Vladimir Mitrović, vajar i slikar iz sela Trnava na Zlatiboru - Magazin
Vladimir Mitrović, vajar i slikar iz sela Trnava na Zlatiboru - Magazin
Vladimir Mitrović, vajar i slikar iz sela Trnava na Zlatiboru - Magazin
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ODIDEJEDODELA<br />
Umetnik<br />
<strong>Vladimir</strong> <strong>Mitrović</strong>, <strong>slikar</strong> i <strong>vajar</strong> <strong>iz</strong> <strong>sela</strong> <strong>Tr<strong>na</strong>va</strong> <strong>na</strong> <strong>Zlatiboru</strong><br />
Imao je tri godine kada<br />
mu je seoska učiteljica<br />
Basta, sa posvetom<br />
„malom Vladi“, poklonila<br />
knjigu „Gradić Zelengaj“.<br />
Margine stranica uskoro<br />
su ispunjene neveštim<br />
dečjim crtežima ptica<br />
<strong>iz</strong> nedara prirode<br />
<strong>Vladimir</strong> <strong>Mitrović</strong> (57) živi u zlatiborskom<br />
selu <strong>Tr<strong>na</strong>va</strong>, podno Velikog Krša, <strong>na</strong>domak<br />
čuvenog Sirogoj<strong>na</strong> i reke Katušnice. Prve <strong>slikar</strong>ske<br />
radove <strong>na</strong>pravio je pre 40 godi<strong>na</strong>. Od<br />
tada do da<strong>na</strong>s vrelo njegove inspiracije ne presušuje.<br />
Izlaže u Beogradu, Banja Luci, Pragu,<br />
Skoplju, Tokiju... Umetnik koji je od prirode<br />
učio i njene zakone i mene sledio, <strong>na</strong> kamenim<br />
pločama zasnovao je svoje rane pejzaže. Prvo<br />
je kamene slike slao u daleki svet, a onda su <strong>iz</strong><br />
njegovog dvorišta i ateljea „poletele“ <strong>na</strong> istu<br />
stranu kamene ptice... Pri svakom svom poslu,<br />
<strong>na</strong> livadi, u šumi, dok prati potok i sunce u ličnoj<br />
putanji, on je u potrazi za kamenom još neviđenim,<br />
neslućenim, u čije dubine će zaroniti<br />
Milić od Mačve je<br />
jednom uzviknuo:<br />
„<strong>Vladimir</strong>e, slikaj <strong>iz</strong> srca“<br />
tražeći pticu.<br />
Iščekujući sta<strong>na</strong>rice i selice dok preleću,<br />
dolaze i odlaze, u iskonskoj želji da ih spoz<strong>na</strong><br />
i dosegne, umetnik je <strong>na</strong>selio sve svoje životne<br />
ali i galerijske prostore okamenjenim lastama,<br />
sovama, detlićima, čavkama, orlovima, sokolima,<br />
zebama...<br />
Samo obdarene <strong>vajar</strong>ske oči umeju da otkriju<br />
u stenovitim <strong>na</strong>slagama ili pojedi<strong>na</strong>čnim<br />
komadima ste<strong>na</strong> buduće obrise skulptura. <strong>Mitrović</strong><br />
poseduje sposobnost da u bezobličnim<br />
ulomcima kame<strong>na</strong> u <strong>na</strong>jbližem okruženju, u<br />
bogatim majdanima Zlatibora, <strong>na</strong>zre zarobljene<br />
ptice, veverice, mačke, vukove, lisice,<br />
zečeve... Omiljen mu je tzv. „crveni Sirogoj-<br />
76 l O<strong>na</strong> www.o<strong>na</strong>magazin.com www.o<strong>na</strong>magazin.com O<strong>na</strong> l 77<br />
Pišu: Branislava Mićić i Mari<strong>na</strong> Bulatović, fotografije: B.M, privat<strong>na</strong> arhiva, Budislav Bulatović<br />
no“, kamen rozikaste boje koji posle poliranja<br />
podseća <strong>na</strong> mermer. Iz majda<strong>na</strong> Klisura <strong>iz</strong>vlači<br />
zelenkasti kamen, a <strong>iz</strong> <strong>sela</strong> Skržuti svetložuti.<br />
Crni portoro <strong>iz</strong> Rupeljeva neodoljivo podseća<br />
<strong>na</strong> mermer <strong>iz</strong> severne Italije. Dospe pod <strong>Vladimir</strong>ove<br />
alatke i kamen <strong>iz</strong> drugih krajeva, <strong>iz</strong><br />
okoline Arilja, bledožuti oniks <strong>iz</strong> Lozovika kod<br />
Jagodine, čak primorski ili prilepski mermer, te<br />
oniks <strong>iz</strong> Ar<strong>iz</strong>one.<br />
Radinosti se <strong>Vladimir</strong> nije morao posebno<br />
učiti. U srpskom selu o<strong>na</strong> je bila i ostala neminovnost.<br />
Mada još u osnovnoj školi uvek radostan<br />
u prilikama kada ugrabi da nešto <strong>na</strong>slika,<br />
nije mogao <strong>iz</strong>beći očevu molbu: „More, dijete,<br />
mani se toga. Od toga neš jesti ljeba“. Kao<br />
16-godišnjak dobio je posao u sirogojnskom<br />
kamenorezačkom preduzeću. Već 1973. <strong>iz</strong>radio<br />
je bistu ratnog heroja Save Jovanovića, postavljenu<br />
ispred škole u Sirogojnu.<br />
Pored zlatiborskih pejzaža kao večite inspiracije,<br />
<strong>Vladimir</strong> je <strong>na</strong> početku svog stvaralaštva,<br />
kao i drugi umetnici-<strong>na</strong>ivci, slikao<br />
događaje: decu u kolu, žene koje zahvataju<br />
vodu, pijanog suseda... U sledećoj fazi figurama<br />
ljudi daje emociju. Takva je starica koja<br />
cepa drva u zimskom danu (Teži<strong>na</strong> samoće,<br />
1983), umor<strong>na</strong> že<strong>na</strong> pod drvetom (Predah,<br />
1989), takvo je i platno Izbacivanje neželjenog<br />
gosta <strong>iz</strong> kuće (1989). Pletilje i Pastirice prenosi<br />
<strong>na</strong> veliki format (200x120 cm), čime podvlači<br />
njihov poseban z<strong>na</strong>čaj u svom životu i stvaralaštvu.<br />
Na mnogima od njih prikaza<strong>na</strong> je <strong>Vladimir</strong>ova<br />
supruga, pokatkad sa plavim očima<br />
umesto smeđih, kao da se u njima krije nebo<br />
ili neka <strong>slikar</strong>eva nedosanja<strong>na</strong> ljubav<strong>na</strong> čežnja.<br />
<strong>Vladimir</strong> je počeo da ređa likovne uspehe<br />
još kao osnovac, počev od velike petice <strong>iz</strong> likovnog<br />
za rad Sejač <strong>na</strong> njivi. Budući zemljoradnik<br />
i <strong>slikar</strong>, te veliki zaljubljenik u prirodu,<br />
vremenom <strong>na</strong>lazi sagovornike u oblacima, drveću,<br />
livadama, cvrkutu ptica... Milić od Mačve<br />
je posebno cenio što se <strong>Mitrović</strong> „opredelio<br />
za doživljaj, umesto za događaj“, što zlatiborski<br />
<strong>slikar</strong>ski genije primećuje rađanje<br />
pupoljka u<br />
proleće, ali i pad<br />
jesenjeg lišća sa<br />
tih istih latica.<br />
„Takav stvaralac će uvek biti<br />
svež i njegova će slika<br />
privlačiti posebnom<br />
pažnjom posmatrača“,<br />
pisao je Milić<br />
od Mačve 1989. godine.<br />
Slobodan Ristović je<br />
Kolonija<br />
„<strong>Tr<strong>na</strong>va</strong><br />
2010“<br />
Uvidevši da svet<br />
može da dođe do<br />
njega, a ne samo<br />
on u svet, <strong>Vladimir</strong><br />
<strong>Mitrović</strong> osniva u<br />
selu <strong>Tr<strong>na</strong>va</strong> likovnu<br />
koloniju, pretvorivši<br />
ga u jedan<br />
od likovnih centara<br />
Srbije. Aukcija<br />
radova te užičko-zlatiborske umetničke<br />
kolonije, priređe<strong>na</strong> 1996. u Tr<strong>na</strong>vi, poslužila<br />
mu je kao potpora da sagradi svoj<br />
atelje i galeriju. Slikari, umetnici, <strong>na</strong>učnici,<br />
đaci, semi<strong>na</strong>rci, posetioci Zlatibora...<br />
da<strong>na</strong>s obilaze <strong>Vladimir</strong>ov atelje kao turističku<br />
atrakciju i spontano se druže u hladovini<br />
stoletnih bukovih šuma. U galeriji<br />
„<strong>Tr<strong>na</strong>va</strong>“ <strong>iz</strong>ložene su slike i <strong>vajar</strong>ska dela<br />
<strong>Vladimir</strong>a <strong>Mitrović</strong>a, ali i dela brojnih autora<br />
<strong>na</strong>stala <strong>na</strong> likovnim kolonijama. I<br />
ove godine, 18. put po redu, od 22. do 28.<br />
avgusta, okupiće se u Tr<strong>na</strong>vi <strong>slikar</strong>ska kolonija<br />
samoukih i školovanih umetnika.<br />
Pored <strong>Vladimir</strong>a <strong>Mitrović</strong>a kao domaći<strong>na</strong>,<br />
koloniju pomažu Turistička organ<strong>iz</strong>acija<br />
Zlatibora i Kulturno-sportski centar<br />
Čajeti<strong>na</strong>.
ODIDEJEDODELA<br />
posvetio neobičnom umetniku <strong>iz</strong> Tr<strong>na</strong>ve stihove<br />
pod <strong>na</strong>zivom „Bratu bora sa Zlatibora“:<br />
Zlatibor se kao bor uzdigo, krišom Tari nedra<br />
raskopčava, <strong>Vladimir</strong> ga <strong>na</strong> ptici sustigo, da ga<br />
slika i da ga venčava. Iz plastičnog i slikovnog<br />
govora <strong>Vladimir</strong>a <strong>Mitrović</strong>a zrači optim<strong>iz</strong>am.<br />
Porodič<strong>na</strong> kuća u Tr<strong>na</strong>vi okova<strong>na</strong><br />
zimom (2004), idilič<strong>na</strong> je, spokoj<strong>na</strong> i romantič<strong>na</strong>.<br />
Ali nije uvek tako. Iako želi da skromno<br />
i smerno ne otkriva lič<strong>na</strong> osećanja zbog kojih<br />
pristupa obradi nekog motiva, <strong>na</strong> nekolicini<br />
slika vidi se grčevita <strong>na</strong>petost zbog sila jačih<br />
od čoveka ili seta zbog prolaznosti svega što je<br />
ovozemaljsko. Takva su plat<strong>na</strong> Požar, Kome zakon<br />
leži u topuzu ili Tri bukve ogolelih gra<strong>na</strong><br />
u oluji.<br />
lepršavim kamenim pticama, pak, <strong>Vladimir</strong><br />
razdragano ponire u dušu kame<strong>na</strong> i prirode.<br />
Ptice su ono što ga veseli, ono po čemu<br />
ga ljudi da<strong>na</strong>s prepoz<strong>na</strong>ju. U njegovom domu,<br />
zanimljivo, stasava još nekolici<strong>na</strong> vrsnih umetnika.<br />
Njegova kći Ljubinka neguje kao <strong>slikar</strong><br />
„punu stil<strong>iz</strong>aciju predela i prostora“, a unuka<br />
Tatja<strong>na</strong> iskazuje slobodu apstraktne kolorističke<br />
igre.<br />
Kada je nedavno u njihovom domaćinstvu<br />
boravila TV ekipa <strong>iz</strong> Berli<strong>na</strong>, da bi <strong>na</strong>pravila<br />
dokumentarni film o njima, <strong>Mitrović</strong>i su se<br />
pokazali i kao dobri glumci. <strong>Vladimir</strong>a su snimali<br />
od trenutka kad pro<strong>na</strong>lazi kamen u prirodi,<br />
preko brušenja i poliranja skulpture, do<br />
časa kada se <strong>iz</strong> hladne stene rađa i „poleće“ ptica...<br />
Njegova supruga je pred kamerama kuva-<br />
la svadbarski kupus od glavica ukišenjenih <strong>na</strong><br />
tradicio<strong>na</strong>lni <strong>na</strong>čin, pravila kore i pitu od heljde,<br />
išla <strong>na</strong> vodenicu da samelje pšenično brašno,<br />
mesila i pekla hleb... Snimljeno je 22 sata<br />
materijala za 28 minuta dokumentarnog filma,<br />
koji će se uskoro emitovati u Zapadnoj Evropi!<br />
Vlasnik firme „Predah“ <strong>iz</strong> Užica, koja<br />
pro<strong>iz</strong>vodi „zdrave jastuke“ punjene heljdom<br />
i lekovitim travama sa Zlatibora, nedavno je<br />
trebalo da bude kum <strong>na</strong> svadbi jednog Italija<strong>na</strong><br />
i jedne Užičanke. Pitajući se šta da im<br />
ponese za poklon, setio se <strong>Vladimir</strong>a <strong>Mitrović</strong>a<br />
i <strong>na</strong>ručio kod njega skulpturu. <strong>Vladimir</strong><br />
je zamislio i stvorio „ludi kamen“, <strong>na</strong> koji je<br />
sleteo mladoženja prikazan kao crve<strong>na</strong> ptica<br />
i mlada predstavlje<strong>na</strong> kao vižljasta ptica od<br />
prelepog oniksa. Kako Vladine figure imaju<br />
karakter i dušu, koja se ovog puta podudarila<br />
sa osobi<strong>na</strong>ma novopečenog bračnog para,<br />
poklon je <strong>iz</strong>azvao suze radosnice i bujicu euforije<br />
kod Italija<strong>na</strong> i kod <strong>na</strong>ših ljudi među<br />
svatovima. O<strong>na</strong><br />
Srpski seljak<br />
i Japa<strong>na</strong>c<br />
U Sirogojno je svojevremeno došao<br />
b<strong>iz</strong>nismen <strong>iz</strong> Tokija da pregovara oko<br />
<strong>iz</strong>voza čuvenih zlatiborskih džempera<br />
u Japan. Ljubazni domaćini su ga vodili<br />
da obiđe sve što je od z<strong>na</strong>čaja i važnosti<br />
za ovaj kraj. Tako se b<strong>iz</strong>nismen <strong>na</strong>šao u<br />
domu <strong>Vladimir</strong>a <strong>Mitrović</strong>a. Posle razgledanja<br />
slika i skulptura, seli su da uz<br />
čašicu domaće rakije razmene po koju<br />
reč. B<strong>iz</strong>nismen <strong>iz</strong> Tokija je <strong>na</strong>brajao sve<br />
po čemu su poz<strong>na</strong>ti: visoka tehnologija,<br />
kompjuteri, automobili, oblakoderi,<br />
industrija... Slušao njega pažljivo <strong>Vladimir</strong>, pa mu u<br />
jednom momentu reče: „Šta ti vredi sve to, kada si<br />
morao da prevališ toliko put i po džemper dođeš<br />
čak u Sirogojno!“. Iz tog kratkog susreta rodilo se<br />
prijateljstvo i slika koju <strong>Vladimir</strong> rado pokazuje<br />
(Srpski seljak i Japa<strong>na</strong>c).<br />
Poklon slika<br />
Eduard<br />
<br />
www.o<strong>na</strong>magazin.com O<strong>na</strong> l 79
Change language