PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF

Razvoj sistema za vrednovanje elemenata
biodiverziteta i ekosistemskih usluga
Prirodni ekosistemi, vrste i staništa predstavljaju važne
resurse koji čine važnu komponentu u privredi i pružaju
značajnu podršku celokupnom društvu. Ekosistemi,
osim što predstavljaju izvor snabdevanja mnogim
prirodnim produktima koje ljudi direktno koriste (npr.
riba, divljač, lekovito bilje, pečurke), obezbeđuju i brojne
druge usluge koje su neophodne za funkcionisanje
ljudskih zajednica. Očuvan biodiverzitet preko usluga
ekosistema značajno doprinosi ublažavanju klimatskih
promena i prilagođavanju na njih.
Tako, na primer, prirodna staništa vrše prirodno
prečišćavanje voda i obezbeđuju rezervoare pitke
vode, utiču na lokalne karakteristike klime i ublažavaju
ekstremne događaje, plavna staništa imaju sposobnost
da prihvate veće količine vode i na taj način zaštite
određena područja od visokih voda. Mnoga očuvana
prirodna područja ljudi koriste za rekreaciju, ekosistemi
sa bogatom faunom insekata obezbeđuju polinaciju
(oprašivanje) poljoprivrednih kultura, itd. Vrednost tih
usluga je uglavnom zanemarena, što je najverovatnije
posledica odsustva mehanizama za procenu njihove
realne ekonomske vrednosti. Kako klimatske promene
mogu značajno narušiti ekosisteme, pa time i usluge
koje ljudska zajednica koristi, očekivano je da će one
postati ograničavajući resurs u pojedinim sektorima i
delatnostima. Zbog toga je neophodno na vreme početi
sa procenom njihove vrednosti, odnosno njihovog
značaja za funkcionisanje i razvoj društva. Naravno, na
osnovu tih vrednosti određivaće se prioriteti u primeni
adaptacionih mera.
Povećanje zaštićenih površina
Potreba za povećanjem zaštićenih površina proizlazi
iz mnogih domaćih dokumenata, ali i iz međunarodnih
ugovora kojim se naša zemlja obavezala. U svetlu
klimatskih promena, zaštićena područja vide se kao
jedan od osnovnih alata za ublažavanje posledica.
Prirodni, očuvani ekosistemi imaju veću elastičnost,
odnosno sposobnost da se prilagode promenama.
Upravo u tome je značaj zaštićenih područja da uz
posebne režime zaštite očuvaju adaptivni potencijal
ekosistema na što većem području. Zaštićena
područja mogu doprineti odgovorima na klimatske
promene putem:
1. Ublažavanja
y Skladištenje: Sprečiti gubitak ugljenika koji je već
prisutan u vegetaciji i zemljištu,
SRBIJA
y Hvatanje, apsorbovanje: Zapleniti preostali ugljendioksid
iz atmosfere u prirodne ekosisteme.
2. Adaptacija
y Zaštitita: Održavati integritet ekosistema, ublažiti
lokalnu klimu, smanjiti rizike i uticaje od ekstremnih
pojava kao što su oluje, poplave i suše,
y Obezbediti: Održavati osnovne usluge ekosistema
koje pomažu ljudima da se nose sa promenama
vezanim za zalihe voda, ribarstvo, bolesti i
poljoprivrednu proizvodnju, koje su izazvane
klimatskim promenama.
Zaštićena područja suštinski su deo globalnog
odgovora na klimatske promene. Ona utiču na uzroke
klimatskih promena tako što smanjuju emisije gasova
sa efektom staklene bašte. Takođe, pomažu društvu
da se suoči sa uticajima klimatskih promena tako što
održavaju osnovne usluge ekosistema od kojih ljudi
zavise. Bez zaštićenih područja, izazovi bi bili još veći,
a njihovo jačanje će dati jednu od najmoćnijih prirodnih
rešenja klimatske krize.
Za dalji razvoj sistema zaštićenih područja neophodno
je uraditi detaljnu analizu postojećeg sistema i odrediti
njegove nedostatke u smislu obuhvata ekosistema,
vrsta i staništa koji su prisutni na teritoriji Srbije.
Razvoj ekoloških mreža
Ukoliko su izdvojena i odsečena, zaštićena područja
su i mnogo osetljivija na promene i izloženija raznim
pritiscima. Ekološke mreže imaju prednost jer
predstavljaju efikasne, uspešne i isplative modele za
upravljanje ekosistemima, sa pratećim zakonima i
politikama, institucijama odgovornim za upravljanje,
znanjem, kadrovima i kapacitetima. Postoje mogućnosti
da se poveća njihova povezanost na nivou čitavih
predela i njihovo međusobno efikasno upravljanje, kao
i da se poveća otpornost ekosistema na klimatske
promene i zaštite vitalne usluge ekosistema.
U cilju efektivne zaštite prirode neophodno je
obezbediti funkcionalnu povezanost ekosistema
na širim područjima. Ekološke mreže su jedan
od koncepata zaštite prirode koji upravo ima za
cilj obezbeđivanje te povezanosti i umreženosti
ekosistema. U Srbiji je započet proces razvoja
ekoloških mreža u skladu sa Natura 2000 mrežom
Evropske unije. Pored ekoloških mreža u užem smislu,
tj. onih koje su fokusirane na posebne vrste i staništa,
neophodno je obezbeđivati i opštu povezanost svih
51