PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF

More documents

Recommendations

Info

PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE SRBIJA promena (mitigaciju), a razmatranje adaptacija je i dalje zapostavljeno. Srbija je značajno unapredila svoje kapacitete u oblasti praćenja klimatskih promena. Tu se pre svega misli na rad Republičkog hidrometeorološkog zavoda koji je uz državnu i pomoć stranih donacija unapredio svoje kapacitete i postao ugledna ustanova u regionu i Evropi. Kao takav on predstavlja značajan izvor informacija za sve sektore koji mogu biti pogođeni klimatskim promenama. Hidrometeorološki zavod redovno pruža vremensku prognozu (Meteoalarm), hidrološku prognozu (Hidroalarm), indeks opasnosti od pojave šumskih požara (FWI), prognozu UV indeksa, najavu toplih odnosno hladnih talasa i još mnoge druge Troškovi gašenja požara Dinara 44.498.395 Štete od požara 34.199.158.808 Troškovi sanacije, gajenja i zaštite šuma 2.211.105.203 UKUPNO 36.454.762.406 Tabela 9. Šteta načinjena šumskim požarima u državnim šumama za period 2000-2009. godina (Aleksić & Jančić, 2011). 24 informacije. Nažalost, čini se da ove informacije i dalje ne pronalaze put do odgovarajućih donosioca odluka koji bi ih ugradili u strateške dokumente. Iznenađujuće je da mnogi sektori koji su veoma osetljivi na klimatske promene u svojim strateškim dokumentima i dalje ne prepoznaju potrebu za boljim i celishodnijim planiranjem adaptacija. Uzimajući u obzir potencijalni, prirodni kapacitet ovog područja na adaptacije možemo reći da je on veliki i da Srbija može mnogo uraditi na prilagođavanju svojih sektorskih politika kako bi se umanjio negativan efekat klimatskih promena. Mnogo toga se može promeniti primenom održivog načina upravljanja prirodnim resursima i adekvatnim planiranjem i vođenjem razvoja poljoprivredne proizvodnje.
3.Uticaji klimatskih promena Povećanje temperature, prostorna i vremenska izmena režima padavina, kao i sve druge izmene koje za sobom povlače ova dva klimatska parametra mogu imati snažne uticaje na mnoge aspekte u društvu, privredi i uopšte u funkcionisanju jedne države. Povećanje učestalosti nepovoljnih vremenskih uslova kao i moguće povećanje ekstremnih prirodnih pojava sa katastrofalnim posledicama zasigurno će imati značajan uticaj na sve sektore i delatnosti koji su na bilo kakav način povezani sa prirodnim resursima, njihovim korišćenjem i zaštitom. Imajući u vidu da je teško zamisliti neku delatnost koja na neki način nije 3.1. VODNI RESURSI 3.1.1. Vodni resursi u Srbiji Ukupan oticaj domicilnih voda na teritoriji Srbije iznosi 500 m 3 /s, odnosno 16 milijardi m 3 vode godišnje. To čini oko 1.500 m 3 po stanovniku što Srbiju svrstava u red siromašnijih zemalja u odnosu na vodne resurse. Desetostruko veća količina vode (162,5 milijardi m 3 ) u Srbiju dotiče iz susednih zemalja, putem naših najvećih reka Dunava, Save, Tise, Drine, Nišave i Tamiša 7 . Današnji ukupni zahvat vode u Srbiji iznosi oko 900 miliona m 3 . Najveći deo se odnosi na snabdevanje stanovništa (oko 700.000 m 3 ) dok se oko 200.000 m 3 zahvata za potrebe industrije 8 . Gubici vode koji nastaju prilikom vodosnabdevanja procenjuju se na čak 30% što je daleko više nego u ostalim zemljama Evrope. U skorijoj budućnosti očekuje se značajno povećanje potreba za vodom. Prema procenama datim u Vodoprivrednoj osnovi, predviđeno je da će u 2021. godini u Srbiji biti neophodno oko 5,6 milijardi m 3 vode godišnje. Zahvat vode takvog obima približava se 7 Vodoprivredna osnova Republike Srbije, Službeni glasnik republike Srbije, br. 11/2002 8 Izvor podataka: Republički zavod za statistiku: http://webrzs.stat.gov.rs SRBIJA povezana sa uslovima u prirodi shvatamo svu ozbiljnost uticaja klimatskih promena. Jasno je da će oblasti kao što su javno zdravlje, poljoprivreda, energetika, upravljanje vodnim resursima i zaštita životne sredine osetiti najdirektnije i moguće najintenzivnije posledice klimatskih promena. Iz tog razloga ovi sektori su posebno predstavljeni u pogledu uticaja klimatskih promena na njih i u pogledu mogućih adaptacija kako bi se ti uticaji smanjili. Izbor navedenih sektora izvršen je u saradnji sa Klimatskim forumom nacionalnom mrežom u Srbiji koja čini deo Foruma Jugoistočne Evrope za adaptaciju na klimatske promene. gornjem nivou održivosti i svakako da postavlja mnoge izazove u upravljanju vodnim resursima. Dodatne probleme u korišćenju i očuvanju vodnih resursa predstavlja njihova neravnomerna raspoređenost u različitim delovima Srbije. Područja koja su najgušće naseljena i koja imaju najveće potrebe za vodom imaju najmanji oticaj. Vojvodina, Beograd i Pomoravlje imaju veoma nizak godišnji oticaj, dok su vodom mnogo bogatiji krajevi u planinskim delovima Srbije i to naročito jugozapadni i zapadni delovi zemlje (Isailović i Srna, 2001). Kvalitet voda u Srbiji relativno je nepovoljan što je prevashodno posledica nepostojanja sistema za preradu vode, tako da se komunalne i industrijske vode većinom ispuštaju bez ikakvog tretmana. Stepen izgrađenosti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda trenutno je u Srbiji veoma mali (nešto više od 10% stanovništva ima sisteme za prečišćavanje otpadnih voda) pri čemu pojedini sistemi nisu u funkciji ili rade neodgovarajućim kapacitetom. 25
Page 1: PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PRO
Page 4 and 5: Naslov: PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMA
Page 6 and 7: PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PRO
Page 66: PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PRO

PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?