perovi}, Olga Pakalovi} i Branka Femi} Bane Popovi} i
Simo Trebje{anin
KSENIJA POPOVI] "DJE^AK IZ VODE"
Svoj drugi igrani film Marija Perovi} snima po knjizi Ksenije Popovi} "Dje~ak
iz vode". Ovaj roman objavila je beogradska Narodna knjiga zajedno sa
podgori~kim Vijestima, a novo izdanje prve knjige Ksenije Popovi} u Crnoj
Gori prezentovala je i izdava~ka ku}a Nova knjiga. "Dje~ak iz vode", roman
nagra|en "Isidorinim stazama", uzbudljiv je triler ~ije su teme, izme|u
ostalog, nasilje u porodici, poverenje, rivalitet me|u prijateljima, naplata
starih dugova... Ksenija Popovi} je ro|ena 1977. godine u Podgorici. Od
svoje jedanaeste godine `ivela je u Italiji, Americi i [paniji. U Madridu je
radila kao prvi sekretar ambasade Srbije i Crne Gore sve do razdru`ivanja
dr`avne zajednice. Pi{e novi roman. Iz {tampe izlazi gramatika italijanskog
jezika koju je napisala za studente. Ina~e je autorka vatreni navija~
"Milana", a diplomirala je u ovom italijanskom gradu na odseku za
englesku i {pansku knji`evnost. Sekretar je ambasade Crne Gore u Italiji.
- Pa, emisiju je definisala i publika, {to mi
zaista pri~injava posebno zadovoljstvo. @eljela
sam da se ona bavi filmom kao kulturolo{kim,
civilizacijskim dobrom, psiholo{kom,
sociolo{kom pomo}i, zabavom i zadovoljstvom.
Nisam `eljela da govorim o ciframa, brojevima,
tizerima, agresivnim distributerima i praznim
bioskopskim salama, ve} zaista da lociram film,
da govorim o ljudima koji `ive od njega, ljudima
koji ga vole, ljudima koj imaju ne{to da ka`u na
razli~ite na~ine i iz razli~itih uglova. To je moje
drugo voditeljsko iskustvo. Sli~nu emisiju sam
radila na Televiziji In u Podgorici. A onda sam
po~ela da pripremam film "Opet pakujemo majmune".
Sli~no se desilo i sada.
@ivite na relaciji Crna Gora-Srbija. Da li se
ne{to promenilo u tim zemljama od kad su se
razdvojile?
- Te{ko je odgovoriti, a da se ne upadne u politikantski
sleng. Ali kao {to od osamnaeste
godine `ivim odvojeno od moje negda{nje
porodice, a od dvadeset druge se sama
izdr`avam, a sa porodicom se puno vi{e
volim zbog toga, mislim da je va`no da
svi imamo svoje adrese i da nismo konfuzni
po tim pitanjima. Ja sam krajnje
liberalna. Neka se svako osje}a kako
ho}e, ali je meni bilo va`no da imam
svoju bazu. U kom god gradu `ivjela, u
kojem god prostoru ostvarivala
gra|anska prava, bi}u lojalna gradu i
sredini u kojoj privre|ujem. Ja jako
volim Beograd, jako volim Zagreb,
obo`avam Njujork, ali sam Crnogorka.
Meni je lak{e od kada ne moram da
obja{njavam {ta to zna~i. Ose}am se
sada zdravije, ljep{e jer, kona~no, svi
smo odgovorni za sebe i ne mo`emo da
se ljutimo na onog drugog.
Bili ste u Pokretu za nezavisnu Crnu
Goru. Kako obja{njavate taj svoj,
uslovno govore}i, politi~ki anga`man?
- Odgovorila sam vam ve} djelimi~no. To
je anga`man koji, na `alost ili na sre}u,
kod mene nije imao nikakve veze sa
politikom. Mislim da je dr`ava starija od
bilo kakve politi~ke opcije i da su politi~ke
opcije promjenjive i lak{e smjenjive
ako smo sami u svojoj dr`avi
odgovorni za njih. Ovdje sam mal~ice
idealista. Elem, nakon raspada SFRJ,
jedina dr`ava koju sam osje}ala svojom
je Crna Gora, van gradova raznih i
pomenutih koje jako volim i u kojima
sam i `ivjela ili `ivim. Kada ste na~isto
sami sa sobom, nije vam problem i da
iza toga stanete javno. Iza Crne Gore, a
ne iza politike Crne Gore.
/septembar/2007./godine/ 004 43

44
KNJIGE
Vladimir ARSENI] Muharem BAZDULJ Tatjana GROMA^A
@ivela ljubav!
(Nenad Veli~kovi}: Viva Sexico, Fabrika knjiga,
2007.)
Erotika u patrijarhalnom dru{tvu tema je nove knjige
Nenada Veli~kovi}a Viva Sexico (Fabrika knjiga, 2007).
Ovo autorovo odre|enje zajedni~ke teme tri skupine
tekstova (Cosmoboy, Seksikon, Sekspresionizam),
uobli~enih ovom prilikom u knjigu, defini{e smer u
kome }e se autorovo bavljenje erotikom kretati.
Naime, Veli~kovi} s pravom posmatra ljudsku seksualnost
i njenu fenomenologiju kao neke od klju~nih
ta~aka u kojima se odra`ava sloboda odnosno nesloboda
pojedinca i dru{tva u celini. U Cosmoboyu
Veli~kovi} ve{to i duhovito analizira tekstove iz
"`enskog" magazina Cosmopolitan u kojima se vr{i
jasna podela uloga, kako seksualnih tako i rodnih, i
time pokazuje siroma{tvo u obilju koje nudi koncept
ovakvih ~asopisa. Uzimaju}i na sebe ulogu Cosmoboya
- ~itaoca (mu{karca) od ~ije vlasti Cosmo "osloba|a"
`ene, on poku{ava u praksi da primeni savete i
recepte za uspeh na polju erotike i selfesteema koje
Cosmo nudi svojoj publici. Krah tih poku{aja, naravno,
biva sme{an, ali nas autor u isto vreme upozorava na
njihovu opasnost jer Cosmo umesto nas poku{ava da
odgovori na pitanje ko smo, a taj odgovor, veli nam
Veli~kovi}, ne bi smeo da zadovolji misle}u li~nost.
Seksikon je vrsta leksikona, sa sve odrednicama i
nau~nim i pseudonau~nim pristupom gra|i. Pisac }e
nekoliko puta preuzeti na sebe ulogu Sokrata koji uz
pomo} majeutike iz licemernih sve{tenika
Njakonje i popova @bire i
[mire pora|a istinu o
ljudskoj seksualnosti.
Veli~kovi} lik Sokrata ne
bira slu~ajno, naprotiv.
Anti~ki filozof je pored
svog talenta za raskrinkavanje
ljudske dvoli~nosti i
zatucanosti svake vrste,
jedan od likova i objekt
Periklove `udnje u
Platonovoj Gozbi - dakle
ljubavnik i ljubljeni. U Sekspresionizmu autor o seksualnosti
govori kroz neka od najreprezentativnjih dela
likovne umetnosti. Tekstovi posve}eni, na primer,
Modiljaniju i Magritu govore o tananoj razlici izme|u
vi|enja i do`ivljaja, izme|u pornografije i erotike,
nasilja i ne`nosti. Veli~kovi} seksualnost, treba li naglasiti,
posmatra kao vrhunski izraz ljudskog u nama,
kao akt slobode i ljubavi. Upravo je to ono {to u
dana{njem pornografiziranom svetu ovu knjigu ~ini
izuzetnom i sjajnom.
004 /septembar/2007./godine/
Knji`evni United
(Sa{a Stojanovi}: Manchester City Blues,
FilipVi{nji}, Beograd, 2006.)
Nekako s prolje}a u kvartovskoj kladionici
naletim na starog jarana Samira. "[ta ima,
Samire?", upitam, a on }e sav usplahirano:
"Sjeb'o sam se, ~ovje~e, zajeb'o me
Manchester City za tri i po milje maraka!"
"Jebiga, Samire", ka`em, "to ti je Manchester
City Blues". Manchester City iz (naslova)
romana Sa{e Stojanovi}a nije gradski rival
Fergusonovih "crvenih |avola". Stojanovi} se
zapravo poigrava sa frazom koja grad
Leskovac opisuje kao "srpski Manchester". A
opet, da ostanemo kod fudbalske metaforike,
Stojanovi} od svog romana pravi knji`evni
junajted (ovaj termin valja shvatiti u svoj
{irini njegovih asocijacija). Ve} na ravni vrlo
povr{nog ~itanja Stojanovi} uspjeva spojiti
tematiku koja korespondira sa romanom
Viktora Ivan~i}a Vita Activa (antagonisti~ki
odnos pripadnika tajne policije i objekta
pra}enja) sa formalnom"dvojno{}u"
koja nas
mo`e podsjetiti
na Hemonovu
pri~u Sorgeov
{pijunski krug
(radnja na dva
kolosijeka:
"normalni"
tekst i ekstenzivnefusnote).
Ne
treba, me|utim, pomisliti da se Stojanovi}
ugleda na Ivan~i}a i Hemona, niti da ih imitira.
Autor zapravo ostaje vjeran vlastitom
proznom svjetonazoru iskazanom ve} u
Krvoslednicima (roman prvenac objavljen
2003. godine). Stojanovi} vje{to miksa brojne
knji`evne reference i skoro `anrovsku
peripetiju te ispisuje roman istovremeno pitak
i izazovan. Na stranicama Stojanovi}evog
romana paradiraju i Sokrat i Marin Dr`i}, ali i
Robbie Williams te montipajtonovski Lete}i
cirkus. Kod Stojanovi}a se presijecaju ulica
Cara Du{ana i Whitwort Street. U Manchester
City Bluesu se smijenjuju latinske i engleske
fraze. Sve u svemu, ako je ponekad i
pogre{no kladiti se na Manchester City, uvijek
se vrijedi kladiti na blues!
Poezija kvalitativnog
nesrazmjera
(Tomislav ^ade`: lijecenikatolik.hr, Durieux,
Zagreb, 2007.)
Ovo je druga knjiga poezije Tomislava ^ade`a
(1969, Karlovac). Prva knjiga 'ratne poezije' "Put u
Hollywood" objavljena je 2002. godine. Ovoj je
knjizi autor dao
autoironi~an podnaslov
- "Mu{ka
poezija". Knjiga je
koncipirana u nekoliko
tematskih
odjeljaka, poput -
"Pisma starom u
grob", "O `ivotinjama",
"Upute za
smrt", "Kroatisti~ke
studije"... U
^ade`ovoj poeziji
ima vrlo dobrih
momenata.
Estetska vrijednost i efekt njegovih
stihova izranjaju iz opozicije koju ~ine opor,
grub, izravan jezik, kao rezultat razo~aranosti
`ivotnim iskustvima (osobito je nagla{eno iskustvo
rata), i nje`ne, ponekad dirljive emocije (ljubav
prema ocu, ljubav prema sinu, supruzi...). Pjesnik
je najbolji tamo gdje slikovito i beskompromisno
govori o iskustvima iz "vanjskoga" svijeta
(besmisao rata, apsurd "domoljublja", cijeli koloplet
op}ih "ideja" i "ideala") i, okrenut ka svijetu
privatnosti, intime, kontemplacije, razgovara sa
samim sobom, sa preminulim ocem... Ovaj pjesnik
i novinar `ivi u raskoraku izme|u Karlovca i
Zagreba. Njegova poezija odra`ava taj raskorak,
dvoumljenje izme|u postojanosti i ~isto}e
mi{ljenja i rada u samozatajnoj ti{ini izdvojenosti,
i `elje za gradskim modama i galamom boema -
knji`evnika po kafi}ima. Drugim rije~ima, knjiga
pokazuje kvalitativan nesrazmjer - autorovo
po{tivanje literarne tradicije, nagnu}e ka pisanju
kao ozbiljnoj, samotni~koj djelatnosti, ali tako|er i
brzopletu `elju za trenutnim ({to skorijim) uspjehom,
u~estvovanjem u instant slavi koju uspjeh
donosi. Uz malo vi{e rada, strpljenja, ve}e
samokriti~nosti i stro`e uredni~ke palice, mogli
smo dobiti vrlo dobru knjigu poezije. Ovako,
imamo knjigu koja zaslu`uje pa`nju zbog svojih
povremenih dobrih bljeskova, i autora koji bi
mogao dati jo{ boljih radova.

Pri~a meseca: Ajla TERZI]
O navadi da se bude duhovit
ili razgovor s Oscarom W.
Danas je in biti duhovit. Po~injem, jer je to jedini na~in da se
bude smrtno ozbiljan.
- Ha ha, da crkne{ od smijeha - izruguje mi se s hrastove
komode, udobno smje{ten izme|u razglednice starog
Travnika i Penguinovog izdanja Alice In Wonderland, Oscar
Fingal O'Flahertie Wills Wilde. Nisi u stanju ni da me
pokrade{.
- Oprosti, dandy, al' mislim da se to danas zove parafraza ili
hommage - ka`em ja.
- Kra|a je kra|a, kako god je ti zvala, draga moja - uporan je
on. - No, pre|i na stvar i reci {ta si mislila pod tim svojim,
hm, simpati~nim, entreom.
Bilo bi isuvi{e lako da se durim i da odustanem; osim toga,
ova pri~a treba da je kra}a od ~etiri i po hiljade znakova, a ja
mogu da di`em nos na barem desetak kartica.
- Radi se o tome da... hmmm, kako da ka`em, odre|eni likovi
naprosto...
- ^ekaj, ~ekaj, prekida me, {ta hmmm, nema zamuckivanja i,
molim te, kakvo je to dr`anje?! Od pisca tvoje provenijencije
se o~ekuje da zvu~i ozbiljno, ili barem toliko da ove ljude dr`i
u zabludi barem desetak minuta. Ispravi se i bez po{tapalica!
U pravu je; totalno sam pogrbljena i stalno zamuckujem. Ali,
halo?! Pa, pri~am s Oscarom Wildeom. No, ne `elim mu dati
do znanja da zbog njega imam malu tremu. Nepo{tivanje
autoriteta je moj omiljeni porok. Ali imam i ja {ta prigovoriti.
- Izvini, ja nisam pisac, ja sam spisateljica.
- Bla, bla, tru}, tru}! Vi `ene samo cjepidla~ite. Osim toga, u
mom je dobu pisac bio onaj ko pi{e.
U tvoje se doba mislilo da su kanale na Mjesecu napravili
vanzemaljci, mislim se, ali ni{ta ne govorim.
- ...A, koliko sam uspio primijetiti sa ove tvoje krajnje
neukusne komode - katastrofalni ornamenti! - ove dana{nje
feministice govore meni nekim nadasve nerazumljivim
jezikom. Ako `eli{ ne{to da postigne{, onda se bar potrudi da
te cio svijet razumije! Ti serkli...
I pri~a li pri~a! Ne `elim da ga prekinem, pravo ga je zadovoljstvo
slu{ati (~ak i kad pri~a o `enama). Ipak je on jedan
od mojih najdra`ih pisaca.
- Nego, stalno me prekida{, ti neodgojena osobo! [ta si ono
htjela da ka`e{?
- Ja tebe prekidam... Htjela sam re}i - isprsim se ja - da, dok
je pribjegavanje humoru nekad bila odlika odva`nih ljudi, kao
na primjer velikih satiri~ara Aristofana, Swifta, Rabelaisa...
- Bravo, s desetkom smo polo`ili istoriju knji`evnosti! Ali, ne
zaboravimo Wildea!
- ...da, i Wildea, duhovitost je danas podre|ena isklju~ivo
tome da se nekome dopadne{ ili da ubla`i{ svoje stavove.
- Draga moja, potreba da se dopadnemo datira jo{ od vreme-
Bele{ka o autorki: Ajla Terzi}
(Travnik, 1979) diplomirala
je na odseku za komparativnu
knji`evnost na
Filozofskom fakultetu u
Sarajevu. Objavila je zbirku
pjesama "Kako te{ko
p&{em" (Omnibus, Sarajevo,
2004). Autorica je
nagra|ivanih kratkih pri~a i
radio-drama. Prozne tekstove,
polemi~ke eseje i prevode
sa engleskog jezika
(Susan Sontag, Paul Auster,
Camille Paglia...) objavljivala
je u nizu ~asopisa u
regiji.
na kada je veliki dlakavi ~ovek vidio svoj odraz na
povr{ini vode. Usput re~eno, Narcis je moj omiljeni...
- Da, da - nisam mu mogla dopustiti da sad ode u
digresiju. - Ali, evo, pro~ita}u ti {ta je jedan pisac
rekao o tome. Mo`da }e ti biti jasnije. Dakle, on
ka`e: "^uvajte se pisaca koji ne znaju {ta su
napisali i za{to su to napisali, ~uvajte se knji`evnika
koji", pazi ovo, "zamenjuju razum anegdotom:
oni ili {uruju sa ve~no{}u (pa vas stoga niti vole
niti slu{aju, oni zaudaraju na le{inu) ili su
budale."
- Hm, svi|a mi se taj dio sa le{inom...
- Razumije{ li sad {ta `elim da ti ka`em?
- Apsolutno, draga moja. Ali, koliko si ti ono stara?
Dvije minute?
Napravila sam kiselu grimasu. Po~ela sam da govorim
o onima koji se smje{kaju i me|usobno
tap{aju, o conference-hoppers koji uz strate{ki
osmijeh izvla~e anegdote o svojoj naciji, svojoj
`eni, svom klubu! A sve pod maskom korektnosti.
Pogledam Oscara. Ne mogu da vjerujem! Zijeva!
Kakva drskost!
- Oscare! Molim te! Glancam te i pazim, nisam te
stavila pored Kanta, a ti mi tako vra}a{!
- Ah, taj napuhanko! Ali mu je jo{ gori bio onaj
sluga Lampe. Biv{i vojnik, svako jutro u 4:55 bi
umar{irao u Kantovu sobu i dreknuo "Her
Professor, vrijeme je"! Nego, izvinjavam se {to zijevam,
to nije znak ennui ve} naprosto znak
neprospavane no}i. Ova Alisa je stra{no bu~na!
Slu{am ja tebe. I, zna{ {ta }u ti re}i...
- Da? - sva sam se pretvorila u i{~ekivanje.
- Lutko, za pisca - ili spisateljicu - nema va`nijeg
pitanja od toga koliko ula`e u to da bude in. I u
svoje acessoires, dakako. Jer, kada si oportunista
velike su {anse da brzo iza|e{ iz mode.
/septembar/2007./godine/ 004 45

46
LIKOVNA UMETNOST
Tatjana GROMA^A
U impozantnoj zgradi Istarske sabornice u Pore~u, u starogradskoj
jezgri ovoga turisti~kog grada, od 2. kolovoza do 8.
rujna ove godine odr`ava se 47. Annale, hrvatska skupna
likovna izlo`ba suvremene umjetnosti. Ona je u svojim
po~ecima bila me|unarodnog karaktera (ovdje su izlagali i
veliki umjetnici poput Matissea, Picassa, Andy Warhola,
Josepha Beuysa), a danas prvenstveno okuplja mla|u i
srednju generaciju umjetnika u Hrvatskoj. Ova je izlo`ba,
koja dakle vi{e od ~etiri desetlje}a prikazuje modernu
umjetnost, do dana{njega dana, mo`e se re}i, uistinu
odr`ala svoj pouzdan nivo kvalitete zahvaljuju}i i mudrom i
kvalitetnom odabiru izbornika koji se iz godine u godinu
mijenjaju - a rije~ je uvijek o renomiranim hrvatskim povjesni~arima
umjetnosti. Tako smo u rasko{noj i za izlaganje
zahvalnoj zgradi Istarske sabornice, izme|u ostalih, mogli
vidjeti radove Ede Murti}a, Miroslava [uteja, Otona Glihe,
Nives Kavri}-Kurovi}, Ivana Picelja, Zlatka Price...
Pore~ki annale je izlo`ba tematskog karaktera, odr`ava se
jednom godi{nje, uvijek po~etkom kolovoza. Povremeno gostuje
i u stranim dr`avama. Neke od tema na koje su umjetnici
do sada izlagali slike, skulpture, instalacije, fotografije,
projektovali video-radove, prikazivali performanse bile su:
"Barok devedesetih", "Odsutnost", "Repeticija", "Erotika u
umjetnosti", "Mistifikacija", "Prema minimalnom",
"Umjetnost i grad", "Tendencije suvremenog pejza`a"...
Tema ovog Annala je "Umjetnost ~istog pogleda", a izbornik
postava je ravnatelj Umjetni~ke galerije Dubrovnik i umjetnik
~iji je rad akceptiran na me|unarodnoj likovnoj sceni,
Antun Mara~i}. Ove godine izlaga}e @eljko Jerman (1949-
2006), Bo`ena Kon~i}-Badurina (1967), Ivan Ko`ari}
(1921) i Vlasta @ani} (1966).
Kipar sa velikim K
Ivan Ko`ari} je klasik hrvatske likovne umjetnosti a, nije pretjerano
re}i, i najve}i `ivu}i hrvatski umjetnik. ^lan je Hrvatske
akademije znanosti i umjetnosti. Njegov rad ga i danas, kao
osamdeset{estogodi{njeg gospodina, ~ini - "najmla|im
hrvatskim umjetnikom", njegova djela nalaze se u mnogim
privatnim zbirkama kao i u muzejima u zemlji i svijetu, a zastupljen
je i u antologijama svjetske i europske skulpture.
On je, kako ka`e izbornik Mara~i}, "umjetnik ogromne slobode
zami{ljaja, neograni~enosti u svakom pogledu". Kipar
sa velikim K, ali i slikar, fotograf, performer, Ko`ari} je svojim
radovima uvijek na rubu, uvijek u velikom filozofskom upitniku,
uvijek u sumnji, pogotovo kada je rije~ o odnosu spram
vlastititoga umjetni~koga rada i pozicije. Umjetnik je koji
spaja nespojivo, koji ni iz ~ega svojim blje{tavim dodirom
proizvodi ~udo... Tako u hrpama otpada Ivan Ko`ari} vidi
004 /septembar/2007./godine/
vrijednost, i to vrijednost koja njegovim dodirom
i postavkom uistinu zablje{ti poput blistavog
dragulja upravo na sred velike izlo`bene dvorane
Istarske sabornice u Pore~u. Dakle, velika
hrpa otpada postaje estetizacija onoga u ~emu
drugi vide vi{ak i sme}e, veliko pitanje {to je
Pore~ki annale je u svojim
po~ecima bila izlo`ba me|unarodnog
karaktera (ovdje su izlagali i
veliki svjetski umjetnici poput
Matissea, Picassa, Andy Warhola,
Josepha Beuysa), a danas prvenstveno
okuplja mla|u i srednju
generaciju umjetnika u Hrvatskoj.
umjetnost, {to je vrijedno, tko je onaj tko ima
pravo re}i da je vrijedno upravo to. [to je, na
koncu, ljudski `ivot, kada iza njega ostaje hrpa
skr{enih stolica, ormara, crnih vre}a sa sme}em,
~a{a od jogurta? Ko`ari}eva lijepa hrpa na
pore~kom je Annalu dobrodo{ao izgred,
osvje`enje kakvo, nasred otmjene barokne
izlo`bene dvorane, mo`e proizvesti samo
"najmla|i hrvatski umjetnik".
Svemirska prostranstva
i predjeli ljudske du{e
@eljko Jerman je svoje umjetni~ko djelovanje
posvetio fotografiji, multimedijalnim istra`ivanjima
- performans akcijama, radovima sa
zvukom, kola`ima, bavio se video-umjetno{}u,
realizirao "antieksperimentalne filmove", radio
kao predava~ na splitskoj Slobodnoj umjetni~koj
akademiji... @eljko Jerman iznenada je i prerano
preminuo 2006. godine.
Njegovi izlo`eni radovi su spojevi fotografije i
slikarstva - takozvane "fotoslike", gdje je
izravno, fotokemikalijama, na dnevnoj ili umjetnoj
rasvjeti djelovao na fotopapir. Rezultat ili
posljedica je jedna iznimno estetizirana slika
koja je nalik slikama nepoznatih svemirskih
prostranstava, jedan "informelni gusti{" kojega
poput kristala tvore zvjezdice metala fotoemulzije.
Ovi su radovi prvi puta pokazani pro{le
godine na autorovoj posthumnoj izlo`bi, nazvanoj
"Introspektiva". Oni su istovremeno nje`no
i pr{taju}e, ekspresivno gledanje unutar sebe
Umjetnost ~istog
PORE^KI ANNALE JE NAJSTARIJA HRVATSKA SKUPNA LIKOVNA I
NATELJ UMJETNI^KE GALERIJE DUBROVNIK I UMJETNIK, ANTUN
kroz posmatranje drugih - posmatranje
~ovjeka kao bi}a i njegove egzistencije
u svemiru.
Umjetnica mla|e generacije, Bo`ena
Kon~i}-Badurina, predstavlja se projekcijom
fotografija - ljudskih portreta koji
su snimljeni u istim uvijetima (samo
~ista bijela pozadina i portreti ljudi koji
su ispred fotokamere zatvorenih o~iju i
mirnoga lica, uvijek u jednakoj udaljenosti
od kamere). Fotografije-portreti
teku jedna za drugom na velikom TV
ekranu, no svaka se na ekranu zadr`ava
oko minutu i pol, mo`da i dvije. To je
sasvim dovoljno vremena da osmotrimo
osobu koja je pred nama i u|emo u
njen univerzum. Nevjerojatno je koliko
jak efekat dodira drugih osobnosti
umjetnica posti`e snimanjem ljudi
zatvorenih o~iju. Oni dakle nisu u
mogu}nosti sugerirati nam svojim
pogledima {to bi `eljeli da mislimo o
Bo`ena Kon~i}-Badurina:
slajd projekcija
38 fotografija
"Bez naziva" iz
2007. godine

pogleda
ZLO@BA SUVREMENE UMJETNOSTI - TEMA 47. PORE^KOG ANNALA JE "UMJETNOST ^ISTOG POGLEDA", A IZBORNIK POSTAVA JE RAV-
MARA^I]. OVE GODINE IZLAGA]E @ELJKO JERMAN, BO@ENA KON^I]-BADURINA, IVAN KO@ARI] I VLASTA @ANI]
njima. Mi vidimo samo njihovu izvanjskost, okvir njihova
bi}a. O~i kao "ogledalo du{e" su nam nedostupne, no,
unato~ tome, mo`emo promatranjem "dotaknuti" njihovu
du{u, osjetiti tko su bi}a na portretima, suosje}ati sa patnjom
koju nose, razumjeti ih i na neki na~in, privoljeti.
"Mir s vama"
Umjetni~ki rad kiparice Vlaste @ani} uklju~uje performanse,
ambijentalne instalacije, video-radove. U istarskoj je sabornici
prezentirala video-rad na velikom donjem galerijskom
zidu, u istoj prostoriji u kojoj su se jednako dobro uklopile
na bo~nim zidovima "svemirske" slike @eljka Jermana i
"draguljna hrpa sme}a" Ivana Ko`ari}a na sred prostorije.
Video zapis Vlaste @ani} emitira snimke jednog dijela
zavr{nog obreda mise u katoli~koj crkvi - momenat u kojem
vjernici pru`aju jedni drugima ruke i, kao znak oprosta,
izgovaraju: "Mir s vama". Sjajno uhva}en problemski momenat
propitivanja ljudskih odnosa - kamera u krupnom kadru
snima ljudska lica koja izgovaraju re~enicu "Mir s vama",
potom ide do tijela, do ruku koje se pru`aju na rukovanje,
prikazuje pozadinu crkve, druga ljudska tijela i ruke koja
Ivan Ko`ari}:
"Otpad", 2007, razliciti materijali,
neodre|ene dimenzije
Vlasta @ani}:
(u pozadini, na ekranu)
"Mir s vama", 2007, video,
beskona~na projekcija
Autori na ovogodi{njem Pore~kom annalu su autori jakog osobnog
stava, daleko od trendova, daleko od programskog stvaranja,
duboko uronjeni u svoj osobni svijet, duboko kriti~ni i analiti~ni u
svojim promi{ljanjima koja, u jednom {irokom zamahu i rakursu
daleko od bilo kakve uskogrudnosti, promatraju ~ovjeka i postavljaju
veliki znak upitnika ispod njegovog bivstva u univerzumu, apeliraju}i
na razumijevanje i sa`imanje, na zdru`ivanje i spajanje,
brinu}i se za opstanak njegovog integriteta i duhovnosti.
ponavljaju iste geste. Komunikacija se ostvaruje
samo simboli~ki, formalno - ljudska usamljenost
ostaje kao konstanta. Odmah nakon rukovanja
sa drugima, ljudska dobrohotnost i `elja za
oprostom koje se pojavljuju u obrednom
momentu brzo }e ishlapiti uranjanjem u "normalan"
`ivot, radnje i odnose. Video zapis
emanira strepnju, zabrinutost nad ~ovjekom i
njegovom egzistencijom u univerzumu.
A zapravo, to je odredica koja povezuje djela
svih autora na ovogodi{njem Pore~kom annalu.
Sve su to autori jakog osobnog stava, daleko od
trendova, daleko od programskog
stvaranja, duboko uronjeni u svoj osobni
svijet, duboko kriti~ni i analiti~ni u svojim
promi{ljanjima koja, u jednom
{irokom zamahu i rakursu daleko od
bilo kakve uskogrudnosti, promatraju
~ovjeka i postavljaju veliki znak upitnika
ispod njegovog bivstva u univerzumu,
apeliraju}i na razumijevanje i sa`imanje,
na zdru`ivanje i spajanje, brinu}i se
za opstanak njegovog integriteta i
duhovnosti.
/septembar/2007./godine/ 004 47

48
SCENA
Ivan PRAVDI]
@an @ene nas je, davno li to be{e, u~io da je svaka tehnolo{ka novina osloba|ala
umetni~ki medij od realnosti. Fotografija je tako oslobodila slikarstvo
od nu`ne faktografi~nosti. Film je oslobodio fotografiju od potrebe za
bele`enjem trajanja. Televizija je oslobodila film od trenutnosti dokumenta.
Internet je oslobodio televiziju od necenzurisane vesti. Svi navedeni postslikarski
mediji sna`no su se borili i slavili osvajanje ne~eg imanentnog
slikarstvu - vi{ebojnosti. Od foto-papira preko celuloida do ekrana. Sve u
slavu invazije bojenih slika koje {areno maskiraju sivilo svakodnevice. Sivilo
asfalta i betona, sivilo i prljav{tinu prirode i dru{tva, sivilo i mutno}u osrednjeg
javnog mi{ljenja - svi mediji uz pomo} boja bivaju oslobo|eni realnosti
postojanja jer mi }emo uvek radije gledati kaleidoskopsku razglednicu.
Svedoci smo da je u
"dru{tvima spektakala" po Gi
Deboru i "dru{tvima statista"
po Nikolasu Buriou i sama
realnost oslobodila sve nas od
sebe - i od nas samih i od
same realnosti. A {ta to be{e
realnost?
Bora ]osi}, jedan od najboljih
jugoslovenskih pisaca i prevodilaca,
izgan je nigde druge
do u Nema~ku. U~io nas je da
je "stvarnost isuvi{e estetizantna",
da je mu~no, pa i
nepotrebno estetizovati je.
Zato je iznena|uju}e, {okantno
~ak, na}i se pred "klasi~nim"
slikarskim delima dovoljno
impozantnih dimenzija (da se
mo`e u njih kro~iti), a koja su
crno-bela. Pardon, ne crnobela,
jer ni `ivot nije crn i/ili
beo, ve} klizi i zapinje beskrajnim
spektrom sive ili ve}
kakve druge monohromije.
Zato dela nisu stilizovana,
estetizovana, autorski pe~atirana,
likovno ukalupljena, ve}
obi~no precizna i stravi~no
zasivljena, ba{ onako kako na{e o~i ne pristaju da vide svet. Na slikama je
jo{ ne{to {to ne vidimo u svakodnevnim prizorima. Bauk teksta. I to stra{an
koncept ove nemani, pa jo{ i na nema~kom jeziku. Naslov dela istovremeno
je i podnaslov. Slika je zatvorena izme|u dva ista teksta. Kao sendvi~. A
sendvi~ cenimo i pamtimo po sadr`aju, ne lepinji, somunu ili kruhkri{kama
koje uvek zanemarujemo i bacamo vrapcima podunavcima (od [varcvalda
preko Beograda do Crnog mora).
U radovima Filipa Mati}a sigurno ne}emo zaboraviti oblande teksta. Upravo
zbog rastojanja koja se stalno menjaju izme|u kora re~i i fila vizualija,
004 /septembar/2007./godine/
Izlo`ba koja pokre}e diskurs
FILIP MATI]: "NEMA^KI U STO LEKCIJA" - SLIKE ZA GLEDANJE, RAZUMEVANJE I MA[TANJE
DIZAJNER I ART DIREKTOR
Filip Mati} je umetnik iz Beograda, nastanjen u Oslu (Norve{ka), gde
je u poslednjih desetak godina ostvario veoma uspe{nu karijeru dizajnera
i art direktora. Izlo`ba "Nema~ki u sto lekcija" bila je uprili~ena
u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju.
izme|u lica, enterijera, eksterijera, slika situacija i slika samih slika,
oblo`enih dijalo{kim i izjavnim frazama, toliko masovnima u komunikaciji da
ih vi{e ni ne prime}ujemo. Od sli~ne fascinacije lekcija{enjem obi~nog govora
po{ao je i E`en Jonesko pi{u}i antidramu "]elava peva~ica". Ali, za{to ba{
nema~ki jezik? Nemojte o~ekivati jednostavan odgovor, ponajmanje od
umetnika. Razmislite sami, kro~ite na vi{e koloseka. [ta u vama izaziva na
konkretnom delu odnos izme|u slike doga|aja, slike teksta, zvuka kojim u
sebi ~itamo te re~i (tihim ustima
i bu~nim unutra{njim
u{ima), zatim zna~enja teksta,
pa tek onda konteksta da je to
Deutsche Sprache? Kada sve to
odgonetnemo, sam umetnik
presta}e nam biti bitan, {to i
jeste njegov cilj. Li~na opsesija
umetnika priziva kolektivnu
neurozu dru{tva. Kako? ^esto se
zaboravlja ~injenica da su prvi
re~nik savremenog srpskog jezika
i reforma pisma i pravopisa,
pre tek oko sto pedeset godina,
nastali uz pomo} tada{njih
vrhunskih filologa, kao {to su
bra}a Grim. Nema~ki jezik je,
dakle, bio presudan. Ne francuski,
ruski, latinski, engleski,
~ak ne ni turski. I to ne zahvaljuju}i
Geteovom divljenju za
srpske narodne pesme, koliko
pe~albarima, gastarbajterima
koji su pre vi{e stotina godina
tra`ili i nalazili gorkoga kola~a u
isto~nom Raj(h)u zapadno i severno
od zavi~aja. Isti smer
uzvodno Dunavom nije se
promenio ve} vekovima. Taj prvi
re~ni~ki korak umnogome je usmerio na{u savremenu kulturu, hteli mi to da
priznamo ili ne. D`ojs nas je u~io: "Istorija je mora iz koje se `elim probuditi".
I danas, posle mnogo zle istorije, najja~a lingvalna ambivalencija - i
mr`nja i divljenje, i omalova`avanje nemosti i hiljade germanizama u
svakodnevnom govoru - upravo postoji prema nema~kom jeziku. Te ~injenice
poku{avamo da prenebregnemo frazama i predrasudama, kao {to i sivilo
stvarnosti sakrivamo iza {arenila u na{im o~ima. Autor nas iskreno i prodorno
gleda pravo u o~i. Medijumski bez hipnoze poziva nas da ne odgonetamo
njega delom, nego nas same i to u ogledalu sivila.

O`ivljavanje polumrtve scene
SAVREMENE VIZUELNE UMETNOSTI: SRBIJA 2007, CASE REVIEW - IZ UGLA MIROSLAVA KARI]A, UNE
POPOVI] I SA[E JANJI]A, KUSTOSA MLA\E GENERACIJE
Milica JOVANOVI]
Foto: Stanislav MILOJKOVI]
^ak ni suvi{e vrelo leto ni zapara u prete`no neklimatizovanim
galerijskim prostorima nisu bitno
omeli tok ve} poslovi~no dinami~ne scene savremenih
vizuelnih umetnosti Srbije. Mada uglavnom
ograni~ena na prestonicu - izuzimaju}i sna`no
upori{te u Novom Sadu, dodu{e jo{ uvek vi{e na
teorijskom nego izlaga~kom planu - i mada
optere}ena nasle|enim bolestima lo{e komunikacije
sa {irom publikom, ova se scena razvija i
{iri gotovo svakodnevno. Dodu{e, hroni~an
nedostatak novca za sve skuplje produkcije i
odsustvo dr`ave iz mnogih mehanizama koji
scenu ~ine odr`ivom - od zakona i institucionalne
mre`e, preko poreske politike do puke vidljivosti
umetni~kih praksi - jo{ uvek odolevaju sve ja~em
pritisku mla|ih generacija. Moglo bi se ozbiljno
diskutovati o tome za{to taj pritisak na dr`avu i
dru{tvo nije jasnije artikulisan, no rastu}i broj
novih umetni~kih grupa i galerija dovoljno
opremljenih da prime dela izvedena u novim
medijima zasad sve unutra{nje probleme same
scene i njenih aktera ostavlja po strani. Stvari,
~ini se, zasad zaista dobro idu.
"Sa izuzetkom Muzeja savremene umetnosti u
Beogradu, koji organizuje velike internacionalne
izlo`be, ve}ina relevantnih, zanimljivih projekata,
ta~nije onih koji doprinose `ivosti na sceni i
njenom uklju~ivanju u aktuelne evropske, pa i
svetske tokove, inicirana je iz vaninstitucionalnog
sektora", ka`e u razgovoru za Rez Miroslav Kari},
kustos mla|e generacije. "Aktivnosti asocijacija
poput Remonta, Kioska, Nezavisne kulturne asocijacije
(NKA), ali i ~itave grupe nezavisnih kustosa
srednje i mla|e generacije, kroz prakti~nu realizaciju
projekata, najvi{e su doprinele promo-
Magacin u Kraljevi}a Marka treba da
poslu`i kao dobar primer za finansiranje
programa i otvaranje drugih
sli~nih prostora koji }e ugostiti razne
organizacije. Takvi prostori }e
funkcionisati kao novi kulturni centri
koji bi zatim poslu`ili kao temelj
budu}ih projekata i investicija u
razvoj doma}e kulturne scene.
Magacin
/septembar/2007./godine/ 004 49

50
Miroslav Kari} Una Popovi} Sa{a Janji}
ciji savremenih umetni~kih tendencija u Srbiji i
umre`avanju na{e scene sa scenama iz regiona i
Evrope."
Miroslav podse}a da je Bijenale mladih u Vr{cu
uga{eno ba{ u trenutku kada je bilo na putu da
postane jedna od najrespektabilnijih manifestacija
koja okuplja mlade likovne stvaraoce Balkana.
"Nova {ansa stigla je sa internacionalizacijom
najve}eg i najzna~ajnijeg likovnog doga|aja kod
nas - Oktobarskog salona, ~ime je stvorena
mogu}nost da se Beograd dobro pozicionira na
mapi evropskih i svetskih manifestacija savremene
umetnosti. Salon istovremeno predstavlja jedinstvenu
priliku da se kroz anga`man stranih kustosa
prezentuju doma}i umetnici i njihova produkcija",
ukazuje Miroslav.
Pre dve godine kustoskinja Oktobarskog salona u
Beogradu bila je Anda Rotenberg, ove jeseni bi}e
to Loran He|i. Svake druge godine inostrani kustos
po pozivu Saveta Salona boravi u Beogradu,
osmi{ljava koncept izlo`be i upoznaje se sa
doma}im umetnicima. Neki od njih, nakon
Salona, uvr{teni su u selekcije uglednih evropskih
smotri.
"Interesantno je pomenuti i manifestaciju Real
Presence koju je pokrenula NKA - Nezavisna kulturna
asocijacija, a koja ve} niz godina krajem
avgusta okuplja u Beogradu veliki broj studenata
umetni~kih akademija iz gotovo celog sveta. To je,
recimo, projekat koji bi, uz malo bolju organizaciju,
mogao tako|e zna~ajno doprineti promociji
Beograda kao jednog od centara umetni~kih
de{avanja i strujanja sve`ih stvarala~kih energija",
ka`e Miroslav.
004 /septembar/2007./godine/
Umesto analize stanja, mlada kustoskinja Muzeja
savremene umetnosti u Beogradu, Una Popovi},
citira izjavu beogradske umetni~ke grupe Dez org
koja okuplja trinaest autora mla|e generacije:
"Ova grupa umetnika `eli da afirmi{e i promovi{e
svoj rad, ali i da inicira platformu za vrednovanje
rada sopstvene generacije umetnika i za otvaranje
potencijala koje ovaj grad i mladi ljudi u njemu
imaju. Jedna od trenutnih aktivnosti grupe Dez
org je usmerena ka tra`enju adekvatnog galerijskog
prostora koji }e biti mesto okupljanja, javnih
razgovora, prezentacija, akcija, ali ujedno i
stvaranja aktivnog punkta za promociju radova
najmla|e generacije beogradskih umetnika. Ipak,
dok se to ne desi, Dez org }e funkcionisati kao
zajednica pre svega u alternativnom/virtuelnom
prostoru u kojoj zajedni~ki nalazi razli~ite na~ine
da realizuje svoje projekte."
"Ovaj direktan i pomalo tu`an iskaz svakako je i
ambivalentan, i upravo upu}uje na ono ~ega u
Srbiji ima na pretek, a to je inicijativa mladih,
ljudi kreativnog duha, umetnika i ostalih koji
prate scenu. U Srbiji se ipak ne{to menja - koliko
dr`ava ne daje ili 'ne mo`e', toliko kreativci imaju
`elju da sami organizuju, naprave i ponude.
Pomenuta ogranizacija umetnika Dez org, Biro za
kulturu i komunikaciju i druge nezvani~ne organizacije
- to je ono {to se nazivalo altrernativna
kultura, a sada se zove nova medijska kultura",
isti~e Una i dodaje da su to pre svega kulture
mladih ljudi koji su spremni da istra`uju i pomeraju
grani~na podru~ja ustaljenih kulturnih praksi,
spajaju ista i daju nove, druga~ije forme.
"Nezavisnu scenu nose mladi, oni je stvaraju ali i
Ukidaju se likovne ili druge manifestacije, zakida se na akvizicijama savremenih
dela za muzeje. ^ini se da se jedino zajedni~kim akcijama umetnika,
raznih autora i kustosa mo`e napraviti pritisak na dr`avni bud`et kako bi se
izdvojila ve}a suma novca za scenu i kako bi se podigli i osposobili prostorni
i drugi kapaciteti savremene srpske umetnosti.
konzumiraju, pa je otvorenost zvani~nih institucija
ka ovakvim oblicima umetni~kog izra`avanja
veoma bitna. Jedino na taj na~in nezavisna scena
jeste i treba da bude paralelni arbitar celokupne
umetni~ke scene. Me|utim, nedostatak novca ili
ne~eg drugog u zemlji je opipljiv, toliko da
odre|uje status same savremene umetnosti.
Nema dovoljno adekvatnih galerija, ~asopisa i
magazina za savremenu umetnost. Ukidaju se
likovne ili druge manifestacije, zakida se na
akvizicijama savremenih dela za muzeje. ^ini se
da se jedino zajedni~kim akcijama umetnika,
raznih autora i kustosa mo`e napraviti pritisak na
dr`avni bud`et kako bi se izdvojila ve}a suma
novca za scenu i kako bi se podigli i osposobili
prostorni i drugi kapaciteti savremene srpske
umetnosti", konstatuje Una.
"Jedna dobra stvar koja se nedavno desila, a koja
O30ne

me je zaista obradovala jer pokazuje novi oblik
svesti i daje elan svima nama, jeste podr{ka
grada Beograda nezavisnoj umetni~koj sceni.
Rekonstrukcija magacina u ulici Kraljevi}a Marka
sa ciljem da on poslu`i bar kao prostorna baza
vaninstitucionalnim organizacija jeste velika stvar.
Ovo je stoga prva institucionalna podr{ka vaninstitucionalnim,
nezavisnim predstavnicima alternativne
scene u Srbiji. Prostor je ponu|en kulturnim
asocijacijama razli~itog profila -
Nezavisnoj kulturnoj asocijaciji koju vode Biljana
Tomi} i Dobrila Denegri, potom SEEcultu, relevantanom
portalu i oglasniku kulturnih de{avanja
Nepostojanje tr`i{ta, moderne
zakonske regulative koja bi podsticala
ulaganje u umetnost i izostanak
podr{ke galerijama koje tra`e {ansu
na mnogobrojnim sajmovima uslovljavaju
nas. Zato smo u situaciji da
govorimo samo o pre`ivljavanju, ali
ne i o napretku.
u Srbiji i regionu, Stanici - Centru za savremeni
ples i Pro Art Org, nevladinoj organizaciji koja ima
za cilj da razvija aktivnosti iz oblasti vizuelne
umetnosti. Dakle, Magacin u Kraljevi}a Marka
treba da poslu`i kao dobar primer za finansiranje
programa i otvaranje drugih sli~nih prostora koji
}e ugostiti razne organizacije. Takvi prostori }e
funkcionisati kao novi kulturni centri koji bi zatim
poslu`ili kao temelj budu}ih projekata i investicija
u razvoj doma}e kulturne scene", zaklju~uje
sagovornica Reza.
Podse}aju}i da je, kao i toliko drugih oblasti u
dru{tvu, i savremena umetni~ka scena u Srbiji
podeljena na tzv. tradicionalnu i modernu struju,
kustos mla|e generacije Sa{a Janji}, asistent
Lorana He|ija na predstoje}em Oktobarskom
salonu, ukazuje da su uprkos i dalje slaboj medijskoj
vidljivosti, prakse koje smeraju na promene i
dijalog sa evropskim i svetskim tokovima obezbedile
sebi budu}nost u odnosu na tradicionalizam,
okrenut samom sebi. On isti~e da je broj ozbiljnih
izlaga~kih prostora i institucija u Beogradu suvi{e
mali.
"Scena jeste `iva, ali nekoliko privatnih galerija i
nekoliko neformalnih i alternativnih prostora ipak
nisu dovoljni da stvore pozitivni utisak o sceni kao
koherentnom i ozbiljnom sistemu. Situacija u
drugim gradovima Srbije je jo{ tragi~nija",
napominje Sa{a.
"Tranzicija kroz koju prolazi ~itavo dru{tvo neminovno
se odra`ava i na funkionisanje umetni~ke
scene. Mnoge institucije jednostavno nisu uspele
da se transformi{u i postanu konkurentne i primamljive
publici i umetnicima. Sa druge strane,
mnogobrojna nova mesta i organizacije ulivaju
nadu i vra}aju poverenje u snagu i potencijal
mlade generacije, koja novim idejama poku{ava
da o`ivi polumrtvu scenu. Pored pobrojanih
nedostataka i propusta, na kvalitet i funkcionisanje
scene uti~u i slabe produkcione mogu}nosti
umetnika i galerija, kao i skoro potpuna nezainteresovanost
dr`ave i resornog ministarstva za
neko ozbiljnije ulaganje u savremenu vizuelnu
umetnost. Uslovljavaju nas nepostojanje tr`i{ta,
moderne zakonske regulative koja bi podsticala
ulaganje u umetnost i izostanak podr{ke galerijama
koje tra`e {ansu na mnogobrojnim sajmovima.
Remont
Zato smo u situaciji da govorimo samo o pre`ivljavanju,
ali ne i o napretku. Retke izlo`be
doma}e umetni~ke produkcije koje se organizuju
u inostranstvu skoro da nemaju nikakvu podr{ku
zvani~nih institucija i opstaju samo zahvaljuju}i
li~nom anga`ovanju organizatora i umetnika. Tako
malobrojne, one jednostavno nisu dovoljne da
stvore pozitivnu sliku o srpskoj umetni~koj sceni i
da nas bitno pomere sa mrtve ta~ke u kojoj se ve}
decenijama nalazimo. U ovakvoj situaciji nije ni
~udo {to sve ve}i broj umetnika tra`i svoju {ansu
isklju~ivo u inostranstvu."
Posebno o{tru kritiku Sa{a Janji} usmerava ka
zvani~nim strukovnim udru`enjima i obrazovnim
institucijama.
"Njihov vi{edecenijski san, nesposobnost i nerazumevanje
situacije u kojoj se nalazimo
onemogu}avaju, odnosn,o bolje re~eno, ote`avaju
funkcionisanje savremene umetni~ke scene.
Zastareli programi fakulteta i akademija, statuti
strukovnih udru`enja i shvatanja odgovornih ljudi
koji odlu~uju o kulturnoj politici ove zemlje
gurnu}e nas u jo{ ve}u krizu ako u skorijoj
budu}nosti ne{to ne promenimo", kategori~an je
sagovornik Reza.
Izlaga~ke politike privatnih i javnih beogradskih
galerija, kao {to su O30ne, Remont, Zvono, Haos,
Kontekst, Galerija Doma omladine, Likovna galerija
Kulturnog centra Beograd, Salon Muzeja
savremene umetnosti i druge, svakako su jedan
od presudnih mehanizama podr{ke pozitivnim
promenama scene. Da bi te promene bile
dugoro~ne, i da bi se kona~no osetile i izvan
Beograda, potreban je i niz sistemskih promena. A
takve se, zbog bojazni od pada strana~kih rejtinga,
odla`u ve} sedam godina.
/septembar/2007./godine/ 004 51

52
REZONANCA
Aleksandar [OMO\I
RADIKAL DUB KOLEKTIV
Bass Matters
(Universal Egg 2007)
Zagreba~ki bend Radikal Dub Kolektiv nastao je
2002. godine. U po~etku je eksperimentisao sa vi{e
`anrova (dub, reggae, ska, punk/rock pa ~ak i
trance/ambiental) {to se i mo`e ~uti na njegovom
istoimenom debi albumu iz 2004. godine. U pauzi
izme|u dva albuma bend je napustilo ~ak petoro
~lanova tako da se sada{nja postava bazira na petorci:
Vanja (klavijature/melodika/vokal), Jadranko
(gitara), Vrki (bas), Vedran (bubnjevi) i Damir (zvuk).
Nova formacija donela je i novi zvuk i sasvim novi
pristup muziciranju, bend se koncentrisao na sviranje
i produciranje live, upbeat dub muzike. Pored
aktivnosti u mati~nom bendu, ~lanovi benda sviraju i
u nekim srodnim sastavima (Abrakha-dub-r, Bijes
zdravog razuma, Radikalna promjena i drugi).
Paralelno je aktivan i RDK Soundsystem - tri ~lana
benda sviraju i produciraju vlastitu muziku izvode}i
DANIEL KOVA^
I NJEGOV JESENJI ORKESTAR
Daniel Kova~ i njegov
Jesenji orkestar
(Kombinat Rekord! 2007)
"Budi ne`na kada srce mi kida{ na komade" pi{e na
My Space stranici Daniela Kova~a, muzi~ara, pisca,
in`enjera automatike i jednog od heroja nekada{nje
emisije Ritam lepog srca Radija B92. Ta re~enica
savr{eno opisuje atmosferu njegovog solo albuma koji
je objavljen u vrlo skromnom tira`u na disku i
besplatno preko navedene My Space stranice.
Danielov solo album je opskurno lo-fi izdanje koje
mo`e vrlo lako da iznenadi i da zbuni na prvo
slu{anje ljude naviknute na odli~na pop izdanja
Jarbola. Generalno, lo-fi kantautorski izra`aj u Srbiji
CUBISMO
Autobus Calypso
(Aquarius / Multimedia Records 2007)
"Autobus Calypso" je prvi studijski album nakon
albuma "Junglesalse" iz 2002. jednog od najpopularnijih/najprepoznatljivijih
sastava u regionu.
Ujedno je i prvo izdanje grupe u njenoj 10-godi{njoj
diskografskoj karijeri. Ovde se ona bavi isklju~ivo
obradama pesama hrvatskih kompozitora. Naviknuti
ve} na neke zanimljive saradnje sa vode}im
hrvatskim izvo|a~ima poput Josipe Lisac ("Na na
na") i Gibonnija ("Tempera"), o~ekivali smo mnogo
zanimljiviju plo~u od one koju smo dobili. Album
"Autobus Calypso" je album posve}en zlatnom razdoblju
hrvatske zabavne muzi~ke od sredine 50-ih
do sredine 60-ih godina pro{log veka. Ono je
obele`eno popularnim festivalima u Opatiji i Splitu.
004 /septembar/2007./godine/
je u`ivo u "live digital dub mix" maniru. Novi, drugi
po redu album "Bass Matters" snimljen je 2005.
godine u Zion Train studiju u Kelnu. Album je objavljen
na etiketi Universal Egg koja je u vlasni{tvu
Neila Percha iz Zion Traina i Abassi All Starsa. RDK se
sa ovom saradnjom smestio uz bok takvim
je potpuno zapostavljena disciplina. I dok je u svetu
za prethodnih desetak godina formirana ~itava jedna
scena takvih autora (Will Oldham, Bill Callahan, pokojni
Elliott Smith...), solo album Daniela i njegovog
Jesenjeg orkestra pionirski je poduhvat te vrste u
Srbiji. Album je nastao u Kova~evom vojvo|anskom
uto~i{tu, ku}i tetke lidera benda Veliki prezir,
Vladimira Kolari}a, u Vrbasu u kojem je studio nazvan
Kombinat rekord! Okru`en prijateljima u predivnom
ambijentu ("gitare i pe} na drva, ma~ke u dvori{tu,
jagode u ba{ti, ali one prave..."), Daniel je napisao 11
numera u trajanju od 33 minuta. Pesme su ogoljene,
odsvirane prete`no akusti~nim instrumentima i sa
zanimljivim tekstovima, ali i pored svega toga one su
potencijalno interesantne samo tvrdokornim fanovima
Jarbola. Istovremeno, one predstavljaju i sjajnu
osnovu za mo`da neki budu}i "pravi", elektri~ni
album Jarbola ili, {to da ne, i Jesenjeg orkestra.
Ve}ina obra|enih numera prvi put je bila izvedena
ba{ na tim festivalima. U nekim obradama "gostuju"
originalni izvo|a~i istih (Tereza u "]akulama o siromajima"
i Oliver u "Picaferaju" Zdenka Runji}a sa
Splita 1962, te Jimmy Stani} u "Prolazi sve" sa
Zagreba 1965). Slabija strana izdanja su numere sa
prvoklasnim peva~ima, ali sa slabijim u~inkom, npr.
izvo|a~ima duba kao {to su Abassi All Stars, Zion
Train, Vibronics, Nucleus Roots i Jah Works. Neke
pesme sa ovog albuma stare su i po dve godine, ali
se ovde prvi put pojavljuju u vidu studijskih snimaka.
Bez obzira {to ih publika zna sa koncerata, one sada
zvu~e druga~ije. Album je najavio odli~ni singl "A
Brighter Future" u vidu 10" vinila na kojem gostuje
peva~ica Lua. Sadr`i i ~etiri remixa koje su uradili
Abassi All Stars i RDK Sound System. Pored Lue na
albumu "Bass Matters" gostuju i Omar Perry, sin legendarnog
Lee Perrya, i duva~ka sekcija benda Zion
Train. Od numera bih izdvojio "U.N.I.T.Y." sa
Omarovim vokalom, etno-motivima obojenu "Bosnia
by Bus" i zaraznu "Arabian Rockers". "Bass Matters"
uz sve svoje mane (nekoliko preterano duga~kih i
slabih numera) predstavlja pravo osve`enje na ionako
siroma{noj reggae/dub sceni u regionu.
Ocena: 6/10
dodatne informacije: www.radikaldubkolektiv.net
www.myspace.com/radikaldubkolektiv
Ocena: 5/10
dodatne informacije: www.avala.yubc.net/~danielk
www.myspace.com/jesenjiorkestar
sa Gabi Novak u "Samo jednom se ljubi" Ive Robi}a i
Ibricom Jusi}em u {lageru Marija Kinela iz 50-ih,
"Bijela la|a plovi morem". Nije puno pomoglo ni
gostovanje Vlade Divljana u "Djevojko mala" Darka
Kralji}a iz filma "Ljubav i moda" (1960). Ovu pesmu
su 1981. o`iveli upravo njegovi Idoli na kultnom mini
albumu VIS Idoli. Odli~no zvu~e slovenska operska
peva~ica Irena Yebuah u numeri "Ta tvoja ruka mala"
sa Zagreba~kog festivala 1953. te nekada{nji peva~
Cubisma, venecuelanac Ricardo Luque, u Kinelovom
"Jedna no} u Kostreni" iz 1955. Cubismo ~ine izvrsni
muzi~ari, ali i pored gostuju}ih peva~kih legendi novi
album na trenutke zvu~i monotono i ~esto se gubi u
svojoj misiji {irenja pozitivnih emocija i vibracija.
Ocena: 4/10
dodatne informacije: www.cubismo.com
www.myspace.com/cubismomusic

TEMA: MUZI^KA SCENA U SRBIJI
Rokanje u vremenu besprizornosti
REZ UZ POMO] IVANA MARINKOVI]A (POPBOKS), MUZI^KOG KRITI^ARA ALEKSANDRA S. JANKOVI]A (YELLOW CAB) I OLJE
LAKI]EVI], PEVA^ICE BENDA AUTOPARK, POKU[AVA DA ODGOVORI NA PITANJE DA LI NOVA EKIPA MUZI^ARA IMA POTENCIJAL DA
POKRENE ROK SCENU U SRBIJI, KAO [TO SE DESILO PO^ETKOM OSAMDESETIH I DEVEDESETIH GODINA PRO[LOG VEKA
Horkestar Pionir 10
Repetitor
Ivan BEVC
Foto: Stanislav MILOJKOVI]
Ako je istina da umetnost odra`ava vreme u kome
nastaje, a to pogotovu va`i za burna vremena
koja nose promene, onda je srpska muzi~ka scena
pomalo neobi~an, ali svakako veran odraz u
ogledalu vremena pro{log i sada{njeg.
Neminovno bacanje pogleda unazad, jer treba sa
ne~im uporediti ono {to danas imamo pred sobom,
da}e zapanjuju}e preciznu sliku dva bitna i trusna
perioda na{e skorije istorije. Prvi je prelaz izme|u
sedamdesetih i osamdesetih godina, period sve
o~iglednijeg popu{tanja dizgina prouzrokovan
smr}u Velikog Vo|e, nesnala`enjem struktura vlasti
ali i polaganim pomaljanjem onoga {to }e svoju
kulminaciju imati tek za deceniju ili dve. Sa druge
strane, u svetskoj muzici doga|ala se prava revolucija.
Umorne hard i simfo rok mutante sa scene
su oduvali prvo pankeri, a onda i njihovi evolutivni
Mar~elo
naslednici, novotalasovci u svim mogu}im varijantama.
Kada se ukrste pad pa`nje ~uvara javnog
morala i glasovi koji su, zahvaljuju}i mnogobrojnim
novinarima, muzi~arima ali i fanovima muzike i
putovanja, relativno brzo stizali ovamo u vidu
mnogobrojnih plo~a i muzi~ke {tampe, za rezultat
imamo formiranje scene koja, istina, nije mogla po
tira`ima da parira etabliranim rok zvezdama kao
{to su bili Bijelo dugme ili Riblja ~orba, ali je
imala sna`no upori{te u urbanim sredinama i
/septembar/2007./godine/ 004 53

54
Ne`ni Dalibor
podr{ku doma}e muzi~ke {tampe, pre svega
D`uboksa.
Nekoliko muzi~kih kompilacija (Artisti~ka radna
akcija, Paket aran`man) i albuma koji i danas
slove kao apsolutni vrh ovda{nje muzike predstavlja
zapis o jednom vremenu kojeg se sa nostalgijom
se}aju mnogi. Soundtrack su stvarali Pekin{ka
patka, Idoli, Orgazam, [arlo, Petar i zli vuci,
Radni~ka kontrola, TV moroni, U {kripcu, Luna i
mnogi drugi danas zaboravljeni bendovi iza kojih
je ostala tek po neka pesma iz koje i danas izbija
retko sna`na energija. Kao najbitniji nastavlja~i
svetle tradicije tog vremena ostali su "ve~iti"
Partibrejkersi i Koja u raznim inkarnacijama.
Treba li re}i da je ve}inu klju~nih albuma srpske
rok scene tada objavio zagreba~ki Jugoton po{to
su ~elnici PGP-a smatrali da tu ima suvi{e "subverzivnosti"?
Deceniju nakon {to se "dogodio narod" - {to je za
rezultat imalo neke jako ru`ne posledice koje su
se "dogodile" tom istom, ali i susednim narodima
- na prvi pogled vreme za rok muziku nije bilo
nimalo prijatno. Turbo-folk i mutirani dens postali
su dr`avna muzi~ka podloga. Dodu{e, pojedine TV
stanice (3K, Politika, STB) imale su prostor za
doma}u muziku. Kako je decenija odmicala, tako
je rastao broj bendova koji su zbog otvorene
podr{ke opoziciji postajali nepo`eljni svim medijima
koje je dr`ava kontrolisala. I dok su u svetu
muzi~ki pokreti dolazili i odlazili (Manchester,
Siatle), ovde je ~itava plejada muzi~ara morala
rudarski da se mu~i da bi ono {to radi ugledalo
svetlost dana. Klju~nu ulogu u proboju nove
muzi~ke scene devedesetih imali su radio stanica
004 /septembar/2007./godine/
B92 i magazini Ritam i Xzabava na ~ijim stranicama
su pomno pra}eni doga|aji na lokalnoj sceni.
Ro|ena u vreme dolaska Milo{evi}a na vlast, ona
je "sazrela" tokom 91/92. Osta}e zapam}ena po
festivalu Brzi bendovi Srbije koji je, na`alost,
odr`an samo tri puta. Ne treba smetnuti sa uma
ni zna~ajnu emisiju Afirmator Drugog programa
RTS koja je vrlo brzo skinuta s ekrana.
Stvaraju}i u najgorim mogu}im uslovima, tada{nji
bendovi ostavili su zna~ajan trag u srpskoj muzici.
Ve} krajem osamdesetih gara`ni rok je imao
ozbiljne predstavnik: Robna ku}a, Klajberi,
Euforija i Kazna za u{i. Osim njih "odjednom" su
se pojavili Darkowood Dub, Kanda, Kod`a i
Neboj{a, Kristali, Deca lo{ih muzi~ara, Playboy,
~itava ekipa koja je otvoreno pozivala na new
vawe nasle|e, ogromna energija i kreativni potencijal.
Na`alost, ve}ina bendova je postala `rtva
vremena: kompilacije hrvatskih izdava~a na kojima
su se pojavljivali (Slu{aj najglasnije, @elim
jahati do ekstaze) zbog rata nikada nisu stigle do
Srbije, nezavisni izdava~i su se gasili ~im bi
objavili nekoliko plo~a (Sorabia kao najtu`niji
slu~aj) i svega nekoliko bendova je uspelo da
pre`ivi devedesete konstantnom aktivno{}u i da
ostane relevantno (Darkwood Dub kao
najzna~ajniji) na du`e staze.
U me|uvremenu su se doga|ale zanimljive stvari,
DJ kultura je potisnula gitarski zvuk i nanela mu jo{
jedan udarac preuzimanjem dobrog dela njegove
ciljne grupe. Hip-hop je postao mainstream u Srbiji
preko benda Sunshine koji je svojim novobeogradskim
crossoverom uspeo da postane glasnogovornik
izgubljene generacije i da dostigne nezapam}enu
Endorfin
popularnost (koncert u prepunoj Hali sportova).
Dogodila se i vojvo|anska pop scena (Eva Braun,
Oru`jem protivu otmi~ara, Popcycle, Veliki prezir).
^ast Beograda branili su `estoki momci iz
Eyesburna i art rokeri Jarboli i Neo~ekivana sila.
Svako malo vra}ali su se Cane, Koja, Gile, Divljan i
ostali prvoborci ~ije prisustvo je ulivalo nadu da je
rok ne{to vi{e od mladala~ke zalu|enosti.
Peti oktobar je na neki na~in
umrtvio rok scenu
Me|utim, ni petooktobarske promene nisu donele
o~ekivani povratak rok muzike. TV stanice su se
nakon kratkotrajne urbanizacije brzo vratile na
proverene GRANDiozne staze, a TV B92 je postala
verovatno jedina TV ku}a na svetu koja ne emituje
~ak ni spotove svojih ekskluzivaca. Metropolis i
MTS svojim malim dometom nemaju snagu da
izvr{e ozbiljniju edukaciju dok MTV Adria svojim
programom samo dodatno zaglupljuje mase forsiraju}i
idiotske R'N'B mutante, nabildovane
gangstere i zgodne sponzoru{e koje se od na{ih
razlikuju samo po boji ko`e.
U jednom trenutku je teenage rok zvuk preko
Automatikovih bendova Super s karamelom i
Euforija delovao kao ozbiljan pomak, ali nakon
kratkotrajne i ograni~ene popularnosti i oni su
nestali sa radara i gotovo da su ve} zaboravljeni.
Jedine `ivu}e od 2000. na ovamo su hip-hop i rep
scena. U jednom trenutku ova scena je do`ivela
ozbiljan vrhunac, u najboljem Def Jam maniru
mnogi od njih su bili pod istom nezavisnom etiketom
Bassivity music koju je, me|utim, ubrzo

progutao doma}i major label Mascom.
I taman kada se ~inilo da je vreme novih scena i
pokreta pro{lo, tokom pro{le godine stidljivo su
se pomolili neki novi glasovi. Na radijskim top
listama po~eli su da dominiraju malo znani bendovi
sa svojim prelepim melodijama i pametnim
tekstovima. Autopark, Goribor, Repetitor,
Horker{kart, Pionir 10, Stuka, Endorfin i mnogi
drugi nisu imali ni{ta zajedni~ko sa ostalom
ovda{njom scenom, ali su zato zvu~ali kao
najbolji britanski i ameri~ki bendovi.
Popularni web site Popboks.com, po~iv{i Radio
94,9, emisija Pop depresija i novinar Ivan
Lon~arevi} uspeli su da sakupe ve}inu ovih
izvo|a~a (nijedan u tom momentu nema album)
i da sa~ine kompilaciju Jutro }e promeniti sve
(nova srpska scena) koja je za PGP RTS iza{la
ovog februara i privukla veliku pa`nju. Po~eo je i
serijal koncerata na kojima su se predstavljali
bendovi (ina~e, geografski locirani od Subotice
do Vranja) i odjednom su svi po~eli da pri~aju o
njima. Pred zaklju~enje ovog teksta dobili smo
informaciju da je Repetitor pobedio na
Art&Music festivalu u Puli, najzna~ajnijoj regionalnoj
smotri novih bendova, pa to daje dodatnu
te`inu ovoj na{oj pri~i.
Ali, gde je uop{te ova ekipa muzi~ara u odnosu
na talase koji su po~etkom osamdesetih i
devedesetih doneli sve`u krv i ima li potencijal
da tako ne{to ponovi, pitali smo i Ivana
Marinkovi}a (Popboks) i muzi~kog kriti~ara
Aleksandra S. Jankovi}a (Yellow Cab). A o tome
kako sve to izgleda iznutra, saznali smo od Olje
Laki}evi}, peva~ice benda Autopark.
ALEKSANDAR S. JANKOVI] & IVAN MARINKOVI]
Postoji ~itava "tajna" scena
Ivan BEVC
Rez: Postoji li uop{te nova srpska rok scena i
kako se u nekoliko re~enica mo`e opisati?
Aleksandar S. Jankovi}: Mislim da srpska rok
scena postoji, ali da je mnogo manje zna~ajna od
scene devedesetih koja je imala druga~iji kontekst
i perspektivu zbog dinstinktivnih politi~kih
doga|aja koji su sami po sebi stvorili jak rok
poligon. Na kraju, rok scena devedesetih je recidiv
osamdesetih, a veliki rez je nastupio 5. oktobra
kad je na neki na~in rok scena umrtvljena.
Ivan Marinkovi}: Postoji, `iva je i zdrava onoliko
koliko u ovim uslovima mo`e biti. Izvestan broj
bendova ima jak autorski potencijal, verujem da
}e uz pravu podr{ku ljudi koji imaju neophodno
znanje i viziju (a uz finansijsku podr{ku
Aleksandar S. Jankovi}
nesebi~nih) mo}i dosta da napreduju. Problemi
ve}ine mladih bendova su nedovoljno dobro
baratanje instrumentima i ~esto odsustvo bilo
kakve ideje o nastupu u javnosti, bilo da se radi o
koncertu, odnosu prema medijima, ili drugim
vrstama izlaska iz ~aure prostorije za ve`banje.
Na`alost, bendovi su danas prepu{teni sami sebi,
deluju u uslovima dru{tvene besprizornosti i
nema{tine, i zaista je potreban ogroman entuzijazam
da se napravi ne{to vredno pa`nje i promovi{e
na pravi na~in.
Koliko novi bendovi duguju pokretima koji su
1981. (new wave) i po~etkom devedesetih
(BBS) osve`ili ovda{nju scenu?
ASJ: ^ini mi se da kompilacija "Jutro }e promeniti
sve" duguje novom talasu osamdesetih i
devedesetih. Me|utim, ona, na`alost, nije prepoznata.
Koliko znam, kompilacija je prodata u manje
od 1000 primeraka, nema spota, nema predstavnika,
nema kampanje. To je mikrokosmos
celokupne situacije.
IM: Pitanje je koliko mladi bendovi duguju sceni
sa po~etka osamdesetih godina pro{log veka.
Mnogi autori danas nisu stariji od 22 godine i
sumnjam da su na pravi na~in mogli da izgrade
odnos prema vremenu i dru{tvenim okolnostima u
kojima su bendovi tada delovali. Ne{to je
druga~ija situacija sa devedesetim godinama. Tu
Ivan
Marinkovi}
mo`da ima malo vi{e kontinuiteta. Ne treba
zanemariti okru`enje u kome bendovi danas
deluju, `anrovska diverzifikacija nastala tokom
devedesetih i odsustvo pravog bavljenja {iroko
shva}enim pojmom rok muzike od strane medija
u novom veku nikako ne poma`u boljoj definiciji
izraza doma}ih mladih bendova.
Kakva je danas uloga medija u promovisanju
novih bendova? Sti~e se utisak da je situacija
gora nego pre deceniju ili dve.
/septembar/2007./godine/ 004 55

56
Goribor
ASJ: Gora je. Iako se vrti spot Autoparka na MTV
Adrija, to nikoga ne zanima. Kao ni to da je D`a
ili Bu izdao novi album. Ne postoji dobra volja a
samim tim ni publika da podr`i jaku rok scenu.
Treba napraviti kampanju jer rokenrol nije samo
industrija nostalgije (Stones) ili anglo-ameri~ka
scena koja mo`e da se downlouduje. Postoji
~itava "tajna" scena...
IM: Situacija je dosta lo{a, nikada nije bilo vi{e
medija, a manje kvalitetnih informacija. Veliki
elektronski mediji su prinu|eni da u trci za
konzumentima svog proizvoda prave kompromise
koji ru{e svaku ideju nekomercijalnog ili
polukomercijalnog popkulturnog delovanja. Retki
{tampani mediji koji se bave popularnom kulturom
vi{e su usmereni na tinejd`ere i ne trude se
previ{e da ih edukuju. O~igledno je da se ovde ne
prepoznaje prava potreba za {irom podr{kom
muzi~kih `anrova van Pinkovog miljea. Iskreno
verujem da bi uz pravu, nesebi~nu podr{ku medija
doma}i bendovi za vrlo kratko vreme pokazali
{ta sve mogu da pru`e i dokazali da i rok muzika
ima komercijalni potencijal, ~ak i bez pravljenja
nepotrebnih kompromisa u smislu podila`enja
{irokim narodnim masama.
Koju od novih snaga vidite na sceni i za desetak
godina? Ima li {anse za nove Darkwoode?
ASJ: ^ak i ako npr. Repetitor potraje, mislim da
nema potencijala da bude na sceni ni za dve a
kamoli pet godina. Darkwoodi su fenomen koji se
ne bi dogodio da nije bilo spleta okolnosti i istori-
004 /septembar/2007./godine/
POSTOJI LI PUBLIKA?
Postoji li publika ili se sve svodi na drugare, ro|ake i nekoliko stotina zalu|enika?
ASJ: Mislim da smo za sada bli`i toj drugoj odrednici. Ljudi su generalno lenji, i mislim da je to
krucijalni problem. Nekada je u jednom {kolskom odeljenju od 35 |aka bilo makar 25 odsto
zalu|enika i frikova alternative. A sada ih ima mo`da 2 odsto i manje. Mora da se dogodi ne{to
veliko da bi se promenila svest ljudi. Ne{to {to ima veze sa politikom.
IM: Publika postoji, samo je treba mobilisati. To ne mo`e da bude delo jednog usamljenog medija,
ve} kompletne {ire dru{tvene akcije koja na zdrav na~in pribli`ava vrednosti koje predstavljaju mladi
bendovi.
jske uslovnosti. Tako ni Idoli ne bi bili komercijalni.
Primera radi, Vlada Divljan je 2000. godine
snimio najbolji album u karijeri, "Sve la`i sveta".
Za njega ljudi ne znaju.
IM: Malo je nezahvalno predvi|ati ove stvari u
situaciji u kojoj se trenutno nalazi scena. Mislim
da Repetitor ima najve}i autorski potencijal, a da
li }e ga iskoristiti na pravi na~in, ostaje da se vidi.
Kakav je zna~aj online objavljivanja i pojavljivanja
i Popboksovih akcija za popularisanje
novih bendova?
ASJ: Lokalna i mala. Popboks ima famu, ali ne i
relevantnost. Me|utim, ako bi se uzobiljila web
situacija, mozda bi ne{to moglo da bude...
IM: U situaciji kada veliki mediji ne pru`aju
podr{ku novim snagama, svi poku{avaju da se
nekako sna|u i do|u do svoje publike. Internet je,
u tom smislu, veoma zna~ajan, posebno zbog toga
{to bendovi veoma lako mogu da iza|u iz lokalnih
okvira i svoju muziku pribli`e celom svetu. Popboks
se ve} du`e vreme trudi da doma}im mladim bendovima
pru`i neophodnu medijsku (i ne samo
medijsku) podr{ku. Akcije koje smo do sada organizovali
bile su usmerene na predstavljanje bendova
u okviru na{e rubrike "Scena”, organizaciju koncerata
neafirmisanih bendova, u~e{}e u promociji
doma}e scene u drugim medijima, na ure|iva~ku i
medijsku podr{ku kompilaciji "Jutro }e promeniti
sve?", a tako|e i na svakodnevno bavljenje
doma}im temama na stranicama Popboksa.
Ivan BEVC
Rez: Kako bi u nekoliko re~enica opisala novu
srpsku rok scenu? Postoji li, ko je ~ini, ima li
sli~nosti me|u bendovima i koliko sara|ujete?
Olja Laki}evi} (Autopark): Iako ne volim odrednice
kao {to je 'nova srpska scena' po{to mi zvu~e
kao slogan iz reklame, ono {to ova odre|uje je
`ivo i postoji. S druge strane, mislim da je scena
uvek postojala, samo nije bilo dovoljno na~ina da
se muzika u~ini dovoljno dostupnom zainteresovanima.
Ponovo za`ivljava kultura odlazaka na
koncerte koja je u jednom trenutku bila na ivici
nestajanja. Po{to je to stvar trenutka, u prednosti
je entuzijazam, a vremenom }e, mo`da i ne}e,
opstati kvalitet. Uvek volim da posmatram stvari iz
vi{e uglova i sa razli~itih daljina. 'Novo' zna~i da
je tome ipak potreban sud vremena, podjednako
koliko i odu{evljenje. Mislim da Autopark ne
spada ba{ u ove najmla|e snage, budu}i da postoji
ve} 7 godina. Kada smo po~injali, scena je
bila dosta nepristupa~na. Sara|ujemo sa Ne`nim
Daliborom, bendom nove srpske scene, koji pri
tom uop{te nije nov! Divan bend.
Novotalasni period je ve} legenda, a u nju
polako ulazi i generacija koja se proslavila
po~etkom devedesetih (Darkwoodi, KKN,
Presing, KZU, Ateist Rep...). Da li misli{ da je
dana{nje vreme povoljnije ili nepovoljnije za
proboj u odnosu na ta dva perioda?
- To je slo`eno sociolo{ko pitanje, mislim da }e se
o tome pisati studije. Devedesetih je postojao
odre|eni bunt koji je okupljao ljude, posebna
atmosfera bolesti dru{tva koja je ~inila da ta okupljanja
i ideje izgledaju kao jedini preostali zdravi
segment Srbije. Mislim da su neki od pomenutih
bendova ve} u{li u legendu, iako jo{ uvek postoje.
Koliko je, na primer, Darkwood Dub zna~io onima
koji su odrastali u devedesetim, to niko ko je
odrastao 10 godina kasnije ne mo`e ni da zamisli.
Mislim da oni danas slu{aju i ~uju ne{to drugo
u istom bendu. Sada je malo druga~ije.
Neprijatelj vi{e nije tako vidljiv, pa samim tim i
nije glavna pokreta~ka sila. Mislim da je mladim
ljudima sada lak{e, mogu da naprave pesmu,
po{alju Popboksu i on je stavi na internet. Mi smo
o tome samo mogli da sanjamo. Jedna kaseta,
milion puta presnimljena, i{la je po svim krugovi-

OLJA LAKI]EVI] (AUTOPARK)
Nikada se ne bih odrekla benda
ma sli~nih interesovanja u gradu. Bilo je tu
nevi|enog {arma. Eh, malo me je uhvatila nostalgija.
Da mi je neko tada pomenuo My Space, sigurno
bih ga prezrivo pogledala, kao i kada su mi
pomenuli internet zvani spas.
Reklo bi se da su ~ak i tokom mra~nih godina
doma}i "rokeri" bili prisutniji na televiziji i
radiju. Kako to obja{njava{?
- Ponekad mislim da nemam obja{njenja.
Muzi~ari danas maltene nemaju za{to da snimaju
spotove. Neke televizije ne}e da pu{taju ako ne
izgledaju dovoljno dobro, a neke imaju svoje termine
za to, koji su skoro pa nikad. Novac? Ne
znam. Da imam odgovore na sva ta pitanja, bavila
bih se i re{enjima.
Vi ste prvi album izdali on-line i tako zainteresovali
izdava~a da vam objavi drugi. Da li
je to put i koliko su izdava~i uop{te od pomo}i
novim bendovima?
- Prava je istina da je jedan spot ("Na ivici") vi{e
zainteresovao izdava~a nego svi ti snimci. Mi smo
to stavili na net jer nismo hteli da jurimo bilo
kakvog izdava~a. Od onih ponu|enih, nismo mogli
{ta da tra`imo tamo. Danas bismo ipak imali
nekome da se obratimo. Izdava~i mogu mnogo da
pomognu. Trebalo bi da tamo sede ljudi koji
umeju da slu{aju muziku, za po~etak. Potrebni su
otvorenost, nekorumpiranost, zainteresovanost za
muziku i razli~itost koju ona nudi, i sati u studiju
koji ne pla}aju muzi~ari, i onda rad na promociji.
Koliko mislite da }ete izdr`ati s obzirom na to
da se od muzike ne mo`e `iveti i da je to ve}ini
"sporedna" aktivnost?
- Mi smo to znali od po~etka. Zato se bavimo
drugim poslovima da muzika nikad ne bi bila
dovo|ena u pitanje. Tako izdr`avamo ljubav
prema muzici. Sve dok bude bilo volje, dobrih
me|uljudskih odnosa, vremena, na{ bend }e postojati.
Ne postoje nikakvi komercijalni razlozi, ma
koliko nas oni frustriraju ve} godinama. Sa bendom
koji pravi muziku kakvu mi pravimo si uvek u
minusu na ra~unu, ne vrati ti se ni najmanji deo
ulo`enog. Ali emotivno, uvek si u plusu, uprkos
te{kim trenucima preispitivanja koji se povremeno
de{avaju. Nikada se ne bih odrekla benda i tog
ose}aja da ima{ nepoznate prijatelje, ~ak i kad to
nisi znao. Neko te razume, a ljudi se ina~e slabo
razumeju.
Mislis li da su kompilacije kao {to je "Jutro }e
promenti sve" dobar na~in za lansiranje novih
bendova i {ta bi po tebi jo{ trebalo uraditi da bi
scena bila `ivlja i aktivnija?
- Ta kompilacija je bila korisna inicijalna kapisla,
a i jasan indikator stanja na{e scene. Sve u vezi
sa njom je odli~no ura|eno. Popboks i pojedinci
poput Ivana Lon~arevi}a dosta su toga uradili za
novu scenu. Treba menjati TV i radio. Muzika koju
nudi javni servis je uvredljiva. I ne treba zaboraviti
da scenu ne ~ini samo nova scena, ve} i uveliko
postoje}a bez koje "nove" ne bi bilo. Ne bih volela
da neki bendovi budu marginalizovani samo zato
{to nisu deo nove scene u ovom trenutku. Veliki
prezir, recimo. Zala`em se da dobiju nagradu za
`ivotno delo. Oni su uveli 'novu ose}ajnost' u
Srbiji u momentu kada su svi pri~ali o politici, a
godinama su se uspe{no dr`ali po strani u Vrbasu,
{to je danas te{ko mogu}e.
/septembar/2007./godine/ 004 57

58
Elektri~na zastava slobode
ELEKTRI^NA ZASTAVA - TAJANSTVENI VOZ ZA NEONSKU DUGU (DAGDA, 2007) @IKICE SIMI]A PREDSTAVLJA ZBIRKU AUTORSKIH
TEKSTOVA O GOTOVO SVIM NAJVA@NIJIM IKONAMA ROK MUZIKE, OD NASTANKA DO DANAS
Vladimir ARSENI]
Ne mogu ta~no da se setim koje je to godine bilo. Vozili
smo se ku}i kroz ravnicu. Radio u kolima je kr~ao jer sam ja
uporno poku{avao da na|em neku stanicu sa koje nije
tre{tala nepodno{ljiva tugovanka Srbije koja se spremala za
osvajanje okoline i sveta. Odjednom, ruka mi je pre{la preko
ne~ega {to je imalo druga~iji prizvuk. Vratio sam potenciometar
unazad pa`ljivo, a potom me je zapljusnuo zvuk
gitare.
S obzirom na to da su u pitanju osamdesete godine pro{log
stole}a, dopusti}u da me umesto se}anja vodi `elja i re}i }u
da je gitara sa (lo{ih) zvu~nika u kolima mojih roditelja pripadala
Bobu Moldu iz grupe Hisker di, a da je numera bila
~uvenih Osam milja visoko D`ina Klarka. Nakon zavr{etka
pesme sa radija se za~uo glas, rezak i opor, a opet samouveren
i ozbiljan u svom odnosu prema temi o kojoj govori.
Bio je to glas @ikice Simi}a u emisiji Tajanstveni voz na
Studiju B, a ja sam bio potpuno van sebe od uzbu|enja jer
je neko govorio o stvarima koje su me zanimale, na na~in
koji je u meni, neiskusnom a u rokenrol zaljubljenom tinejd`eru,
izazivao strahopo{tovanje. Zatim su usledili Ritam,
Pop rok, Vreme i Xzabave, Borba, Na{a borba, Danas, Re~,
Neon i paralelno s tim "heroji, skitnice desperadosi, je'n dva
tri rokenrrrola" na B92. Poku{avao sam da pratim ono o
~emu je @ikica govorio i pisao, jurio sam od prijatelja do prijatelja,
nabavljao plo~e, presnimavao kasete, ~itao ~asopise.
Najsre}niji sam bio kad mi je negde sredinom devedesetih u
ruke stigao primerak magazina Q. Evo, pomislio sam,
odavde onaj ~arobnjak crpi informacije, ali to naravno nije
bila puna istina jer su izvan mog doma{aja ostali Mojo,
NME, Rolling Stone i ostali ameri~ki i britanski ~asopisi koje
je on neumorno i{~itavao i u svojim tekstovima samouvereno
citirao. Za mene je @ikica ostao onakav kakav i treba
da bude glas iz radija: nedosti`an, neuhvatljiv i eteri~an,
kao muzika Grema Parsonsa ili Nika Drejka.
Znam da sam hteo da govorim o knjizi u kojoj su sabrani tekstovi
@ikice Simi}a iz srpskih ~asopisa i novina od kojih su
neki, na`alost, mrtvi ve} prili~no dugo, a neki jo{ pre`ivljavaju
na tr`i{tu preplavljenom komercijalizovanim magazinima u
kojima je sve manje mesta za posve}enike rokenrol kultova.
Znam da sam spremaju}i ovaj tekst `eleo da izbegnem svaku
li~nu kontekstualizaciju, ali sam na kraju od toga odustao jer
ROK KRITI^AR I PSIHOLOG
@ikica Simi}, beogradski rok kriti~ar i psiholog po profesiji,
autor je i voditelj kultnih radijskih emisija "Tajanstveni
voz" (Studio-B) i "Dole na uglu" (B-92). Rok
novinarstvom se bavi od sredine osamdesetih, sara-
|uju}i u ~asopisima: Ritam, Vreme zabave, Xzabava,
Re~, Danas...
004 /septembar/2007./godine/
STANISLAV MILOJKOVI]
Malo je bendova u Srbiji koji su ili
bi smeli da stanu i kriknu kao {to
to Nil Jang ~ini na svom poslednjem
albumu @iveti s ratom: "Hajde
da opozovemo predsednika zbog
laganja"
ne radi se o meni, radi se upravo o duhu ove
knjige, o onome {to ona jeste na fonu svega {to
se de{ava u ovda{njoj popularnoj kulturi.
Preletite samo letimi~no pogledom kroz tekstove
sabrane u nekoliko poglavlja Elektri~ne zastave i
vide}ete da su u njima klju~ne re~i izvedenice i
sinonimi re~i mit, tragedija, pobuna, ludilo, bol.
Mislim da se bez sumnje mo`e re}i da je @ikica
Simi} ~ovek koji je u srpskim medijima izvr{io
onaj proces kanonizacije koji je opisao T. S.
Eliot u svom ~uvenom eseju o tradiciji i individualnom
talentu. Kao rok novinar, @ikica je uspeo
da u nas - koji rokenrol slu{amo i posle dvadeset
pete godine - usadi ose}anje trajanja i
me|uzavisnosti svega {to ~ini veliku
muzi~ku tradiciju "tog bastarda kantrija
i bluza". Uspeo je da uz pomo} svoje
mre`e metafori~kih i stvarnih veza
poka`e kako rokenrol nije samo muzika,
ve} pre svega stil `ivota koji sa sobom
nosi gomilu opasnosti koje se mogu
kodirati unutar pentagrama na ~ijim
vrhovima se nalaze pojmovi koje sam
malopre pomenuo. Neki od umetnika
~ija muzika se kroz @ikicine u{i, preko
njegovog pera izliva ka nama uspevaju
da se vinu iznad "pentagrama opasnosti"
i pre`ive, drugi ne. Me|utim, i jednima
i drugima je zajedni~ko da iza njih
ostaje zlatna pra{ina koju @ikica marljivo
skuplja i nudi je svojim ~itaocima kao
ljubavni prah i duhovnu drogu.
Bez obzira na to da li govori o Lu Ridu,
Marku Ajcelu, grupi Viskitaun, plo~i
Salomona Berka ili ma kom drugom
roknerol fenomenu, ne mo`e se izbe}i

utisak da je @ikica u nekoj pandemonijskoj ljubavnoj simbiozi
s predmetom o kojem pi{e. Neverovatno je kako, ~ak i
kad njegovi tekstovi pokazuju znake odre|enog manirizma,
on uspeva da se izmigolji kli{eu, da vas uveri da su taj
~ovek, ta grupa ili plo~a upravo oni kojima je u tom trenutku
on potpuno predan. Zato @ikica nije rok kriti~ar. On ne `eli
da pi{e o onome {to mu se ne svi|a, {to ga iritira, {to nije
vredno njegove pa`nje. On je zaljubljen i sre}no o`enjen
~ovek otkada je, kako sam ka`e, pre sto godina u{ao u predivni
svet rokenrola.
Me|utim, @ikica ne obitava u paralelnoj stvarnosti. On tamo
provodi mnogo vremena i {alje nam redovne izve{taje o
svojoj ludoj zabavi, ali ne zaboravlja gde `ivi. Novine i
mediji u kojima je radio i radi govore o svojevrsnom
anga`manu. Ipak, sadr`aj njegovih tekstova, izbor njegovog
kanona mnogo je re~itiji od ovda{njih podela na zavisne i
nezavisne medije, a on bi se mogao izraziti re~ju SLOBODA,
a ona se pi{e velikim slovima. Na ~elu njegovog kanona je
(mogu}i) komunista Vudi Gatri, u njemu obitavaju borci za
ljudska prava i slobode i velikani rokenrola poput Boba
Dilana, Nila Janga, D`ona Trudela. Tu su nezaboravni
anga`ovani pankeri Kle{, zatim veliki broj zastupnika malih,
Kao rok novinar, @ikica je uspeo da u nas - koji rokenrol slu{amo i
posle dvadeset pete godine - usadi ose}anje trajanja i me|uzavisnosti
svega {to ~ini veliku muzi~ku tradiciju "tog bastarda kantrija i
bluza". Uspeo je da uz pomo} svoje mre`e metafori~kih i stvarnih
veza poka`e kako rokenrol nije samo muzika, ve} pre svega stil
`ivota koji sa sobom nosi gomilu opasnosti
prognanih, zapostavljenih i zaboravljenih poput
Toma Vejtsa i/ili Grema Parsonsa. [ta @ikica
misli o svojim herojima i vrednostima koje oni
zastupaju, vidi se i iz zajedljive opaske kojom je
darivao Igija Popa koji se osamdesetih vatreno
anga`ovao u kampanji za Regana. Me|utim, on
nikoga ne osu|uje. @ivot na ivici, a rokenroleri
definitivno tamo `ive, isuvi{e je komplikovana
stvar da bi se olako osu|ivala.
Bez obzira na svoju velemajstorsku i iskusnu
dobrohotnost i naklonost koju emituje u svojim
tekstovima, @ikica ne propu{ta priliku da podu~i
i prenese svoje ogromno znanje. Prijatelj i ja
smo se, listaju}i zajedno Elektri~nu zastavu,
iskreno ~udili gde se taj ~ovek snabdeva svom
tom muzikom, kojim putevima dolazi do izvora
informacija jer u danima kada je svoje bavljenje
rok novinarstvom po~injao na{ vo|a puta, na{
Vergilije koji nas kroz Pakao i ^istili{te vodi do
rokenrol Raja, nije bilo interneta. Postojali su
samo (ve} pomenuti) ~asopisi i retke knjige do
kojih nije uvek najlak{e do}i, ali iz @ikicinih tekstova
jasno je da za takvu opijenost muzikom
ne mo`e postojati nikakva prepreka. I zato bi
njegove pouke trebalo shvatiti veoma ozbiljno.
^ak i kada njegovo obra}anje mladom ~itaocu,
potencijalnom buntovniku i rokenroleru mo`e
izgledati kao poza, ona to nije jer dolazi iz pera
nekog ko je s punim pravom zaslu`io da nosi
titulu arbitra elegancije.
Koliko, pak, odzvanjaju re~i zapisane u tekstovima
Elektri~ne zastave u ovda{njoj popularnoj
kulturi i na lokalnoj rokenrol sceni? Koliko se
du{a okupi na koncertima u podrumu beogradskog
Doma omladine kad je taj prostor najpuniji?
U njemu se naj~e{}e otelovljuju heroji koji i
pored nebrojenih muka i patnji organizatora
ipak stignu da po~aste ovda{nju publiku svojom
svirkom. Cifre nisu va`ne, ali nisu ni velike.
Pravih posve}enika u tajne rokenrol rituala nikada
nema previ{e ni u mnogoljudnijim dru{tvima.
Ipak, te{ko da je nekom sre|enom dru{tvu
potrebno crtati {ta je prava sloboda i na koji
na~in se do nje dolazi. Ona svakako ne
obitava na trgovima i u{}ima na kojima
se odr`avaju masovni sletovi i spektakli
za puk i politi~are. Sloboda po~inje na
onim tihim svetili{tima na kojima se za
prava bori gitarom i pesmom. Ukoliko je
pesma iskrena, ona }e i najdevijantnije
li~nosti pretvoriti u ljude, kako je to ~inio
D`oni Ke{ na svojim koncertima u
Folsomu i Sen Kventinu.
Na`alost, u dana{njoj srpskoj popularnoj
muzici skoro da nema rokenrola, veoma
je te{ko na}i temu o kojoj bi @ikica
pisao. Ne samo da se sve raspalo jo{
davnih devedesetih, ve} su stvari
izgledale mnooooogo lo{e i pre toga.
Ono {to ne valja je slutnja da se stanje
ne}e popraviti.
Malo je bendova u Srbiji koji su ili bi
smeli da stanu i kriknu kao {to to Nil
Jang ~ini na svom poslednjem albumu
@iveti s ratom: "Hajde da opozovemo
predsednika zbog laganja". A bilo bi
malo re}i da su nas lagali i da nas i
dalje la`u. Nas su mu~ili, ubijali, izgonili
iz domova, slali na frontove i u
egzil, krali na izborima i u sopstvenim
ku}ama. Ve}ina na{ih rokera je }utala ili
se eskapisti~ki sklonila negde u dubinu
svoje muzike, ne oslu{kuju}i glasove koji
su stizali iz stvarnosti i `ivota.
Zbog toga je knjiga @ikice Simi}a nezaobilazna
u svakoj ozbiljnoj ku}noj biblioteci.
Ona pored sjajnih tekstova mo`e
da poslu`i kao referentan okvir za
promi{ljeno bavljenje rokenrolom.
Me|utim, iznad svega, ona je lokomotiva
tajanstvenog voza koji se upu}uje ka
muzi~kim izvorima individualne slobode,
bez koje ni{ta drugo na svetu ne
mo`e da postoji. Na njenom boku sija
elektri~na zastava s potpisom velikog
majstora - @ikice Simi}a.
/septembar/2007./godine/ 004 59

GAMES
Miodrag MRK[I]
Igrice na kompjuterima imaju cilj i pravila. Bilo da
se radi o puca~inama, vo`njama ili strategijama,
igrice su vo|ene unapred zadatim scenarijima i
pravilima koje odre|uju kreatori igre. Naravno,
radnja cele igre de{ava se u ambijentu koji je
tako|e unapred napravljen i prilago|en scenariju.
Kada je pre ~etiri godine Second Life pu{ten u
rad, ni{ta od svega toga nije postojalo. Pred prvim
stanovnicima bila je prazna povr{ina velikog kontinenta.
Niko, uklju~uju}i one koji su ga upravo
stvorili, nije znao u kom pravcu }e se razvijati
virtuelni svet.
Stanovnici su predstavljeni avatarima koji se slobodno
kre}u svetom. Osim hodanja, mogu}e je i
leteti a za ve}a rastojanja mogu}e je teleportovati
se direktno na `eljenu lokaciju. Svaki korisnik prilikom
prvog pojavljivanja u svetu ima ljudski oblik
kojem se mogu menjati pol, visina, debljina, crte
lica, du`ina kose... Ali tu nije kraj. Ve} tokom prve
{etnje virtuelnim prostorom mogu se sresti i ljudima~ke,
zmajevi, roboti, delfini, mitska bi}a...
HILJADE I MILIONI
Second Life ima trenutno skoro devet miliona
registrovanih korisnika. U svakom trenutku u
svetu je "ulogovano" izme|u dvadeset i pedeset
hiljada korisnika. Tokom prose~nog dana
promet novca prevazi|e dva miliona
ameri~kih dolara. Trenutna povr{ina sveta je
26.000 hektara a sve to "odr`ava" oko dve hiljade
ra~unara.
60 004 /septembar/2007./godine/
OBRAZOVANJE, ZARADA I ZABAVA
verovatno sve {to ikome mo`e pasti na pamet.
Kao i sve ostalo, avatare kreiraju sami stanovnici.
Jedino ograni~enje je sama ma{ta.
Ceo svet, sve gra|evine, vozila, biljke i `ivotinje,
svu ode}u, obu}u i frizure, sve {to se mo`e videti
napravili su upravo stanovnici Second Life. Svet je
opremljen sistemom za 3D modelovanje kojim se
relativno lako i brzo ovladava. Za one sklonije
programiranju, objekte unutar sveta kontroli{u
skriptovi koje tako|e pi{u stanovnici. Tako|e je
mogu}e stvarati animacije po kojima se kre}u
avatari - od jednostavnih poza i gestikulacija,
preko plesova do tai-~i ve`bi.
Za one kojima modeliranje i pisanje skriptova nije
omiljena zabava ni u prvom ni u drugom `ivotu,
ovaj svet nudi obilje drugih aktivnosti. Klubovi
rade danono}no a zahvaljuju}i brojnosti i popularnosti
ovakvih mesta izbor muzike je gotovo
neograni~en. Tematski parkovi, od starog Rima do
postapokalipti~kih pustinja, ure|eni su do najsit-
Tvoj svet -
NA PRVI POGLED, VIRTUELNI SVET IGRE
I LJUDI PREDSTAVLJENI SU ONOLIKO UV
Da nije sve u zabavi, svedo~e i brojne kompanije i univerziteti koji lagano ali sigurno naseljavaju
virtuelni svet. Obrazovanje u virtuelnim okru`enjima dugo je bila tema rasprava a sada se
napokon vide i prvi rezultati.
Mnoge velike kompanije su videle potencijal novog sveta i otvaraju svoja predstavni{tva. Osim
onih usko vezanih za informacione tehnologije (IBM, Intel...) od kojih se i o~ekivalo da budu
pioniri u ovakvom poduhvatu, vrlo brzo su do{la i druga velika imena poput koka-kole i najkija.
Novinska agencija Rojters ima svoje predstavni{tvo i dopisnika. BBC je na svom ostrvu izgradio
i veliki koncertni prostor. Jedna od prvih velikih zvezda koja je nastupala bila je Suzan
Vega a o~ekuju se Duran Duran, U2 i mnogi drugi. Nedavno iznena|enje je napravila [vedska
koja je otvorila prvu virtuelnu ambasadu. Kako ka`u, virtuelna ambasada ne}e obavljati sve
funkcije konzulata ve} ima za cilj da promovi{e [vedsku.
nijih detalja i divno su mesto za ljubitelje roleplayinga.
Galerije i muzeji izla`u radove {to profesionalnih
umetnika, {to potpunih amatera. Na
svakom }o{ku neko je raspolo`en za pri~u i
}askanje. Ipak, verovatno najpopularniji "sport" je
{oping.
Ekonomija Second Life je slobodna i diktirana
tr`i{tem. Sve {to korisnici naprave pripada njima i
autorska prava se mogu zadr`ati. Isto tako sve {to
se napravi mo`e se ponuditi na tr`i{tu. Svet ima
svoju mikro-valutu Linden dolar (L$). Lindeni su
jedino sredstvo pla}anja unutar sveta, ali se slobodno
mogu kupovati i prodavati za ameri~ke
dolare. Kursna lista se menja u zavisnosti od
koli~ine novca koji se kre}e kroz igru. Novac se
mo`e i zaraditi bilo otvaranjem prodavnice za
neke od proizvoda unutar sveta, bilo sitnijim
poslovima ili igranjem uloga u role-play zonama.
Naravno, ovako mlada tehnologija ima i svoje
probleme. Na najpose}enijim mestima stabilnost i

tvoja ma{ta
SECOND LIFE (DRUGI @IVOT) IZGLEDA KAO I SVET VE]INE 3D KOMPJUTERSKIH IGARA. ULICE, ZGRADE, AUTOMOBILI
ERLJIVO KOLIKO TO SAVREMENA KOMPJUTERSKA GRAFIKA DOZVOLJAVA. ALI, TU SVAKA SLI^NOST PRESTAJE....
Pretplatite se na Rez magazin
Ukoliko `elite da se pretplatite na Rez magazin, molimo Vas
da popunite formular za pretplatu i po{aljite ga na adresu:
Rez magazin
Kondina 26/II
11000 Beograd
Ime i prezime pretplatnika*:
Adresa na koju se {alje faktura*:
Adresa na koju se {alje Rez*:
Po{tanski broj*:
Mesto stanovanja*:
Broj telefona:
Broj mobilnog telefona:
E-mail:
* Obavezni podaci
ME[ANA REALNOST
Posebnu poslasticu predstavljaju takozvani
"mixed reality" doga|aji. Takva de{avanja se
odvijaju paralelno u virtuelnom i realnom
svetu. Koncerti, konferencije, predavanja, sastanci
koji se odr`avaju van ra~unara mogu se
pratiti, i u njima se mo`e u~estvovati kroz virtuelni
svet
performanse sistema drasti~no opadaju tako da se
mo`e desiti da avatari jednostavno stoje u mestu
bez mogu}nosti da urade i{ta osim da se, opet,
`ale na "vremenske prilike", gre{ke u sistemu i
nemogu}nost da se teleportuju.
Drugi problemi nisu tehni~ke prirode. Seriju
protesta izazvalo je nedavno "proterivanje"
kockarnica jer je on-line kocka zabranjena u SAD
gde se nalaze serveri. Tako|e, velike rasprave se
vode oko "javnog reda i morala", odnosno oko
u~e{}a stanovnika u virtuelnom seksu.

62
Pet brzih razloga za Google Mail
Nenad KESI]
Svakodnevno nas kompanija Google iznenadi sa
nekim novim proizvodom. Ovih dana pravi hit je
Google Sky, jedinstveni servis za posmatranje i
izu~avanje zvezda, sun~evog sistema i sl. koji
funkcioni{e u okviru postoje}e aplikacije Google
Earth. Premda je re~ o veoma zanimljivoj i edukativnoj
mogu}nosti, njome }emo se baviti nekom
slede}om prilikom a sada se osvrnimo na jedan
od najuspelijih poduhvata ove kompanije - Google
Mail.
Prvi razlog/preporuka za kori{}enje guglovog veb
mejla je njegova jednostavnost u kori{}enju i konfigurisanju.
Ovde se direktno o~itava jedan od
osnovnih obrazaca gugl-politike: jednostavno,
uslu`no, lako, lak{e...
Veli~ina ovih stranica, koja je u principu
najva`niji faktor za brzinu pristupa i
operativnost, dodatno se smanjuje
ukoliko se deaktiviraju sve
suvi{ne opcije (u principu
dovoljno je ve} isklju~iti
~et i veb klips) te veb
mejl postaje neuporedivo
lak{i i okretniji.
Dodajmo tome jo{ i
diskretnu i elegantnu
upotrebu
“ajaks kozmetike”
koja je, iako bazirana
na starom
dobrom Javasciptu
svojevremeno donela
dobre vesti za veb
korisnike i kreatore. Ajax
je sa stilom promovisan
upravo kroz Gmail.
Da li u tom slu~aju strana u
veb ~ita~u deluje nedovoljno
zanimljivo sama po sebi?
Bi}e da suvi{ni mejkap ovde nije u igri,
te`i se ka sasvim korisnom i uslu`nom sredstvu
za brzu komunikaciju. Mo`da Gmail i nije za
one kojima je neophodno {arenilo ispred o~iju
kako bi neutralizovali stres prouzrokovan
zra~enjem kompjuterskih monitora. Jeste, sa
vid`etima, smajlijima i ostalim parazitima se lak{e
di{e, valjda se i ma{ina ~ini nekako toplijom, ljudskom,
ko }e ga znati.
S druge strane, deaktiviranjem automatskog
004 /septembar/2007./godine/
u~itavanja guglovog ~et sistema gubite
mogu}nost instant poruka direktno iz veb ~ita~a
(u ovom slu~aju neka to bude Firefox) koja mo`e
biti dragocena dok ste npr. na putu i nemate
pristup svojoj omiljenoj ~et ikonici (u ovom
slu~aju Google Talk naravno). Ovo je jo{ jedna od
ozbiljnijih komparativnih prednosti u odnosu na
druge servise a kao stvorena je za one koji ne
mogu da popiju jutarnju kaficu k’o ljudi ako malo
ne pro}askaju sa svojim onlajn dru{tvancem.
Uzgred, ako malo bolje pogledate {ta vam sekretarica
ovog trenutka radi dok “sre|uje arhivu
naloga” ...
Kada je prvi put promovisan, Gmail je ponudio
pun (i u potpunosti funkcionalan !) pop3 protokol,
{to nije bio ba{ slu~aj sa konkurencijom. ^esto bi
se ~ovek namu~io da namesti da sve radi kako
treba, nekad su bile potrebne i posebne ekstenzije.
Ovaj put ne ogovaramo monopoliste koji su
ovu uslugu ~ak i napla}ivali. Ako niste znali, ovo
je opcija koja vam omogu}ava da po{tu upu}enu
na va{ gugl mejl npr. primate i ~itate u svom
omiljenom programu za po{tu (npr. Outlook ili
Mail).
Nekom }e mo`da delovati neobi~no to {to se
koli~ina rapolo`ivog prostora za sve i sva{ta, tj.
kapacitet inboksa, nalazi tek kao poslednji glas na
ovoj listi. Koli~ina se danas naravno meri u gigabajtima
i trenutno raste diferencijalno po korisniku,
tu negde izme|u 2 i 3, i dalje. Zapravo, ta~no
je da je pre nekog vremena upravo Google
postavio standard veli~ine dana{njih inboksa.
Priterani uza debeli zid, mahnito su odreagovali i
najve}i konkurenti kao {to je npr. Yahoo, te nas
tako doveli u situaciju da se ova zgodacija ve}
podrazumeva. Pri tom, tendencija je da }e se ova
skladi{ta i dalje {iriti.
Ukusi kao i pojedina~ne potrebe su
razli~iti, prostora je malo te stoga
evo i brze liste mogu}ih zamerki
na ra~un ovog servisa:
- blokovi Sponsored Links
koje prose~ni korisnici ili
ne registruju ili im pak
deluju kao novi crvi}i
sumnje u ve~itoj temi o
privatnosti na mre`i
- nemogu}nost kompozicije
html mejlova
(recimo samo da
ih najvi{e koriste
spameri)
- nemogu}nost konferencijskih
~etova
- sistem pozivnica, iako
je ovo ve} neko vreme
nebitna ~injenica
- nemogu}nost pristupa
mobilnim telefonom (ipak
proverite koje godine ste kupili svoj
model)
- 20 MB limit ata~menta - istovremeno,
nemogu}nost slanja izvr{nih datoteka. Opet, ovo
je ve}ini potpuno nepotrebno a i da ne morate da
razmi{ljate o podlim virusima koji su, ina~e, posle
zra~enja slede}a velika po{ast u na{em svetu
kompjutera.
^injenica da su ovi upravo navedeni nedostaci (kao
uostalom i mnogi drugi) ve} eliminisani jer je
belosvetskim hardkor koderima i dokonim tinejd`hakerima
ostavljen prostor za eksenzije. Ovo je
poslednji i najva`niji u nizu glasova za Gmail.

Fotomonta`a: REZ
REZERVAT
Tomislav MARKOVI]
Osta}u |ubre do kraja
(Bora \or|evi}, sa albuma
Buvlja pijaca topovskog mesa)
Dok sedim u studiju delimi~no trezan
Mrze}i po malo i prve i druge
Pljuckam lagano na devedesetdvojku
Izdajnike gadne, verne NATO sluge
Nisam od onih {to su bili
Protiv boja za srpstvo i lovu
Ja sam sa Bajom Malim Knind`om
Hu{kao Srbe u klanicu novu
Znam, ve~eras }u ba{ mirno da zaspim
Savest me ne grize ~ak ni preko no}i
Ko me poslu{a sad truli u grobu
Tu mu ni vaskrs ne mo`e pomo}i
Nisam valjda blesav da se stidim
[to su mi klanje i plja~ka bili do jaja
Ne}u se posuti pepelom po glavi
Osta}u |ubre do kraja
Tompson - nepriznati zakonodavac sveta
Mr`nja prema poeziji ra|a se jo{ u osnovnoj {koli,
na ~asovima maternjeg jezika i pripadaju}e mu
knji`evnosti gde vas nastavnici uporno smaraju klasicima
nacionalne knji`evnosti. Deca te{ko mogu da
zamisle ne{to dosadnije od detaljne analize stihova
nacionalnog barda i tra`enja skrivene poruke u
pesni~koj boci. Zato je hrvatsko Ministarstvo
prosvete, rasvete i bon-tona odlu~ilo da u {kolski
program uvrsti pesme pop zvezda koje u`ivaju
ogromnu popularnost me|u mladima. Po~asno borbeno
mesto u ~itankama }e zauzeti izabrani stihovi
iz opusa Marka Perkovi}a Tompsona, kantautora
hrvatskog i svetskog. Tompsonova stihotvorenija
bi}e opremljena dodatnim pitanjima i zadacima da
bi u~enici lak{e do{li do jedinog ispravnog smisla
poezije, te da bi se izbegla eventualna leva skretanja
u tuma~enju.
Pitanja i zadaci
1. Tompson ~esto insistira na ~injenici da svaki pravi
Hrvat ima gene od kamena ("Geni, geni kameni,
takvi smo mi ro|eni, uzmi ili ostavi"). [ta mislite o
pseudonau~noj tvrdnji izvesnih geneti~ara da
dezoksiribonukleinska kiselina nije od kamena?
Objasnite uticaj judeo-masonsko-komunisti~ke
zavere na savremenu genetiku. Napi{ite esej na
temu "Uloga DNK u svetskoj revoluciji".
2. U istoj pesmi Tompson veli "Do{la bila 45,/rasula
nas preko svijeta,/a sad nova loza raste,/vratile se
doma laste." Za{to se laste 45 godina nisu vra}ale
ku}i? Gde su za to vreme bile? Da li su se doma
vratile iste laste ili njihovi potomci? Koliki je `ivotni
vek laste koju mu~i nostalgija? Da li laste svijaju
gnezdo u vinovoj lozi?
3. U pesmi "Ljutu travu na ljutu ranu" pesnik peva:
"Od mog srca, draga,/i ljubavi tvoje/ima ja~a
ljubav/- ljubav zemlje moje." Za{to varanje `ene sa
zemljom nije preljuba? Za{to je pesnik prisvojnu
zamenicu upotrebio u jednini? Zbog rime ili zbog
toga {to je preko 90% zemlje u vlasni{tvu mu{karaca?
Da li se ljubavna veza pesnika i zemlje mo`e
protuma~iti kao protivprirodni blud? [ta biskup
Bozani} misli o tome?
4. Druga strofe iste pesme glasi: "Sje}a{ li se,
draga,/pri~ale su ki{e/za ljubav se gine,/zbog
Hrvatske di{e." Na kom jeziku govore ki{e? Pogodite
u kojoj je {koli pesnik nau~io jezik ki{a i postao
poliglota. Da li monsunske ki{e znaju indijski jezik?
Da li je provala oblaka dokaz da nepogode imaju
smisao za humor? Da li ljudi di{u i izvan Hrvatske?
U kojim dr`avama? Ako di{u, da li to ~ine punim
plu}ima?
5. U pesmi "Tamo gdje su moji korijeni" Tompson
pi{e: "Kada ~ujem na{e pjesme, krv u meni vri,/to je
ljubav {to u du{i godinama zri." Izvedite mali
eksperiment u muzi~kom kabinetu: slu{ajte rodoljubive
pesme i proverite na kojoj temperaturi klju~a
krv. Ra~un za materijalnu {tetu i uni{teni inventar
dostavite nadle`nom ministarstvu. Da li je krv koja
provri bakteriolo{ki ispravna? Ako jeste, pozovite
grofa Vlada Cepe{a na ~aj.
6. Za{to stihovi "Domoljublje prozvali fa{izam,/tako
brane njihov komunizam./Prozirna demagogija!"
nemaju nikakve veze sa politikom, kako sam pesnik
izri~ito tvrdi? Poka`ite ta~no mesto gde se ta veza
ne vidi. Da li se u upotrebi nepoetskih re~i jasno
vidi pesnikova privr`enost avangardi? Da li je
slu~ajno to {to se rimuju re~i fa{izam i komunizam?
Je l' vam sad jasno za{to je jezik mudriji od ~oveka?
7. Za{to Tompson ~esto pravi gramati~ke i
pravopisne gre{ke? Ko je u pravu - Tompson ili
hrvatski pravopis? Da li je do{lo vreme za jezi~ku
reformu? Za{to je koli~ina domoljublja obrnuto
srazmerna poznavanju maternjeg jezika?
/septembar/2007./godine/ 004 63

64
REZANCI
Leksika I
Prevodioci zaposleni u dr`avnim institucijama
BiH, me|unarodnim organizacijama
i diplomatskim
predstavni{tvima u Sarajevu imali su
proteklih godina pune ruke posla. Od
kada je za visokog predstavnika imenovan
Miroslav Laj~ak koji odli~no govori
"ovda{nje jezike", prevodioci vi{e
nemaju toliko posla. Pogotovo od kada
je Laj~ak za svog zamenika u Banjaluci
imenovao italijanskog diplomatu
Orlanda Fuscoa, koji dobro govori
lokalne jezike, a za novog je {efa
komunikacija OHR-a postavio Franu
Maroevi~a, za kojeg se slobodno mo`e
kazati da je bolji poznavalac ovda{njih
jezika od mnogih BiH politi~ara.
Leksika II
Penzionisani general Vojske RS,
Zdravko Tolimir, optu`en za genocid u
Srebrenici, zatra`io je od sudskog ve}a
Ha{kog tribunala da se brani sam i da
mu se svi dokumenti i transkripti
dostave u pisanom obliku, na srpskom
jeziku i na }irili~nom pismu.
004 /septembar/2007./godine/
Izvori: B92.net, Jutarnji list, Danas, Slobodna Bosna, BETA, Dnevnik, Feral Tribune
^uvari morala
Hrvatskog fotografa Stephana Lupina, nedugo po{to je zapo~eo fotose{n
i razodenuo svoju modelsicu Anabelu, na Splitskoj rivi privela
policija. Naime, dva policajca su ocenila da Lupino svojim
pona{anjem naru{ava javni red i mir, te vrije|a moral gra|ana.
Uprkos tome {to su Lupinove umetni~ke fotografije poznate ba{ po
lepoticama bez ode}e, policajci nisu imali pojma o kome je re~. Na
kraju se sve dobro zavr{ilo, Lupino je uspeo da doka`e svoj identitet
pa je pro{ao bez prijave. Posle sat vremena Lupino i Anabel su
pu{teni iz policijske stanice.
Lupino tokom leta u gotovo svim gradovima na obali fotografi{e svoje
modele, a jedino je u Splitu imao problema. As ti Gospe!
Tijelovje`ba
Hrvatski navija~i su svojim telima formirali slovo
"U" na stadionu Ko{evo u Sarajevu pre po~etka
utakmice Bosna i Hercegovina - Hrvatska.
Hrvatskim navija~ima ovo nije prvi puta da su
posegnuli za ovakvim na~inom iskazivanja simbola
fa{isti~kih ideologija. Naime, Me|unarodna
nogometna organizacija (FIFA) pro{le godine je
sprovela istragu zbog incidenta hrvatskih navija~a
koji su u Livornu, na prijateljskoj utakmici
sa Italijom, svojim telima formirali kukasti krst.
Spremni su za slet.
O|e mobilni
Na kraju jula broj korisnika mobilne telefonije u
Crnoj Gori je bio rekordan jer je za 42 odsto
nadma{io ukupan broj stanovnika. Prema
izve{taju Agencije za telekomunikacije, mobilne
priklju~ke imalo je 881.519 korisnika. Prethodni
rekord u broju korisnika postignut je pro{log
septembra, kada je u Crnoj Gori za 27,6 odsto
bilo vi{e korisnika mobilne telefonije nego
stanovnika.
Sude}i po ovim rezultatima, slede}e godine
o~ekujemo dva mobilna po jednom Crnogorcu.
U`i~ka Republika
Nakon inicijative predstavnika op{tine Cetinje da ~uveni u`i~ki
spomenik Titu, visok pet metara, kupe i prenesu u taj
crnogorski grad, u U`icu svi redom poru~uju: "Tito nije na prodaju".
Spomenik koji je nekada stajao u centru U`ica sada je
eksponat gradskog Narodnog muzeja. U U`icu pri~aju da
Crnogorci s Cetinja nisu prvi koji su bacili oko na njihovog Tita.
- Dolazili su pre nekoliko godina neki iz Tuzle, iz njihovog
muzeja, tra`ili Tita, mi nismo dali", ka`e Mi}a Misailovi},
predsednik u`i~kog SUBNOR-a, i dodaje da se pre nekoliko
godina za spomenik raspitivao i jedan Nemac. Dolazili su i
ljudi iz Po`ege i ^a~ka, a pre ~etiri godine u U`ice je do{ao
i Josip Jo{ka Broz, Titov unuk, s dvojicom biznismena iz
Novog Sada. Tada se po gradu pri~alo da su za spomenik
nudili ~ak 100.000 evra.
Sada, kada su videli koliko se ljudi interesuje za spomenik,
U`i~ani razmi{ljaju da Tita vrate na postament u centru grada.
Muda labudova
Tridesetak kuvarskih ekipa takmi~ilo se po~etkom avgusta
na Svetskom {ampionatu u spremanju specijaliteta od
belih bubrega, popularnoj Mud(r)ijadi, koja je odr`ana u
selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca. Ko ne zna, beli
bubrezi su ustvari testisi. Osim {to su ekipe imale zanimljiva
imena ("U{trojeni galeb" iz Gornjeg Milanovca ili pak
"Palana~ka muda" iz Smederevske Palanke) na {tandovima
su prime}ene i zanimljive parole ("Imamo ih i za Hag",
"Du{a mi je crna, ali su mi bubrezi beli", "'Ajde da gi merimo"
i "Do|i, vidi, pipni, pa si idi"). Osim uobi~ajenih svinjskih,
na jelovniku su se na{li i beli bubrezi od vepra i
konja, ali i egzoti~ni od noja, kengura i irvasa!
Imamo jaja, fali nam kobaja.
Pravoslavna bra}a
Jedanaest srpskih turista koji su na Krfu u~estvovali u tu~i sa gr~kim
mornarima osu|eno je na vremenske kazne zatvora od 32 do 42 meseca.
Gr~ki sud na Krfu je najve}i broj srpskih turista osudio na 40 meseci zatvora
i to bezuslovno, ali uz pla}anje kaucije od 200 evra po osobi svi srpski
dr`avljani su na slobodi, te im je dozovoljeno da napuste Gr~ku. Kaucija od
200 evra predstavlja garanciju da }e se svi optu`eni pojaviti pred Apelacionim sudom u `albenom postupku. Do
sukoba je do{lo u mestu Paleokastrica, posle povratka srpskih turista sa izleta, kada su po~eli da se prskaju
vodom, a posle upozorenja gr~kih mornara da ne rasipaju vodu, srpski turisti su ih napali. Tom prilikom
povre|eno je vi{e osoba, a dva gr~ka mornara zadobila su te`e povrede. I sad? Na Vido da se vidaju rane.

Fotomonta`a: REZ
Brojke i slova
Tokom pet dana trajanja Sabora truba~a, Gu~u je posetilo 600.000 gostiju, od toga 30.000 stranaca.
Prihodi ovogodi{nje manifestacije od sponzorstava i komunalnih taksi su oko 25.000.000 dinara.
Popijeno je 3.000 hektolitara MB i "Gu~a" piva". "Gu~a" pivo" u malim fla{ama ko{talo je 25 dinara pa
su ga stranci kupovali i kao suvenir. Prava poslastica za gurmane ove godine bili su megalomanski
volovi na ra`nju ~ija je te`ina iznosila preko petsto kilograma, a za vreme Sabora pojedeno ih je deset.
Samo u hotelu "Zlatna truba" za ~etiri dana prodato je 36 lonaca kupusa ili 5.400 porcija, zatim 58
jagnjadi, 46 prasadi i 130 kilograma hajdu~kog }evapa. Popijeno je 3.000 litara piva. Tokom sabora
policija je podnela 241. prijavu protiv voza~a koji su bili pod dejstvom alkohola. Od toga 24. ljudi je
zadr`ano u stanici do samog otre`njenja.
Najbolja pose}enost ove godine u Gu~i zabele`ena je u petak ve~e, 10. avgusta, kada je u varo{ici
trube odr`an koncert Gorana Bregovi}a. Pretpostavlja se da je koncert videlo i ~ulo oko 60.000 ljudi.
Nezvani~no, za nastup u Gu~i Goran Bregovi} dobio je 60.000 evra. Evro po glavi.
Putovnica
Ministar inostranih poslova Bosne i
Hercegovine, Sven Alkalaj, tra`io je od {efice
hrvatske diplomatije Kolinde Grabar-Kitarovi}
pomo} kako bi dobio dr`avljanstvo Hrvatske.
Navodno, u tome je i uspeo.
Tako je Alkalaj dobio
putovnicu i hrvatsko dr`avljanstvo
preko veze. Glavni
motiv Alkalaju za "moljakanje"
za hrvatsko dr`avljanstvo
bila je ~injenica da poseduje
ku}u u Slanom kod Dubrovnika. Kao stranac,
Alkalaj bi za tu nekretninu morao da pla}a
porez koji je u odnosu na dr`avljane Hrvatske
ve}i za oko 200 evra. Sre}om, Alkalaj nema
ku}u u nekoj drugoj dr`avi ina~e bi imao jo{
neki paso{.
Tarzan
- Puno sam razmi{ljao da li da ga vajam sa {impanzom
^itom na lijani, ali znaju}i da je D`oni pre
filmske karijere bio petostruki olimpijski prvak u plivanju
i prvi koji je za manje od jedne minute preplivao
sto metara, odlu~io sam se za varijantu u kojoj
}e njegova atletska figura biti visoka oko dva metra, s
karakteristi~nim pogledom u daljinu i filmskim no`em
za pojasom - ka`e @ivorad Cigli}, umetnik koji pravi
spomenik D`oniju Vajsmileru, najpoznatijem tuma~u
Tarzanovog lika. Spomenik }e biti postavljen u njegovom
rodnom mestu, u
banatskom selu Me|i, nedaleko
od ku}e Vajsmilerovih i groblja
gde po~ivaju Johanovi preci, kako
je pravo D`onijevo ime.
Posle Rokija u @iti{tu, Tarzana u
Me|i, kojeg glumca }emo u
Banatu videti slede}eg?
Imam ideju
Generalni direktor
Radiotelevizije Srbije
(RTS), Aleksandar Tijani},
izjavio je da smatra da bi
mlada srpska teniserka
Ana Ivanovi} trebalo da
bude voditeljka "Pesme
Evrovizije" slede}e godine
u Beogradu.
- Moja ideja, mada nju
nisam pitao, jeste da
voditeljka Eurosonga
bude fantasti~na Ana
Ivanovi}. To bi na najbolji
na~in odra`avalo i Anin
{arm i {arm Srbije. I njen
rezultat - rekao je Tijani}.
Navodno i Ana Ivanovi} je
odu{evljena idejom da
postane voditeljica. Gem,
set, me~.
Bikini zona
Co to ma{, co to ma{...
Co to ma{ me| nogami,
Co to ma{ monstrume?
Co to ma{ me| nogami,
to nje dlakenko to {uma!
Bilo je dobro je-i-je-e-e,
dok nisi skinula ga}enke-e-e!!!
Ma ja se bojim je-i-je-e-e,
bojim se sta{ne {umenke-e-e!!!
Ovo je tekst pesme "Co to ma{" Bobe
Kne`evi}a, fitnes instruktora i peva~a
po~etnika iz Sinja. Pesma, ina~e veliki hit
leta na splitskoj Radio Dalmaciji, postala je
predmet rasprave muzi~kih kriti~ra. Jedan
od njih, Zlatko Gall, ka`e da je "pesma
idiotska i glazbeno nezanimljiva. ^injenica
da je postala hit jo{ je jedan dokaz kako se
srozala zabavna glazba u Hrvata". Bobo
Kne`evi} se mnogo ne uzbu|uje. Ka`e da je
pesmu napisao kako bi `ene upozorio na
potrebu ~uvanja higijene spolnih organa. Uz
to Bobo je izjavio da ubudu}e ne namerava
da sa bavi muzikom. Me|utim, zbog velikog
interesovanja publike, Bobo je ve} pripremio
i album pod imenom "Bobotomija".
Helio svadba
Dok su u dvori{tu Nenada Ratkovi}a u selu
Romanovci obavljali poslednje pripreme za
svatove, helikopteri vojske BiH i vojske SAD,
tokom ve`be na
obli`njem aerodromu
u Mahovljanima,
zbog niskog leta,
oborili su veliki {ator,
a ~eli~nu konstrukciju
razbacali po celom
dvori{tu. Stotinak
me{tana, koliko ih se
zadesilo kod Ratkovi}a, u panici je zaklon
prona{lo u podrumu.
Neki od svatova misle da je pilotima zasmetala
srpska trobojinica koja je bila
oka~ena na banderu kraj {atora, pa su
poku{ali da je oduvaju.
/septembar/2007./godine/ 004 65

2
002 /jul/2007./godine/
www.yihr.org/mojainicijativa