PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF

30.06.2013 Views
Naslov: PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE –Srbija- Izdavači: WWF (Svetski fond za prirodu), Centar za unapređenje životne sredine Za izdavača: Andreas Beckmann, Ivana Jovčić Urednik: Duška Dimović Autori: Goran Sekulić, Duška Dimović, Zvezdan Kalmar Krnajski Jović, Nataša Todorović Stručni konsultanti: Louisa Whitlock, Sonja Greiner, Phyllis Rachler, Oleksandra Kovbasko Lektura: Petar Matović Dizajn, prelom i priprema za štampu: Imre Sebestyén, jr / UNITgraphics.com Fotografija na naslovnoj strani: © iStockphoto.com/enderbirer. Štampa: Stojkov, Novi Sad Tiraž: 700 primeraka ISBN 978-86-915643-0-8 Beograd, 2012. godina Mišljenja i preporuke koje su iznete u ovoj studiji ne predstavljaju nužno i zvanične stavove SEEFCCA ili pojedinačnih nacionalnih organizacija Crvenog krsta ili projektnih partnera na ovom IPA projektu. Korišćena obeležja ne podrazumevaju izražavanje mišljenja SEEFCCA o legalnom statusu teritorije ili njenih vlasti. Autorska prava za fotografije koje se koriste u ovoj studiji su naznačena u odgovarajućim natpisima uz fotografije. Ova publikacija štampana je uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost autora i ne može se koristiti za izražavanje stavova Evropske unije. www.seeclimateforum.org www.facebook.com/seeforumoncca office@seeclimateforum.org

UVODNA REČ Borba protiv klimatskih promena danas predstavlja jedan od prioriteta u politici međunarodne zajednice. Klimatske promene već negativno utiču na ekosisteme i tokom veka povećaće i stopu pojavljivanja i stepen. To znači da će hrana i voda biti manje dostupni, prirodne katastrofe češće, zdravlje ljudi ugroženo, vrste će nestati, a ekosistemi će biti uništeni ili degradirani. Očekivani efekti klimatskih promena složeni su i dalekosežni, tako da ne čudi što se brojne globalne inicijative fokusiraju upravo na ove probleme. Osim aktivnosti na ublažavanju klimatskih promena, postala je neminovna i potreba za što hitnijim razvojem sistema adaptacija na klimatske promene. Povezanost adaptacija na klimatske promene sa svim ostalim problemima razvoja i neophodnost celovitog rešavanja predstavlja posebne izazove za sve sektore, uključujući politiku, nauku, privredu i civilno društvo. Evropska unija razvila je set strateških i zakonskih dokumenata koji se tiču klimatskih promena. Dokument koji se direktno odnosi na ovu problematiku jeste Beli papir EU o adaptacijama na klimatske promene. Ovim dokumentom EU je postavila okvir za rešavanje problema adaptacije na nivou zajednice i ujedno obavezala svoje članice da ozbiljno i strateški pristupe rešavanju ove problematike. Srbiju kao kandidata za ulazak u EU svakako očekuju ove obaveze i sigurno je da će se u narednom periodu intenzivno raditi na problematici klimatskih promena, a posebno na adaptacijama. Dosadašnje aktivnosti Srbije u procesima adaptacije na klimatske promene bile su veoma skromne i nadamo se da će ovaj dokument doprineti bržem i celishodnijem organizovanju sistema adaptacija. Forum Jugoistočne Evrope za adaptaciju na klimatske promene formiran je u okviru istoimenog projekta i okupio je oko 80 članica koje su organizovane u četiri nacionalne mreže u jednom od regiona koji se smatra najosetljivijim na klimatske promene u čitavoj Evropi. Uspostavljene su četiri nacionalne mreže organizacija civilnog društva u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori sa ciljem da ojačaju kapacitete civilnog sektora SRBIJA i da kroz aktivnosti na podizanju javne svesti i dijalog sa donosiocima odluka na nacionalnom i regionalnom nivou skrenu pažnju na problematiku klimatskih promena. Ova procena ranjivosti na klimatske promene takođe je izrađena u okviru projekta. Preporuke iz ovog izveštaja namenjene su unapređenju, boljem određivanju i povezivanju svih inicijativa vezanih za klimatske promene i usmeravanju rada Klimatskog foruma koji čini 17 organizacija civilnog društva u Srbiji. Klimatske promene imaju značajne negativne socioekonomske posledice, i jedan od bitnih ciljeva projekta jeste unapređenje održivog upravljanja prirodnim resursima, sa fokusom na funkcionalnost različitih ekosistema. Ova generalna pretnja zahteva prilagodljiv način upravljanja, koji omogućava uključivanje svih važnih sektora, prvenstveno poljoprivrede, upravljanja vodama, šumarstva, zaštite prirode, javnog zdravlja i energetike. Naučni podaci govore da se mora delovati odmah, jer će ekstremne vremenske prilike, suše i toplotni talasi koji su prouzrokovani klimatskim promenama u budućnosti biti još intenzivniji. Projekat „Forum Jugoistočne Evrope za adaptacijiu na klimatske promene“ realizuje Crveni krst Austrije u saradnji sa nacionalnim kancelarijama Crvenog krsta u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Makedoniji kao i Centrom za unapređenje životne sredine iz Srbije. Regionalni partneri na projektu su WWF Dunavsko-karpatski program, Institut za ekonomsku promociju savezne privredne komore Austrije, Klimatski centar Crvenog krsta/Crvenog polumeseca. Ovom prilikom se zahvaljujemo svim članicama Klimatskog foruma koje su doprinele pripremi ove publikacije, a posebnu zahvalnost dugujemo Sonji Badjuri, Mileni Miladinović, Ivani Jovčić i Ani Anđelković. Projekat je finansirala Evropska unija preko Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA). Više informacija na www. seeclimateforum.org 5

Page 1: PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PRO

Page 6 and 7: PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PRO






























Page 66: PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PRO

klimatske

promene

klimatskih

srbije

koji

promena

koje

srbija

srbiji

oblasti

procena

ranjivosti

awsassets.panda.org

PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF

PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF ... View more PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF

Delete template?

Save as template ?

PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF