LiDraNo 2009. - Agencija za odgoj i obrazovanje

Radomir: Ponekad malo šetam, ali veÊinom gledam TV.
Vera: Nikad nisam lijepo živjela kao sada. Život u domu mi je odliËan.
Imam sve što trebam i bavim se aktivnostima za koje prije nikad nisam
imala vremena, kao npr. pjevanjem.
Puno vas je sa sela. Nedostaje li vam rad u polju i na njivama?
Darinka: To mi najviše fali. Dala sam zemlju drugima da je obraappleuju, a
oni mi nadoplaÊuju dom.
Terezija: Da, nedostaje mi malo. Ali kad mi doappleu prijatelji ili kad ja odem
doma i vidim kako se oni pate, pogotovo stariji, bude mi žao. Mnogima
govorim da si skrate muke i da odu u dom, a zemlju ostave mlaappleima.
Što mislite o domovima?
Terezija: Svaka Ëast onome tko je izumio domove. To bih preporuËila
svakoj osobi. Da sam ostala na selu, gdje bih našla doktora? Neki
dan me bolio zub, otišla sam kod naše sestre i za pola sata sve je bilo
gotovo. A što bi bilo da sam na selu?
Marta: StaraËki dom mi je jako drag. Jednom me sin odveo na vikend
kuÊi. SljedeÊi dan sam mu rekla da me vodi doma, na što je on rekao:
“Mama, doma si.” A ja sam mislila na staraËki dom.
Svatko od ovih ljudi ima svoju priËu. Ali, zaËudila sam se njihovom
optimizmu i hrabrosti. OËekivala sam da Êe se žaliti, jedva doËekati
da imaju kome. Gotovo nitko nije spominjao svoje probleme: bolest,
usamljenost, tugu, strah od smrti… Njihove priËe ste Ëuli, a što mislite
koliko ima priËa koje nisu ispriËane? Kakvu životnu priËu krije ona
naborana bakica u kuÊi preko puta vaše ili sijedi susjed s kojim nikad
ne priËate? Zašto ignoriramo stare i pravimo se da ne postoje? Zašto ih
doživljavamo takvom smetnjom? Zato što smo previše egoistiËni ili zato
što se bojimo starosti? Dajte im priliku, popriËajte s njima i iznenadit
Êete se kakve zanimljive životne priËe kriju te bore. Oni ne žele vaš novac,
vaše zdravlje, vašu mladost, veÊ samo malo vašega vremena, nekoga
tko Êe ih saslušati. Puno toga možete nauËiti od njih. Dakako, nemojte
oËekivati da Êe vam priËati o raËunalima, najmodernijim hollywoodskim
blockbusterima ili sliËnim temama. »ut Êete priËe o vremenu kada
svijetom nije vladala tehnologija, o mladostima drukËijim od naših, o
246
starim obiËajima… Kad pogledate kako su živjeli i što su postali, shvatit
Êete puno toga i o sebi. Kako su beznaËajni naši problemËiÊi, a stalno
su nam puna usta njih. NauËimo nešto od ovih ljudi! Potražimo savjet!
Nismo, ipak, mi mladi najpametniji. Takav izlet u starost bi vam mogao
biti i priprema na ono što vas jednoga dana Ëeka. Nemojte se bojati
starosti, ona može biti nešto najljepše u vašem životu. Nemojte dopustiti
da vas vaš egoizam uništi. Pružite ruku starijima, a jednoga dana neËija
Êe ruka dobro doÊi vama.
P.S. Ana me nije razumjela. Nadam se da vi jeste.
Tijana NeriÊ, 3. r.
Druga srednja škola Beli Manastir, Beli Manastir
Voditeljica: Božana Tenji
Velika je jabuka ipak trula
Otputovati na drugi kraj svijeta u, kako mnogi misle, neki bolji život,
nerijetko je velika želja nas “ubogih i jadnih” Balkanaca (kako nas
doživljavaju neki Europljani, a i šire, Ëini se). Ostvarenje takvog životnog
sna osmjehnulo se i meni ovoga ljeta, kada su se roditelji odluËili
smilovati, i poslati me na mjesec dana u posjet sestriËni u Big Apple ∑
New York. Ne može biti bolje, Ëinilo mi se.
Upoznat Êu i ja ∑ Ameriku!
Preko bare u Veliku Jabuku
Krenuh ja tako za Ameriku lijepog, sunËanog lipanjskog dana sa
aerodroma u Budimpešti, pošto iz naše zemljice nema izravnih letova.
Moji jednostavno nisu htjeli riskirati i pustiti me da se izgubim na nekom
od aerodroma, iako sam imala svog sveznajuÊeg oca uz sebe da me
pazi. Nakon polijetanja koje je bilo zanimljivo, nisam bila svjesna da
se nalazim tisuÊe metara nad oceanom, jer sve što sam kroz taj maleni
prozorËiÊ vidjela bilo je… bjelilo. Imala sam osjeÊaj kao da se vozim
u autobusu u kojemu je klima ukljuËena na maksimum. Teroristima,
o kojima svi u zadnje vrijeme neprestano priËaju, ni traga. Uostalom,
247