PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF

PROCENA RANJIVOSTI NA
KLIMATSKE PROMENE
SRBIJA
što je javno zdravlje i zaštita prirode i dalje očigledan
nedostatak praćenja istraživanja. Neophodno je
definisati specifične indikatore kako bi se ostvarilo
racionalno i efikasno praćenje.
Razvoj obrazovnih kapaciteta
Adaptacije kao kompleksan fenomen zahtevaju
posebnu ekspertizu. Obrazovne ustanove trebalo bi da
razmotre uključivanje ovih oblasti u njihove programe.
Podizanje javne svesti
Stanovništvo Srbije i dalje ima slabo razvijenu svest o
klimatskim promenama i njihovim efektima. Prilikom
planiranja aktivnosti na podizanju svesti trebalo bi
imati na umu da neki najugroženiji delovi populacije
(npr. stanovništvo udaljenih, ruralnih krajeva) imaju i
ograničen pristup informacijama pa je potrebno razviti
posebne programe informisanja i obrazovanja za
njih. Da bi se postigao uspeh kampanja, pre svega je
neophodno definisati ciljne grupe i odrediti posebne
programe za njih.
Unapređenje resursa i kapaciteta za smanjenje
rizika od prirodnih katastrofa
Formiranjem Sektora za vanredne situacije učinjen je
značajan napredak u ovoj oblasti. Ipak, kapaciteti ovog
sektora i dalje su nedovoljni pa je potreban njegov
dalji razvoj i formiranje regionalnih centara u posebno
ugroženim područjima.
5.2. PREPORUKE ZA ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA
Svakako da prioritetne aktivnosti organizacija civilnog
društva trebalo bi da budu kampanje za podizanje
javne svesti i obrazovanje. Dve glavne ciljne grupe su
donosioci odluka, odnosno sektor vlade i šira javnost.
Organizacije civilnog društva trebalo bi da preuzmu
glavnu ulogu u postavljanju teme klimatskih promena
među prioritete u strategijama i politikama budućeg
razvoja. Problem je što su i trenutni kapaciteti
organizacija civilnog društva na ovom polju i dalje
skromni te bi one prvo morale da se usmere na
njihov organizacioni razvoj. To se može postići na
sledeće načine:
60
Prioritet primene nestrukturnih mera
Kako još uvek postoji dosta nepouzdanosti u procenama
obima i efekata klimatskih promena neophodan je
oprez u planiranju adaptacija. Iz tog razloga prioritet
treba dati „mekim“, odnosno nestrukturnim merama.
To znači da je u početku potrebno razvijati istraživanja i
monitoring, raditi na edukaciji i informisanju, optimizaciji
korišćenja prirodnih resursa, povećanju efikasnosti,
podizanju organizacionih kapaciteta, prilagođavanju
proizvodnih procesa i sl.
Obimne strukturne promene koje iziskuju velike
finansijske izdatke i vreme mogu biti planirane samo
ako ne postoji sumnja u njihove efekte i kada ne
postoje druga, efikasnija i jednostavnija rešenja, ili
kada postoje i drugi razlozi njihove primene osim onih
koji se odnose na adaptacije.
Uključivanje civilnog sektora u procese donošenja
odluka i razvoj strateških dokumenata
Uzimajući u obzir kompleksnost procesa adaptacija,
neophodno je omogućiti aktivno prisustvo organizacija
civilnog sektora u procesima donošenja odluka.
Svakako da ekspertiza i znanje stečeno kroz praktični
rad na terenu, koje ove organizacije poseduju, može
biti od velike pomoći i da može pružiti odgovarajuća
rešenja u procesima odlučivanja. U okviru organizacija
civilnog društva mora se posvetiti posebna pažnja
onima koje su svojim radom fokusirane na ranjive
sektore i ranjive grupe u smislu adaptacija na
klimatske promene.
y formiranje mreža organizacija (nacionalnih i
međunarodnih);
y razvoj međunarodne saradnje (učestvovanje u
međunarodnim projektima);
y razvoj partnerstva sa stručnim institucijama i
ekspertima;
y razvoj partnerstva sa lokalnim zajednicama i
specifičnim ciljnim grupama;
y učešće u razvoju strateških i zakonskih dokumenta
vezanih za adaptacije na klimatske promene (npr.
izrada nacionalnih komunikacija za UNFCCC).