Lista pojmova - Nacionalno tržište roba i usluga Srbije

Lista pojmova
1. Žirant
Žirant je osoba koja jemči za vas i obavezuje se da će, ukoliko korisnik iz bilo kog razloga ne bude
izmirivao svoje obaveze, nastaviti plaćanje.
2. Akcept
Akcept je izjava lica na koje se vuče menica, da će u roku dospeća menice na naplatu isplatiti menični dug
u celini ili delimično. Ime akceptanta (lica koje isplaćuje menični dug) se nalazi na licu menice. Pre same
naplate meničnog duga imalac menice podnosi je akceptantu na akceptiranje, tj. potrebno je da akceptant
na licu menice napiše ''prihvatam'' ili ''priznajem'' i da se potpiše. Ovo je bitno zato što, neretko, menicu
izdaje jedan pravni subjekat, a drugi pravni subjekt izmiruje obavezu iz te menice.
3. Akreditiv
Pismo sa kojim se banka obavezuje prema drugoj ustanovi ili osobi da, po izvršenju ugovorenih obaveza,
isplati određenu sumu u korist određene treće osobe. Dokumentarni akreditiv je efikasan instrument
osiguranja plaćanja u međunarodnoj trgovini.
4. Anuitet
Novčani iznos koji određenog datuma dospeva za isplatu i koji se zajmodavcu plaća godišnje ili u kraćim
vremenskim rokovima, na ime otplate zajma.
U načelu postoje dva oblika anuiteta:
1) konstantni - u jednakim iznosima
2) varijabilni (promenljiv) – menja se tokom perioda otplate
Anuitet čine dva dela: deo pripadajuće kamate i deo glavnice duga.
5. Avans
Avans predstavlja iznos novca koji se daje ili traži unapred, pre obavljanja određenog posla, a čini deo ili
ukupno potraživanje/obavezu u poslovnom odnosu koji će nastati u budućnosti.
6. Ček
Formalni dokument koji predstavlja bezuslovni nalog banci (trasatu) kod koje izdavalac čeka (trasant) ima
račun, da po naredbi trećeg lica ili donosioca (remitenta) isplati u čeku navedenu vrednost.
7. Bankarska garancija
Ugovor kojim se banka obavezuje da će primaocu garancije (poveriocu iz osnovnog ugovora) isplatiti
određenu sumu novca ukoliko određeno treće lice (originalni dužnik) ne ispuni svoje obaveze o roku
dospelosti.
8. Berza
Institucija koja predstavlja mesto na kome se trguje različitim hartijama od vrednosti (akcijama,
obveznicama i sl.).
9. Blanket
Neispunjen obrazac. Ček je najzastupljenija vrsta blanketa.
10. Blanko
Izraz koji se koristi pri popunjavanju nepopunjenog ili delimično popunjenog polja, dela ili celog
dokumenta; prazno.
11. Bonitet
Podrazumeva formalna i materijalna svojstva subjekta koja ga čine sigurnim dužnikom, bilo da je reč o
banci u koju se ulažu sredstva ili o fizičkom/pravnom licu kome se daju krediti.
12. Debitna kartica
Debitne kartice omogućavaju korisniku da plaća robu i usluge u trgovinama na POS terminalima i podiže
gotovinu na bankomatima i šalterima banaka do visine iznosa sredstava koje ima na računu, uključujući i
dozvoljeni minus.
13. Dekurzina kamata
Obračun kamata po isteku odgovarajućeg vremenskog perioda, dakle unazad. Ovakav obračun kamata
kod nas je najčešći.
14. Devizni kurs

Cena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje. Preko deviznog kursa se uspostavlja veza
između cena u zemlji i u inostranstvu. Zavisno od toga u kojoj meri centralna banka neke zemlje utiče na
devizni kurs postoji nekoliko vrsta deviznih kurseva: fiksni, fleksibilni, vođeni, puzajući i višestruki.
15. EKS
EKS (efektivna kamatna stopa) daje realniju sliku o punoj ceni kredita jer se bazira na ukupnim troškovima
koje klijent plaća banci prilikom podizanja i tokom otplate kredita, odnosno, ukupnim prihodima ostvarenim
na položene depozite.
16. Ekspozitura
U bankarstvu označava deo neke banke koji se bavi samo tačno određenim bankarskim poslovima (npr.
poslovi sa građanima).
17. Elektronsko bankarstvo
Podrazumeva obavljanje bankarskih transakcija putem telekomunikacionih mreža. U savremenom
bankarstvu, najčešće se koristi kao izraz za uslugu koju banke nude svojim klijentima u vidu obavljanja
transakcija sa ličnog računa putem Interneta.
18. Emisija
Izdavanje novčanica i papira od vrednosti od strane centralne banke.
19. Eskontna kamatna stopa
Kamatna stopa na kredite centralne banke poslovnim bankama.
20. EURIBOR
EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je referentna kamatna stopa koja predstavlja presek kamatnih
stopa po kojima prvorazredne banke u evrozoni nude medusobne depozite na fiksne periode.
21. Fiksna kamatna stopa
Fiksna kamatna stopa je unapred određena kamatna stopa koja se vremenom ne menja.
22. Garancija
Pismena ugovorna obaveza jednog saugovarača prema drugom da će snositi rizik nekog posla, odnosno
nadoknaditi štetu. Garancija može biti novčana i stvarna. Posebna vrsta garancije jeste jemstvo.
23. Glavnica
Osnovni, «pozajmljeni» iznos koji je dužnik dužan poveriocu i na koji se najčešće obračunava kamata.
24. Gotovina
Papirni i kovani novac kojim možete u svakom momentu raspolagati.
25. Grejs period
Grejs period podrazumeva da se tokom određenog perioda ne otplaćuju ni kamata ni glavnica. To je,
praktično, period između isplate kredita i dospeća prve rate ili anuiteta. Najčešće se koristi kod dugoročnih
kredita privredi, jer se najčešće efekti neke investicije ne osećaju na početku korišćenja kredita. Grejs
period može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina.
26. Hipoteka
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o
dospelosti ili ako dođe do povrede druge obaveze koja aktivira hipoteku, zahteva naplatu potraživanja
obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih
poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.
27. IMF (International Monetary Fund)
Međunarodni monetarni fond sa sedištem u Vašingtonu.
28. Inflacija
Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena. Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena i meri se
na sledeći način:
Inflaciona stopa = nivo cena (godina-t) – nivo cena (godina t-1) / nivo cena (godina t-1)
29. Inkaso posao
Vrsta posla gde se vrši naplata po izvršenoj isporuci robe. Zavisno od toga da li se kao povezano lice
pojavljuje i banka kupca, inkaso poslovi mogu biti direktni i bankarski.

30. Interkalarna kamata
Kamata za vreme korišćenja pozajmice, pre početka otplate pozajmice (grejs perioda). Banka kamatu
obračunava i naplaćuje kod prenosa pozajmice u otplaćivanje ili kroz rate/anuitete.
31. investiciona jedinica
Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda.
Vrednost investicione jedinice se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem
investicionih jedinica. Početna vrednost investicione jedinice svih otvorenih fondova iznosi 1.000 dinara.
32. Jemstvo
Način osiguranja plaćanja nekog duga kod koga se treće lice obavezuje da će poveriocu u određenom
roku platiti dug dužnika pod određenim uslovima. Jemac je gotovo ista kategorija kao i žirant. Postoji više
oblika jemstva: menično jemstvo (aval) i garancija (kao bankarska kategorija).
33. Kamata
Kamata je trošak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potrošnje i
rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Obično se izražava kao godišnja kamatna stopa:
iznos kamate koja će biti isplaćena tokom jedne godine podeljen je iznosom pozajmljenog novca.
34. Kamatna stopa
Stopa po kojoj se plaća cena za privremeno korišćenje određene količine novca (kamata). To je cena
novca. Visina kamatne stope prvenstveno zavisi od ponude i tražnje za kreditima (novcem i kapitalom), ali
i od zakonskih i drugih uslova (npr. klasifikacija kredita po odredbama centralne banke).
35. Komitent
Nalogodavac, koji mora platiti banci dogovorenu proviziju za obavljeni posao; stranka.
36. Kompenzacija
Način izmirenja obaveze između dužnika i poverioca, kad između njih postoje dve ili više obaveza:
poverilac potražuje od dužnika određeni iznos, ali mu istovremeno i duguje određeni (različit ili isti) iznos
ponekom drugom osnovu.
37. Konto
Račun
38. Kontokorentni odnos
Otvaranje nostro računa (domaće banke kod strane banke) ili loro računa (stranih banaka kod domaćih)
radi obavljanja međunarodnih transakcija.
39. KOnvertibilnost novca
Konvertibilnost novca je karakteristika novca neke države u odnosu na novac drugih država koja
omogućava direktnu zamenu jedne za drugu valutu.
40. Konverzija
Pretvaranje neke valute u drugu stranu valutu; promena prvobitnih uslova (npr. kreditnih) u neke druge
uslove sarađivanja.
41. Korespodentska banka
Banka sa kojom je domaća banka uspostavila korespodentski odnos, pa preko nje može poslovati sa
inostranstvom.
42. Korespodentski odnos
Odnos u kome strana i domaća banka izmene kontrolne dokumente: spiskove ovlašćenih potpisnika,
telegrafski i SWIFT ključ, sa ciljem uspostavljanja plaćanja putem međusobnih računa.
43. Kredit
Pravni odnos između poverioca, koji da neku stvar na privremeno korišćenje dužniku, i dužnika.
Najzastupljeniji oblik kredita u praksi su novčani zajmovi preko bankarskog sistema.
44. Kreditna kartica
Kreditna kartica je kartica kojom, kao što sama reč kaže, dobijate kredit od banke. Taj kredit koristite
upotrebom kartice a to znači kupovinom ili podizanjem gotovine. Potrošeni iznos kredita plaćate u
mesečnim ratama. Za razliku od klasičnog kredita, kredit koji ste dobili po kartici obnavljate svakom

uplatom i to za iznos izvršene uplate (zato se ovakav kredit naziva revolving). Još jedna prednost kredita
po kartici je što sami birate iznos uplate (mada on ne sme biti manji od minimuma koji Vam je prikazan na
izvodu). Ako do roka koji je naznačen na izvodu uplatite ceo iznos koji ste potrošili u prethodnom mesecu,
banka obično ne naplaćuje kamatu. Period za koji ne plaćate kamatu naziva se grace period.
45. Kreditni uslovi
Kreditni uslovi obuhvataju podatke o utvrđenim rokovima, ceni, osiguranju i drugim karakteristikama
kredita, pripadajuće kamate i sl. bitne elemente, koji se ugovorom regulišu između davaoca i korisnika
kredita.
46. Kurs
Tržišna cena po kojoj se nešto prodaje ili kupuje.
47. Kursna lista
Lista po kojoj se menja valuta jedne u valutu druge države.
48. LIBOR (London Inter Bank Offered Rate)
Kamatna stopa koja se koristi na kratkoročnom međunarodnom bankarskom tržištu u Londonu. Po toj ceni
banke nude jedna drugoj novac. Visinu LIBOR-a odredjuju pet glavnih londonskih banaka i služi kao
pokazatelj stanja na tržištu novca.
49. Limit
Iznos najviše dozvoljenog prekoračenja (negativnog stanja) na računu, odnosno iznos najvećeg mogućeg
zaduženja po odobrenom kreditu ili po kreditnoj kartici.
50. Lizing
Lizing (engl. leasing) - operacija ili transakcija na osnovu koje se jedno preduzeće, umesto da kupi opremu
ili mašine koje su mu potrebne, obraća jednoj specijalizovanoj ustanovi koja mu potrebnu opremu daje u
zakup na određeni rok (dovoljno dug da se u tom roku izvrši amortizacija opreme).
51. Menica
Pismeni dokument, izdat u strogo zakonskoj formi, u kome se izdavalac (trasant) obavezuje da će u roku
isplatiti određeni iznos, ili pak poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu isplatu. Postoji više vrsta menica.
Jedna od njih je sopstvena - kada se izdavalac obavezuje da će sam izvršiti isplatu, dok je vučena ona
kojom izvršilac poziva drugo lice, odnosno trasata da izvrši isplatu. Blanko menica je neispunjen menični
obrazac snabdeven potrebnim potpisima i zakonski može postati menica čim se ispune ostali bitni podaci.
Blanko menica se upotrebljava za obezbeđenje zajma pojedinca ili organizacije - ako dužnik normalno
otplaćuje zajam, pri izvršenoj potpunoj uplati blanko menica se vraća dužnicima. Ali ako dužnik prestane
sa otplatama blanko menica se popunjava na ostatak duga, a dug se isplaćuje po meničnom postupku.
Sve izjave u vezi sa menicom daju se napismeno i potpisano na menici, a svaki potpisnik na menici je i
obaveznik.
52. Nerezident
Fizičko lice sa stalnim prebivalištem u inostanstvu; pravno lice tj. firma koja je registrovana u inostranstvu.
Prema našim važećim zakonima, fizičko lice koje više od godinu dana boravi van zemlje, smatra se
nerezidentom.
53. NKOSK
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita - Korporacija osigurava kredite koje banke ili
druge finansijske organizacije odobravaju fizičkim licima za kupovinu, adaptaciju i izgradnju nekretnina, a
koji su obezbeđeni hipotekom. Kada poslovna banka potpiše ugovor o osiguranju potraživanja sa
Korporacijom, svaki pojedinačni kredit koji zadovoljava uslove postavljene od strane Korporacije banka
nudi na osiguranje. Ukoliko Korporacija donese odluku da prihvata da osigura određeni kredit, ona
preuzima deo rizika nenaplativosti tog kredita, što u praksi znači da 75% neto gubitka banke po osnovu
nenaplaćenog kredita snosi Korporacija.Preuzimanjem dela rizika, Korporacija snižava ukupan rizik banke,
što utiče na smanjenje kamatne stope koju banka naplaćuje svom klijentu. Najviša kamatna stopa koju
banka može da naplati za kredit koji je osiguran kod Korporacije iznosi 8.95% na godišnjem nivou za
model kredita sa učešćem, odnosno 7.45% na godišnjem nivou za model kredita sa depozitom.
54. NKS
NKS (nominalna kamatna stopa) je neto kamatna stopa i ne predstavlja konačnu cenu kredita. Ona se
stavlja u ugovor i na osnovu nje se izračunavaju otplatne rate odnosno iznos kamata na depozite.
55. Nostro doznaka
Bezuslovna instrukcija data banci da izvrši plaćanje prema pravnom ili fizičkom licu u inostranstvu.

56. Nostro konto
Konto jedne banke kod druge (strane) banke.
57. Obavezna rezerva banaka
Svaka poslovna banka mora da drži određeni deo depozita po viđenju na posebnom računu obavezne
rezerve kod centralne banke. Obavezna rezerva u rukama centralne banke je instrument regulisanja
količine novca u opticaju, kao i instrument kontrole likvidnosti i kreditnog potencijala banke. Kada centralna
banka poveća obaveznu rezervu banaka, uglavnom dolazi do skoka kamatnih stopa na kredite.
58. Obveznice
Obveznice možemo definisati kao hartije od vrednosti, koje svome vlasniku garantuju isplatu kamate i
glavnice po unapred utvrđenom redosledu. Za obveznice se često sreće naziv hartije od vrednosti sa
fiksnim prinosom, pošto je kamatna stopa fiksna i unapred poznata.
59. Oročeni ulozi
Oročeni novčani ulog znači da vlasnik određeno vreme ne može raspolagati uloženim novcem. Rok može
biti unapred određen ili sa različitim otkaznim periodom.
60. PDV
Porez na dodatu vrednost je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u
svetu. Primjenjuje se u preko 120 država sveta a izumeo ga je francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris
Lore) 1954. godine. Obračunava se u svakoj fazi prometa dobara i usluga podložnih oporezivanju, i ne
obračunava se na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, već samo na dodatu vrednost, nastalu u
konkretnoj fazi.
61. Porez
Porez je nedobrovoljno plaćanje državi koje nije praćeno protivuslugom koju bi od nje primio platilac
poreza. Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta i propisanih nadležnosti države i njenih
jedinica. Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne bi mogla da funkcioniše i finansira javna
dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i prava građana, javni red i mir,
obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i slično.
62. Pranje novca
Pojam koji označava prikrivanje stvarnog porekla novca koji se nalazi u opticaju. To je finansijska
operacija kojom se određena suma novca šalje preko brojnih deponenata (i brojnih računa) kod različitih
banaka, kako bi se onemogućile zvanične državne agencije da uđu u trag tom novcu. Novac koji se
»pere« najčešće potiče iz kriminalnih radnji, kao što su prostitucija, droga i slično.
63. Provizija
Naknada za posredovanje u određenom poslu. Izražava se u procentima od vrednosti posla. Bankarske
provizije su cene za obavljanje bankarskih usluga.
64. Realna kamatna stopa
Izračunava se tako što se od nominalne kamatne stope oduzima stopa inflacije. Na osnovu realne, a ne
nominalne kamatne stope se donosi odluka o eventualnom plasmanu sredstava.
65. Regres
Pravo lica koje, sa drugim licima, daje garanciju da posle isplate poveriocu može od glavnog ili solidarnog
dužnika zahtevati povraćaj bar jednog dela plaćenog iznosa. Kod menice i čeka: pravo imaoca hartije od
vrednosti da u slučaju da trasat (lice na čije ime je menica vučena) ili akceptant, ne akceptira tu hartiju ili
odbije da je isplati, zahteva od emitenta (lica koje izdaje hartiju od vrednosti) ili indosanta (lica koje prenosi
hartiju od vrednosti na drugo lice) naknadu isplaćenog iznosa.
66. Revolving kredit
Kratkoročni kredit, koji se obnavlja po određenoj vremenskoj dinamici.
67. Rezident
Fizičko lice sa stalnim boravkom u državi; pravno lice registrovano u domicilnoj državi. Prema našim
zakonima, svako fizičko lice koje boravi najmanje godinu dana u našoj zemlji.
68. RTGS
RTGS - Real Time Gross Settlement Sistem izvršava saldiranje svih transakcija na postojećim računima u
realnom vremenu.

69. Ručna zaloga
Ručna zaloga je poseban ugovor, u koji najčešće stupaju poverilac (kao zalogoprimac) i dužnik (kao
zalogodavac) iz osnovnog pravnog posla.
Ugovorom o zalozi obavezuje se dužnik ili neko treći (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) da
mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti
iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da
primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu.
70. S.W.I.F.T.
Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications ili skraćeno SWIFT je medjunarodna
bankarska mreža i softver za razmenu poruka koji danas upotrebaljava više od 7000 finansiskih institucija
iz 198 zemalja.
71. Sef
Numerisan pregradak u bankovnom trezoru koji banka izdaje za čuvanje novca ili vrednosnih papira.
72. Swap
Oblik osiguranja zbog kursnog kamatnog ili kreditnog rizika.
73. Tekući račun
Račun putem koga se prate transakcije klijenta banke.
74. Transakcija
Predstavlja svaku poslovnu operaciju prenosa vlasništva nad robom ili novca (hartija od vrednosti) sa
jednog subjekta na drugi.
75. Trasant
Izdavalac menice.
76. Trasat
Dužnik u meničnom poslovanju na čije ime je izdata menica.
77. Uplata
Finansijska radnja kojom se novac usmerava na određeni račun fizičkog ili pravnog lica.
78. Valuta
Monetarna (novčana) jedinica u novčanom sistemu države; rok na određeni dan.
79. Virman (opšti nalog za prenos)
Bezgotovinski instrument platnog prometa pomoću koga se, radi plaćanja izvesnih novčanih obaveza, vrši
prenos sredstava sa računa nalogodavca na račun korisnika, nezavisno od toga da li se vode kod istog ili
različitog nosioca platnog prometa (uglavnom banke).
80. Zaloga
Deo imovine u vlasništvu zajmoprimaoca koja služi za obezbeđenje duga ka zajmodavaocu, a koju
zajmodavac može preneti u svoje vlasništvo ukoliko zajmoprimac prestane da ispunjava obaveze po
osnovu duga.
81. Zatezna kamata
Kamata koju, pored redovne kamate, plaća dužnik ako o roku nije izmirio dug. Njena visina se obično
reguliše zakonskim propisima o zateznoj kamati.