PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF
PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF
PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>PROCE<strong>NA</strong></strong> <strong>RANJIVOSTI</strong> <strong>NA</strong><br />
<strong>KLIMATSKE</strong> <strong>PROMENE</strong><br />
SRBIJA<br />
način. Naime, potrebno je razmotriti koji su to krajevi<br />
posebno ugroženi, u kojim vremenski periodima i od<br />
kojih vremenskih uslova i prirodnih pojava. U skladu<br />
sa tim trebalo bi organizovati službe koje bi delovale u<br />
posebnim situacijama. U ovim procesima neophodan je<br />
i razvoj saradnje sa lokalnim upravama.<br />
Unapređivanje kapaciteta za delovanje u<br />
vanrednim situacijama<br />
S obzirom na to što se u narednom periodu u Srbiji<br />
očekuje rastući trend poplava, požara i toplotnih talasa<br />
neophodno je povećati spremnost zdravstvenih službi<br />
za delovanje u ovakvim situacijama. Ove aktivnosti<br />
3.3. POLJOPRIVREDA<br />
3.3.1. Poljoprivreda u Srbiji<br />
Poljoprivreda je veoma značajan privredni sektor u Srbiji.<br />
U ukupnom bruto nacionalnom dohotku poljoprivredna<br />
proizvodnja je učestvovala sa 9% u 2011. godini<br />
(Ministarstvo finansija, 2011). Ovo je veoma visok<br />
procenat ako ga uporedimo sa zemljama EU 27 gde je<br />
prosek udela poljoprivrede u BDP ispod 3% 14 . Nakon<br />
kriznog perioda sa početka 1990-ih kada je došlo do<br />
naglog pada poljoprivredne proizvodnje, ovaj sektor<br />
počeo se postepeno oporavljati. Godine 2000. prihod<br />
od poljoprivrede popeo se na 21,9% BDP. Nakon<br />
tog perioda učešće poljoprivrede u BDP-u ponovo<br />
opada, ali je to više rezultat razvoja ostalih sektora<br />
nego što je to rezultat pada proizvodnje u poljoprivredi.<br />
Projekcije razvoja poljoprivrede govore da će se udeo<br />
poljoprivrede i dalje smanjivati i da će do 2020. godine<br />
pasti ispod 8% (Bajec et al., 2010).<br />
Poljoprivredni proizvodi čine veoma značajnu<br />
komponentu izvoza u kome učestvuju sa preko 20%.<br />
Pored toga 21% ukupnog broja zaposlenih radi u<br />
poljoprivredi. U pojedinim regionima Srbije poljoprivreda<br />
predstavlja osnovnu delatnost od koje u potpunosti<br />
zavisi veliki broj domaćinstava.<br />
Prirodni potencijali za razvoj poljoprivredne proizvodnje<br />
izuzetno su veliki. Klimatski uslovi su povoljni, postoji<br />
dobar kvalitet zemljišta koje najvećim delom još uvek<br />
nije značajno zagađeno. Srbija takođe raspolaže<br />
14 http://epp.eurostat.ec.europa.eu<br />
36<br />
moraju biti usaglašene i usklađene sa delovanjem<br />
drugih službi i to pre svega Centra za vanredne situacije<br />
i policije generalno, vojske, Crvenog krsta Srbije i<br />
spasilačkih službi.<br />
Razvoj sistema za rano upozoravanje od<br />
ekstremnih vremenskih prilika<br />
Iako su informacije o vremenskim prognozama dostupne<br />
(RHMZ) i redovno se plasiraju u medijima, neophodno<br />
je bolje razviti povezanost svih zdravstvenih institucija<br />
i ostalih organizacija i institucija koje su relevantne za<br />
zaštitu stanovništva u takvim situacijama.<br />
znatnim vodnim resursima koji mogu biti iskorišćeni<br />
za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Više od polovine<br />
nacionalne teritorije predstavlja poljoprivredno zemljište<br />
(4.867.000 ha), što u najvećoj meri i objašnjava tako<br />
visok udeo poljoprivrede u ukupnoj proizvodnji i<br />
konačno određuje Srbiju kao agrarnu zemlju. Pored<br />
ovoga trebalo bi napomenuti da Srbija ima dugu<br />
tradiciju poljoprivredne proizvodnje, što u svakom<br />
slučaju predstavlja važan potencijal.<br />
I pored velikog potencijala, sadašnje stanje poljoprivrede<br />
u Srbiji je nepovoljno. Jedan od osnovnih uzroka<br />
za to je dugogodišnje odsustvo regionalne politike<br />
i zanemarivanje ruralnog razvoja. Centralizacijom<br />
Srbije ruralni delovi zemlje koji su u suštini nosioci<br />
poljoprivredne proizvodnje dugo vremena su bili<br />
zanemareni u razvojnim politikama. Takav pristup<br />
rezultirao je u konstantnoj i rapidnoj depopulaciji ruralnih<br />
krajeva, osiromašenju poljoprivrednih proizvođača i<br />
smanjenju njihove kompetitivnosti kao i do nedovoljnog<br />
razvoja infrastrukture koja je neophodna za uspešnu<br />
poljoprivrednu proizvodnju i celokupan ruralni razvoj.<br />
Još jedan od problema u razvoju poljoprivrede je i<br />
nestabilnost agrarne politike. Samo u periodu 2000-<br />
2009. agrarna politika se menjala tri puta. Takva<br />
nedoslednost politike uzrokovala je smanjenje investicija<br />
u poljoprivredu.<br />
U Srbiji preovlađuju mali poljoprivredni posedi.<br />
Prosečna veličina poseda je oko 3 ha, što je ispod
Change language