PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF

PROCENA RANJIVOSTI NA
KLIMATSKE PROMENE
SRBIJA
y istraživanjima i karakterizaciji uslova i odabiru
adekvatnih sorti/hibrida;
y primenjenim istraživanjima i razvoju novih
genotipova koji su prilagođeni promenjenim
uslovima sredine;
y istraživanjima bolesti i štetnih vrsta u izmenjenim
klimatskim uslovima;
y unapređenju i planiranju preventivnih aktivnosti;
y razvoju i prilagođavanju tehnologije proizvodnje
novim uslovima sredine;
y istraživanjima u oblasti povećanja efikasnosti
poljoprivredne proizvodnje sa ciljem smanjenja
potrošnje energije;
y istraživanjima u cilju širenja i povećanja efikasnosti
irigacione mreže;
y razmatranju mogućnosti gajenja vrsta koje do
sada nisu bile gajene na prostoru Srbije.
Formiranje nacionalnog tela za koordinaciju i
planiranje adaptacionih mera u oblasti poljoprivrede
S obzirom na značaj poljoprivrede za ukupnu ekonomiju
Srbije i na njenu veliku ranjivost u pogledu klimatskih
promena, bilo bi neophodno formirati i posebno
nacionalno telo koje bi koordiniralo adaptacije u oblasti
poljoprivrede na širem nivou. Ovaj savet bi svakako
trebalo da uključi i naučni sektor.
Podrška razvoju ekološki prihvatljive
poljoprivredne proizvodnje
Poljoprivredna proizvodnja umnogome zavisi od
prirodnih ekosistema i procesa u njima. Merama
zaštite i očuvanja prirodnih vrednosti mogu se ublažiti
i nepovoljni klimatski uticaji na lokalnim nivoima. Tu
se pre svega misli na podizanje i očuvanje visoke
vegetacije uz poljoprivredne površine, podizanje
vetrozaštitnih pojaseva, očuvanje vlažnih staništa i dr.
Razvoj sistema za navodnjavanje
Navodnjavanje će svakako predstavljati jedan od
ključnih mehanizama za adaptaciju s obzirom na to što
se očekuje da će u mnogim krajevima doći do smanjenja
količina padavina i do smanjenja temperature. Takođe,
za optimizaciju prednosti koje nastaju produženjem
vegetacione sezone i ublažavanjem prolećnih i jesenjih
temperatura neophodno je koristiti navodnjavanje. Iz tog
razloga je potrebno, na nacionalnom nivou, razraditi plan
povećanja navodnjavanih površina. Trebalo bi imati na
umu da ukoliko se želi postići stvaran efekat povećanja
adaptivnosti, navodnjavanje mora biti planirano na
održiv način i ne sme prouzrokovati probleme u drugim
40
sektorima. Povećanje navodnjavanih površina po svaku
cenu i bez sagledavanja uticaja na ostale elemente
životne sredine, a naročito na vodne resurse, može vrlo
lako izazvati dodatne probleme u prilagođavanju na
klimatske promene.
Povećanje energetske efikasnosti u poljoprivrednoj
proizvodnji
Sigurno je da će izdaci za energetske potrebe
u poljoprivrednoj proizvodnji (transport, obrada
zemljišta, grejanje plastenika, navodnjavanje,
skladištenje i prerada proizvoda) značajno porasti
usled globalnih promena. Iz tog razloga veoma je
važno pronaći strateška rešenja za racionalizaciju
potrošnje i povećanje efikasnosti korišćenja energije
u poljoprivredi kako bi se povećala konkurentnost i
adaptivni kapacitet proizvođača.
Unapređenje znanja poljoprivrednika – razmena
znanja
Konkurentnost poljoprivrednika u Srbiji je na prilično
niskom nivou. Razlog tome je pre svega nedostatak
novčanih sredstava za osavremenjivanje mehanizacije
i ukupnog procesa proizvodnje, ali i srazmerno slaba
upućenost individualnih proizvođača u savremenu
poljoprivrednu proizvodnju. Za efikasno prilagođavanje na
izmenjene klimatske uslove biće neophodno primenjivati
savremena rešenja koja odgovaraju posebnim, lokalnim
uslovima. Poljoprivrednici će morati da usvoje nova
znanja i da konstantno prate nova naučno-tehnološka
rešenja kako bi prilagodili svoju proizvodnju izmenjenim
uslovima sredine. U Srbiji od nedavno postoji nacionalna
savetodavna služba za poljoprivredne proizvođače i
ona bi svakako mogla biti iskorišćena za informisanje
i edukaciju poljoprivrednih proizvođača u pogledu
adaptacija na klimatske promene. Ne bi trebalo zaboraviti
da Srbija ima dugu i bogatu tradiciju poljoprivrede.
Bez obzira na trenutno dosta nepovoljno stanje, ne bi
trebalo zanemariti znanje i iskustvo poljoprivrednika
koje se prenosi i usavršava s kolena na koleno već duži
niz godina. To se naročito odnosi na znanje o lokalnim
posebnostima. Zbog toga je neophodno da se uspostavi
dvosmerna komunikacija i da se omogući da i donosioci
odluka i naučnici imaju uvid u praktična iskustva
poljoprivrednika koja mogu biti veoma vredna za dalje
planiranje adaptacija.Vrlo je važno i da se pronađe način
za efikasno obaveštavanje poljoprivrednika o vremenskim
prilikama. Takve informacije su formalno dostupne, ali je
pitanje koliko poljoprivrednika zaista prati ove informacije
i koristi ih u svom radu.