uputstvo za pripremu časa iz metodike tehničkih nastavnih predmeta

METODIKA NASTAVE 

TEHNIČKIH NASTAVNIH 

PREDMETA KAO NAUČNA 

DISCIPLINA I KAO 

NASTAVNI PREDMET

Šta je Metodika nastave tehničkih nastavnih 

predmeta u sistemu naučnih disciplina? 

Tehnika (starogrčki τεχνη [téchne]; sposobnost, zanat) to je postupak ili 

sposobnost proizvodnje zanatskih, industrijskih i umetničkih proizvoda uz 

praktičn upotrebu prirodnih nauka 

Metodika nastave tehničkih nastavnih 

predmeta je interdisciplinarna nauka koja 

izučava zakonitosti procesa 

institucionalnog i vaninstitucionalnog 

tehničkog obrazovanja.

Osnovne komponente procesa tehničkog 

obrazovanja su: 

1. ciljevi i zadaci obrazovanja, 

2. nastavni sadržaji, 

3. nastavne metode, 

4. oblici rada, 

5. tehnologije nastave, 

6. pozicija i aktivnost studenta u procesu učenja i 

7. obrazovna delatnost nastavnika

Kakav je odnos Metodike nastave tehnike sa 

drugim naučnim disciplinama? 

Metodika nastave tehnike najtešnje je 

povezana sa Didaktikom sa jedne strane, 

i Tehničkim naučnim disciplinama sa 

druge strane

Didaktika 

Metodika nastave 

tehnike 

tehnika

Šta je to što Metodiku nastave tehnike izdvaja 

u posebnu nauku?

Svaka nauka ima: 

- predmet istraživanja, 

- cilj istraživanja iz koga proizilaze zadaci, 

- naučne metode koje koristi u istraživanju,i 

- teorijske okvire .

Šta je PREDMET istraživanja Metodike 

nastave tehnike? 

• Predmet istraživanje Metodike nastave 

tehnike su zakonitosti koje se javljaju u 

procesu učenja sadržaja iz tehnike. Pri tome 

se u najvećoj meri oslanja na zakonitosti 

Didaktike, ali ima i svoje specifične 

zakonitosti koje su uslovljene sadržajem i 

strukturom tehnike (tipovi znanja u raznim 

oblastima tehnike).

U okviru svog predmeta proučavanja Metodika 

nastave tehnike rešava tri osnovna problema: 

ŠTA UČITI, KAKO UČITI I KAKO 

OBUČAVATI ?

Šta je CILJ istraživanja Metodike nastave 

tehnike? 

• Cilj Metodike nastave tehnike kao naučne 

discipline je da primenjujući opšte didktičke 

principe i zahteve na konkretne nastavne sadržaje 

iz tehnike razradi modele za efikasno obrazovanje.

Zadaci Metodike nastave tehnike su: 

• Proučavanje procesa obrazovanja tehničkih disciplina i 

definisanje njegovih teorijskih okvira, 

• Definisanje ciljeva i zadataka tehničkog obrazovanja u 

uslovima brzog razvoja nauka i tehnologija 

• Usavršavanje odabira tehničkih nastavnih sadržaja, metoda 

obučavanja i metoda učenja tehnike 

• Proučavanje odnosa tehnike i drugih nastavnih predmeta u 

obrazovnom sistemu 

• Proučavanje mogućnosti primene savremenih obrazovnih 

tehnologija u tehničkom obrazovanju 

• Usavršavanje modela evaluacije tehničkog obrazovanja

Koje NAUČNE METODE koristi Metodika 

nastave tehnike? 

• U naučnim istraživanjima u okviru Metodike 

nastave tehnike koriste se različite naučne 

metode. To su: 

1. Opšte naučne metode, i 

2. Specifične naučne metode.

Opšte naučne metode koje koristi Metodika nastave 

tehnike su: 

• Deskriptivna metoda 

• Analitička metoda 

• Metoda modelovanja(modelovanje 

eksperimentalnih sistema učenja tehnike) 

• Metoda pedagoškog eksperimenta u 

tehničkom obrazovanju (laboratorijski ili 

pilot-eksperiment i prirodni pedagoški 

eksperiment)

Specifične naučne metode Metodika nastave 

tehnike koristi: 

- kod izbora materijala za učenje, 

-kod metodičkih transformacija naučnih 

sadržaja iz oblasti tehnike u nastavne sadržaje,

Šta su osnovni TEORIJSKI OKVIRI 

Metodike nastave tehnike? 

Osnovni teorijski okviri Metodike nastave tehnike su 

didaktičke teorije primenjene na učenje sadržaja 

tehničkih naučnih disciplina. To su: 

• Teorije učenja primenjene u nastavi tehnike, 

• Teorije izbora tehničkih nastavnih sadržaja, 

• Teorije instrukcije u nastavi tehnike, 

• Didaktički principi u nastavi tehnike i drugo

Zaključak: 

METODIKA NASTAVE TEHNIKE JE 

INTERDISCIPLINARNA NAUKA ČIJI JE CILJ 

DA PRIMENJUJUĆI OPŠTE DIDAKTIČKE 

PRINCIPE I ZAHTEVE NA KONKRETNE 

NAUČNE SADRŽAJE IZ OBLASTI TEHNIKE 

OMOGUĆI, U PROCESU TEHNIČKOG 

OBRAZOVANJA, FORMIRANJE 

FLEKSIBILNOG SISTEMA ZNANJA.

Metodika 

nastave 

nrirodnih 

nauka 

Urbanizam 

Mehanika 

PEDAGOGIJA PSIHOLOGIJA 

Nacrtna 

geometrija 

DIDAKTIKA 

METODIKA NASTAVE 

TEHNIKE 

TEHNIČKE NAUČNE 

DISCIPLINE 

Noseće 

konstrukcije 

Digitalna 

Obrada 

slike 

Mašinski 

elementi 

........

Šta je Metodika nastave tehnike kao nastavni 

predmet? 

Metodika nastave tehnike je osnovni 

užestručni predmet u obrazovanju za oblast 

tehnike.

Cilj Metodike nastave tehnike je da osposobi 

nastavnike za uspešno uključivanje u nastavni proces 

tehničkih nastavnih predmeta.

Osnovni zadatak Metodike nastave tehnike je da 

predavačima pruži osnovna znanja iz oblasti 

savremenog tehničkog obrazovanja i da kod njih 

formira neophodne nastavničke kompetencije.

U procesu izučavanja Metodike nastave tehnike 

slušaoci stiču profesionalna znanja, veštine i navike 

za efikasno obučavanje i vaspitanje studenata u 

nastavnom procesu tehničkih nastavnih predmeta.

Profesionalna priprema nastavnika tehnike 

omogućava polaznicima: 

- uključuje teorijsku i praktičnu pripremu nastavnika 

za uspešno izvođenje tehničkih nastavnih predmeta, 

- svestrano razumevanje ciljeva i zadataka nastave 

tehnike, 

- aplikaciju savremenih dostignuća psihološkopedagoških 

nauka u tehničkom obrazovanju, 

- aplikaciju savremenih obrazovnih tehnologija u 

nastavi tehnike, i drugo.

U okviru teorijske pripreme razrađuju se: 

• Ciljevi i zadaci nastave tehnike, 

• Nastavni programi konkretnog nastavnog 

predmeta i nastavni sadržaji, 

• Nastavne metode, 

• Nastavni proces,i drugo.

Praktična priprema nastavnika se odvija kao razrada: 

• Sistema auditornih i laboratorijskih vežbi, 

• Seminarskih radova i 

• prakse.

TEHNIKA U SISTEMU 

SAVREMENOG 

OBRAZOVANJA

• TEHNIKA KAO GRUPACIJA NAUKA 

• TEHNIKA KAO GRUPACIJA 

NASTAVNIH PREDMETA

Osnovna karakteristika doba u kome živimo je 

naučno –tehnička revolucija. Ona se ogleda u 

brzom razvoju: 

• Razvoju svih vidova saobraćaja, 

• Razvoju svih vidova komunikacija, 

• Novih materijala, 

• Novih tehnologija, 

• Naglom napretku nauka.

Koliko je tehnika važna za savremeno društvo?

Tehnika je od najveće važnosti za savremeno 

društvo. Područje tehnike je veoma široko i 

obuhvata: 

• Velik broj struka i zanimanja , 

• Opasnosti zbog nekontrolisanog razvoja i 

prekomerne proizvodnje, 

• Zaštitu životne sredine, s obzirom na to da 

prekomerna proizvodnja može da nanosi štetu 

sredini u kojoj živimo. 

• Uticaj na sociološko psihološke parametre.

U saznajnom domenu, tehnika je nadogradnja 

prirodnih nauka i pruža priliku njihove 

primene.

Prirodne 

nauke 

priroda 

tehnika

Po čemu se razlikuju pristupi izučavanja 

prirodnih nauka i tehnike 

• Fizika izučava izolovane sisteme 

• Hemija izučava zatvorene sisteme 

• Biologija izučava otvorene sisteme 

• Tehnika proširuje i primenjuje znanja 

prirodnih nauka, s tim da na tehniku imaju 

uticaj i društvene nauke.

Za koji period vezujemo početke razvoja tehnike? 

Tehnika je stara koliko i ljudsko društvo.

Organizovana i sistematska proizvodnja javlja se 

još u drevnim civilizacijama.

U Starom Egiptu bile su razvijene tehnike 

bojenja tekstila indigom i alizarinom, 

vršena je eksploatacija minerala iz jezera, 

dobijani su zlato i srebro, građeni su trajni 

velelepni objekti .....

Za civilizaciju Antičke Grčke je tekao dalji 

razvoj proizvodnje i gradnje.

Period Srednjeg veka obeležile su alhemija i 

jatrohemija, čiji je najveći doprinos bio 

razvoj laboratorijskih tehnika, razvoj 

tehnike je bio usporen.

Period Velikih otkrića je uticao na razvoj 

tehnike 

• Pronalaskom parne mašine i Watovog 

mehenizma je počela druga tehnološka 

revolucija.

Savremenu tehniku karakteriše: 

• Nagli razvoj, 

• Širenje, razdvajenje i pojava novih struka , 

kao i nestajanje prevaziđenih, 

• Sveprisutnost u svim oblastima ljudskog 

delovanja.

NASTAVNI PREDMETI U OBLASTI 

TEHNIKE

Šta je osnovna razlika između tehnike i 

nastavnih predmeta iz tehnike? 

• Saznavanje u tehnici je otkrivanje novih, ljudskom 

društvu još nepoznatih, znanja. To je otkrivanje i 

upotpunjavanje domenskih znanja. 

• Saznavanje u nastavi tehnike je “prenošenje” već 

poznatih naučnih znanja studentima. To nije 

prosto prihvatanje poznatih logičko-gnoseoločkih 

kategorija, to je konstrukcija individualnog znanja 

kretanjem kroz domen naučnih tehničkih znanja.

Savremena naučna delatnost najčeće se odvija u 

interdisciplinarnim i multidiscplinarnim 

područjima, uslovljavajući da međusobna 

povezanost nastavnih predmeta postaje jedan od 

najaktuelnijih problema savremene nastave.

Interdisciplinarna povezanost u nastavi 

značajno utiče na: 

• Kvalitet nastave, 

• Celovitost predstava i pojmova o objektima 

i pojavama, 

• Razvoj kognitivnih sposobnosti kod 

učenika, 

• Optimizaciju i racionalizaciju celokupnog 

nastvanog procesa.

Tehnička znanja učenici ne stiču samo kroz 

nastavni proces tehničkih premeta. Neka tehnička 

znanja formiraju se kao spontana znanja u 

svakodnevnom životu, a neka druga u 

vaninstitucionalnom obrazovanju.

Zato, pre nego što definišemo cilj nastavnih 

predmeta tehnike, moramo odrediti cilj tehničkog 

obrazovanja: 

• Cilj tehničkog obrazovanja je formiranje 

fleksibilnog sistema tehničkih znanja 

metodama savremene nastavne 

tehnologije

Šta je cilj tehničkih nastavnih predmeta? 

• Cilj je da studenti ovladaju osnovama 

naučnog metoda u tehnici i da steknu 

znanja o osnovnim teorijama tehnike.

Da bi se cilj nastave tehničkih predmeta 

uspešno realizovao potrebno je 

konkretizovati ga u zadatke.

Zadaci nastave tehničkih predmeta mogu se 

klasifikovati u: 

• Osnovne zadatke, koji su prisutni u svim 

profilima obrazovanja, i 

• Specifične zadatke, koji su uslovljeni 

profilom obrazovanja

Osnovni zadaci nastave tehničkih predmeta 

su da osposobi učenike da: 

• Primenjuju naučni metod u posmatranju 

fenomena iz oblasti tehnike 

• Razumeju osnovne tehničke koncepte 

• Razviju tehničku pismenost 

• Razumeju istorijski i savremeni društvenoekonomski 

značaj tehnike 

• Razumeju blagodeti i rizike koje tehnika nudi 

• Razumeju potrebu zaštite životne sredine koja 

je ugrožene savremenom tehnikom i 

tehnologijama.

Specifični zadaci nastave tehničkih 

predmeta su: 

• Razvijanje naučnog pristupa u 

objašnjavanju pojava i procesa 

• Razumevanje uloge pojedinaca i timova u 

uslovima naglog tehnološkog razvoja 

• Razumevanje potrebe za permanentnim 

obrazovanjem u domenu tehnike

DIDAKTIČKI PRINCIPI U 

NASTAVI TEHNIČKIH 

PREDMETA

Šta je “princip”? 

Princip se definiše kao: “ zakon u 

subjektivnom smislu koji proizilazi iz 

zakona u objektivnom smislu”.

Principi, načela ili pravila su smernice za uspešno 

odvijanje određene ljudske delatnosti.

U svakoj svojoj delatnosti čovek se rukovodi 

određenim principima. Što je delatnost složenija, to 

je više principa potrebnih za njeno uspešno 

odvijanje.

Šta su didaktički principi? 

Didaktički principi su opšti zahtevi za 

uspešnu nastavu svih nastavnih 

predmeta.

Da li to znači da su didaktički principi 

univerzalni i uvek isto važni u svim nastavnim 

predmetima? 

Opštost, ali ne i potpuna univerzalnost, je 

osnovno obeležje didaktičkih principa. To 

znači da, iako oni predstavljaju opšta načela 

uspešne nastave, postoji izvesna asimetrija 

u njihovoj zastupljenosti u pojedinim 

nastavnim predmetima.

Opšti didaktičari pojam “didaktički principi” 

najčešće se razumeju upravo u njihovoj 

univerzalnosti. Zbog asimetrije u zastupljenosti i 

asimetrije u primeni pojedinih didaktičkih 

principa u različitim nastavnim predmetima, oni 

se konkretizuju u pojam “didaktička pravila”.

Kako se mogu klasifikovati didaktički principi?

Različiti autori daju različite klasifikacije 

didaktičkih principa.

V.Poljak ističe da je najpogodnija klasifikacija 

didaktičkih principa zasnovana na jedinstvu 

suprotnosti koji u njima postoji. Tako postoje: 

• Princip konkretnosti i apstraktnosti, 

• Princip diferencijacije i integracije, 

• Princip individualizacije i socijalizacije, 

• Princip istoricizma i savremenosti, 

• Princip odmerenosti i akceleracije, i drugi.

Za nastavu tehničkih predmeta prihvatljiva je 

klasifikacija didaktičkih principa po Lj.Krneti i 

N. Potkonjaku na: 

• Princip naučne usmerenosti nastave, 

• Princip odmerenosti nastave prema uzrastu 

(spremnosti za prihvatanje znanja), 

• Princip individualizacije nastavnog rada, 

• Princip racionalizacije i ekonomičnosti 

vremena i materijala, 

• Princip sistematičnosti i postupnosti, 

• Princip očiglednosti u nastavi, i 

• Princip trajnosti znanja.

Princip naučnosti nastave ističe da se učenicima u 

nastavnom procesu izlažu samo ona znanja koja 

su su sigurno potvrđena u savremenoj nauci.

Šta to znači u nastavi tehnike? 

U nastavi tehnike to znači da nastavni 

sadržaji moraju da odgovaraju savremenim 

naučnim saznanjima iz tehničkih disciplina.

Princip naučnosti u nastavi tehničkih predmeta 

konkretizuje se u konceptima kao na primer: 

• Konceptu održanja mase i energije, 

• Konceptu stalnog povećanja entropije 

• Konceptu prelaska toplote sa toplijih na 

hladnija tela 

• Konceptu stabilnosti kroz ravnotežu sila

Princip odmerenosti nastave prema uzrastu 

učenika ističe da postignuće učenika u nastavi 

zavisi od razvojnih karakteristika učenika.

Princip odmerenosti nastave prema uzrastu 

učenika jedan je od najstarijih didaktičkih 

principa, a istovremeno i jedan od najaktuelenijih 

didaktičkih principa koji je utkan u mnoge 

savremene teorije učenje (na primer Pijažeova 

strukturalna teorija).

U nastavi tehničkih predmeta, zbog specifičnosti 

saznavanja u tehnici, princip odmerenosti nastave 

prema uzrastu studenata ističe da: 

Nastavni sadržaji tehnike, njihov obim i način 

realizacije nastave mora da bude usklađen sa 

predznanjima, sposobnostima i saznajnim 

karakteristikama slušaoca.

Saznajne karakteristike studenata su: 

• Otvorenost prema realnostima objektivnog sveta, 

• Zainteresovanost za uzroke i zbivanja pojava u tehnici, 

• Zainteresovanost za tehničko-tehnoločke procese i 

• Razvijeno apstraktno mišljenje.

Princip individualizacije nastave zahteva da se u 

nastavnom radu poštuju individualne 

karakteristike svakog učenika.

Nije li princip individualizacije već sadržan u 

principu odmerenosti nastave prema uzrastu 

učenika? 

Nije, jer se psihofizički razvoj učenika, koji teče 

prema određenim opštim zakonitostima, zbiva 

u svakoj konkretnoj individui.

Individualne razlike među studentima iste godine 

mogu da budu veoma velike: 

• Predznanje studenata je veoma različito, 

• Neki od studenata raspolažu velikim fondom 

reči i razvijenim pojmovima, dok je kod drugih 

izražavanje oskudno, a pojmovi nepotpuni i 

siromašni, 

• Među studentima iste godine postoje i znatne 

razlike u sposobnostima posmatranja, 

sposobnostima za učenje , misaonim 

sposobnostima.

Šta uzrokuje individualne razlike u gotovosti za 

učenje kod studenata iste godine? 

Individualne razlike mogu da budu genetski 

uslovljene, ali su u velikoj meri uslovljene i 

različitim društvenim sredinama iz kojih 

potiču.

Najvažnija aktivnosti nastavnika za 

prilagođavanja nastave individualnim 

karakteristikama svakog studenta je : 

Odabir metodičkih postupaka koji odgovaraju 

kognitivnom stilu studenta.

Nastavnik treba da vrši sistematsko i 

organizovano posmatranje studenta i da vodi 

dosije u koji se unose podaci o psihofizikim 

karakteristikama , sklonostima i radnim 

navikama studenta, o uočenim problemima u 

učenju.

Princip racionalizacije i ekonomičnosti ističe 

potrebu za efikasnošću nastave. To znači da se u 

raspoloživom nastavnom vremenu i sa 

ograničenim i planiranim materijalnim 

sredstvima ostvare definisani ciljevi i ishodi 

nastave.

O didaktičkom principu racionalnosti i 

ekonomičnosti nastave u nastavi tehničkih 

predmeta možemo da govorima sa dva 

aspekta:možemo 

• Sa aspekta racionalizacije i ekonomičnosti 

vremena, i 

• Sa aspekta racionaliacije i ekonomičnosti 

materijala.

Racionalno korišćenje nastavnog vremena u nastavi 

tehničkih predmeta zahteva dobro planiranje i 

preciznu pripremu svake nastavne jedinice. Priprema 

se odnosi na teorijsku i praktičnu pripremu.

Racionalizacija i ekonomičnost materijala dolaze 

do izražaja u laboratorijskom radu. Nastavnik 

treba da ukaže studentima i da im demonstrira 

najracionalnije izvođenje pojedinih 

laboratorijskih operacija.

Princip sistematičnosti i postupnosti zahteva 

da se nastavni sadržaji tehničkih predmeta izlažu 

u logičkom poretku i da se postupno obrađuju, jer 

se samo tako može formirati fleksibilni sistem 

tehničkih znanja, kao i određenih veština i navika.

Tehnički nastavni predmeti, predstavljaju izvod iz 

sistema tehničkih naučnih disciplina. Obim, 

sadržaj i struktura nastavnog predmeta u velikoj 

meri zavisi od nivoa obrazovanja i potreba 

studenta kao korisnika znanja.

Bez obzira na nivo obrazovanja i specifične 

potrebe studenta kao korisnika znanja, tehnički 

nastavni predmeti treba da odslikavaju logičku 

strukturu tehnike.To znači da činjenice i 

generalizacije u tehničkim predmetima treba da 

budu raspoređene u sistem koji odgovara logičkoj 

strukturi tehnike.

Komponenta postupnosti u didaktičkom principu 

sistematičnosti i postupnosti znači da se u nastavi 

tehnike ne prelazi na izučavanje novog gradiva 

dok predhodno nije inkorporirano u postojeću 

strukturu znanja učenika (Brunerova teorija 

instrumentalnog konceptualizma).

Koje su aktivnosti nastvanika u okviru principa 

sistematičnosti i postupnosti? 

• Pripremajući se za nastavu nastavnik konstruiše 

poželjne strukture znanja na osnovu nastavnog 

programa, 

• Nastavnik bira objekete učenja koji za studenta 

imaju veliku informacionu vrednost i 

• Nastavnik instrukcijama upravlja procesom 

učenja, pomažući studentu da u situaciji učenja 

sagleda i uoči suštinske veze i odnose.

Princip očiglednosti u nastavi tehničkih 

predmeta zahteva se da se kod studenta formiraju 

predstave i pojmovi na osnovu direktnog 

percipiranja konkretnog tehničko tehnološkog 

procesa.

Za poštovanje principa očiglednosti u nastavi 

tehničkih predmeta od najvećeg značaja je čulna 

percepcija. Pri tome se mora uvek voditi računa 

o bezbednosti učenika u nastavnom procesu.

Princip trajnosti znanja podrazumeva da se 

znanje koje učenici stiču u toku nastavnog procesa 

tehničkih predmeta organizuje u fleksibilni sistem 

tehničkih znanja, primenljiv u različitim 

situacijama.

Trajnost tehničkog znanja zavisi od: 

• Percepcije nastavnog materijala, 

• Shvatanja, 

• Zapamćivanja, i 

• Inkorporacije znanja u već postojeći sistem.

Svi ovi faktori koji utiču na trajnost tehničkog 

znanja zahtevaju da nastavni sadržaji budu 

logički osmišljeni i uređeni.

Da bi se znanje trajno inkorporiralo u sistem 

znanja neophodno je sistematsko ponavljanje i 

utvrđivanje gradiva.

Kako se konstruiše dobar test znanja iz 

tehnike? 

Testovi znanja iz tehnike mogu se 

uspešno konstruisati na principima 

Bloomove taksonomije obrazovnih 

ciljeva i zadataka, jer ona omogućuje 

postavku preciznih i određenih zahteva 

u pogledu kvantuma i kvaliteta 

studentskog znanja.

Šta je to Bloomova taksonomija? 

• To je hijerarhijski sistem obrazovnih ciljeva 

i zadataka uređen u područja: kognitivno, 

afektivno i psihomotorično, prema 

konstitucionim elementima ličnosti.

B. Bloom ističe da je osnovni cilj izrade 

Taksonomije bio efikasnija komunikacija, 

odnosno podsticanje razmene ideja i 

materijala u obrazovnom procesu. 

Ona omogućuje: preciznije određivanje 

nastavnih sadržaja , oblika nastavnog rada i 

merenje rezultata (ishoda) učenja

Područja Bloomove taksonomije ( kognitivno, 

afektivno i psihomotorično) su hijerarhijski 

uređena u kategorije, a kategorije u 

subkategorije zasnovane na sopstvenim 

strukturnim principima.

Prvi Bloomov pokušaj bio je definisanje i 

konkretizacija obrazovnih zadataka u 

kognitivnom području (domenu mišljenja) , i ovo 

je za nastavu tehnike najznačajnije područje.

Kako je uređeno kognitivno područje? 

Kognitivno područje je uređeno u šest kategorija: 

• znanje (1), 

• shvatanje(2), 

• primena znanja (3), 

• analiza (4), 

• sinteza (5), i 

• evaluacija (6).

Kategorije su u kognitivnom području 

hijerarhijski uređene, tako da svaka naredna 

uključuje u sebe sve predhodne kategorije

Hijerarhijski niz kategorija u kognitivnom 

području može i grafički da se predstavi 

na sledeći način:

znanje(1) 

shvatanje(2) 

primena (3) 

analiza (4) 

sinteza (5) 

evaluacija (6)

Obrazovni ciljevi jedne kategorije nadograđuju 

se i uključuju u sebe oblike ponašanja iz svih 

predhodnih kategorija.

Finu strukturu kognitivnih kategorija čine 

subkategorije.

Znanje Bloom određuje kao sposobnost 

studenta da se seti i reprodukuje: 

• pojedinisti ili izolovane informacije, 

• navede metode ispitivanja ili modele 

organizovanja i klasifikovanja nastavnog 

gradiva, 

• definiše osnovne tehničke pojmove, 

zakone i teorije.

Subkategorije kategorije znanja su: 

• 1.10- znanje pojedinosti U okviru ove subkategorije za nastavu 

tehnike je važno: tehnička pismenost i tehničke simbolike (1.11) i 

znanje specifičnih činjenica1 (1.12), 

• 1.20- znanje tretiranja pojedinosti Za nastavu tehnici bitno je: 

poznavanje konvencija (1.21), smerova i nizova (1.22), klasifikacija i 

kategorija (1.23), kriterijuma (1.24) i metodologija (1.25 

• 1.30- znanje opštih pojmova i univerzalija u nastavi tehnike se 

odnosi na: znanje principa (1.31) i znanje teorija i struktura (1.32)

Kategorija shvatanja (2.0) obuhvata takve 

zadatke koji zahtevaju razumevanje nastavnih 

sadržaja i transformaciju primeljenih informaija 

u neku drugu formu, koja za studenta ima veću 

informativnu vrednost.

Kategorija shvatanja uključuje sledeće 

subkategorije: 

• 2.1- prevođenje (transformacija) Ova subkategorija u nastavi 

tehnike podrazumeva prevođenje informacija sa jednog oblika u 

drugi. U nastavi tehnike to je najčešće transformacija simboličkih 

iskaza u verbalne, i obrnuto. 

• 2.2- tumačenje Tumačenje Bloom određuje kao prevođenje 

pojedinačnih informacija u kontekst ideje.To od studenta zhteva 

razvijenu sposobnost za prepoznavanje bitnih delova komunikacije, 

koje student preuređuje sa ciljem sticanja opšteg pogleda na sadržaj 

komunikacija dovodeći je u vezu sa ranije usvojeni znanjima. U 

nastavi tehnike sposobnost tumčenja najčešće se meri esejskim 

zadacima u kojima se od studenta zahteva tumačenje grafikona, 

shema ili crteža 

• 2.3- ekstrapolacija Odnosi se na sposobnost studenta da proširi 

granice komunikacije, da zaključuje sa izvesnim stepenom 

verovatnoće

U hijerarhijskom nizu kognitivnog područja 

kategorija primene znanja(3.0) je iznad 

kategorije znanja(1.0) i shvatanja(2.0). Bloom 

ističe da je bitna razlika između kategorije 

primene znanja i kategorije shvatanja to što 

rešavanje problema u kategoriji shvatanja od 

studenta zahteva znanja koja može da 

upotrebi onda kada se to od njega neposredno 

zahteva. Drugim rečima, student se za 

rešavanje problema služi zadatom 

apstrakcijom. Rešavanje problema na nivou 

primene znanja zahteva od studenta samostalni 

izbor apstrakcije za rešavanje problema.

Specifičnost usvajanja znanja iz tehnike u 

nastavnom procesu koja se pre svega odnosi na 

razumevanje pojavnih, strukturnih i simboličkih 

formi tehničkih struktura i procesa uslovljava da 

rešavanje problema u kategoriji primene znanja 

zahteva od studenta i razvijne sposobnosti 

analize, sinteze i evaluacije. Tako se sve ove 

više kategorije iz Bloomove taksonomije 

obrazovnih ciljeva i zadataka ugrađuju u 

kategoriju primene znanja.

Prema tome, kategorija primene znanja uključuje 

u sebe uz subkategorije iz ove kategorije, još i 

subkategorije analize, sinteze i objektivne 

evaluacije. 

Za nastavu tehnike važne subkategorije su: 

• idetifikovanje i klasifikacija tehničkih elemenata , 

• utvrđivanje odnosa među tehničkim elementima, 

• utvrđivanje organizacionih principa u celini, 

• rekombinacija elemenata znanja u novu strukturu, 

• sposobnost evaluacije prema unutrašnjim, i 

• sposobnost evaluacije prema spoljašnjim 

kriterijumima.

Bloomova taksonomija pruža izvanredne 

mogućnosti za pripremu zadataka kojima se 

procenjuje kvalitet studentskog znanja iz 

tehnike. Za njeno uspešno korišćenje potrebno 

je da nastavnik dobro vlada stručnim tehničkim 

sadržajima i da poznaje osnovne principe i 

pravila za konstrukciju ispitnih zadataka i 

samog testa.

PRIPREMA ZA ÈAS 

Nastavni predmet:........... 

nastavna tema:........ 

nastavna jedinica:...... 

Obrazovni, vaspitni i funkcionalni ciljevi i zadaci:...... 

ISHODI...... 

VRSTE NASTAVE 

-KLASIÈNA 

-PROBLEMSKA 

-PROGRAMIRANA 

-INDIVIDUALIZIRANA 

-SA ELEMENTIMA: 

------------------------ 

------------------------ 

------------------------ 

TIP ÈASA 

-OBRADA NOVOG 

GRADIVA 

-UTVRÐIVANJE 

-VEŽBANJE I 

PONAVLJANJE 

-PROVERAVANJE I 

OCENJIVANJE 

-PISMENI ZADACI 

-KOLOKVIJUM 

-KOMBINOVANI 

TIP ÈASA 

plan table 

OBLIK RADA 

-FRONTALNI 

-GRUPNI 

-RAD U 

PAROVIMA 

-INDIVIDUALNI 

NASTAVNE METODE 

-PREDAVANJE 

-PRIÈANJE 

-OPISIVANJE 

-OBJAŠNJAVANJE 

-RAZGOVOR 

-CRTANJE 

-PRAKTÈNI RAD 

-DEMONSTRACIJA 

ILUSTRACIJOM 

-DEMONSTRACIJA 

MODELOM 

-LABORATORIJSKA 

DEMONSTRACIJA 

-POSMATRANJE 

-IZRADA ZADATAKA 

NASTAAVNA 

SREDSTVA 

VIZUELNA 

-CRTEŽ 

-SLIKA 

-DIJAGRAM 

-DIJAPOZITIV 

-GRAFOFOLIJA 

-MODELI 

-MAKETE 

-KONSTRUKCIONI 

MATERIJAL 

-UZORCI 

-SIMULATORI 

-FILM 

AUDITIVNA 

-ZVUÈNI 

SNIMCI 

AUDIO 

VIZUELNA 

-TV EMISIJE 

-ZVUÈNI 

FILM 

SREDSTVO ZA 

PROGRAMIRANO 

UÈENJE 

-PROGRAMIRANI 

MATERIJAL 

-KOMPJUTERSKI 

CENTAR SA 

PROGRAMOM 

POMOÆNA I 

TEHNIÈKA 

NASTAVNA 

SREDSTVA 

-ŠKOLSKA TABLA 

-MAGNETNA 

TABLA 

-GRAFOSKOP 

-DIJAPROJEKTOR 

-INTERAKTIVNA 

TABLA 

-KOMPJUTER 

-VIDEOBIM 

AUDITIVNA 

NASTVNA SREDSTVA 

-KOMPJUTER SA 

OZVUÈENJEM 

-CD PLEJER 

AUDIO 

VIZUELANA 

NASTAVNA 

SREDSTVA 

-KOMPJUTER 

SA OZVUÈENJEM 

I VIDEO BIMOM 

-MULTIMEDIJSKA 

UÈIONICA

OVO JE PRIMER PRIPREME ZA NASTAVNI ČAS SA TEMEOM IZ HEMIJE. NA 

SLIČAN NAČIN SE PRAVI PRIPREMA I ZA NASTAVU TEHNIČKIH PREDMETA 

PRIPREMA ZA NASTAVNI ČAS 

NASTAVNA JEDINICA 

SASTAVLJANJE JEDNAČINA HEMIJSKIH 

REAKCIJA 

NoviSad, l2012.

PRIPREMA ZA IZVOĐENJE NATAVNOG ČASA 

Nastavna tema: Hemijske reakcije 

Nastavna jedinica: Sastavljanjejednačinahemijskih reakcija 

Vaspitno-obrazovni cilj i zadaci nastavne jedenice: Formiranje sistema znanja o načinu sastavljanja 

jednačina hemijskih reakcija 

Obrazovni zadaci: 

1 .Usvajanje znanja o pojmu hemijske jednačine 

2.Usvajanje znanja o načinu pisanja hemijskihjednačina 

Funkcionalni zadaci: 

1.Razvijanje analitičkog mišljenja 

2.Razvijanje veštine uočavanja i prepoznavanja 3-Razvijanje sposobnosti primene stečenog znanja 

Vaspitni cilj: 

1.Formiranje i razvoj naučnog pogleda na svet 

• razvijanje apstraktnog mišljenja 

• razvijanje sposobnosti samostalnog zaključivanja na osnovu eksperimenta 

2.Razvijanje maste i apstraktnih predstava 

3-Razvijanje estetskih navika (tabla, modeli, eksperiment) 

4-Shvatanje materijalnog sveta 

Nastavne metode: Kombinovani tip časa 

l.Verbalne metode: - dijaloška metoda (pitanje-odgovor) 

- monološka metoda 2.11ustrativno-grafička 

metoda - upotreba Allyn-Becon-ovih modela 3.Eksperiinentalna 

metoda- demonstracioni ogled Nastavna sredstva: 

• Tabla 

• Hemikalije: rastvor srebro-nitrata, rastvor natrijum-hlorida, rastvor barijum-hlorida, rastvor 

natrijum-sulfata 

• Pribor: epruvete, stalak za epruvete 

• Allyn-Becon-ovi modeli 

Ključni pojmovi: 

1. hemijskajednačina 

2. reaktanti 

3. proizvodi 

4. koeficijent 

5. kvalitativno značenje hemijskih jednačina 

6. kvantitativno značenje hemijskihjednačina

Ishodi: 

l. Učenici će znati da hemijska jednačina predstavlja skraćen način za prikazivanje hemijskih 

reakcija. 

2. Učenici će znati da na levoj strani hemijske jednačine pišu simboli i formule supstanci koje 

reaguju (reaktanata). 

3. Učenici će znati da na desnoj strani hemijske jednačine pišu simboli i formule supstanci koje 

nastaju hemijskom reakcijom, proizvoda. 

4. Učenici će znati da se između hemijskih simbola i formula reaktanata i proizvoda piše strelica 

5. Učenici će znati da se, ukoliko reaguje više supstanci, između simbola i fbrmula reaktanata ^ piše 

znak +. 

6. Učenici će znati da se, ukoliko hemijskom reakcijom nastaje više proizvoda, u hemijskoj 

jednačini između simbola i formula proizvoda reakcije piše znak +. 

7. Učenici će znati da, pi-ema zakonu održanja mase, u svakoj jednačini broj atoma bilo kog 

elementa sa leve strane jednačine mora biti jednak broju atoma istog elementa sa desne strane 

jednačine. 

8. Učenici će znati daje koeficijent broj koji se piše ispred simbola odnosno formule, predstavlja 

broj atoma, odnosno molekula. 

9. Učenici će razumeti da se prilikom sredivanja hemijske jednačine ne mogu menjati brojevi u 

indeksu u ispravno napisanim formulama supstanci koje reaguju i koje se dobijaju kao 

proizvodi reakcije. 

10. Učenici će znati da hemijske reakcije imaju kvalitativno i kvantitativno značenje za hemijske 

reakcije. 

Struktura znanja: 

Vrcmenska artikuladja časa: 

1. Uvodni deo časa: 10 min 

2. Glavni deo časa: 30 min 

3. Završni deo časa: 5 min

l.UVODNI DEO ČASA (10 minuta) 

SASTAVLJANJE JEDNAČINA HEMIJSKIH REAKCIJA 

(obrada novog gradiva) 

U uvodnom delu časa učenicima će biti postavljena pitanja u cilju uvođenja u odgovarajuću nastavnu 

jedinicu. Pri tome će se koristiti verbalno-dijaloška metoda. Pitanja će se odnositi na hemijste simbole i 

formule, hemijske reakcije, tipove reakcija i zakon održanja mase. 

1.Kako se skraćeno predstavljaju hemijski elementi? 

Hemijski elementi se skraćeno predstavljaju hemijkim simbolima. 

2.Kako se predstavljaju molekuli elemenata i jedinjenja? 

Molekuli elemenata ijedinjenja se predstavljaju hemijskim formulama, odnosno molekulskim 

formulama. 

3.Kako se zove broj koji označava tačan broj atoma nekog elementa u molekulu i gde se piše? 

Broj koji označava tačan broj atoma nekog elementa u molekulu se zove indeks i piše se sa donje desne 

strane simbola elementa. 

4.Šta predstavlja kvalitativno znacenje hemijske (pormule? 

Kvalitativno značenje hemijske formule predstavlja elementami sastav molekula, odnosno od kojih 

elemenataje sastavljen molekul. 

5. Šta predstavlja kvantitativno značenje hemijske normule? 

Kvantitativno značenje hemijske formule predstavlja tačan broj atoma pojedinih elemenata u molekulu. 

6.Date su hemijske formule odrediti im kvalitativno i kvntitativno značenje? 

He H2O 

Kvalitativno značenje: helijum molekul vode koji se sastoji iz vodnika i kiseonika 

Kvantitativno značenje: jedan atom jedan molekul vode koji se sastoji iz dva atoma vodonika i 

jednog atoma kiseonika 

7.Šta su hemijske reakcije? 

Hemijske reakcije predstavljaju trajne promene polaznih supstanci i nastajanje novih supstanci koje se 

po 

sastavu i svojstvima razlikuju od polaznih supstanci. 

8.Kako nazvamo polazne supstance u hemijskoj reakcji? 

Polazne supstance u hemijskoj reakciji nazivamo reaktanti. 

9.Kako nazivamo supstance koje nastaju u hemijskoj reakciji? 

Supstance koje nastaju u hemijskoj reakciji nazivamo proizvodi. 

lO.Staje reakcija analize? 

Analizaje reakcija rastavljanja složene čiste supstance na dve ili više čistih supstanci. 

ll.Staje reakcija sinteze? 

Sintezaje reakcija stvaranja nove čiste supstance od dve ili više čistih supstanci. 

12.Kako glasi zakon održanja mase? 

Zbir masa svih supstanci koje stupaju u hemijsku reakcijujednakje zbiru masa svih proizvoda hemijske 

reakcije.ili 

Ukupna masa reaktanatajednakaje ukupnoj masi proizvoda reakcije.

2.GLAVNI DEO ČASA (30 minuta)Hemijskejednačine predstavljaju 

skraćeni način za prikazivanje hemijskih reakcija. 

Na levoj strani hemijske jednačine se pišu simboli i formule svih supstanci koje reaguju, reaktanata, 

dok 

se na desnoj strani pišu simboli i formule proizvoda reakcije. Ukoliko reaguje više supstanci između 

njihovih hemijskih formula se piše znak plus (+), isto tako ukoliko nastaje više proizvoda između 

njihovih formula se piše znak +. Između hemijskih formula reaktanata i proizvoda se piše strelica (— 

>). 

Primer 1: Reakcija vodonika i hlora u ojoj k nastaje 

hlorovodonik 

H2 + Cl2 —>HCl 

Na osnovu zakona održanja mase, u svakoj hemijskoj jednačini broj atoma bilo kog elementa sa leve 

strane jednačine mora biti jednak broju atoma istog elementa sa desne strane jedanačine. Ovo znači da 

međusobno uvek reaguje tačno određen broj atoma, molekula ilijona i da nastaje tačno određen broj 

ovih elementarnih čestica. Taj broj se piše ispred simbola, odnosno formule i naziva se koeficijent. 

Primer 1: Na levoj strani jednačine se nalazi fonnula molekula vodonika, odnosno dva atoma vodonika, 

i molekula hlora, dva atoma hlora. Pošto se na desnoj strani nalaze po jedan atom hlora i vodonika, 

potrebnoje ispred molekulske formule hlorovodonika napisati koeficijent dva da bi bio zadovoljen 

uslov o jednakom broju atoma istog elementa sa obe strane hemijske jednačine: 

Hz + Cl2—>2HC1 

Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati reakciju dobijanja 

hlorovodonika. 

Prilikom sređivanja hemijskih jednačina ne mogu se menjati brojevi u indeksu u ispravno napisanim 

formulama supstanci koje reaguju i koje se dobijaju kao proizvodi reakcije. 

Ogled 1. Reakcija natrijum-hlorida i srebro-nitrata 

Hemikalije: vodeni rastvor natrijum-hlorida, vodeni rastvor srebro-nitrata 

Pribor: epmveta, stalak za epruvete 

Postupak: U epruvetu sipati rastvor natrijum-hlorida i dodati vodeni rastvor srebro-nitrata. 

Zapažanje: Izdvaja se beo talog. 

Zaključak: Došloje do hemijske reakcije između natrijum-hlorida i srebro-nitrata. 

Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da je hemijskom reakcijom natrijum-hlorida i srebronitrata 

nastao srebro-hlorid i natrijum-nitrat, i naglasiti da talog potiče od srebro-hlorida. Hemiiska 

iednačina: NaCl + AgNOa —- AgCl + NaN03 

Ogled 2. Reakcija barijum-hlorida i natrijum-sulfata 

Hemikalije: vodeni rastvor barijum-hlorida, vodeni rastvor natrijum-sulfata 

Pribor: epruveta, stalak za epruvete 

Postupak: U epruvetu sipati vodeni rastvor barijum-hlorida i dodati vodeni rastvor natrijum-sulfata. 

Zapažanje: Izdvaja se beo talog. 

Zaključak: Došloje do hemijske reakcije između natrijum-sulfata i barijum-hlorida. •

Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da je hemijskom reakcijom barijum-hlorida i natrijumsulfata 

nastao barijum-sufat i natrijum-hlorid, i naglasiti da talog potiče od barijum-sulfata. Hemiiska 

jednačina: BaCl2 + Na2S04 —> BaS04 + 2NaCl 

Hemijskejednačine itnaju kvalitativno i kvantitativno značenje za hemijske reakcije. 

Primer 2. Reakcija sinteze amonijaka iz vodonika i azota 

Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati daje hemijskom reakcijom molekula azota i tri 

molekula 

vodonika nastaje dva molekula amonijaka. 

Hemijska jednačina: N2 + 3H2 —> 2NH3 

Primer3. Reakcija analize vode Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da reakcijom analize 

vode nastaju vodonik i kiseonik. 

Hemijska jednačina: 2H20 —> 2H2 + Oz 

3. ZAVRŠNI DEO ČASA (5 minuta) 

U završnom delu časa učenici će biti pitani o gradivu izloženom u toku glavnog dela časa i rešavati 

zadatke iz udžbenika (u zavisnosti od preostalog vremena zadatke eventualno dati za domaći). 

1. Šta su hemijskejednačine? 

2.. Sa koje strane hemijskejednačine pišemo reaktante a sa koje proizvode? 

3. Kako se zove broj koji se piše ispred simbola odnosno formule u hemjskoj jednačini? 

IZGLED TABLE 

CACTВЉAЊE JEДHAЧИHA XEMИJCKИX 

PEAKЦИJA 

H2 + Cl2 —> 2HC1 

NaCl + AgNO3 —>AgCl + NaNOs 

BaCl2 + Na2S04 —> BaS04 + 2NaCl 

N2 + 3H2 —> 2NH3 

2H20 —>2H2 + 02

Za učenike: 

LITERATURA 

1. Lj. Mandić, J. Korolija, D. Danilović, ,,Hemija ", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 

2009, str. 118-121. 

Za nastavnika: 

1. Lj. Mandić, J. Korolija, D. Danilović, ,,Hemija ", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 

2009, str. 118-121. 

2. N. Perišić-Janjić, T. Đaković-Sekulić, S. Gadžurić, ,,0pšta hemija", Univerzitet u Novom Sadu, 

Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad, 2008, str. 14-17. 

PRILOG: 

AKO JE POTREBNO U PRILOGU MOGU DA SE NAĐU : 

GRAFOFOLIJE, SLAJDOVI, ŠEME , DIJAGRAMI I DRUGO.

uputstvo za pripremu časa iz metodike tehničkih nastavnih predmeta

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?