PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF
PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF
PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
dostizanje ovog cilja predstavljaće priličan izazov. Pored<br />
same površine, veliki problem u sistemu zaštite prirode<br />
predstavlja neodgovarajuće i neefikasno upravljanje<br />
zaštićenim područjima 30 . Još jedna nepovoljna<br />
karakteristika zaštićenih područja je veoma nizak<br />
procenat površina koje su primarno određene za zaštitu<br />
prirode i koje imaju stroge režime zaštite. Zakonom o<br />
zaštiti prirode predviđena su tri režima zaštite, od kojih<br />
samo I režim daje prioritet zaštiti prirode i ograničava<br />
ostale aktivnosti, dok su II i III režim veoma liberalni. U<br />
zaštićenim područjima u Srbiji prvi režim zaštite zauzima<br />
veoma malu površinu, ispod 1% ukupne teritorije pod<br />
zaštitom, dok zone sa najliberalnijim III režimom zaštite<br />
zauzimaju ubedljivo najveći deo zaštićenih područja.<br />
Sa novim Zakonom o zaštiti prirode uveden je i koncept<br />
ekološke mreže po uzoru na Natura 2000 ekološku<br />
mrežu Evropske unije. Iako već postoji određeni pravni<br />
okvir 31 , ekološka mreža nije u potpunosti funkcionalna<br />
i potrebno je sačekati još određeno vreme kako bi<br />
se u potpunosti uspostavio ovaj novi koncept zaštite<br />
biodiverziteta u Srbiji.<br />
3.5.4. Uticaj klimatskih promena na<br />
ekosisteme i biodiverzitet<br />
Očigledno da klimatski uslovi imaju značajan i opsežan<br />
uticaj na prirodne sisteme. živi svet se već milionima<br />
godina razvija u promenljivim klimatskim uslovima i<br />
svakako da većina prirodnih sistema ima sposobnost<br />
da se prilagodi takvim uslovima. Na kraju, klimatska<br />
varijabilnost je jedan od faktora koji je doprineo razvoju<br />
biološke raznovrsnosti kroz evolucionu istoriju. Razlog<br />
zašto savremene klimatske promene smatramo<br />
nepovoljnim po ekosisteme i vrste je to što se one<br />
danas odvijaju brže i izraženije nego što se živi sistemi<br />
mogu prilagoditi na njih.<br />
U IV izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim<br />
promenama (IPCC, 2007) izdvojeno je pet osnovnih<br />
pretpostavki o uticaju klimatskih promena na<br />
ekosisteme:<br />
1. Ekosistemi mogu tolerisati određeni nivo klimatskih<br />
promena. Ta elastičnost ili prirodna prilagodljivost<br />
u suštini predstavlja obim poremećaja koju<br />
određeni ekosistem može podneti pre nego<br />
što pređe u neko drugo, nestabilno stanje.<br />
30 Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period 2011-2018. Službeni<br />
glasnik Republike Srbije, br. 13/2011<br />
31 Uredba o ekološkoj mreži, Službeni glasnik Republike Srbije br. 102/2010.<br />
SRBIJA<br />
2. Ekosistemi su izloženi raznim drugim antropogenim<br />
pritiscima, a klimatske promene mogu pojačati te<br />
negativne efekte. U pojedinim regionima se može<br />
očekivati i smanjenje određenih antropogenih<br />
pritisaka usled klimatskih promena,<br />
3. Ubrzane klimatske promene i ostali antropogeni<br />
pritisci mogu, preko pozitivnih sprega, izazvati nove,<br />
nepoznate poremećaje u biosferi.<br />
4. Razumevanje odložene reakcije u ekosistemima je<br />
još nedovoljno. U cilju smanjenja nepouzdanosti<br />
i razvoja boljih adaptivnih reakcija neophodno je<br />
razvijati naša naučna saznanja o prelaznim stanjima<br />
ekosistema i njihovom funkcionisanju u promenljivim<br />
klimatskim uslovima.<br />
5. Klimatske promene mogu izazvati nestanak<br />
vrsta koje su ključne za funkcionisanje određenih<br />
ekosistema, što će ujedno i smanjiti adaptivne<br />
mogućnosti društva koje zavisi od tih ekosistema.<br />
Promene u prirodnim sistemima koje su nastale kao<br />
posledica klimatskih promena već su potvrđene<br />
brojnim istraživanjima (IPCC, 2007). To uključuje<br />
longitudinalna pomeranja areala pojedinih vrsta<br />
kao i promene njihovog visinskog rasprostranjenja,<br />
promene u fenološkim fazama, promene u migracijama<br />
i produženje vegetacionih sezona. Tako, na primer,<br />
najnovija istraživanja uticaja klimatskih promena na<br />
biljke pokazuju da je došlo do značajnih pomeranja<br />
rasprostranjenosti biljaka na visokoplaninskim vrhovima<br />
u Evropi (Pauli et al., 2012). Na većini kontinentalnih<br />
evropskih vrhova došlo je do povećanja broja vrsta<br />
biljaka usled otopljavanja, dok je na mediteranskim<br />
vrhovima došlo do smanjenja broja vrsta.<br />
Uticaj klimatskih promena na ekosisteme na području<br />
Srbije nije do sada razmatran na sistematski i<br />
sveobuhvatan način. U projektu koji se bavio uticajem<br />
klimatskih promena na biodiverzitet u jugoistočnoj Evropi<br />
date su opšte procene mogućih posledica (Laušević et<br />
al., 2008). Prema ovom izveštaju jugoistočnu Evropu<br />
očekuje povećanje nivoa mora, povećanje erozije<br />
obala, izmene staništa i rasprostranjenost vrsta,<br />
povećanje problema izazvanih stranim, invazivnim<br />
vrstama. Takođe, ocenjeno je da je ovaj region<br />
osetljiv na klimatske promene, a to se naročito odnosi<br />
na mediteranske delove gde je već sada izražen<br />
nedostatak vode, planinske oblasti, obalne zone koje<br />
su ugrožene rastom nivoa mora i nizijske oblasti kojima<br />
prete češće poplave.<br />
49
Change language