LiDraNo 2009. - Agencija za odgoj i obrazovanje

NajËešÊe mi pjeva Geni, geni kameni! Uz to padne i neki hercegovaËki
vic i tako ni ne primjetim što radi s onom strašnom bušilicom.
I sad nek netko veli da doktori nisu cool likovi! Pitajte mene!
Lovro »ulina, 6. r.
Osnovna škola Trnjanska
Voditeljica: Vesna DobriniÊ
Što je muškarac bez brkova?
Svaki put kad reËen odakle san, isto pitanje: “JoviÊi... a di je to?” Izmeappleu
Ražanca i Posedarja, malo misto s nigdi tristotinjak duša. Škola do
Ëetvrtog, dvi uËiteljice, šaËica appleaka, mala crkva, marketiÊ i to je to. Podno
Velebita prkosi buri, a zimi od soli cilo misto pobili ka da je pa snig. E, za
vas koji ne znate, reÊi Êu Van da su ode snimali prve kadrove za film Što
je muškarac bez brkova. Bija san sav sritan, najsritniji na svitu kad san s
ÊaÊon iša gledat taj film. Eno Velebita, mora, krasa, eno seoskog groblja...
“Ma Bože”, reka san “što je to lipota?” Ali oni što su sidili do mene ne
znaju da su to moji JoviÊi. Sad bi skoËija od sidalice do sidalice i svima
prišapnija u uvo da je to moje misto, da su to moji JoviÊi. “Ma ne, Franko,
sidi i gledaj”, reka san u sebi, “budi miran i gledaj film, a koga briga za
JoviÊe?” Tresa san se od sriÊe i nisan izdrža da ne zapivan, onako ispod
glasa, didovu:
22
Da ne bude Iveška JoviÊa
I njegovih dvanaest RažanËana
I danas bi Kotar turski bio
Kad san doša u peti razred u matiËnu školu u Ražanac, a to su mii
stariji priËali, uËitelj iz hrvatskog poviËe: “Pogodit Êu tko je od vas JoviÊ!
Ti mali, ti u prvoj klupi, ti mali tamo do zida.” ToËno je pogodija, a
pita san se kako kad u razredu ima dice iz još pet podruËnih škola, a
on nas prvi put vidi. E, odgonetnija san. A to je to, priËali su mi šestaši
i sedmaši, sitija san se. To su u igri neki geni. Kažu da svi JoviÊi imaju
poširoku glavu, velike oËi, ubrzo oÊelave pa onda puste brkove. A brkovi
na širokom licu, s velikim oËima i Êelavom glavon, kažu, istiËu muškost.
A moj did IviÊ, kad zagrli babu Maru posle veËere, zasuËe i pogladi brk i
vidin ispod njega kako se zadovoljno smijulji. I kad didu KrstiÊu, svom
bratu, želi nešto reÊi, uvati se za brk i kaže: “Brka mi moga Krste, to ti je
tako i nikako drukËije.” A ja znan da did IviÊ govori istinu i virujen mu.
I uËitelj je govorija da su JoviÊi nosili velike brkove i da se on siÊa da je
ka dite, kad ga je mate vodila na sajam za svetu Mandalinu, vidija dida
Bana, dida ŠimiÊa, dida Rokišu i druge s velikin, zasukanin brËinama od
uva do uva.
A zato je on kroz smih govorija da je režiser Hribar izabra JoviÊe za
snimanje filma, baš zato što se diËu s velikin brkovima, a reka je i da su
JoviÊi osim što su brkati, široke glave, Êelavi i radini još i mirni i ponosni
ljudi. Još mi je reka kroz smih da su mi ÊaÊa i mater pogrišili kad su mi
dali ime Franko, a ne Danko, Željko, Radovan ili Vladimir.
Ma nisan ja zato kriv, ali uËitelj je ima pravo, reka je da ime nije sve i da
ime Ëini Ëovik svojin radon i ponašanjen.
E, pa kad je tako, a tako je, Ëin porasten sigurno Êu oÊelaviti jer to su
ti geni, a onda Êu puštat brkove ka did IviÊ i junak Iveško. Bit Êu pravi
pravcati JoviÊ.
Na kraju Van želin još nešto reÊi. Osim vinove loze, masline i drugog
vridnog bilja, u mojin JoviÊin najbolje uspivaju brkovi.
A što je muškarac bez brkova, recite mi?
Franko JoviÊ, 7. r.
Osnovna škola “Juraj BarakoviÊ”, Ražanac
Voditelj: Jure Kožul
Moja obitelj
U mojoj obitelji ima nas svakojakih.
Na primjer ja, ja još uvijek nisam “puknuta”, ja sam neuredna
štreberica koja pleše balet.
Mama je “puknuta”, soba joj miriše po terpentinu i slika crnom bojom
u crnoj odjeÊi da se ne vide mrlje, ona je dakle... slikarica.
23