LiDraNo 2009. - Agencija za odgoj i obrazovanje
LiDraNo 2009. - Agencija za odgoj i obrazovanje
LiDraNo 2009. - Agencija za odgoj i obrazovanje
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
pet bonus pjesama zbog kojih isplati Ëekati pošiljku preko oceana. Ostaje<br />
nadati se da Êe Mark Lanegan i Isobel Campbell nastaviti biti ovako<br />
uspješni partneri u zloËinu kao i dosad, a do blagoslovljenog treÊeg<br />
albuma (sline veÊ cure), kao opcija ostaje tek utapati se u svakoj kapljici<br />
njihovih melankoliËnih balada i tako šopati gladnog vražiÊka na svom<br />
ramenu.<br />
Dora Golub, 4. r.<br />
Gimnazija Petra PreradoviÊa, Virovitica<br />
Voditeljica: Zdenka Kos<br />
Jurica PaviËiÊ, utjecajni filmski kritiËar, publicist i književnik boravio je<br />
u Benkovcu prošle godine u svojstvu Ëlana prosudbenog povjerenstva<br />
na županijskom Lidranu, a nedavno mu je objavljena i zbirka kratkih<br />
priËa pod naslovom “Patrola na cesti”. To su samo neke od tema kojih<br />
smo se dotakli u ovom razgovoru s njim.<br />
Rado Ëitam osmrtnice<br />
Kako ste ušli u vode filmske kritike i <strong>za</strong>što? Tko su vam bili uzori?<br />
SliËno kao i Vi, poËeo sam u srednjoškolskom listu (ja sam šuvarevac,<br />
tada nije bilo gimnazija). Bilo je to tamo 1982. ili 1983., list se zvao dosta<br />
anarhistiËki ∑ Atentat ∑ a pisao sam filmsku i književnu kritiku. SjeÊam<br />
se da je prvi film o kojem sam pisao bio Oficir i džentlmen Taylora<br />
Hackforda, tada je to bio megahit, pamtim da je u Splitu u jednom<br />
trenu igrao u Ëak tri od Ëetiri kina. U vrijeme kad sam poËinjao, nisam<br />
puno pratio filmsku kritiku, pogotovo ne stranu, tako da nisam imao<br />
profesionalnih uzora. Bio sam <strong>za</strong>pravo više pod utjecajem ka<strong>za</strong>lišnih<br />
i književnih kritiËara, koji su tada bili izvrsni, <strong>za</strong> razliku od danas. U to<br />
doba, nadolazeÊe zvijezde jugoslavenske filmske kritike bili su Slovenac<br />
Marcel ŠtefanËiË i Beograappleanin PajkiÊ. Njih su svi Ëitali. ŠtefanËiË je bio<br />
gotovo pop zvijezda, imao je vrlo inteligentne tekstove koji su izmicali<br />
žanrovskoj ladici. Meappleutim, ja sam veÊ onda imao dosta drukËiji<br />
ukus. Oni su bili postmoderna generacija koja je <strong>za</strong>zirala od art-filma<br />
i obožavala “pulp”. To je naraštajni mentalitet koji Êe poslije stvoriti<br />
230<br />
Tarantina i Alexa De La Iglesiju. Meni to nije bilo toliko <strong>za</strong>nimljivo, više<br />
sam izišao iz visoke filmske kulture, u to doba “pucali” su me Tarkovski,<br />
Greenaway, Ermanno Olmi, Skolimowski…<br />
Smatrate li svoj posao <strong>za</strong>dovoljstvom ili neophodnim naËinom<br />
<strong>za</strong>raappleivanja?<br />
Svakako <strong>za</strong>dovoljstvom. Ljudi koji me poznaju reÊi Êe vam da ako moram<br />
birati izmeappleu posla koji mi je gušt i posla koji je <strong>za</strong>rada, uvijek biram<br />
prvi. Zato sam odbijao puno uredniËkih poslova i unosnih “jobova” u<br />
novinarstvu. VeÊi mi je gušt ∑ recimo ∑ studentima u Splitu <strong>za</strong> brokve<br />
predavati osnove scenarija. Doduše, ja si ovo mogu priuštiti <strong>za</strong>to jer na<br />
matiËnom poslu <strong>za</strong>raappleujem pristojno. Ali ∑ i tu je dvojba što je bilo prije,<br />
jaje ili kokoš. Danas <strong>za</strong>raappleujem solidno <strong>za</strong>to jer sam u ranim dvadesetim<br />
godinama života hrlio od teksta do teksta ne pitajuÊi da mi se plati ∑ i<br />
stvorio ime. To pamtim kao životnu lekciju, premda nisam siguran je li<br />
lekcija primjenjiva <strong>za</strong> ovo vrijeme.<br />
Svaki posao ima one svoje strane koje nas ispunjavaju, a ima i one druge,<br />
manje inspirativne. Što bi, po vama, to bilo s pozicije novinara, a što s<br />
pozicije pisca?<br />
Mene oba ispunjavaju, ali drukËije. Novinarstvo donosi široku Ëitanost<br />
i brzi odjek: juËer si napisao, danas to svi komentiraju, a sutra je to veÊ<br />
prošlost, došli su novi tekstovi… Novinarstvo je dobro jer te “diže” u<br />
onim dugim razdobljima izmeappleu dvije knjige, kad si <strong>za</strong>kopan u rupu i<br />
dvojiš se ima li to sve skupa smisla. Književnost je inspirativniji posao, ali<br />
ono što me kod nje ubija je niska Ëitanost.<br />
Što u svom poslu smatrate najveÊim pritiskom? Kako na vaš rad utjeËe<br />
vremenski rok i <strong>za</strong>dana tema o kojoj morate pisati?<br />
Svatko tko je novinar, ustaje i liježe s “deadlineom”. Ne mali broj navrata<br />
nazvali su me i dali temu u tri i pol, a tekst je morao bit gotov do Ëetiri i<br />
petnaest. Ja se s tim dobro nosim, je sam relativno brz. U profesiji imam<br />
reputaciju nekog tko piše jako brzo. Meappleutim, posljedica su pogreške,<br />
podaci navedeni po sjeÊanju, lapsusi… Kad u dnevnim novinama u bilo<br />
Ëijem tekstu uoËite grešku, morate voditi raËuna da je možda rijeË o<br />
tekstu koji je pisan pod pritiskom deadlinea.<br />
231
Change language