PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF
PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF
PROCENA RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE - WWF
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>PROCE<strong>NA</strong></strong> <strong>RANJIVOSTI</strong> <strong>NA</strong><br />
<strong>KLIMATSKE</strong> <strong>PROMENE</strong><br />
SRBIJA<br />
2.4 RANJIVOST U POGLEDU PRIRODNIH KATASTROFA<br />
2.4.1. Trenutno stanje u pogledu ranjivosti<br />
na prirodne katastrofe<br />
Različiti ekonomski sektori pokazuju različitu osetljivost<br />
na prirodne katastrofe i na nepovoljne hidrometeorološke<br />
događaje. Kao jedan od najosetljivijih sektora izdvaja se<br />
poljoprivreda, a pored nje značajnu osetljivost pokazuju<br />
i energetika, vodoprivreda i vazdušni saobraćaj.<br />
Učešće sektora koji zavise od vremenskih uslova u<br />
bruto nacionalnom dohotku Srbije značajano je, i ono<br />
je 2005. godine iznosilo 47,18% (World Bank, 2005).<br />
Pregled procene gubitaka od vremenskih nepogoda po<br />
sektorima dat je u tabeli 8.<br />
Iz ove analize vidi se da suše takođe predstavljaju<br />
veliki rizik za mnoge ekonomske sektore. Ne smeju se<br />
zanemariti ni šumski požari koji nisu bili predmet studije<br />
Svetske banke niti su evidentirani u Međunarodnoj<br />
bazi katastrofalnih pojava. Šumski požari značajan<br />
su ugrožavajući faktor na teritoriji Srbije i izazivaju<br />
obimne štete. Aleksić i Jančić (2011) procenjuju da<br />
ukupna šteta izazvana šumskim požarima u državnim<br />
šumama u periodu 2000-2009. godina prelazi 36<br />
milijardi dinara (Tabela 9).<br />
2.4.2. Prognoze u pogledu ranjivosti na<br />
prirodne katastrofe<br />
Još uvek je teško govoriti o zavisnosti ovakvog trenda<br />
prirodnih nepogoda od klimatskih promena. Većina<br />
eksperata se slaže u tome da će klimatske promene<br />
izazvati veću učestalost ekstremnih klimatskih posledica<br />
kao što su poplave, klizišta, požari. Takođe, ova opasnost<br />
je prepoznata i na političkim nivoima pa su poboljšanje<br />
sistema za prevenciju, odbranu od katastrofa i<br />
Slika 6. Učestalost različitih prirodnih nepogoda u Srbiji u periodu 2000-2011.<br />
Izvor: EM-DAT.<br />
22<br />
ublažavanje njihovih posledica mnoge nacionalne vlade<br />
i međunarodne organizacije prepoznale kao prioritet.<br />
Zabrinutost svetske zajednice zbog rastućeg trenda<br />
katastrofa i rastućeg broja nastradalih ljudi rezultirala je<br />
usvajanjem Hjogo okvirnog plana za delovanje 2005-<br />
2015. Ovaj plan ima za cilj da ojača kapacitete u borbi<br />
protiv katastrofa.<br />
Srbija je u skladu sa preporukama ovog plana od<br />
2009. godine pokrenula opširnu institucionalnu i<br />
organizacionu reformu svog sistema odbrane od<br />
katastrofa. Rezultat toga je donošenje novog Zakona<br />
o vanrednim situacijama 6 , formiranje Sektora za<br />
vanredne situacije kao glavnog koordinacionog tela i<br />
donošenje Nacionalne strategije zaštite i spasavanja u<br />
vanrednim situacijama.<br />
Vrsta<br />
katastrofe<br />
Uzimajući u obzir trenutnu demografsku situaciju,<br />
odnosno smanjenje broja stanovnika u Srbiji, može<br />
se reći da će ranjivost na prirodne katastrofe biti<br />
povećana u takvim područjima. Pored toga, prirodnim<br />
katastrofama više će biti izložene posebne grupe koje<br />
imaju manji prilagođavajući kapacitet (siromašni, stari,<br />
stanovništvo u udaljenim područjima, Romi).<br />
6 Službeni Glasnik RS, br. 111/09<br />
Broj<br />
incidenata<br />
Broj<br />
žrtava<br />
Broj<br />
pogođenih<br />
Poplave 8 4 51.290<br />
Zemljotresi 2 3 27.130<br />
Ekstremne<br />
temperature<br />
4 5 70<br />
Epidemije 1 - 170<br />
Tabela 5. Pregled broja prirodnih katastrofa, broja poginulih i broja pogođenih u<br />
periodu 2000-2011. na teritoriji Srbije. Izvor: EM-DAT.
Change language