poslastice - Delta Holding
poslastice - Delta Holding
poslastice - Delta Holding
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
oj 7<br />
jun 2010<br />
besplatan primerak<br />
Prijatelj svake žene<br />
Hodanjem<br />
do zdravlja<br />
7 saveta<br />
za lepu kosu<br />
AKTUELNO<br />
Prizori naše nebrige<br />
Veliko čišćenje Srbije<br />
Čuvajte se krpelja<br />
sa Marinom Maljković<br />
Deca na raspustu:<br />
organizovana dokolica<br />
Lagane letnje<br />
<strong>poslastice</strong><br />
Ukusno<br />
i voćno<br />
Vaš<br />
BESPLATAN<br />
PRIMERAK!<br />
Žene i Svetsko prvenstvo u fudbalu Prevencija hepatitisa Leto u Istri
12<br />
sadržaj<br />
jun 2010<br />
45<br />
kafom protiv<br />
celulita<br />
grad pod<br />
zaštitom<br />
Svetog<br />
Nikole<br />
36<br />
prvi "samostalan"<br />
dan u kući<br />
29<br />
41<br />
ledeno slatko<br />
zadovoljstvo<br />
reciklaža je<br />
rešenje<br />
Svakodnevica<br />
6 Intervju Marina Maljković<br />
10 Ogledalce zaštitite kosu od<br />
sunca<br />
32 I majka i lekar<br />
36 Dečji svet sami u kući<br />
38 Ona i on fudbal i brak<br />
Budite zdravi<br />
16 Koža pamti<br />
krpelji - sezonske napasti<br />
18 Prevencija hepatitisa<br />
Moja kuhinja<br />
24 Hleb sa suncokretom<br />
25 Paprike s bademom<br />
26 Brokoli s oraščićem<br />
28 Svežina sladoleda<br />
30 Vreme za palačinke<br />
Svet oko nas<br />
4 Mozaik<br />
34 Porodični kutak<br />
deca na raspustu<br />
40 Očistimo Srbiju<br />
42 Aktuelno<br />
slike naše nebrige<br />
44 Razglednica<br />
mirisi Istre<br />
48 Horoskop<br />
50 Scena filmovi, knjige,<br />
koncerti...<br />
Foto: Nataša Atanasković<br />
u ovom broju...<br />
Fudbalska groznica uveliko trese pla<br />
netu! Svetsko prvenstvo samo što nije<br />
počelo. Retki srećnici su već na putu<br />
za Južnu Afriku da kao navijači bodre<br />
svoje timove, a većina onih koji su<br />
ostali u svojim zemljama prave biznis<br />
planove kada, gde i sa kim će gledati<br />
utakmice. Prodavci zadovoljno trljaju<br />
ruke jer je skočila prodaja televizora.<br />
Jednostavno, počinje da vlada pravo<br />
malo vanredno stanje u muškom svetu,<br />
u kome ima mesta samo za fudbal,<br />
hranu i poneko pivo. Neki od njih će<br />
vam nežno reći da vas vole najviše<br />
na svetu, ali samo da se završi utakmica.<br />
Druge nećete ni viđati jer će<br />
pravo s posla odlaziti u kafiće da sa<br />
drugarima gledaju utakmice. Jednom<br />
rečju, možda bi najbolje bilo da<br />
zaboravimo na njih na mesec dana<br />
i da se posvetimo sebi, deci, drugaricama,<br />
šopingu, raspremanju kuće i<br />
svim onim stvarima koje ne zahtevaju<br />
muško prisustvo. Ipak, ja bih upotrebila<br />
drugu taktiku. Umesila bih kiflice<br />
i druge grickalice, kupila karton piva,<br />
pozvala njegove drugare za gledanje<br />
fudbala, (eventualno) nabavila navijačke<br />
rekvizite, proučila sastave reprezentacija<br />
koje igraju datog dana, kao<br />
i njihove šanse za pobedu tog dana,<br />
prelistala biografije najboljih igrača<br />
i pružila mom partneru podršku i tog<br />
dana. Možda to može biti „pretplata“<br />
za trenutke kada će meni podrška biti<br />
potrebna, a on će se setiti kako sam<br />
bila uz njega dok je Runi pucao ka<br />
golu.
DELTA MAXI UZ FUDBALERE<br />
<strong>Delta</strong> Maxi Grupa postala je dugoročni partner<br />
Fudbalskog saveza Srbije i naše fudbalske<br />
reprezentacije. Ugovor o partnerstvu, koji su<br />
potpisali predsednik <strong>Delta</strong> <strong>Holding</strong>a Miroslav<br />
Mišković i predsednik Fudbalskog saveza Srbije<br />
Tomislav Karadžić, važi do 2012. godine,<br />
odnosno do završetka Evropskog prvenstva u<br />
fudbalu. “<strong>Delta</strong> Maxi je domaći trgovinski lanac<br />
i lider u Srbiji u regionu u oblasti maloprodaje.<br />
Prirodna je odluka da se nacionalni lanac veže<br />
za nacionalni tim, jer i jedan i drugi, na svom<br />
terenu, predstavljaju najbolji domaći proizvod i<br />
na pravi način reprezentuju Srbiju u zemlji i u<br />
svetu”, rekao je generalni direktor <strong>Delta</strong> Maxi<br />
Grupe Dejan Jeremić. Ugovorom o partnerstvu<br />
<strong>Delta</strong> Maxi je postao jedan od najvećih partnera<br />
Fudbalskog saveza Srbije.<br />
GRADU OD SRCA<br />
Zaposleni u <strong>Delta</strong> <strong>Holding</strong>u su u subotu 8. maja učestvovali<br />
volonterski u akciji uređenja parka Ušće. Više od<br />
200 zaposlenih iz svih delova kompanije, a mnogi su<br />
uključili u volontiranje i svoje porodice i decu, zasadilo<br />
je 70 sadnica različitog rastinja. U akciji su i farbane<br />
klupe, čišćene i sređivane staze u parku. Izbor lokacije<br />
i odabir poslova napravljeni su u dogovoru sa javnim<br />
preduzećem Gradsko zelenilo Beograd. <strong>Delta</strong> <strong>Holding</strong><br />
je 2010. proglasio godinom ekologije u kompaniji i ova<br />
prva volonterska akcija deo je brojnih aktivnosti kojima<br />
će iskazati svoje čvrsto opredeljenje za ekološki svesno<br />
i društveno odgovorno poslovanje i ponašanje.<br />
Krpice pre partnera<br />
Istraživanje je pokazalo da bi neke žene bile<br />
spremne na apstinenciju od seksa za ormar<br />
pun nove odeće, a njih 70 odsto veruje u ljubav<br />
na prvi pogled kada je u pitanju neki odevni<br />
predmet, a 54 odsto kada je u pitanju muškarac.<br />
Ljubavna veza između žena i krpica je neraskidiva,<br />
pa će se tako većina žena ako mora<br />
da bira između šopinga i seksa odlučiti za šoping,<br />
a većina ih je čak spremna apstinirati 15<br />
meseci za ormar pun nove odeće, pokazalo je<br />
jedno američko istraživanje. I za kraj, skoro 50<br />
odsto žena izjavilo je kako im omiljeni odevni<br />
predmet daje više samopouzdanja nego što<br />
to čini njihov partner. „Znači, sada treba da ti<br />
kupim dijamantski prsten“, reče Zverka. „Ma<br />
ne, samo mi napravi veliki ormar“, reče Keri.<br />
A šta vi mislite?<br />
Nežna vožnja<br />
MIRKA ŽIVI NA<br />
PLANINI TARI<br />
Istraživački tim Biološkog<br />
fakulteta zajedno sa<br />
rendžerima Nacionalnog<br />
parka Tara uspeo je da<br />
uhvati jednu odraslu jedinku<br />
tarskog medveda<br />
krajem maja. Medvedica<br />
je uspavana specijalnom<br />
puškom sa inekcijom a<br />
potom su obavljena merenja<br />
i pregled od strane<br />
stručnog tima. Odrasla<br />
zdrava ženka dobila je<br />
specijalnu ogrlicu sa GPS odašiljačem i njeno<br />
kretanje pratiće se svakodnevno. Rezultati<br />
ovog posmatranja biće korisno za upoznavanje<br />
populacije tarskih medveda, kao i<br />
za njihovu zaštitu. Medvedica je po starom<br />
srpskom običaju krštena i dobila je ime Mirka,<br />
u skladu sa regionalnim tendencijama<br />
jačanja mira i dobrosusedske saradnje.<br />
Beograđani, a i svi posetioci glavnog<br />
grada ovih dana imaju priliku da uživaju u vožnji udobnim Milka autobusima<br />
koji saobraćaju na linijama 17, 18, 53, 56, 72, 75, 88, 16,<br />
31, 27, 23, 43 i 95 u kojima je oslikan i dočaran pravi Milka alpski<br />
ambijent. Tokom vožnje, putnici na početku radne nedelje uživaju u<br />
slatkim Milka zadovoljstvima, a svakog petka pripadnice lepšeg pola<br />
očekuju i mirisni buketi cveća. Kompanija Kraft Foods je za stanovnike<br />
Beograda opremila autobuse kako bi putovanje do posla, škole, fakulteta<br />
ili dragih osoba predstavljalo kratak predah od svakodnevnih<br />
obaveza u opuštajućem ambijentu.<br />
PAROVI SE ČEŠĆE SVAĐAJU TOKOM LETA<br />
Istraživanje koje je sprovedeno među 500 parova,<br />
a koje je naručila italijanska MTV, pokazalo je<br />
da se parovi svađaju čak 49 odsto češće kada su<br />
temperature visoke.<br />
Petina žena se žalila da njihove jače polovine<br />
tokom leta jednostavno ne mogu odoleti dubokim<br />
dekolteima drugih žena, a čak 15 odsto tvrdi da<br />
se pogled njihovih muškaraca spušta čak i niže.<br />
Za razliku od žena, muškarci se žale da su žene<br />
tokom visokih temperatura mnogo nepouzdanije,<br />
tačnije 27 muškaraca je izjavilo da njihove devojke<br />
tokom leta jednostavno zaborave dogovor da<br />
se nađu.<br />
Spisak dobitnika iz broja 6<br />
DONCAFE: Ljubica Bjedović, Beograd, Zagorka Hasanica, Beograd, Aleksandra Kovačević-Pavlović, Zorica Pokimica, Beograd, Nataša Jovanović, Zemun, Olga Tetiković,<br />
Bogatić, Jelena Lukić, Sremska Mitrovica, Jasmina Mitrović, Kruševac, Nadica Milanović, Jagodina, Nikoleta Černek, Subotica COCA COLA: Sanja Grujučić, Beograd,<br />
Dušan Tanurdžić, Bečej, Milena Čvarković, Topola, Vesna Pantović, Priboj, Radosav Savić, Beograd DANUBIUS: Mejrema Škrijelj, Novi Pazar, Jasna Ilijević, Novi Sad, Mirjana<br />
Čubra, Beograd, Milica Mladenović, Beograd, Jelena Antić, Beograd NIVEA: Dražena Radović, Beograd, Zorislava Kostić, Beograd, Sonja Simić, Paraćin, Marijana<br />
Marković, Beograd, Violeta Praščević, Beograd USB: Branka Lakušić, Pančevo KNJIGA „KADA BUDEŠ OVO ČITALA“: Kosara Stojanović, Vranje, Leposava Knežić, Beograd<br />
KNJIGA „POSLEDNJI HAREM“: Tanja Isailović, Beograd, Marina Nikolić, Beograd KNJIGA „SLUŠAJ ŠTA TI SRCE KAŽE“: Jelena Vukićević, Beograd, Jelena Đokić,<br />
Niš, Nada Golubović, Beograd KNJIGA „DODIR SVILE“: Tamara Petković, Subotica, Ivana Vukajlović, Beograd, Roža Bradić, Beograd KNJIGA „IZGUBLJENA ČEDNOST“:<br />
Katarina Vujović, Beograd, Danijela Trajković, Vranje, Tijana Đurišić, Beograd<br />
4 magazin
TOP LISTA LOŠIH ŽENSKIH OSOBINA<br />
Nedavno su objavljeni rezultati istraživanja italijanskih<br />
naučnika na temu kakve su to žene od kojih će<br />
muškarci pobeći glavom bez obzira.<br />
U istraživanju je učestvovalo više od 4.000 Evropljana,<br />
a evo koje su žene najnepoželjnije:<br />
1. Nesrećne žene - U ovoj kategoriji nalaze se<br />
one žene koje su uglavnom uvek loše raspoložene,<br />
nezadovoljne svojim životom i situacijama oko sebe i<br />
većinu vremena prigovaraju i cvocaju.<br />
2. Žene opterećene kilogramima - Na drugom<br />
mestu našle su se žene kojima je glavna okupacija<br />
višak kilograma i pronalazak idealne dijete.<br />
3. Karijeristkinje - Nije reč o ženama koje su samostalne<br />
i imaju posao, već o onima kojima je karijera<br />
na prvom mestu, pa čak i ispred porodice.<br />
4. Žene koje ne poštuju partnerove roditelje - Muškarci<br />
su u ovom istraživanju izjavili da nisu poželjne<br />
one žene koje nisu naklonjene partnerovim roditeljima<br />
i otvoreno pokušavaju da ga okrenu protiv njih.<br />
5. Sveznajuće žene - Na petom mestu po nepoželjnosti<br />
našle su se one žene koje uvek sve znaju i koje<br />
ne prestaju da dele savete i lekcije svima oko sebe<br />
uključujući i partnera.<br />
Treća sreća najveća<br />
Aleksandra Damnjanović iz Draževca kraj Obrenovca dobitnica je glavne premije automobila<br />
Fiat Panda u velikoj nagradnoj igri Amato Suprimo cafe „Odlepi i osvoji“. Svoju srećnu kesicu<br />
kafe kupila je u Maxi supermarketu u Obrenovcu, a vest o dobitku jako je obradovala kako<br />
članove njene porodice tako i sve meštane Draževca. Gospođa<br />
Damnjanović iskoristiće ovu priliku da upiše časove<br />
vožnje i kaže da joj je nakon rođenja dvoje dece ovo treća<br />
velika sreća. Auto je za porodicu Damnjanović i velika<br />
moralna uteha s obzirom da je dobitnica neposredno pre<br />
izvlačenja ostala bez stalnog zaposlednja te joj je nagrada<br />
u ovom momentu još draža. Drugu nagradu LCD televizor<br />
marke Phillips osvojio je Ivan Mijatović iz Niša, dok su ostale<br />
nagrade uspešno podeljene u celoj Srbiji. Predstavnici kompanije<br />
Calito cafe podstaknuti uspehom nagradne igre za<br />
naredni period najavili su nova iznenađenja i<br />
akcije Amato kafe.<br />
Saradnja <strong>Delta</strong> Maxi Grupe i Ekonomskog fakulteta<br />
<strong>Delta</strong> Maxi Grupa i Ekonomski fakultet potpisali su ugovor o dugoročnoj saradnji. Ugovorom<br />
je preciziran program plaćenih praksi i stipendija studenata treće i četvrte godine smera<br />
Trgovinski menadžment i marketing Ekonomskog fakulteta, kojim rukovodi prof. dr Stipe Lovreta.<br />
Kroz trogodišnju praksu više od 60 studenata se zaposlilo kod nas i oni su dokaz da<br />
je naša saradnja u trostranom interesu: studenata, fakulteta i <strong>Delta</strong> Maxija – rekao je Miloš<br />
Ristić, direktor <strong>Delta</strong> Maxi Srbija. Već duži niz godina <strong>Delta</strong> Maxi Grupa se nalazi na poziciji<br />
lidera u oblastima maloprodaje u regionu, a takav uspeh je stvoren isključivo kvalitetnim<br />
upravljanjem ljudskim resursima kao strateškom delu poslovanja. Kvalitetni ljudi su bogatstvo<br />
firme i upravo zbog toga, ugovor koji je <strong>Delta</strong> potpisala sa katedrom na Ekonomskom fakultetu<br />
je ulaganje u budućnost, rekla je Sanja Jevđenijević, HR direktor <strong>Delta</strong>Maxi Grupe.<br />
„Zabranjene“ zanimljivosti:<br />
- Lubrikante su kao pomoć u seksu koristili još u antičkoj Grčkoj<br />
- Rezultati Durexovog istraživanja pokazuju da idealno vreme za<br />
trajanje predigre obično iznosi 20 minuta<br />
- Idealno trajanje seksualnog čina je 7,5 minuta<br />
- Durex istraživanja pokazuju da prosečni orgazam traje između<br />
četiri i 12 sekundi<br />
- Samo 32 odsto žena uvek doživi orgazam u poređenju sa 63<br />
odsto muškaraca<br />
- Čak 17 odsto žena koje su učestvovale u Durexovom istraživanju<br />
kaže da retko ili nikada ne doživi orgazam<br />
- 50 odsto žena se stalno ili povremeno suočava sa problemom<br />
vaginalne suvoće što uzrokuje bolan polni odnos<br />
Tri čitateljke koje se jave 15. juna u 10 časova na telefon 011/2029622<br />
dobiće po jedan Durex poklon paket<br />
mozaik<br />
NOVA ZAPOSLENJA U OBLASTI RECIKLAŽE I<br />
OBNOVLJIVIH ENERGIJA<br />
Plan Vlade Srbije je da se u narednih nekoliko<br />
godina u oblasti reciklaže i obnovljivih izvora<br />
energije zaposli 10.000 ljudi, izjavio je<br />
nedavno ministar životne sredine i prostornog<br />
planiranja Oliver Dulić. Dulić je na konferenciji<br />
“Zelena ekonomija - put ka energetskoj<br />
efikasnosti” ocenio da je korišćenje obnovljivih<br />
izvora energije dobro ne samo zbog novih<br />
radnih mesta i smanjenja zagadjenja okoline,<br />
već i zbog smanjenja energetske zavisnosti<br />
zemlje što je značajno sa ekonomskog i<br />
političkog aspekta. Govoreći o razvoju<br />
energetskog sektora on je kazao da “u Srbiji<br />
nećemo pronaći naftu i gas i biti Saudijska<br />
Arabija, ali ćemo perspektivu razvoja vezati<br />
za nove modele proizvodnje energije i učiniti<br />
da investicije u energetski sektor budu više<br />
okrenute ka obnovljivim izvorima”.<br />
SEKOPAK PRVI OPERATER UPRAVLJANJA<br />
AMBALAŽNIM OTPADOM<br />
Kompanija Sekopak postala prvi operater<br />
sistema upravljanja amabalažnim otpadom<br />
u Srbiji, saopšteno je iz te kompanije.<br />
Ministrastvo životne sredine i prostornog<br />
planiranja izdalo je dozvolu Sekopaku na<br />
pet godina. U tom periodu Sekopak će vršiti<br />
sakljupnje svih vrsta ambalažnog otpada<br />
(plastiku, papir, staklo, metal i drvo), i u<br />
saradnji sa lokalnim samoupravama i privatnim<br />
sakupljačima graditi sistem za upravljanje<br />
ambalažnim otpadom. To podrazumeva<br />
definisanje glavnih vrsta amabalažnog otpada<br />
kojim će se upravljati, način i učestalost<br />
sakupljanja, broj i lokacije mesta na kojima će<br />
se to vršiti, vrste i kapaciteti opreme koja će se<br />
koristiti kao i drugih segmenata neophodnih za<br />
uspostavljanje efikasnog sistema.<br />
Sekopak je do sada potpisao ugovore o<br />
saradnji na polju upravljanja ambalažnom<br />
otpadom sa lokalnim samoupravama i<br />
komunalnim preduzećima u Nišu, Leskovacu,<br />
Čačaku, Gornjem Milanovacu, Subotici i<br />
Somboru.<br />
APRIL 2010: NAJTOPLIJI OD 1880. GODINE<br />
April 2010. bio je najtopliji april ikada<br />
registrovan na planeti sa prosečnom<br />
temperaturom od 14,5 stepeni, saopštila je<br />
danas Svetska meteorološka organizacija<br />
(OMM) čiji prvi meteorološki podaci datiraju<br />
iz 1880. godine. “Srednja temperatura koja<br />
je rezultat merenja površine kopna i okeana<br />
pokazuje da je ovogodišnji april sa 14,5<br />
stepeni bio rekordno najtopliji april do sada”,<br />
navodi se u saopštenju te hidrometeorološke<br />
organizacije. To je mnogo toplije od 13,7<br />
stepeni koliko su bile nadprosečne temperature<br />
zabeležene tokom nekoliko aprila u 20. veku.<br />
Na ovako visoku temperaturu uticao je klimatski<br />
fenomen El Ninjo, smatraju u toj međunarodnoj<br />
organizaciji čije je sedište u Ženevi.<br />
magazin<br />
5<br />
zeleni kutak
uz kafu<br />
Idem<br />
svojim putem!<br />
Marini Maljković prvi susret<br />
sa halom i obručima opredelio<br />
je život. Kao što do tada nije<br />
razmišljala da bude trener, tako<br />
od tog momenta više nikada nije<br />
pomislila da to neće biti<br />
99<br />
magazin
Tekst: Božidar Manojlović Foto: Nataša Atanasković<br />
Maljković ponovo šampion. Šampionski<br />
prsten za Maljkovića.<br />
Ovo nisu naslovi iz 90-ih godina<br />
kada je jedan čovek harao Evropom<br />
sa Jugoplastikom, Limožom i kasnije<br />
Panatenaikosom. Ovo su najsvežije vesti<br />
iz sveta ženske košarke gde naslednik<br />
slavnog trenera krči sebi put ka novim i<br />
novim titulama, doduše u ženskoj košarci.<br />
Reč je, naravno, o Marini Maljković,<br />
kćerki jednog od najboljih evropskih<br />
trenera Bože Maljkovića koja je dvema<br />
duplim krunama u Hemofarmu, pridodala<br />
i najnoviju titulu sa Partizanom.<br />
Ova 29-godišnja Beograđanka, ponosna<br />
na slavnog oca ali ujedno i neopterećena<br />
njegovom slavom, od prvih dana krči<br />
sama sebi put ka trenerskim visinama.<br />
Da odmah na početku rešimo tu enigmu,<br />
pomaže li otac ćerki kad je trenerski posao<br />
u pitanju?<br />
- Ne – kategorična je Marina. - Bukvalno<br />
ni jednu utakmicu Partizana nije video,<br />
Hemofarm je pogledao jednom ili dva<br />
puta i to slučajno. Kada kažem slučajno<br />
mislim na to da je bio gost svojih prijatelja<br />
u Subotici kada smo igrali finale Kupa pa<br />
je uzgred gledao.<br />
Imam neki svoj put,<br />
svoja razmišljanja i<br />
koristim svoju glavu<br />
Moja baka, tatina mama, takođe, nikada<br />
nije mogla na TV-u da gleda utakmice<br />
dok je otac vodio razne ekipe. Ako je ona<br />
tako reagovala, onda potpuno i razumem<br />
oca, pogotovu što on zna kako se taj neko<br />
oseća u tom trenutku a pri tome ti je i<br />
ćerka. Naravno, ponosan je sve moje uspehe<br />
i čestitao mi je svaki put.<br />
Geni su čudo<br />
A da li pričate o košarci?<br />
- Pričamo ali kao i svaka porodica. Komentarišemo,<br />
razmenjujemo mišljenja ali<br />
to je to. Nema pomoći druge vrste.<br />
Ali, geni su čudo. Nemoguće je pobeći od<br />
činjenice da vam je otac četvorostruki<br />
prvak Evrope, da su mu timovi igrali<br />
jednu od najboljih i najčvršćih utakmica<br />
koje su viđene u modernoj košarci, da je<br />
disciplina bila besprekorna a atmosfera u<br />
timovima sjajna. Da li se sve to može pre-<br />
Pobornik zdrave hrane<br />
Kakve su vaše navike u ishrani? Čime se hranite i da li i<br />
sami kuvate?<br />
- Da se ne lažemo, ne kuvam, ali kupujem. Možda ne tako<br />
često kao drugi, ali kupujem, naročito u onim objektima,<br />
najčešće Maksija, koji rade 24 sata. Tu često završim posle<br />
večernjih treninga. Vidim da se napreduje i u tom segmentu.<br />
Mene posebno interesuje je onaj deo sa zdravom<br />
hranom. Toga do skoro nije ni bilo, sada ga ima ali, ako<br />
mene pitate, toga treba da ima još više. Zanima me sve što<br />
je vezano za taj segment, kao i saveti koji se tiču zdravog<br />
života a to je i u najbližoj vezi sa ovim čime se ja bavim,<br />
dakle, sportom i zdravim načinom života.<br />
neti i u žensku košarku?<br />
- Nisam taj tip osobe koja bilo koga i bilo<br />
šta kopira. Uvek imam neki svoj put,<br />
neka svoja razmišljanja i koristim svoju<br />
glavu. Moje ekipe, naravno, igraju čvrsto,<br />
igraju agresivno ali nekako ne mogu baš<br />
tako da delim igru na odbranu i napad.<br />
Više to prepuštam drugima. Pohvale za<br />
Partizan u tom smislu, stizale su čitave<br />
sezone ali, kažem, neka to ocene drugi.<br />
Kakav odnos imate sa igračicama? Da li se<br />
družite privatno?<br />
- Svaka igračica može da mi se obrati<br />
i privatno 24 sata, ali prijatelj sa njima<br />
- nisam. Jednostavno, iako imam<br />
igračice koje su starije od mene, tako je.<br />
Ni o tome ne volim mnogo da pričam.<br />
Kada pogledate neki moj trening onda je<br />
svima odmah jasno kako stvari stoje, ko<br />
šta radi, ko se za šta pita i ko je za šta odgovoran.<br />
Verujem u vrhunsku disciplinu<br />
i veliku količinu rada bez koga ne može<br />
ništa da se uradi. Plus talenat, naravno,<br />
koji je uvek potreban. Spoj te dve stvari je<br />
dobitna kombinacija. Ali disciplina jeste<br />
osnov svega.<br />
Za mladu ženu delujete pomalo strogo?<br />
- To mi svi kažu ali za mene je najvažnije<br />
da to kako izgledam i kakav izraz lica<br />
imam nije foliranje, da sam to ja u svakom<br />
trenutku. Ne bavim se proračunima<br />
da li i kada treba da budem ozbiljna a<br />
kada nasmejana. Ponašam se prirodno,<br />
onako kako osećam.<br />
Vi ste jedini ženski trener kod nas?<br />
- Jesam, nažalost, to je tačno. Imali smo<br />
nedavno na Adi dan posvećen ženskom<br />
sportu, što ja zdušno podržavam jer<br />
je ovde sve drugačije nego preko. Eto,<br />
živela sam u dosta zemalja, meni su u<br />
karijeri dva ili tri puta žene bili treneri a<br />
kada sam došla ovde bile smo jedino ja i<br />
Mila Stamenković u Beopetrolu. Možda<br />
još neko ali nisam sigurna. Pa se posle<br />
pitamo zašto nam je takav ženski sport.<br />
Svakako da je ogromna diskriminacija<br />
u pitanju i da je situacija meni potpuno<br />
neshvatljiva. Jer, kad odeš u inostranstvo<br />
sa našim klubom, pa u jednoj Belgiji ti na<br />
utakmicu ženskog tima dođe po<br />
3-4.000 ljudi, kako onda možeš da se<br />
osećaš. Zaista ne razumem tu razliku koja<br />
magazin 7
uz kafu<br />
se pravi. Diskriminaciju ne podnosim,<br />
bilo kog tipa, i uvek se borim protiv nje.<br />
To je jedan od razloga što nema više onih<br />
žena koje bi mogle a ne bave se sportom.<br />
Sve se svodi na to da se jako puno priča a<br />
jako malo radi. To me i pitaju, dokle ćeš<br />
više da se boriš sa vetrenjačama, što ne<br />
odeš u inostranstvo. Moraš biti mentalno<br />
užasno jak da bi ušao u ovu žensku priču<br />
koja se inače jako malo ceni. Moraš mnogo<br />
toga da uradiš da bi te uopšte neko<br />
primetio. Pošto taj problem postoji i u<br />
Beogradu, to je moj razlog dolaska u moj<br />
grad kome je toliko godina nedostajala<br />
titula. Zato i biram Beograd a ne inostranstvo.<br />
Košarka pre svega<br />
Za vas je sport, tačnije košarka, deo kućnog<br />
vaspitanja. Za drugačiji život ne znate<br />
iako ste svestrani. Primera ima raznih,<br />
kada deca poznatih roditelja nastavljaju<br />
njihovim putem ili obratno kada baš zato<br />
beže od toga?<br />
- To je ljubav koju ja nosim u sebi. Nije<br />
postojala nikakva namera da ja namerno<br />
to hoću ili namerno neću. Jednostavno,<br />
to je bilo nešto jako u meni i<br />
čini mi se da sam oduvek to nosila u sebi.<br />
Naravno da sam još kao mala gledajući<br />
oca zavolela košarku ali u porodici nije<br />
bilo nikakve presije da se bavim sportom.<br />
Dok nisam ušla u prvu ligu sa Ušćem,<br />
skoro niko nije ni znao čime se ja to bavim.<br />
Shvatali su svi to kao moj hobi, otac<br />
je bio u Malagi, brat u Parizu a ja sam<br />
ovde krčila sebi put. Tek kada smo postali<br />
prvoligaši, ljudi su primetili da sam trener.<br />
Sećam se trenutka kada sam osetila<br />
da je košarka moj život. Bilo je to prvi<br />
put kada sam ušla u halu da pogledam<br />
trening Ušća, pa sam zatim upisala školu<br />
za trenere pri Savezu. Tada sam znala da<br />
je to ono pravo. Do tada nije bilo ni reči<br />
o tome. Ali, prvi susret sa halom i obručima,<br />
opredelio mi je život. Kao što do<br />
tada nisam razmišljala da budem trener,<br />
tako od tog momenta više nikada nisam<br />
pomislila da to ne budem.<br />
Šta za vas predstavlja košarka kao sport?<br />
- Košarka je sport koji najviše volim.<br />
Svaki drugi sport cenim, pogledam neke<br />
8<br />
magazin<br />
Dobar sam organizator pa uspevam da uklopim obaveze<br />
događaje, ali ovo je posebno. Samo nju<br />
gledam redovno. Nijedan drugi sport nije<br />
mi privukao takvu pažnju. Posvećenost<br />
je potpuna. Razlika između igrača i trenera<br />
i jeste u tome što igrač mora da bude<br />
pravi i dobar na ta dva treninga u toku<br />
dana i na utakmici, a trener mora da je u<br />
tome 24 sata. Ja, jednostavno, ne znam za<br />
Izabrala sam jedan<br />
poseban režim rada i<br />
života<br />
drugi način.<br />
To nije nešto što možeš da izbrišeš iz glave.<br />
Ideje se ne kontrolišu. Evo, i dok mi<br />
pričamo meni može nešto da padne na<br />
pamet što ću sprovesti već na prvom narednom<br />
treningu.<br />
Kako se u sve to uklapa vas privatni život?<br />
- Uklapa se. Ne onako kako bih nekada<br />
želela, ali ako si dobar organizator a svaki<br />
vrhunski trener to mora biti, obaveze<br />
se usklađuju. Ipak, dosta je to teško uz<br />
vrhunski sport. Još uvek nisam udata,<br />
nemam porodicu, ali mi je jasno da sam<br />
izabrala jedan poseban režim rada i života.<br />
Neki koncert više ili pozorišna predstava,<br />
koje obožavam, svakako bi dobro<br />
došli, ali profesionalni sport je izuzetno<br />
zahtevan. Volim naše glumce čije filmove<br />
sam do besvesti gledala kada sam živela u<br />
inostranstvu.<br />
Šta još voli Marina Maljković?<br />
- Volim društvo, volim ljude pored kojih<br />
se osećam prijatno i sa kojima mogu da<br />
se nasmejem. Obožavam špansku i grčku<br />
muziku. Najlepši grad u kome sam živela<br />
je, naravno, Pariz, s tim da Beograd<br />
i Srbija nisu za poređenje. Kada imam<br />
slobodnih 10 dana, provodim ih često na<br />
Zlatiboru a ne, recimo, u Španiji ili Parizu<br />
gde imamo stanove. U svakoj zemlji gde<br />
sam živela bilo mi je sjajno i svuda sam<br />
stekla prijatelje, ali Beogradu sam se uvek<br />
vraćala. Roditelji su meni i bratu dopuštali<br />
da, kada god poželimo, možemo da<br />
se vratimo u svoj rodni grad. Zbog toga<br />
sam im posebno zahvalna. Da ne zaboravim<br />
ko sam i odakle sam.<br />
Volim svoje prijatelje<br />
Iako vam je otac poznati Zvezdaš, kao i<br />
brat, vi i majka ste veliki Partizanovci?<br />
- To je oduvek tako. Kao i u svakoj porodici<br />
postoje razlike mada je sve to na<br />
šaljivoj osnovi. Tako je nekada davno bilo<br />
i u čitavoj zemlji kada su se Zvezdaši i<br />
Partizanovci družili pre i posle utakmica.<br />
Sada je sve to drugačije.<br />
Koliko jezika govorite?<br />
- Četiri. Engleski, francuski, španski i<br />
grčki.<br />
Šta o vašim dosadašnjim uspesima kažu<br />
vaši prijatelji iz detinjstva?<br />
- Pretpostavljam da su ponosni na mene,<br />
da im je drago. Znam da prate moju karijeru,<br />
uspehe. Izuzetno mi je važno što<br />
sam zadržala kontakte sa svima njima. I<br />
što su tu. Uz mene i sa mnom kada je dobro,<br />
ali i kada je loše. I ja sam uz njih.<br />
Takva je Marina. Posebna i svoja.
magazin<br />
99
2.<br />
ogledalce<br />
99<br />
1.<br />
magazin<br />
Dobro sun<br />
Zaboravite na fen i fi garo, ne farbajte se pre letovanja, opremite se<br />
hidratantnim šamponima i penama za kosu, ponesite maramu ili šešir<br />
i vaša kosa i vi spremno dočekajte tople dane<br />
Tekst: I. Filipović Foto: Shutterstock<br />
Svi mi znamo da koža nije jedini deo tela koji<br />
traži posebnu pažnju tokom leta. Baš kao i<br />
na kožu, UV zračenje izuzetno loše deluje<br />
i na kosu, pa sve žene koje je leti ne neguju kako<br />
treba, dobro znaju kakve rezultate na njoj ostavljaju<br />
sunce i morska voda. Dakle, da bi vam kosa<br />
i na letovanju, ali i posle njega bila zdrava, meka i<br />
sjajna, a ne suva i s ispucanim vrhovima, treba da<br />
uložite malo truda - zaštitite je od štetnih uticaja i<br />
pripazite na odgovarajuću negu.<br />
Recite ne fenu<br />
Svima nam je dobro poznato da sušenje fenom<br />
oštećuje kosu, pa i ovaj tretman treba izbegavati i<br />
kad je god moguće pustiti da se kosa osuši prirodnim<br />
putem. U vrelim danima za fen nema opravdanja,<br />
a toplog vazduha je i previše. U suprotnom,<br />
lako se može dogoditi da kombinacija svakodnevnog<br />
sušenja i izlaganja suncu učini kosu isušenom,<br />
sprženom i svakako, oštećenom. Isto važi i za sve<br />
aparate za kosu koji rade na principu jakog grejanja<br />
kose. Najvažnije pravilo je – što manje to bolje!<br />
Posetite frizera<br />
Stručnjaci smatraju da je pre odlaska na letovanje<br />
poseta frizeru obavezna. Vrhovi treba da se<br />
podšišaju jer bi zbog sunca i morske vode mogli<br />
izgledati mnogo gore. Ali, izbegavajte radikalne<br />
tretmane farbanja kose pre odlaska na more, jer<br />
izbeljivanje kose je čini podložnijom isušivanju i<br />
dodatno lomljivom.<br />
Nahranite kosu<br />
Važan deo pravilne nege kose tokom leta su i<br />
hidratantni šampon i balzam. Pranje kose preporučuje<br />
se svaki drugi dan, a ispiranje vodom<br />
– svakodnevno. Veoma je važno i održavanje<br />
vlažnosti kose tokom celoga dana. Potrebno je naći<br />
kremu za kosu koja odgovara vašem tipu i nanositi<br />
3.<br />
je svakodnevno pre izlaganja suncu kako bi kosa<br />
tokom celog dana bila zaštićena. Ako je vaša kosa<br />
obojena, trebalo bi nakon nanošenja kreme kosu<br />
poprskati i sprejem s UV zaštitom kako sunce boju<br />
ne bi pretvorilo u neku sasvim drugu...<br />
Pena je korisna<br />
Ako koristite penu za kosu, leti će vam to biti naročito<br />
korisno. Naime, osim što je idealna za održavanje<br />
frizure, pena i štiti kosu od sunca i hlora.<br />
Marame su hit<br />
Treba napomenuti i da nećete pogrešiti da ako<br />
zaštitite kosu maramom ili šeširom, pogotovo<br />
ako se izlažete suncu između 10 i 15 sati. To je pun<br />
pogodak. Osim što su marama ili šešir lep modni<br />
dodatak sa kojim ćete zanimljivije izgledati i koje<br />
leti možete pronaći u svim bojama i uzorcima,<br />
itekako su korisni za zaštitu kose.<br />
Pletenice, raspletenice<br />
Ukoliko imate dugu kosu, još jedna preporuka za<br />
frizuru na plaži je – pletenica. Osim što vam kosa<br />
neće padati na lice, pletenica pristaje uz bilo koju<br />
odeću i pun je pogodak. Kad je raspletete, kosa<br />
će vam biti lagano valovita i uz malo doterivanja<br />
savršena za večernji izlazak.<br />
So neguje i hrani<br />
Tajni sastojak koji pomaže u održavanju frizure<br />
je morska so. Malo koja od nas htela bi u večernji<br />
izlazak s kosom koja nakon kupanja nije oprana,<br />
čista i sveža, ali ako vaša kosa inače nije podložna<br />
oblikovanju, morska so će je verovatno učiniti takvom.<br />
U takvim slučajevima preporučuje se nakon<br />
kupanja u moru kosu ne prati šamponom nego<br />
umesto toga naneti hranljivu kremu za volumen.<br />
Rezultat će biti fantastičan, a morska so će kosu<br />
nahraniti.
ce u kosi<br />
4.<br />
5. 6. 7.<br />
1 Elseve Total repair<br />
šampon 295 din.<br />
2 Biopoint šampon za oporavak<br />
kose 965 din.<br />
3 Deborah-Bioetyc ulje za kožu<br />
tela i kosu 935 din.<br />
4 Nivea šampon za brilijantan sjaj<br />
plave kose 240 din.<br />
5 Nivea treatman za brilijantan sjaj<br />
plave kose 324 din.<br />
6 Nivea sprej za završni sjaj<br />
farbane kose 412 din.<br />
7 Biopoint preparat za oblikovanje kose 965 din.<br />
8 Elseve Total repair maska 459 din.<br />
9 Nivea maska za kristalni sjaj 431 din.<br />
10 Orifl ame šampon za oštećenu kosu 199 din.<br />
11 Biopoint maska za oporavak kose 1.675 din.<br />
8.<br />
magazin<br />
10.<br />
9. 11.<br />
99
ogledalce<br />
Kafom<br />
protiv<br />
celulita<br />
Umesto skupih tretmana, krema i losiona,<br />
pobedite celulit pomoć kafe! Kako? Vrlo<br />
jednostavnim kućnim tretmanom koji daje<br />
rezultate već nakon mesec dana!<br />
Tekst: I.Filipović Foto: Shutterstock<br />
Moć kafe u borbi protiv celulita<br />
još uvek nije široko poznata, ali<br />
se ona u alternativnim načinima<br />
lečenja i ulepšavanja često koristi.<br />
Kako suzbiti celulit? To je pitanje koje<br />
već godinama zaokuplja mnoge. Postoje<br />
razni tretmani, a mnogi od njih vrlo su<br />
skupi. Nezaobilazne su i kreme i losioni<br />
koji, prema oceni mnogih žena, ne daju<br />
dovoljno dobre rezultate. Zbog svega<br />
toga pažnja se poslednjih godina okreće<br />
prirodi i prirodnim preparatima koje je<br />
lako prirediti i kod kuće. Posebno se uspešnom<br />
pokazala kafa, koja u holističkim<br />
krugovima važi za vrlo uspešno oružje<br />
u borbi protiv omraženog i upornog<br />
celulita.<br />
Zasluga pripada kofeinu<br />
Iako je kafa mnogima poznatija kao<br />
omiljeni napitak nego kao sredstvo za<br />
uklanjanje celulita, to ipak ne menja<br />
činjenicu da je reč o vrlo delotvornom,<br />
ali malo poznatom tretmanu. Akcenat<br />
je na mlevenoj kafi koja savršeno razbija<br />
naslage celulita. Kafom su sve više počeli<br />
da se bave i naučnici koji su donekle potvrdili<br />
njenu delotvornost u borbi protiv<br />
celulita, ali napominju da su potrebna<br />
još dodatna istraživanja. Oni pak skloniji<br />
alternativnim rešenjima zdravstvenih i<br />
estetskih tegoba nimalo ne sumnjaju u<br />
12<br />
magazin<br />
delotvornost kafe.<br />
Tajna uspešnosti kafe krije se u kofeinu.<br />
Kofein je alkaloid koji ima stimulativno<br />
i diuretičko delovanje. Upravo zbog<br />
toga kofein poboljšava protok krvi, što<br />
je veoma važno za dobru cirkulaciju, a<br />
samim tim i nestajanje celulita. Naime,<br />
celulit i nastaje zbog slabog protoka krvi i<br />
nakupljanja masti. Kofein, dakle, poboljšava<br />
protok krvi i na taj način dovodi krv<br />
u problematična područja i razbija masne<br />
naslage, odnosno celulit. Na neki način,<br />
kofein pokreće stvari na mestima gde<br />
se upravo zbog nepokretnosti i stvorio<br />
tvrdokorni celulit.<br />
Recept za lepu kožu<br />
Kako, dakle, iskoristiti kafu u borbi<br />
protiv celulita? Uobičajeno ispijanje kafe<br />
neće vam puno pomoći, iako i to ima<br />
svojih prednosti. Kafa, naime, deluje kao<br />
diuretik i u tom smislu ima pozitivan<br />
učinak, ali s konzumiranjem kafe ipak<br />
ne treba preterivati. Ono što treba da<br />
iskoristite jesu usitnjena zrnca kafe, a<br />
recept za njihovu kućnu primenu vrlo je<br />
jednostavan. Mlevenu kafu samo pomešajte<br />
sa običnim losionom ili mlekom za<br />
telo. Treba, naravno, koristiti pravu kafu,<br />
a ne slične preparate koji u sebi ne sadrže<br />
najvažniji sastojak – kofein. Mešavinu<br />
stavite na ruku te potom utrljajte u pro-<br />
blematično područje. Ostavite da deluje<br />
oko dva minuta, a nakon toga namazano<br />
područje isperite vodom. Naravno, čuda<br />
se ne događaju preko noći pa će vam i za<br />
ovakav tretman biti potrebno vreme da<br />
biste videli rezultate. Budite uporni i borite<br />
se protiv celulita svaki dan, a nakon<br />
mesec dana videćete i prve rezultate –<br />
lepšu i nežniju kožu sa manje celulita.
Na pragu smo leta i<br />
samim tim make up<br />
treba da se prilagodi<br />
novom godišnjem<br />
dobu. Ne to-<br />
Leto na licu<br />
liko u koloritu koliko<br />
u samom stastavu<br />
proizvoda.<br />
TONIRANE KREME - Uskoro će visoke<br />
temperature uticati na postojanost make<br />
up-a te preporučujem lake varijante<br />
tenova tj toniranih krema. Lake su za<br />
nanošenje i održavanje.<br />
ZAŠTITNI FAKTOR - Treba obratiti pažnju<br />
da svi proizvodi treba da imaju adekvatan<br />
zaštitni faktor jer pojačano izlaganje sunčevim<br />
zracima će imati trajniji posledice<br />
na vašu kožu.<br />
SEDEF – Nemojte izbegavati make up koji<br />
ima sedef u sastavu, jer upravo sedef daje<br />
živost licu, pogotovo na sjajevima usne.<br />
SJAJ ZA USNE – Savet je da se sa klasičnih<br />
ruževa prebacite na glosove, jer su<br />
idealna varijata za predstojeće tople dane.<br />
Izaberite one koji su postojani i uživajte u<br />
svežem i sjajnom izgledu.<br />
VODOOTPORNE MASKARE - Izaberite<br />
vodootpornu maskaru zbog vode, znoja i<br />
visokih temperatura.<br />
LETNJA PALETA - Paleta boja prelazi iz<br />
pastel u nešto intenzivnije, ali sa blagim<br />
akcentom samo na jednom delu šminke.<br />
Odlučite se hoće li to biti glos, senka za<br />
oči ili možda nokti.<br />
tajne šminkanja<br />
Marko Nikolić za L’Oréal Paris<br />
INSTANT PREPLANULI - Savremena<br />
tehnologija je napravila mnoge zamene i<br />
instant proizvode za dobijenje preplanulog<br />
tena, što je brža, zdravija i praktičnija<br />
varijanta od samog sunčanja ili solarijuma.<br />
Na vama je da se odlučite za losion,<br />
gel ili sprej kao oblik proizvoda koji vam<br />
je najpraktičniji za nanošenje.<br />
ODMORITE KOSU - Iskoristite leto da se<br />
kosa odmori od teških preparata i fokusirajte<br />
se na to da koži date vremena da<br />
diše i da se adekvatno zaštiti od negativnog<br />
zračenja sunca.
alans<br />
Hodanjem<br />
do zdravlja<br />
Planinarenje je sport, razonoda i hobi a<br />
dok vam se telo opija čistim vazduhom a<br />
mišići zdravo zatežu, osetićete kako vam<br />
se svaka ćelija organizma zahvaljuje<br />
Tekst i fotografije: Snežana Trajkov<br />
Želite nešto da promenite u svojoj<br />
rutini, tragate za aktivnošću koja u<br />
sebi spaja sport, izazov, uživanje,<br />
jačanje fizičkog i psihičkog zdravlja, a uz<br />
sve to i upoznavanje novih ljudi i širenje<br />
kruga prijatelja –vaš izbor može da bude<br />
planinarenje.<br />
Kao akivna planinarka, vaša novinarka je<br />
mnogo puta slušala očarane uzdahe slušalaca<br />
priča o doživljajima na planinarenju,<br />
ali većina ljudi ima seriju opavdanja za<br />
odustajanje pre nego što se i krenulo. Veliki<br />
problem leži u neobaveštenosti ljudi o<br />
organizaciji, cenama i teškoćama planinarenja.<br />
Istina je da prepreka, jednostavno,<br />
nema.<br />
Ventil za stres<br />
Među zaljubljenicima u naše, na žalost<br />
vrlo malo poznate a fascinantne planine,<br />
kanjone, reke, jezera... ima ljudi svih<br />
godina, zanimanja, zdravstvenog i materijalnog<br />
stanja, porodičnog i profesionalnog<br />
statusa. Sa lakšim usponima može<br />
se početi i u šezdesetim godinama a ima<br />
planinara koji su aktivni i duhovno mladi<br />
i u osamdesetim. Mnogi se „otiskuju“ u<br />
planine tek kad odu u penziju i konačno<br />
nađu vremena za sebe, ali sve je više i<br />
mlađih osoba posvećenih karijeri koji u<br />
povremenim vikendima u prirodi nalaze<br />
ventil za nagomilani stres.<br />
Hodanje po prirodi snažno jača imunitet<br />
podstičući rad svih hormona a poznato je<br />
da su dobar hormonski status i stabilno<br />
psihičko stanje, baza za jak imuni sistem.<br />
Planinarenje sagoreva kalorije, poboljšava<br />
14<br />
magazin<br />
krvnu sliku, snižava krvni pritisak, jača<br />
mišiće i zglobove, sprečava pojavu osteoporoze<br />
i dijabetesa, usporava starenje.<br />
Dok vam se telo opija čistim vazduhom a<br />
mišići zdravo zatežu, osetićete kako vam<br />
se svaka ćelija organizma zahvaljuje.<br />
Nova prijateljstva<br />
Nemate partnera ili on ne želi da se pridruži?<br />
Nijedna drugarica neće sa vama?<br />
Ništa zato. Krenite sami, bez ustezanja i<br />
planinari vam garantuju da ćete posle nekoliko<br />
izleta proširiti krug prijatelja. Ovo<br />
nije turističko „all inclusive“ putovanje<br />
na kojem bi vas čudno posmatrali ako<br />
krenete sami.<br />
Planinarenje jača samopouzdanje, hrabrost,<br />
snalažljivost i strpljenje. Boravak u<br />
okrilju raskošnih prirodnih lepota snažno<br />
podstiče kreativnost. Razvezuje neke<br />
čvorove u našem želucu. Stišava nervozu.<br />
Oprema za planinarenje<br />
je neophodna ako želite<br />
da se aktivno penjete i<br />
osvajate jače vrhove<br />
Umiruje mahnitu delatnost mozga. Energija<br />
grupe je podsticajna.<br />
Uz mnogo smeha, uzajamno hrabrenje i<br />
lepote koji stalno vuku napred, uz osećaj<br />
pripadanja grupi ljudi koji dele vaše<br />
uživanje ali i napore... otkrivate u sebi<br />
snagu koju niste poznavali. Sami sebe<br />
iznenađujete. Već posle prve akcije mnogi<br />
će postati „zavisnici“ i žaliti što mnogo<br />
ranije nisu upoznali lepotu planinarenja.<br />
Durmitor<br />
Neki će ostati pri penjački manje zahtevnim<br />
akcijama, dok će drugima neprestano<br />
rasti apetit da idu dalje i više.<br />
Umesto zagušljivih teretana i besmisleno<br />
skupih kozmetičkih tretmana, krenite<br />
sa društvom u prirodu. Daleko je jeftinije<br />
a neizmerno radosnije. Osećaćete se<br />
privilegovanim dok stojite „oči u oči“ sa<br />
predelima pred kojima skoro prestajete<br />
da dišete a nakon takve avanture čeka<br />
opuštanje i pesma u planinarskom domu<br />
ili uz logorsku vatru. Kakve god brige da<br />
ih muče u svakodnevnom životu, sa polaskom<br />
autobusa kao da u ljudima dolazi do<br />
preobražaja. Svi su opušteniji i društveniji<br />
nego u svakodnevnom životu.<br />
Oprema za planinarenje je neophodna<br />
ako želite da se aktivno penjete i osvajate<br />
jače vrhove (cipele, štapovi, ranac,<br />
nepromočiva jakna, kamašne - kao<br />
osnovno) ali se ona nabavlja postepeno i<br />
traje jako dugo. U početku, za šetnje po
pitomijim planinama, čak će i duboke<br />
patike poslužiti. U svakom slučaju, od<br />
ostalih planinara ćete dobiti mnogo saveta<br />
i adresa kako i gde naći dobru opremu po<br />
povoljnijim cenama.<br />
Kako do informacija?<br />
Planinarska društva postoje u skoro<br />
svakom gradu (www.pss.rs). Ako ste<br />
se učlanili u jedno od njih a članarina je<br />
simbolična, možete da putujete sa svakim<br />
društvom iz Srbije (na sajtovima ćete naći<br />
raspored izleta i po mesec-dva unapred).<br />
U malim gradovima, gde nema više od<br />
pedesetak aktivnih planinara, oni su<br />
zaista kao jedna velika porodica. U Beogradu<br />
rade tri velika i 3-4 manja društva i<br />
Ko želi više adrenalina,<br />
može se orijentisati na<br />
kanjoning– uzbudljivo<br />
probijanje kroz kanjone<br />
svakog vikenda nude bar 15 izleta za svačiji<br />
ukus: od „livadarenja“ po pitomijim<br />
planinama kao što su Povlen, Homolje,<br />
Rajac ili Rudnik, preko srednje napornih<br />
do visokogorskih akcija po crnogorskim,<br />
bugarskim, slovenačkim, makedonskim,<br />
češkim...vrhovima za koje je potrebna<br />
bolja kondicija i veća izdržljivost. Za one<br />
koji nemaju dovoljno snage ili vremena za<br />
osvajanje visokih vrhova, sva planinarska<br />
društva imaju u svojim programima i<br />
izlete koji kombinuju manje naporna penjanja<br />
sa kupanjem i odličnim provodom<br />
(jezera, splavarenja, gljivarski izleti, kosidbe<br />
i berbe, pećine, rezervati prirode...).<br />
PD Kopaonik neguje i program „Ishrana<br />
u prirodi“ gde se tokom planinarenja uči<br />
o jestivim i lekovitim biljkama i pečurkama<br />
i pripremaju obroci od prikupljenih<br />
plodova prirode. Koristi se svaka prilika<br />
da se izlet završi obilaskom neke pećine,<br />
manastira ili etno-sela.<br />
Ko želi više adrenalina, može se orijentisati<br />
na kanjoning – vrlo uzbudljivo<br />
probijanje kroz teže prohodne kanjone<br />
istočne Srbije, Trešnjicu, Nevideo, Lazarov<br />
kanjon... što je opet jedno specifično i<br />
veliko uživanje.<br />
Slušajte svoje telo<br />
Ljudi često oklevaju da se zapute u planinu<br />
zbog straha od opasnosti: zmija, odrona,<br />
divljih životinja, padova... Žitelji šuma<br />
i planina po pravilu beže od čoveka. Ako<br />
vodite računa o instrukcijama vodiča,<br />
slušate svoje telo i ne precenjujete svoje<br />
mogućnosti, planina može biti bezbednija<br />
od surovih gradskih ulica. Pri penjanju,<br />
pažnja i koncentracija su potpuno izoštreni.<br />
Padovi su zato češći pri silasku kada se<br />
čini da je najteže iza nas i pažnja popušta.<br />
Vodiči moraju biti iskusni i obučeni a<br />
pravilo je da svaku akciju obezbeđuju<br />
Prokletije<br />
Hobi koji ne košta puno<br />
Cene jednodnevnih izleta zavise od<br />
udaljenosti i kreću se prosečno 900 dinara.<br />
Nezaboravne uspomene možete<br />
doneti sa vikend izleta na Zlataru i meandrima<br />
Uvca ili u Ovčarsko-Kablarskoj<br />
klisuri za dve-tri hiljade dinara.<br />
Naravno, za planinare iz Beograda i<br />
severne Srbije crnogorske očaravajuće<br />
planine su udaljene, ali zato imamo<br />
Istočnu Srbiju koja je praktično neotkrivena<br />
a krije u sebi nebrojene klisure,<br />
pećine i teško prohodne vrleti koje su<br />
pravi izazov za adrenalinske zavisnike.<br />
dvojica – jedan na početku a jedan na<br />
kraju kolone. I solidarnost svih učesnika<br />
dolazi do izražaja. Ako vam je potrebno<br />
dodatno ohrabrenje da krenete u planinu<br />
pišite na e-mail trajkovs@eunet.rs. Svaki<br />
početnik će dobiti i pomoć i mnogo saveta<br />
kao i predloga za naredne izlete.<br />
magazin<br />
15
udite zdravi<br />
Sezonske<br />
napasti - krpelji<br />
Paraziti koji piju krv svojih domaćina ne izazivaju samo gađenje već i bolest koja<br />
se mora odmah lečiti da ne bi došlo do ozbiljnijih tegoba<br />
Čini se da je ova godina usled dugotrajnih<br />
prolećnih kiša odlično<br />
pogodovala krpeljima jer ih ima<br />
zaista mnogo. Zato se treba podsetiti<br />
merama predostrožnosti i lečenja ako<br />
nam se desi ubod krpelja. Iako se svi<br />
uglavnom zgražavamo i pri samoj pomisli<br />
na ovu sitnu i potencijalno veoma<br />
opasnu, parazitski orijentisanu životinjicu,<br />
činjenica je da krpelji nastanjuju<br />
gotovo identičan prostor kao i njihovi<br />
toplokrvni "domaćini".<br />
Krpelji su paraziti koji piju krv svog domaćina<br />
i mogu se naći u svim krajevima<br />
sveta. Predstavljaju veoma opasne prenosnike<br />
zaraznih bolesti od kojih neke<br />
mogu imati i fatalan ishod. Njihova<br />
staništa su najčešće šume, visoke trave i<br />
predeli pokriveni žbunastom vegetacijom<br />
koja im je neophodna kako bi mogli<br />
da "skaču" (zapravo padaju ili se kače)<br />
na životinje i ljude koji prolaze.<br />
Krpelji podjednako "vole" i ljude i ostale<br />
16<br />
magazin<br />
UPUTSTVO ZA ODSTRANJIVANJE KRPELJA IZ KOŽE<br />
Sprečavanje<br />
infekcije<br />
Pre<br />
odstranjivanja<br />
krpelja<br />
Odstranjivanje<br />
krpelja<br />
Nadzor nad<br />
osobama koje<br />
su imale ubod<br />
krpelja<br />
Prepoznavanje i<br />
otkrivanje bolesti<br />
Važno je da se krpelj što ranije izvadi iz kože, u toku<br />
24 sata posle uboda. Ako je u koži ostala ralica, i nju<br />
treba izvaditi da bi se izbegla sekundarna infekcija.<br />
Nikako ne stavljati nikakva hemijska sredstva - eter,<br />
alkohol, benzin i dr.<br />
Može se obaviti u svakoj zdravstvenoj ustanovi<br />
Sprovodi se u trajanju tri meseca. Kontrolne preglede<br />
obavljati jednom mesečno - ordinirajući lekar ili u Savetovalištu<br />
za lajmsku bolest.<br />
Početak rane faze lajmske bolesti karakteriše pojava<br />
crvenila na koži na mestu uboda krpelja, uz moguću<br />
pojavu opštih simptoma i znakova infekcije. U ovoj fazi<br />
treba obavezno preduzeti lečenje.<br />
Tekst: Ana Jović Foto: Shutterstock
životinje ali je kod pasa i mačaka njihovo otkrivanje<br />
dosta otežano zbog prisustva dlake i zbog toga što<br />
krpelj u početku ima prečnik od samo 1-2 mm.<br />
Mehanizam pronalaženja domaćina se kod krpelja<br />
oslanja na njuh. Larve se spuštaju sa biljaka na svoje<br />
nove domaćine u trenutku kada osete miris butanske<br />
kiseline koju preko kože luče svi sisari.<br />
U Evropi je, od zaraza koje prenose krpelji, za ljude<br />
najopasnija lajmska bolest koju najčešće prenose jelenski<br />
krpelji a koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi.<br />
Bolest koja ova bakterija izaziva prolazi bez ikakvih<br />
posledica ukoliko se leči u ranom stadijumu. Nažalost,<br />
zbog prirode bolesti veoma je teško dati sigurnu dijagnozu<br />
u tom početnom stadijumu. Sam ubod krpelja<br />
je uglavnom bezbolan a početni simptomi prilično<br />
variraju i liče na simptome drugih oboljenja.<br />
Početni znak lajmske bolesti je crveni osip koji se širi<br />
Larve biraju domaćine po mirisu<br />
butanske kiseline koju luče svi sisari<br />
po koži. Desetak dana po inficiranju, počinju simptomi<br />
koji ukazuju na grip: glavobolja, malaksalost,<br />
bol u zglobovima i mišićima, groznica itd. Ukoliko se<br />
ne otkrije i ne počne lečiti na vreme dolazi do ozbiljnijih<br />
tegoba - artritisa, hroničnog oticanja zglobova,<br />
oštećenja perifernog nervnog sistema (nastaju u 15 %<br />
slučajeva), dok u 8% slučajeva zakasnelog tretmana<br />
dolazi do poremećaja rada srca. Takođe je moguća pojava<br />
meningitisa i encefalitisa koji se mogu prepoznati<br />
po ukočenom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i<br />
preosetljivosti na svetlost.<br />
I pas se može zaraziti opasnom bolešću - piroplazmozom
udite zdravi<br />
Prevencija<br />
hepatitisa<br />
Virusi hepatitisa mogu dugo opstati u<br />
organizmu i izazvati teške posledice a<br />
da bolesnici nemaju nikakve simptome.<br />
Zato su i dobili naziv ,,tihe ubice“<br />
Virusni hepatitisi predstavljaju<br />
jedan od najvećih svetskih zdravstvenih<br />
problema, jer se smatra<br />
da je preko 700 miliona ljudi u svetu<br />
inficirano nekim od virusa koji primarno<br />
napadaju jetru. Pretpostavlja se da je svaki<br />
dvanaesti stanovnik u svetu inficiran<br />
nekim od virus hepatitisa. Od posledica<br />
ovih infekcija godišnje umire oko milion<br />
do milion i po ljudi u svetu.<br />
Do sada je identifikovan veći broj virusa<br />
koji napadaju jetru kao što su virus hepatitisa<br />
A (HAV), virus hepatitis B (HBV),<br />
virus hepatitis C (HCV), virus hepatitis<br />
D (HDV), virus hepatitisa E (HEV), virus<br />
hepatitisa G (HGV), virus hepatitisa TT<br />
(HTT).<br />
Najopasniji su virusi hepatitisa B i C jer<br />
mogu da uzrokuju hroničnu bolest sa<br />
razvojem ciroze i karcinoma jetre.<br />
Hronična bolest<br />
O ovim podmuklim bolestima i načinima<br />
zaštite razgovarali smo sa pukovnikom<br />
prof. dr Darkom Nožićem, načelnikom<br />
Klinike za infektivne bolesti VMA.<br />
„Virusi hepatitisa B i C se prenose parenteralnim<br />
putem - preko krvi i krvnih<br />
produkata, medicinskim intervencijama,<br />
intravenskim korišćenjem narkotika,<br />
polnim putem a moguć je i vertikalni<br />
način prenosa sa majke na novorođeno<br />
dete. Različite aktivnosti mogu dovesti<br />
do prolaza virusa kroz kožu (tetovaže,<br />
18<br />
magazin<br />
pearcing...) i razvoja infekcije.<br />
Kod 5-10 odsto bolesnika sa hepatitisom<br />
B i u preko 80 odsto sa hepatitisom C bolest<br />
se ne sanira u akutnoj fazi bolesti već<br />
virus ostaje u organizmu i izaziva hronični<br />
hepatitis koji se posle niza godina pa i<br />
decenija može završiti cirozom jetre kao i<br />
karcinomom.<br />
Oba virusa mogu dugo opstati u organizmu<br />
i izazvati teške posledice a da bolesnici<br />
nemaju nikakve simptome. Zato su<br />
i dobili naziv ,,tihe ubice“. Pacijenti često<br />
imaju nekarakteristične simptome kao<br />
što su malaksalost, brže zamaranje i tupi<br />
bolovi ispod desnog rebarnog luka. Na<br />
osnovu ovih simptoma teško je posumnjati<br />
na dijagnozu hroničnog hepatitisa.<br />
Kako se otkriva?<br />
Dr Nožić kaže da se sumnja na bolest<br />
najčešće postavlja kada se rutinskim analizama<br />
krvi konstatuju povišeni enzimi<br />
jetre (serumske transaminaze) a potvrđuje<br />
se nalazom virusnih markera u krvi.<br />
Ukoliko se virusi održavaju u organizmu<br />
duže od šest meseci radi se biopsija jetre<br />
kada se tankom iglom uzima mali uzorak<br />
jetre i konstatuje se stepen oštećenja.<br />
Ukoliko postoji aktivnost bolesti sprovodi<br />
se adekvatna antivirusna terapija.<br />
Hronični hepatitis B se leči veoma dugo<br />
različitim antivirusnim lekovima- interferonima<br />
koji se daju potkožnim<br />
injekcijama ili lekovima koji zaustavljaju<br />
Rizično ponašanje<br />
Prevencija ovih bolesti je izuzetno važna.<br />
Protiv hepatitisa B postoji efikasna<br />
vakcina koja poslednjih nekoliko godina<br />
spada po našem zakonu u obavezne<br />
vakcinacije. Ukoliko dete nije vakcinisano<br />
posle rođenja, preporučuje se da to<br />
uradi pre adolescentnog perioda. Protiv<br />
hepatitisa C ne postoji vakcina.<br />
U nespecifične mere zaštite spadaju izbegavanje<br />
intravenskog korišćenja narkotika,<br />
tetoviranja, pearcinga, promiskuitetnih<br />
polnih odnosa.<br />
razmnožavanje virusa i primenjuju se<br />
oralnim uzimanjem i po nekoliko godina.<br />
Cilj terapije je da se proces smiri što<br />
dovodi do normalizacije enzima jetre,<br />
smanjenja ili prestanka razmnožavanja<br />
virusa što rezultira prevencijom nastanka<br />
ciroze i karcinoma jetre i produžavanjem<br />
života bolesnika.<br />
Naš sagovornik ističe da se virus hepatitisa<br />
B ne može nikada u potpunosti eliminisati<br />
iz organizma, ali se može dovesti<br />
u stanje mirovanja što je i cilj terapije.<br />
U poslednjih nekoliko godina hronični<br />
hepatitis C se leči kombinovanom savremenom<br />
terapijom koja se prima u vidu<br />
potkožne injekcije jedanput nedeljno zajedno<br />
sa tabletama lekova koje se uzimaju<br />
svakodnevno. Terapija traje od 24 do 48<br />
nedelja u zavisnosti od vrste (genotipa)<br />
virusa hepatitisa C. Primenjena terapija<br />
dovodi praktično do izlečenja kod 50-<br />
80% bolesnika.<br />
Tekst: Ana Jović Foto: Shutterstock
udite zdravi<br />
Srećni i mršavi<br />
Srećni ljudi ne traže utehu u hrani. Srećni ljudi jedu<br />
li jedu i opet se ne goje. Manipulacija serotonina i<br />
razvoj dobrog raspoloženja ključan je faktor za uspeh<br />
bilo koje dijete. Tuga vodi do ekstrema. Nervi, a ne<br />
toliko navike ishrane, možda imaju direktniju ulogu na<br />
vašu liniju, tvrdi se u novom istraživanju.<br />
Nova studija, istina još samo na crvima, pokazala je<br />
da nivo serotonina u nervnom sistemu utiče na ishranu<br />
i masnoću u telu. Serotonin je neurotransmiter koji<br />
između ostalog kontroliše ishranu i raspodelu unesenih<br />
kalorija.<br />
„Ovo pokazuje da je nervni sistem ključni regulator<br />
NAMIRNICE BOLJE OD LEKOVA<br />
Đumbir<br />
Đumbir je deo tradicionalnog ajurvedskog lečenja i bio je visoko ce<br />
njen kod Rimljana. Đumbir stimuliše cirkulaciju, ubrzava protok<br />
krvi i najbolji je od svih lekova za sprečavanje bolesti u<br />
trudnoći ili protiv migrene.<br />
Paradajz<br />
Poznat je kao lek protiv mamurluka i dobar izvor<br />
vitamina C. Manja je verovatnoća da će se rak širiti<br />
kada pacijenti jedu velike količine paradajza i plave<br />
ribe, tvrde američki istraživači. Likopen takođe pomaže<br />
zaštiti oba pola od bolesti srca i ima sličan uticaj na<br />
smanjenje holesterola kao statini, koji sprečavaju produkciju<br />
holesterola u jetri.<br />
Paradajz sadrži visok nivo beta-karotena, antioksidansa koji podržava<br />
imunološki sistem i pomaže u održavanju zdrave kože:<br />
fl avonoida i vitamina E, koji su bitni za zdravlje srca, i<br />
dobar su izvor kalijuma.<br />
Nana (menta)<br />
Postoje mnoge vrste mente čije lekovito korišćenje<br />
seže do rimskog doba. To je veliki mentalni stimulans<br />
koji vas drži budnim i jedan od najboljih antacida za<br />
lečenje slabe probave. Dovoljno je žvakati ili je koristiti<br />
kao čaj.<br />
Maslinovo ulje<br />
Najnovije istraživanje otkriva da hladno presovano ekstra devičansko<br />
maslinovo ulje sadrži istu vrstu protivupalnih hemikalija koje su prisutne<br />
u ibuprofenu, a koristi se za protiv bolova, glavobolja i<br />
artritisa. Maslinovo ulje je oduvek spajalica u medi<br />
teranskoj ishrani. Bogato je vitaminom E i pomaže da<br />
se telo oslobodi od holesterola. Koristite nekoliko<br />
kašika dnevno u kuvanju ili kao preliv za salatu.<br />
Med<br />
Med pomaže pri zarastanju rana, sprečava nesa<br />
nicu ili bakterije. Uzmite dve kašike na dan ako imate<br />
želudačnih problema.<br />
20<br />
magazin<br />
svih procesa povezanih s energijom i to preko posebnih<br />
molekularnih puteva," rekao je Kaveh Ashrafi sa Univerziteta<br />
Kalifornija u San Francisku. "S kliničke perspektive<br />
ovo bi značilo da bismo mogli da razvijemo terapeutske<br />
strategije kako bi manipulisali metabolizam masti bez<br />
obzira šta smo jeli. Naravno, važno je šta jedemo, ali sad<br />
se previše fokusiramo samo na jedenje. A to je tek deo<br />
priče."<br />
Kod crva i sisara visok nivo serotonina povezuje<br />
se sa redukcijom masnoća dok nizak nivo serotonina<br />
dovodi do akumulacije masti. Zanimljivo<br />
je da visok nivo serotonina kod crva ne smanjuje<br />
apetit, kao kod ljudi, pa ipak utiče na gubitak masnog<br />
tkiva.<br />
"SINDROM<br />
INFORMATIČKOG STRESA"<br />
Kvarovi na računaru, sporo pokretanje programa<br />
i ogorčenje korisnika kada moraju<br />
u pomoć da pozovu informatičare, izaziva<br />
sve češće "sindrom informatičkog stresa",<br />
navodi se u studiji koju je objavila orga<br />
nizacija Chief Marketing Offi cer Council.<br />
"Današnji korisnici, zavisnici o informatici,<br />
svakim su danom sve više preplavljeni<br />
tehničkim problemima i postaju sve nervozniji<br />
u svakodnevnom životu", tvrdi studija<br />
organizacije koja okuplja 4.500 direktora<br />
marketinga iz 70 zemalja.<br />
Studija je obuhvatila 1.000 korisnika iz<br />
Severne Amerike kod kojih je identifi kovan<br />
sindrom informatičkog stresa.<br />
Taj stres nastaje zbog<br />
složenih i frustrirajućih<br />
kvarova na računarima,<br />
zbog zaraza kompju<br />
terskim virusima i zbog<br />
dugog dugog čekanja kako bi se<br />
ti problemi problemi rešili.<br />
Među ispitanicima<br />
njih 94 odsto<br />
je izjavilo da<br />
računare računare moraju<br />
da koriste u u svom<br />
poslu.<br />
Tehnološki sektor<br />
mora "više pažnje<br />
da posveti stresu<br />
i i bolima koje koje takve<br />
frustracije izazivaju<br />
kod korisnika"<br />
kako kako bi ih izlečio, izlečio,<br />
zaključuju zaključuju autori.
magazin<br />
99
moja kuhinja<br />
99<br />
magazin
moja kuhinja<br />
Kompletan obrok obogaćen "grickalicama"<br />
Zdravi apetisani<br />
-10 ukusnih recepata<br />
-Svinjetina sa kikirikijem<br />
-Suve paprike punjene bademom<br />
-Čorba od tikvica sa semenkama<br />
magazin<br />
99
moja kuhinja<br />
Priprema:<br />
Oprati tikvice i iseckati na<br />
kockice (ne ljuštiti!). Očistiti i<br />
iseckati sitno crni i beli luk. U<br />
loncu zagrejati ulje. Dodati<br />
obe vrste luka i prodinstati, pa<br />
tikvice i prodinstati sve zajedno.<br />
Doliti supu. Začiniti po ukusu<br />
dodajući biber, so, muskatno<br />
orašče i kim ili korijander. Sve<br />
sastojke kuvati na tihoj vatri još<br />
15 minuta. Čorbu propasirati sa<br />
svim sastojcima. Dodati jogurt<br />
i po potrebi još malo posoliti i<br />
pobiberiti.<br />
Semenke bundeve propržiti<br />
u teflonskom tiganju bez<br />
dodavanja masnoće, tako da<br />
dobiju zlatnosmeđu boju. Posuti<br />
čorbu peršunom.<br />
24<br />
hrskavo<br />
magazin<br />
Sastojci<br />
Crni hleb<br />
sa suncokretom<br />
Priprema:<br />
Kvasac izmrviti i pomešati sa kašikom<br />
brašna, mlakim mlekom i kašičicom<br />
šećera, pa staviti na toplo mesto da<br />
uskisne. Krompir oljuštiti, skuvati i ispasirati.<br />
Oljušteno seme suncokreta preliti vrelom<br />
vodom i ostaviti da tako odstoji.<br />
Pomešati sve tri vrste brašna, pa dodati<br />
uskisli kvasac, umešati u brašno prvo<br />
viljuškom. Zatim dolivati mlaku vodu i<br />
mesiti rukom. Dodati ispasiran krompir, pa<br />
mesiti dok se ne formira žilavo testo koje<br />
se odvaja od zidova posude. Pokriti čistom<br />
krpom i staviti na toplo mesto da naraste<br />
najmanje tri sata.<br />
Površinu za mešenje posuti pšeničnim<br />
brašnom, preko staviti oceđene semenke<br />
suncokreta. Mesiti dok testo ne počne da<br />
se odvaja od ruku. Oblikovati 2 vekne.<br />
Staviti ih na pobrašnjenu površinu, pokriti<br />
krpom i ostaviti još sat vremena da narastu.<br />
U nauljen i pobrašnjen pleh staviti vekne<br />
hleba. Premazati hladnom vodom i posuti<br />
susamom. Staviti u pećnicu zagrejanu na<br />
maksimalnu temperaturu. Odmah smanjiti<br />
Čorba od tikvica<br />
sa bundevinim semenkama<br />
1 kg tikvica<br />
1 glavica crnog luka<br />
1 češanj belog luka<br />
1 kašika suncokretovog ulja<br />
600 ml supe (kocka)<br />
so, sveže mleveni biber<br />
rendano muskatno orašče<br />
mleveni kim ili korijander<br />
100 ml gustog jogurta<br />
2 kašike bundevinih semenki<br />
(očišćenih)<br />
1 kašika sitno seckanog<br />
peršuna<br />
temperaturu na 150 stepeni, pa peći oko<br />
30 minuta. Pečen hleb premazati vodom,<br />
uviti u čistu krpu i ostaviti da se prohladi.<br />
Sastojci<br />
250 g ražanog brašna<br />
250 g pšeničnog brašna<br />
250 g heljdinog brašna<br />
1 šolja suncokreta<br />
2 kašike susama<br />
1 veći krompir<br />
30 g svežeg kvasca<br />
2 dl mlakog mleka<br />
voda po potrebi<br />
1 kašičica šećera<br />
2 kašičice soli
Tiganj sa svinjetinom<br />
i kikirikijem<br />
Sastojci:<br />
ulje<br />
500 g svinjskog mesa, narezanog na<br />
manje komadiće<br />
2 kašičice karija<br />
2 sitno isečene šargarepe<br />
125 g pirinča<br />
50 g suvog grožđa<br />
500 ml junećeg bujona od kocke<br />
peršun<br />
30 g Jumbo prženog kikirikija<br />
Suve paprike<br />
punjene<br />
bademom<br />
Priprema:<br />
Suve paprike potopiti u toplu<br />
vodu da malo omekšaju.<br />
Praziluk i šargarepu sitno<br />
iseckati. Badem samleti. Na<br />
malo ulja propržiti šargarepu<br />
i praziluk, začiniti po ukusu i u<br />
smesu dodati mleveni badem,<br />
pa dodati na vrh noža alevu<br />
papriku i sitno seckani peršun.<br />
Dodati sir, promešati i skloniti<br />
sa vatre. Puniti oceđene<br />
paprike i ređati u zemljani sud,<br />
preliti ih sa malo ulja i staviti<br />
da se peku u zagrejanoj rerni<br />
na 200 C 10-15 minuta.<br />
Sastojci:<br />
8 srednjih suvih paprika<br />
150 g belog sira<br />
200 g praziluka<br />
Priprema:<br />
U tiganju zagrejati ulje. Pržiti meso sa karijem dok ne dobije smeđu boju.<br />
Dodati preostale sastojke osim kikirikija i peršuna. Kad jelo počne da vri, smanjiti<br />
vatru, krčkati 30 minuta. Na kraju dodati peršun i kikiriki i sve promešati.<br />
1 šargarepa<br />
200 g Jumbo oljuštenog badema<br />
So, aleva paprika, mešavina<br />
začina<br />
Malo svežeg peršuna<br />
pikantno
moja kuhinja<br />
26<br />
Salata od tunjevine i sirovog badema<br />
Sastojci:<br />
2 konzerve tunjevine<br />
4 kuvana jajeta<br />
1 praziluk<br />
1 veći sveži krastavac<br />
1 paprika<br />
250 g majoneza<br />
100 g Jumbo badema<br />
kari začin<br />
magazin<br />
Priprema:<br />
Dobro oceđenoj tunjevini<br />
dodati seckana jaja,<br />
praziluk, krastavac i<br />
papriku. Sve sastojke<br />
povezati majonezom,<br />
dodati malo kari začina i<br />
mleveni ili seckani badem.<br />
Služiti uz zelenu salatu i<br />
kockice prepečenog hleba<br />
ili krekere.<br />
Brokoli sa indijskim oraščićem<br />
Sastojci:<br />
1 kg brokolija<br />
3 kašike putera<br />
3 kašike soja sosa<br />
Kašika smeđeg šećera<br />
2 kašičice alkoholnog<br />
sirćeta<br />
2 češnja belog luka<br />
Biber, so<br />
5 kašika sitno iseckanog<br />
Jumbo indijskog oraha<br />
Lešnik krem<br />
uz kafu<br />
Priprema:<br />
Razmutiti prašak za puding sa malo<br />
hladnog mleka, a zatim ga sipati<br />
u ostatak provrelog mleka, dodati<br />
crnu kafu, šećer i vanilin šećer i<br />
kuvati uz mešanje nekoliko minuta.<br />
Zatim skinuti sa vatre i odmah<br />
umešati malo zapečene mlevene<br />
lešnike i omekšali buter. Sipati u<br />
činijice i pre služenja rashladiti u<br />
frižideru. Po želji ukrasiti piškotama<br />
i pečenim lešnicima.<br />
Priprema:<br />
Obariti brokoli isečen na male cvetiće<br />
u slanoj vodi i poređati ga na tanjir za<br />
serviranje.<br />
Istopiti 3 kašike putera na umerenoj vatri,<br />
dodati 3 kašike soja sosa, jednu kašiku<br />
smeđeg šećera, 2 kašičice sirćeta, 2<br />
češnja izgnječenog belog luka, malo<br />
bibera i malo soli. Pustiti da provri,<br />
smanjiti vatru i dodati malo gustina dok<br />
se ne dobije fini sos. Skloniti sa vatre<br />
pa u sos umešati 5 kašika indijskog<br />
oraha (krupno sečenog). Preliti sos preko<br />
brokolija i odmah servirati.<br />
Sastojci:<br />
2 kesice pudinga od vanile<br />
Mleko 0,5 l<br />
10 kašika šećera<br />
250 g Jumbo lešnika<br />
1 šolja skuvane, crne kafe<br />
200 g margarina<br />
2 kesice vanilin šećera
Pileća salata<br />
sa bademom i<br />
Sastojci:<br />
medom 3 kašike meda<br />
Priprema:<br />
Izmešati sve sastojke i<br />
poslužite na listu salate ili kao<br />
namaz na sendvič. Dekorisati<br />
kolutićima praziluka.<br />
Priprema:<br />
Mutiti slatku pavlaku ali ne<br />
do kraja. Na pola procesa<br />
dodati mentu, šećer u prahu,<br />
vanilin šećer, narendanu<br />
limunovu koricu i sok i<br />
samlevene pistaće. Na kraju<br />
sipati u masu 200 ml jogurta<br />
pa sve dobro promešati<br />
varjačom. Razliti u posude za<br />
sladoled i ostaviti preko noći u<br />
zamrzivaču.<br />
200 g kuvanih i na kockice<br />
narezanih pilećih prsa<br />
50 g majoneza ili preliva za<br />
salate<br />
50 g na listiće narezanih<br />
Jumbo badema, so<br />
biber<br />
kapar<br />
Sastojci:<br />
Litar slatke pavlake<br />
Ekstrakt mente<br />
100 g šećera u prahu<br />
2 kesice vanilin šećera<br />
Sastojci:<br />
Sok i korica jednog limuna<br />
200 g oljuštenih Jumbo<br />
pistaća<br />
Salata sa šunkom<br />
100 g rezanaca<br />
1 pavlaka<br />
100 g šunke<br />
200 g mlevenog Jumbo<br />
kikirikija<br />
malo krem sira<br />
100 g majoneza<br />
Sladoled od<br />
pistaća i limuna<br />
i kikirikijem<br />
Priprema:<br />
Skuvati 100 g rezanaca,<br />
dodati 1 pavlaku, 100 g<br />
šunke, 200 g mlevenog<br />
kikirikija, malo krem sira i<br />
jednu kesicu majoneza. Sve<br />
sastojke pomešati, staviti u<br />
frižider i ostaviti da se hlade<br />
pola sata. U salatu se po želji<br />
može dodati i malo belog<br />
luka.<br />
magazin<br />
27
moja slatka kuhinja<br />
Svežina<br />
deserta<br />
U letnjim mesecima nema bolje <strong>poslastice</strong> od sladoleda. On je<br />
koristan u ishrani, osvežavajuć i pogodan za svako doba dana,<br />
na vama je da samo izaberete ukus<br />
Vanila u pomorandži<br />
Sastojci:<br />
Kesica Eskimko<br />
sladoleda od<br />
vanile<br />
Ekstrakt vanile<br />
5 pomorandži<br />
50 g smeđeg<br />
šećera<br />
Priprema:<br />
Umutiti sladoled po<br />
uputstvu. Pomorandže dobro oprati,<br />
preseći na pola i izdubiti. Svaku<br />
“korpicu” od pomorandže pokapati<br />
sa par kapi ekstrakta vanile i staviti<br />
ih u frižider. “Meso” pomorandži<br />
izblendirati sa smeđim šećerom i<br />
pomešati sa sladoledom i staviti ga u<br />
zamrzivač. Korpice od pomorandži<br />
puniti kuglama sladoleda i ukrasiti<br />
trakicama.<br />
28<br />
magazin<br />
Sa ukusom<br />
šumskog voća<br />
Sastojci:<br />
Kesica Eskimko<br />
sladoleda od<br />
šumskog voća<br />
50 g soka od<br />
jagoda<br />
200 g jagoda<br />
100 g borovnica<br />
Priprema:<br />
Umutiti sladoled<br />
prema uputstvu sa kesice. Jagode<br />
i borovnice sitno iseckati i<br />
pomešati sa sladoledom. Dodati<br />
i promešati i sok od jagoda.<br />
Desert poslužiti u širokim čašama<br />
za sladoled, na dno staviti po<br />
par jagoda i borovnica a preko<br />
sladoled.<br />
Čokoladni desert<br />
Sastojci:<br />
Kesica Eskimko<br />
sladoleda od<br />
čokolade<br />
Ekstrakt mente<br />
Listići sveže<br />
domaće nane<br />
Priprema:<br />
Sladoled pripremiti prema<br />
uputstvu,<br />
dodati po ukusu ekstrakt od<br />
mente i zamrznuti.<br />
Kugle ukrasiti listićima<br />
domaće nane.
Sladoled sa keksom<br />
Sastojci:<br />
Kesica Eskimko<br />
sladoleda sa<br />
keksom<br />
Mleko za<br />
sladoled plus 50<br />
g za patišpanj<br />
100 g mlevenog<br />
keksa<br />
Kupovni patišpanj<br />
Priprema:<br />
Umutiti prema uputstvu sladoled sa<br />
keksom. Prilikom mućenja dodati<br />
još oko 50 g mlevenog keksa.<br />
Sladoled ostaviti da se stegne u<br />
zamrzivaču. Tablu kupovnog (ili<br />
domaćeg) patišpanja poprskati<br />
mlekom i premazati ga slojem od<br />
pola mase umućenog sladoleda.<br />
Posuti mrvicama keksa preko. Od<br />
preostalog sladoleda zahvatiti<br />
kugle i poslužiti sa parčetom<br />
deserta.<br />
Straciatella poslastica<br />
Sastojci:<br />
Kesica Eskimko<br />
straciatella<br />
sladoleda<br />
Za karamel preliv:<br />
1/2 šolje putera<br />
1/4 šolje slatke<br />
pavlake<br />
1/2 šolje smeđeg<br />
šećera<br />
10 kapi ekstrakta<br />
vanile<br />
Priprema:<br />
Umutiti sladoled prema uputstvu i<br />
staviti ga u zamrzivač. Za preliv<br />
od karamela:omekšali puter, tečnu<br />
slatku pavlaku, smeđi šećer i vanilu<br />
pomešati i staviti da se kuvaju.<br />
Dovesti do ključanja, smanjiti<br />
da masa struji i kuvati 3 minuta.<br />
Zahvatiti kugle sladoleda, po želji<br />
ih poređati po palačinkama i preliti<br />
toplim karamel prelivom.<br />
Sladoled od jagoda<br />
Sastojci:<br />
Kesica Eskimko sladoleda od jagode<br />
Nekoliko svežih jagoda<br />
3 kašike slatka od jagoda<br />
Slatka pavlaka<br />
Sladoled sa<br />
višnjom i jogurtom<br />
Sastojci:<br />
Kesica Eskimko<br />
sladoleda<br />
od višnje sa<br />
jogurtom<br />
100 ml višnjevače<br />
Sveže višnje<br />
Priprema:<br />
Mutiti sladoled prema<br />
uputstvu i dodavati višnjevaču.<br />
Zamrznuti ga u zamrzivaču a<br />
kugle u čašama ukrasiti svežim<br />
višnjama.<br />
Priprema:<br />
Sladoled umutiti po uputstvu. Slatko od jagoda<br />
(ako je potrebno viljuškom ga ispasirati) pomešati sa umućenom<br />
slatkom pavlakom da bude kremasto. U dekorativnu visoku čašu<br />
naizmenično sipati sladoled i masu slatka i pavlake. Na vrh<br />
poređati sveže jagode, i njih preliti sa malo mase od slatka, a sve<br />
ukrasiti grančicom sveže nane.<br />
magazin 29
moja slatka kuhinja<br />
Vreme za uživanje<br />
Palačinke su omiljena poslastica u našim domovima: jeftine,<br />
jednostavne za pripremu i mogu se servirati na bezbroj načina<br />
Palačinke sa jagodama<br />
Sastojci:<br />
8 palačinki<br />
1 grejp<br />
250 g jagoda<br />
2 kašike ruma<br />
2 kašike šećera u prahu<br />
Malo limunovog soka<br />
Priprema: Oljuštiti grejp i sa kriški skinuti kožicu, očistiti od koštica i iseći. Oprati,<br />
očistiti i ocediti 150 g jagoda. Iseckati ih i pomešati sa grejpom. Ostaviti da odstoji 15<br />
minuta. Ovom smesom premazati palačinke, preklopiti ih i preliti prelivom od preostalih<br />
jagoda izmiksanih sa šećerom, limunovim sokom i rumom.<br />
Palačinke sa pudingom<br />
Sastojci:<br />
10 palačinki<br />
2 pudinga od čokolade<br />
5 dl mleka<br />
100 g margarina<br />
150 g šećera<br />
Priprema: Skuvati 2 pudinga u 5 dl mleka i ostaviti da se prohladi. U dubljem sudu<br />
umutiti margarin sa šećerom pa prohlađen puding dodati margarinu. Palačinke filovati<br />
ovom smesom, preklopiti ih i preliti rastopljenom čokoladom i posuti mlevenim keksom.<br />
Na sicilijanski način<br />
Sastojci:<br />
10 palačinki<br />
250 g sremskog belog sira<br />
40 g ušećerene kore<br />
pomorandže<br />
150 g šećera u prahu<br />
Likerska čašica ruma<br />
Slatko od trešanja<br />
Kesica pudinga od vanile<br />
i 500 ml mleka<br />
Priprema: Za nadev ocediti sremski sir, pomešati ga sa šećerom u prahu, rumom i sitno<br />
iseckanom korom pomorandže. Palačinke filovati nadevom. Posuti šećerom u prahu i preliti<br />
slatkom od trešanja.<br />
30<br />
magazin
Mikini<br />
saveti<br />
Pire od krompira će biti mnogo<br />
ukusniji ako na kraju pripreme<br />
u njega ovlaš umešate sneg od<br />
jednog belanceta<br />
Povrće će se bolje oprati i<br />
odstraniće se “hemija” od prskanja<br />
ako vodi za pranje dodate malo<br />
sode bikarbone.<br />
Veliki i mali krompiri u istom loncu<br />
će se za isto vreme skuvati ako veće<br />
krompire izbodemo čačkalicom.<br />
Keks i ostale sitne kolače za čaj<br />
treba držati u dobro zatvorenim<br />
limenim kutijama čije je dno posuto<br />
kristal šećerom.<br />
moja kuhinja<br />
Fit Beauty za lepotu kože<br />
Kompanija Imlek predstavila je Fit Beauty jogurt, prvi jogurt na domaćem tržištu<br />
sa dodatkom kolagena, koenzima Q10 i vitamina E. Ovaj inovativni Imlekov<br />
proizvod sadrži 0% mlečne masti i zahvaljujući ovim sastojcima predstavlja pravog<br />
novog partnera u održavanju lepote kože. Fit Beauty je na tržištu prisutan u<br />
dva ukusa: natural i višnja nar.<br />
Koenzim Q10 je poznat po svom povoljnom uticaju na kožu. Njegovo prisustvo<br />
u Fit Beauty jogurtu umanjuje oksidaciju ćelijskih struktura, a dokazano je i da<br />
pomaže kod smanjenja sitnih bora.<br />
Vitamin E, kao poznati antioksidans, održava<br />
vitalnost kože, čuva je od UV zračenja i umanjuje<br />
vidljivost linija i bora.<br />
Ovaj vitamin čuva kožu od neželjenih oštećenja i<br />
promena.<br />
Kolagen je osnovna belančevina koja koži pruža<br />
elastičnost i vlažnost. Njegovo prisustvo omogućava<br />
gipkost i čvrstinu kože, koja starenjem gubi ova<br />
svojstva.<br />
Funkcionalni mlečni proizvodi nisu samo trend u<br />
svetu, već i deo kulture i brige za svakodnevno<br />
zdravlje čoveka.
ljudi oko nas<br />
Tekst: Mirjana Jurčić Foto: Nataša Atanasković<br />
Dr Milijana Selaković je, kao neuropsihijatar, imala i lični i profesionalni motiv da autizmu<br />
posveti ceo život. Bio je to jedini način da pomogne sve većem broju dece sa ovim razvojnim<br />
poremećajem, ali i svom sinu, Janku<br />
Ljudi oboleli od autizma poslužili su<br />
kao inspiracija filmskim stvaraocima.<br />
Rejmond Babit bio je junak filma<br />
„Kišni čovek“ u briljantnom tumačenju<br />
Dastina Hofmana. Kasnije su se nizali<br />
drugi filmovi sa novim junacima i svaki<br />
put su simpatije publike prema njima bile<br />
nepodeljene. Romansirani likovi s razvojnim<br />
poremećajima, ostaju nažalost, samo u<br />
domenu umetnosti.<br />
Život nudi drugu sliku, njeni akteri, svedoci<br />
i učesnici su ljudi oboleli od autizma<br />
i njihovi najbliži, na čiju su pomoć, negu i<br />
pažnju usmereni do kraja života. Autizam,<br />
ili razvojni poremećaj, s godinama beleži<br />
rast. Na 10.000 novorođenih beba, pre 40<br />
godina samo je jedna imala autizam, danas<br />
je taj broj zabrinjavajuće velik: od 90 rođenih,<br />
jedno je sa razvojnim poremećajem. I<br />
dalje se ne zna koji su „okidači“ za pojavu<br />
autizma. Među 40 sumnjivih uzročnika<br />
svrstavaju se toksini, teški metali, konzervansi,<br />
metabolički poremećaji, neadekvatna<br />
ishrana. Nijedna pretraga tokom trud-<br />
32<br />
magazin<br />
I majka<br />
i lekar<br />
svome sinu<br />
noće za sada ne upućuje na poremećaj za<br />
koji će se kasnije ustanoviti da je autizam.<br />
Kad život režira<br />
Dr Milijana Selaković, neuropsihijatar, posvetila<br />
je svoj život pacijentima sa širokim<br />
spektrom razvojnih poremećaja i osobama<br />
sa posebnim potrebama. Kada je birala psihijatriju<br />
za svoju specijalnost smatrala je da<br />
će u toj grani medicine biti najobjektivnija i<br />
najrealnija. Život je izrežirao da se profesionalna<br />
i lična priča dr Selaković prepletu<br />
i da psihijatriju sagleda iz dva ugla, kao<br />
specijalista i kao majka deteta obolelog od<br />
autizma. Danas je jedan od vodećih autoriteta<br />
iz oblasti autizma kod nas.<br />
Prvo dežurstvo kao mladog specijaliste na<br />
psihijatriji duboko joj se utisnulo u sećanje.<br />
Bila je tada u trećem mesecu trudnoće.<br />
- Jedna pacijentkinja se jako uznemirila,<br />
stegla me je za vrat i zamalo me udavila. Izgubila<br />
sam svest i prokrvarila. Ako postoji<br />
trag u pamćenju straha za život, onda je on<br />
ostao utisnut u vreme formiranja možda-<br />
nog sistema bebe. Desilo se i da na rođenju<br />
moj sin Janko ostane bez vazduha. Sve ove<br />
godine kad uzimam anamnezu pacijentima<br />
vrlo često srećem asfiksiju i izrazito<br />
stresne događaje u trudnoći, što potvrđuje<br />
moju pretpostavku da oni mogu doprineti<br />
nastanku razvojnih poremećaja, kaže naša<br />
sagovornica i nastavlja:<br />
- Autizam je neizlečiv, ali vrlo rano, već sa<br />
18 meseci, moguće je uočiti promene kod<br />
deteta i odmah potražiti pomoć stručnjaka.<br />
Roditelje bi trebalo da zabrinu sledeće<br />
promene u ponašanju deteta: Priroda je<br />
udesila da dete sa dva i po meseca guče, već<br />
u šestom se raduje, u najvećem procentu<br />
progovori do 18. meseca. Ako dete u tom<br />
uzrastu ne govori, ne odaziva se, povlači se<br />
i osamljuje se, ne pokazuje prstom šta mu<br />
treba, nema zajedničku igru sa roditeljima,<br />
hitno se treba javiti stručnjaku. Kada<br />
sam rodila Janka živeli smo u Valjevu gde<br />
nije bilo nikakvih uslova za rehabilitaciju.<br />
Situacija je bila strašna. Moja sreća je što<br />
je i suprug pravilno prihvatio saznanje da
imamo dete s autizmom. Od početka sam<br />
mogla da se oslonim na njega i za svoje tuge<br />
i radosti, za dileme. Posle smo dobili i drugog<br />
sina koji sada završava fakultet, priča<br />
majka autističnog deteta dr Selaković.<br />
Lično iskustvo uticalo je na dr Milijanu da<br />
roditeljima do treće, četvrte ili pete godine<br />
na saopštava dijagnozu, kaže im samo<br />
koji poremećaji postoje. Onog momenta<br />
kada postanu svesni da njihovo dete ima<br />
problem, nastaje novo poglavlje u životu<br />
porodice:<br />
- Dešava se da se neki roditelji strašno<br />
uplaše, depresivno reaguju, kao da to više<br />
nije ono dete koje su doveli, nego neko<br />
drugo. Gledaju ga drugim očima. Drugi<br />
roditelji se teše primerima dece iz porodice<br />
koji su kasnije progovorili i ne pridaju značaj<br />
upozorenju. To je takođe loše, zaključuje<br />
dr Selaković.<br />
Dete s autizmom bilo je i profesionalni<br />
izazov i izazov za majku.<br />
- Vremenom sam postala i stručnjak iz tih<br />
oblasti. Moj sin Janko ima danas 30 godina,<br />
prošla sam sve faze o kojima pričam. Imao<br />
je opstipacije do sedam dana koje nikako<br />
nisam mogla da rešim. U jednom trenutku<br />
došlo je do prskanja slepog creva, da nisam<br />
lekar to ne bi bilo prepoznato. Shvatila sam<br />
da bez pravilne dijete, dodavanja vitamina<br />
i suplementacije dete ne može dobro da se<br />
rehabilituje. Mislim da dete ne može da uči<br />
govor ako ima stalne prolive, ili opstipacije,<br />
a 80 posto njih to ima. Zato u našem<br />
radu nastojimo da organizam dovedemo u<br />
normalu jer tek tada dete ima pažnju i koncentraciju,<br />
a to je osnov za učenje. Onda<br />
s njim može da radi logoped, defektolog,<br />
Doktorka Selaković u ordinaciji<br />
Organizovana igra kao terapija<br />
Alergije na hranu pogoršavaju stanje<br />
Ima puno teorija o nastanku autizma, ali nijedna nije apsolutno potvrđena. Suštinski, autizam<br />
je poremećaj kod kog imuni sistem “zaključava” mozak, braneći ga od spoljašnjih<br />
faktora kao što su nedovoljno razgrađeni i neprepoznatljivi molekuli glutena iz žitarica<br />
i kazeina iz mleka i mlečnih proizvoda. Kada ovi molekuli dospeju u organizam deteta<br />
koje ima alergiju na njih, oni mu onemogućavaju da prima spoljašnje informacije, a<br />
samim tim i učenje.<br />
- U našem podneblju mleko i mlečni proizvodi su dominantni, a ja sam se kao mlada<br />
majka trudila da Janku spremim i što svežije kiflice, hleb, palačinke. Danas se smatra<br />
da je mleko precenjen proizvod. Takva hrana, od krava koje nisu videle livadu, izaziva<br />
intoleranciju kod dece i to je priča o strašnom povećanju novorođenih s autizmom.<br />
psiholog.<br />
Za osobe sa autizmom vlada mišljenje da<br />
poseduju posebno razvijena svojstva koja<br />
su uveliko potencirana u filmovima čiji su<br />
bili junaci. Gde je istina?<br />
Mali, veliki ljudi<br />
- Deca s autizmom imaju oštećene socijalne<br />
odnose, verbalnu komunikaciju,<br />
nemaju imaginaciju, ali imaju specijalne<br />
osobine. Moj Jankić je svojevremeno samo<br />
na pogled znao koja kaseta je Bajagina,<br />
Parnog valjka, Merlina, mogao je i po<br />
pipanju da ih raspozna. U njegovoj grupi<br />
je bilo dete koje je tako savršeno znalo da<br />
izvuče nit iz tkanine, jednu po jednu, da<br />
se to ne primeti. Jedan dečak je savršeno<br />
uvlačio konac u rupicu od keksa pti bera.<br />
Naravno, ima onih koji savršeno pamte<br />
datume, registarske tablice, ali to su sve<br />
socijalno neupotrebljive osobine koje se<br />
gube s rehabilitacijom.<br />
Iako se trudimo da idemo u korak sa<br />
svetom, neke predrasude su nepobedive.<br />
Hendikepirano lice često se doživljava kao<br />
sramota za porodicu. Zato se stiče utisak<br />
da ih ima mnogo više po drugim zemljama,<br />
jer tamo nemaju potrebu da ih kriju, kao<br />
kod nas.<br />
- Pristalica sam inkluzije, smatram da deca<br />
sa posebnim potrebama treba da idu u vrtiće,<br />
da, jer ona uče i imitacijom. Janka nisam<br />
slala u vrtić jer u vreme njegovog detinjstva<br />
to nije bilo moguće. On je od preseljenja u<br />
Beograd 1987. godine bio u dnevnoj bolnici<br />
pri zavodu u Palmotićevoj, a posle 1990.<br />
prešao je u otvoreni dnevni boravak koji je<br />
za osobe do 27 godina. U zadnjih osam godina<br />
od kako je na dijeti bez glutena i kazeina<br />
uspeo je da razvije govor. Sada složi rečenicu<br />
koja nije gramatički tačna, ali može do<br />
detalja da nam kaže šta ga boli, šta mu treba,<br />
da pojačamo ili smanjimo muziku. Ja lično<br />
se molim bogu da što duže živim, da bih<br />
mogla da se brinem o Janku.<br />
magazin<br />
33
porodični kutak<br />
Organizovana<br />
dokolica<br />
Kada drugari iz razreda ili ulice otputuju na odmor na letnjem raspustu pa dete samuje,<br />
prijavljivanje na neku od organizovanih aktivnosti pruža šansu da se ipak bude u društvu<br />
Letnje školske ferije su pred<br />
nama. Dugo toplo leto je stiglo<br />
i koliko god da u njemu uživamo,<br />
roditeljima školske dece zna baš<br />
da “presedne”. Nije lako organizovati<br />
deci dva i po meseca dokolice i razbibrige.<br />
Sva školska deca, koliko god to<br />
negirala, navikla su na dnevne obaveze<br />
i dnevni ritam uobičajen za vreme od<br />
septembra do juna, i čim prođe prva<br />
nedelja raspusta potrebna da se naspavaju<br />
i odmore, postavlja se pitanje: “Šta<br />
da radim danas?”<br />
Aktivni i na raspustu<br />
Za vreme letnjeg raspusta roditelji<br />
se nađu u nezavidnoj situaciji jer su<br />
njihova školska deca prepuštena sama<br />
sebi. Iako će neki roditelji provesti na<br />
godišnjem odmoru od dve do tri nedelje<br />
zajedno s decom, šta da se radi sa<br />
preostala gotovo dva meseca?<br />
Mlađa deca u tim slučajevima najče-<br />
34<br />
magazin<br />
šće provode vreme s dedom i bakom,<br />
ako imaju takvu mogućnost, ili ostaju<br />
sama kod kuće. Međutim, tako su deca<br />
prepuštena sama sebi, televizoru kao<br />
dadilji ili svom kompjuteru i to bez<br />
nadzora roditelja. Deca bez organizo-<br />
vanog slobodnog vremena znaju da<br />
provedu sate na ulici ili dečjem igralištu,<br />
pa da zbog dosade čak “upadnu” i<br />
u razne nevolje.<br />
Zato je dobro unapred pripremiti plan<br />
za letnji raspust, organizovati detetovo<br />
slobodno vreme, što znači zajedno<br />
u dogovoru s decom napraviti male<br />
dnevne rasporede - od ustajanja, doručka,<br />
radnog zadatka, odlaska napolje<br />
itd. Decu, naravno, ne treba opterećivati<br />
dnevnim obavezama, terati ih na<br />
rano buđenje i slično, ali je dobro da im<br />
se daju neki manji zadaci, npr. spremanje<br />
svog ormara, radnog stola, čitanje<br />
knjiga i sl. kako bi se dan upotpunio<br />
korisnim sadržajem.<br />
Može se spojiti lepo sa korisnim:<br />
Shutterstock<br />
igračke koje je dete preraslo, kao i<br />
garderoba, mogu se nakon pranja<br />
Foto:<br />
odneti u Crveni krst, Sklonište za decu Jelić B.<br />
ili sličnu instituciju. Sigurno je u svakoj<br />
porodici ostalo nekih većih poslova Tekst:
za koje nikako nije bilo vremena za<br />
vreme školske godine: da se pregledaju<br />
i operu igračke, da se odvoji prerasla<br />
garderoba, da se pregledaju i preslože<br />
knjige i školski pribor, DVD fi lmovi,<br />
CD-ovi… Ima puno tih poslića koji bi<br />
mogli da se polako završavaju za vreme<br />
raspusta, pogotovo ako je kišan dan.<br />
Sve su to mali zadaci koje svako dete<br />
može samo da obavi, a ispuniće po satdva<br />
dnevno.<br />
Može se porazgovarati s ostalim roditeljima<br />
u ulici na primer i organizovati<br />
zajedničko ili naizmenično čuvanje<br />
i druženje za decu. Svake godine,<br />
polovinom juna gradski sekretarijati za<br />
sport i omladinu objave u štampi organizovane<br />
besplatne aktivnosti za decu<br />
za vreme raspusta, pa obavezno treba<br />
izabrati sa decom neka od njih.<br />
Najčešće se nude organizovane fi zičke<br />
aktivnosti. I umetničke aktivnosti<br />
poput slikanja, modeliranja, fotografi<br />
sanja, muziciranja i sl, pružaju niz<br />
mogućnosti angažmana deteta. Već<br />
sama defi nicija govori da je bitno obeležje<br />
slobodnih aktivnosti vlastiti izbor,<br />
slobodno prema interesima i postojećim<br />
okolnostima. I upravo ta činjenica<br />
slobode, odgovornosti i bez obaveznosti,<br />
onaj je deo koji kod dece izaziva<br />
spontanost, aktivnost i samoaktivnost,<br />
svesnost, inicijativnost, samoizražajnost,<br />
stvaralaštvo i vedro raspoloženje.<br />
A ti kvaliteti su vrlo jake pokretačke<br />
snage u razvoju i afi rmaciji ličnosti. Na<br />
području intelektualnog razvoja i pored<br />
vrtića i škole kao najdominantnijeg<br />
uticaja, slobodne aktivnosti mogu da<br />
pruže brojne podsticaje.<br />
Izbor radionica i druženja<br />
U situaciji kada su najbolji drugari i<br />
drugarice iz razreda ili ulice imali tu<br />
sreću da otputuju na more, planinu ili<br />
na selo, pa dete samuje, prijavljivanje<br />
na neku od organizovanih aktivnosti<br />
pruža šansu da se ipak bude u društvu i<br />
verovatno zbliži i sa drugom decom.<br />
Roditelji često iz velike ponude slobodnih<br />
aktivnosti teško mogu da se odluče<br />
oko odgovarajuće aktivnosti za svoje<br />
dete. Važno je da oni mogu da prepoznaju<br />
stvarnu sklonost deteta i da na<br />
taj način podstaknu razvijanje određenog<br />
talenta. Takođe, važno je da se<br />
bude objektivan u pogledu individualnih<br />
potreba i mogućnosti. Dete bi samo<br />
trebalo da odabere slobodnu aktivnost,<br />
uz maksimalnu podršku roditelja.<br />
Preporuke stručnjaka usmerene su na sledeće:<br />
Na tečajeve stranih jezika, informatike, matematičke grupe, treba poslati<br />
decu bogatog rečnika, decu koja lako i tačno opažaju, koja imaju težnju za istraživanjem,<br />
koja su znatiželjna, sklona eksperimentisanju. Učenje stranog jezika<br />
podstiče intuiciju i kreativnost, proširuje i obogaćuje osećajno-misaoni prostor<br />
novim jezikom.<br />
Na likovne, muzičke i plesne grupe treba usmeriti decu koja imaju razvijene<br />
sposobnosti kreativnosti, produktivnosti, maštovitosti, preciznog zapažanja,<br />
odnosno onu decu koja pokazuju sklonost prema umetničkom stvaranju i<br />
izražavanju. Umetničke aktivnosti utiču na razvijanje vizuelne kulture, podstiču<br />
individualnost, razvijaju i obogaćuju emocije.<br />
U sportske aktivnosti poželjno bi bilo uključiti decu koja imaju dobro razvijenu<br />
motoriku i koordinaciju, spretnost, preciznost pokreta i višu telesnu energiju,<br />
brzinu, agilnost, sklonost timskom radu bitnu za ekipne sportove. Sportske<br />
aktivnosti razvijaju motoriku, fi zičke sposobnosti, utiču na sticanje poverenja u<br />
vlastite sposobnosti i na stvaranje pozitivne slike o sebi, izazivaju ljubav prema<br />
sportu, sportskom ponašanju i zdravom životu.<br />
magazin<br />
35
dečji svet<br />
Sam kod kuće<br />
Mnoga deca će ovog leta biti u situaciji da ostaju sama kod kuće dok su roditelji na poslu.<br />
Koji je adekvatan uzrast za prvi “samostalan” dan?<br />
Razdoblje letnjeg raspusta često je<br />
vrlo teško za roditelje, jer moraju<br />
da nađu osobu koja će pričuvati<br />
dete dok su na poslu ili ga ostaviti samo<br />
kod kuće. Ta situacija mnogim roditeljima<br />
izaziva zabrinutost i uznemirenost, pa<br />
se često može čuti da “im je preseo letnji<br />
raspust”. Često u pomoć priskaču bake,<br />
deke, komšije ili rođaci, ali to je u velikom<br />
gradu dosta komplikovano i iziskuje pravi<br />
“slalom” kroz dan i obaveze.<br />
Zato se često postavlja pitanje koji je to<br />
uzrast u kojem dete mogu ostaviti samo.<br />
Tačnog odgovora na to pitanje nema, već<br />
svaki roditelj treba za svoje dete da proceni<br />
da li je dovoljno zrelo da ostane samo<br />
i da se snađe u iznenadnim situacijama.<br />
Ali, može se reći da se nekih 10 godina<br />
uzima kao vreme kada bi većina dece<br />
mogla da ostanu sama kod kuće.<br />
Prilikom odlučivanja treba li dete da<br />
36<br />
magazin<br />
ostane samo, važno je kako se ono oseća<br />
kad je samo: opušteno i sigurno ili oseća<br />
strah i nelagodu. Ako se dete boji da<br />
ostane samo kod kuće i to doživljava kao<br />
traumatično iskustvo, na primer osluškuje<br />
sve zvukove u strahu da bi neko mogao<br />
da provali u stan, razmišlja šta bi se sve<br />
loše moglo dogoditi, mogu se pojaviti<br />
posledice u emocionalnom razvoju. Tako<br />
deca mogu postati nesigurna u sebe i svet<br />
oko sebe, povučena, introvertna ili pak<br />
suprotno - vrlo agresivna. U tim slučajevima<br />
potrebno je razmisliti na koje se<br />
druge načine roditelj može snaći. Recimo,<br />
deca mogu provoditi vreme s dedom i bakom,<br />
ako imaju takvu mogućnost. Dobro<br />
je pitati i prijatelje, rođake, kolege kako se<br />
oni snalaze.<br />
O čemu treba voditi računa prilikom<br />
odluke o samom detetu kod kuće? Na<br />
primer, kako bi ono reagovalo kada neko<br />
Mere predostrožnosti<br />
Ako su se roditelji uverili da mogu ovog leta da ostave dete<br />
samo, treba da se unapred pobrinu za nekoliko stvari:<br />
- ostaviti stan siguran za dete, odnosno skloniti sa vidnog i<br />
dostupnog mesta alkohol, lekove, opasne deterdžente, oružje,<br />
upaljače i sl.<br />
- ukoliko je zajednička procena da dete može bez opasnosti<br />
da se pobrine za svoj ručak, treba kupiti malu šerpicu u kojoj<br />
će se ostavljati jelo, a tanjir i pribor za ručavanje kao i isečen<br />
hleb mogu se ostaviti ujutru na stolu “pod zvonom”. Dobro je<br />
na dogovorenom mestu ostavljati voće, neki slatkiš i sokić.<br />
- roditelj i dete u početku treba da se nekoliko puta dnevno<br />
čuju telefonski, da dete zna kako roditelja uvek može dobiti<br />
na telefon.<br />
- dobro je da se pored telefona ostave svi važni brojevi<br />
telefona, kao što su hitna pomoć, vatrogasci i policija. Takođe,<br />
potrebno je razgovarati s njim i uputiti ga u moguće situacije,<br />
reći kome se sve može obratiti za pomoć. Na papiru treba<br />
napisati i brojeve telefona najbližih komšija i rodbine za koje<br />
znate da su u to vreme kod kuće.<br />
- obavestiti komšije sa sprata ili ulice da od sada dete ostaje<br />
samo kod kuće, da “bace malo pogled” i da mu se nađu pri<br />
ruci u slučaju potrebe.<br />
pozvoni na vrata, ako se nešto u stanu<br />
zapali ili nastane poplava, ako nestane<br />
struje... Zna li dete da reaguje na siguran<br />
način i da potraži pomoć? Da li inače sluša<br />
roditelje i da li poštuje pravila i uputstva<br />
koje mu daju? Da li je već naučeno da ne<br />
otvara vrata nepoznatima i da u razgovoru<br />
telefonom ne pominje činjenicu da<br />
nema odraslih kod kuće. Takođe, valja<br />
uzeti u obzir da li mališan može sam da<br />
ruča, da na siguran način podgreje hranu,<br />
da ode do radnje ako mu nešto zatreba?<br />
Ukoliko se sve organizuje dobro, samostalan<br />
ostanak kod kuće može biti pozitivno<br />
iskustvo za dete i pomoć u jačanju<br />
njegovog samopouzdanja. I roditeljima<br />
to može da koristi, jer će shvatiti da je<br />
njihovo “malo dete” uspešno prošlo prvu<br />
probu “velike” samostalnosti u periodu<br />
sazrevanja i da mogu imati poverenja u<br />
njega i dalje.<br />
Priredila: B. J. Foto: Shutterstock
ona i on<br />
Piše: Mirjana Jurčić Foto: Shutterstock<br />
38<br />
Bračne<br />
Suprotnosti se privlače, naročito u braku. Kako funkcionišu dve izrazite suprotnosti<br />
sjedinjene u svetu zajednicu braka, najbolje se vidi u vreme Svetskog prvenstva u fudbalu<br />
Iz Mirjaninog dnevnika<br />
U braku već dva Mundijala<br />
Moj muž Mihailo i ja smo tipični pripadnici<br />
svoje vrste: on zagrižen ljubitelj<br />
fudbala, ja žena koje nema dok se igra<br />
neka utakmica. U braku smo pet godina<br />
po mom računanju vremena, odnosno<br />
dva Svetska prvenstva, po njegovom.<br />
Prvi zajednički Mundijal bila je i neka<br />
vrsta moje kvalifikacije, fudbalski rečeno<br />
provera da li ću ostati u prvoj ligi, ili malo<br />
pričekati na klupi za rezerve. Umem ja da<br />
koristim i drugu terminologiju, ali put do<br />
mozga (i srca moga muža) najbrži je kada<br />
progovorim „fudbalskim dijalektom“.<br />
Koristim ga najčešće kad nešto zgrešim,<br />
pa da se izvadim, kad hoću da mi nešto<br />
kupi, ali najčešće zato što volim svoga<br />
muža.<br />
magazin<br />
priče<br />
1:0 za mene<br />
I brak ima svoje „dečije boljke“ koje sam<br />
ja preležala na prethodnom SP u fudbalu.<br />
Zaradila sam trajni imunitet i ponešto<br />
ženske lukavosti.<br />
Shvatila sam da je jako važno da umem<br />
da glumim i preko noći sam razvila taj<br />
talenat. Sada ću ga tokom ovog prvenstva<br />
dovesti do savršenstva. Rezultat će<br />
biti jedan nula za mene, a Mihailo će se<br />
osećati kao pobednik!<br />
Ura za izumitelja fudbala<br />
U stvari, ja se mnogo više radujem SP od<br />
Mihaila, ali taktički nije u redu da mu to<br />
priznam. Zato sam već danas počela da<br />
kukam kako sam zapostavljena i kako<br />
pored mojih lepih nogu u novim sandalama<br />
on opaža jedino noge u kopačkama.<br />
I, pun pogodak! Odvojio je pogled od<br />
fudbala, osmotrio moje noge i iskreno<br />
se zadivio. Koje su mi to sandale po redu<br />
i koliko sam ih platila, nije se ni setio da<br />
pita! Bog blagoslovio fudbal i onog ko ga<br />
izmisli!<br />
Živele žene naših muževa<br />
Da su muškarci malo divitljiviji umesto<br />
da sede i pilje u TV dok igraju neki<br />
Paragvaji i Urugvaji, pa da izađu na ulice<br />
videli bi najlepši prizor na svetu! Kao<br />
španski sto za muške oči, gradom šetaju<br />
najlepši primerci žena! Nikad ih nema u<br />
tolikoj koncentraciji kao u vreme ovih<br />
glupih sportskih takmičenja. Kad vidim<br />
kakve sve lepotice šetaju gradom, dođe<br />
mi milo što moj muž sedi u fotelji, srećan<br />
i zadovoljan! Zato, živele utakmice!
Bod u gostima<br />
Pozorište, bioskop, izložba, to mi je<br />
Mihailo omogućio za prvih par dana<br />
Mundijala. Da me se elegantno reši i još<br />
ispadne džek. Fer ponuda, nema šta, vidi<br />
se da čovek igra sportski. Samo što se<br />
meni već smučilo da izlazim sa mamom,<br />
sestrom, drugaricom, ja bih sada sa<br />
njim. Ali kako ga pokrenuti? Jedan dobro<br />
odglumljeni monolog u telefon odradio<br />
je svoj posao: Mihailo se upecao na priču<br />
o nepostojećem udvaraču i požurio da<br />
me izvede na večeru. Što se mene tiče bio<br />
je to gol iz jedanaesterca! Najlepše veče<br />
u poslednjih nekoliko meseci! Lepo je<br />
kad se jedno drugog ovoliko zaželimo, a<br />
fudbal je tome direktno doprineo.<br />
Prevarila sam muža<br />
Uradila sam to! Ušla sam u kladionicu<br />
sama i popunila tiket sportske prognoze.<br />
Veze nemam kako se to radi, pa sam upisivala<br />
gde sam šta stigla, na eci, peci, pec.<br />
Mihailo se do sada kladio nebrojeno puta<br />
i osim neke siće nikad nije dobio pare za<br />
poštovanje. Luzer!<br />
Svetski pobednik u fudbalu<br />
Ukoliko sveopšta javnost nije obaveštena,<br />
pobednik ovog SP u fudbalu sam ja!<br />
Osvojila sam pet hiljada evra, muž mi je<br />
na pola utakmice ustajao i vodio me na<br />
večeru, a naša osećanja su se protivno<br />
svim očekivanjima uoči Mundijala, vinula<br />
nebu pod oblake!<br />
Iz Mihailovog dnevnika<br />
Analfabeta za fudbal<br />
Kada bih se sa (ne daj bože) ponovo ženio<br />
birao bih ženu koja poznaje i voli fudbal<br />
kao ja i koja naravno navija za moj klub.<br />
Kada sam upoznao Mirjanu, moju buduću<br />
suprugu, posedovala je apsolutnu<br />
tabulu razu za fudbal. Sve ostalo joj je bilo<br />
na mestu, i stas i glas, lepota i pamet, ali<br />
da postoji toliki dunster za fudbal nisam<br />
ni slutio. Uložio sam sate i sate truda da<br />
je fudbalski opismenim. Ona je opažala<br />
samo krive noge fudbalera, pitala me<br />
zašto ne ubace dve lopte u teren da bude<br />
dinamičnije, zašto ne skrate poluvreme<br />
na 15 minuta, ovako je dosadno, kako<br />
fudbaleri znaju kada da trče na gol kada<br />
sve vreme mlate po sredini terena...<br />
Nerado priznajem, ali nervirala me je kao<br />
da su je plaćale vođe suparničkog tima.<br />
Ofsajd joj i dalje nije jasan, ali digao sam<br />
ruke. Ne mora baš sve da zna.<br />
1:0 za mene<br />
Kako biti dobar muž i ne propustiti<br />
nijednu bitnu utakmicu na prvenstvu?<br />
Nikako, to mi je jasno, zato sam odlučio<br />
da primenim sitna lukavstva. Izučio sam<br />
i ja neki zanat u braku. Mirjana će biti<br />
zadovoljna, a rezultat će biti jedan nula<br />
za mene.<br />
Njoj sandale, meni mir<br />
Mirjana me je danas častila pogledom na<br />
njene divne batake u novim sandalama.<br />
Laknulo mi je kada sam video da je kupila<br />
one jeftinije. Dok se ne završi prvenstvo<br />
mislim da će obnoviti celu garderobu.<br />
Taman onoliko para koje nisam potrošio<br />
na odlazak u Južnoafričku republiku<br />
preseliće se u njen orman. Sve ima svoju<br />
cenu, pa i Mundijal, a ja ne pitam koliko.<br />
Ja srećan, ona zadovoljna<br />
Kako sam lepo naučio svoju ženu: pred<br />
utakmicu me čeka rashlađeno pivo,<br />
prazna pepeljara, fotelja na metar i po<br />
od ekrana i apsolutni mir. Dok traje<br />
utakmica može i da se zarati, na mobilizaciju<br />
ću se odazvati posle. Takav je moj<br />
mali zakon i ona se toga pridržava. A ni<br />
ja nisam srca kamenoga: njoj kupim dve<br />
karte za pozorište, a ja na miru urlam<br />
ispred ekrana.<br />
Varničim retko, ali uspešno<br />
Krajem uva sam uhvatio razgovor između<br />
Mirjane i nekog mamlaza koji je poziva<br />
na večeru! Kreten, koristi situaciju dok<br />
sam ja opravdano odsutan duhom!<br />
Zato sam skočio pred samo izvođenje<br />
penala i rekao joj da je vodim na večeru!<br />
Posle se ispostavilo da je to bilo jako<br />
pametno, jer su ovi nesposobnjakovići<br />
izgubili utakmicu. Da sam ostao kod<br />
kuće da se nerviram digao bih pritisak na<br />
dvesta! Komšijama, naravno.<br />
Gde mi je žena?<br />
Moja draga je danas sa čudnom pažnjom<br />
i napetošću pratila sa mnom fudbalska<br />
dešavanja na nekoliko TV programa.<br />
Sumnjiva mi je njena iznenadna tolika<br />
zainteresovanost. Previše je bila sama<br />
dok sam ja pratio utakmice, da nije nekog<br />
upoznala? Naprasno sam izgubio zainteresovanost<br />
za fudbal, sad ne puštam ženu<br />
sa oka.<br />
1:0 za nju<br />
Ne mogu da verujem! Mirjana je na<br />
sportskoj prognozi ubola pet hiljada evra!<br />
I besan sam i radujem se! Nije u redu, ja<br />
sam maher za fudbal, ja sam taj koji to<br />
prati, koji živi za fudbal, a ona odnese<br />
lovu! I šta sad? Da joj priznam da je bolja<br />
od mene? Nikad! Čekam je na sledećem<br />
Mundijalu, da ponovi uspeh! Grizem se,<br />
a volim je još više! To je moja žena, to sam<br />
ja išlifovao!<br />
magazin<br />
39
aktuelno<br />
Očistili<br />
smo<br />
Srbiju<br />
U akciji Ministarstva životne<br />
sredine početkom juna uklonjen<br />
veliki broj divljih deponija, a<br />
ideja je da se slične aktivnosti<br />
sprovode svake godine i da budu<br />
sveobuhvatnije<br />
Tekst: Marijana Antonijević.<br />
Foto: Nataša Atanasković i B. Jelić<br />
Akcija „Očistimo Srbiju“ u<br />
organizaciji Ministarstva<br />
životne sredine i prostornog<br />
planiranja održana je 5. juna na dan<br />
Zaštite životne sredine, a plan je da<br />
se ista akcija sprovodi svake godine.<br />
Tokom ove akcije „napadnute“ su<br />
divlje deponije širom zemlje, a aktivno<br />
učešće uzelo je oko 200 hiljada ljudi,<br />
što je brojka znatno iznad očekivane. O<br />
planiranju i toku akcije razgovarali smo<br />
sa gospodinom Milanom Kinđićem,<br />
direktorom akcije „Očistimo Srbiju“.<br />
Ovogodišnja akcija<br />
pokazala da možemo<br />
Da li ste zadovoljni odzivom u akciji<br />
„Očistimo Srbiju“?<br />
Izuzetno smo zadovoljni, jer je naš<br />
cilj bio da u akciji učestvuje 100.000<br />
ljudi, ali taj broj je prevaziđen.<br />
Takođe, možemo da se pohvalimo da<br />
su učestvovale sve opštine. Ovakve<br />
aktivnosti će postati tradicionalne i<br />
organizovaće se svake godine 5. juna<br />
40<br />
magazin<br />
na dan Zaštite životne sredine. Prošle<br />
godine smo imali merenje podrške ljudi<br />
ovakvim aktivnostima, pa je na kraju<br />
Rigorozne kazne<br />
- Teško je bilo uvesti<br />
disciplinu u upravljanju otpadom<br />
jer su kazne bile izuzetno niske.<br />
Vama je do prošle godine bilo<br />
isplativije da prospete kamion<br />
smeća na Trg republike nego<br />
da taj kamion odvezete do<br />
neke regionalne deponije.<br />
Od prošle godine kazne su<br />
rigorozne i za građane iznose<br />
od pet do 50.000 dinara, a<br />
za privrednike su kazne još<br />
rigoroznije.<br />
prošle godine više od 50 % građana<br />
smatralo da ekonomski razvoj ne sme<br />
da ide na uštrb zaštite životne sredine.<br />
Takođe, ankete su pokazale spremnost<br />
građana u procentu većem od 80 odsto<br />
da učestvuju u selekciji svog otpada.<br />
Šta je trenutno najveći problem životne<br />
sredine u Srbiji?<br />
Realnost je da je najveći problem<br />
životnog okruženja nerešeno pitanje<br />
otpada i loš sistem za upravljanje<br />
komunalnim otpadom. Naime, od<br />
80-ih godina, kada smo imali odličan<br />
sistem upravljanja otpadom, mnogo se<br />
stvari promenilo, tako da sada imamo<br />
značajno povećanje generisanog<br />
otpada. Šta to znači? Početkom 80ih<br />
godina većina ambalaže je bila<br />
povratna, koristili smo staklenu<br />
ambalažu čak i za ulje, a danas smo
u situaciji da u zahvatu komunalnog<br />
otpada skoro 30 odsto predstavljaju<br />
plastične flaše koje tada nisu postojale,<br />
zatim razne vrste folija, plastike i<br />
plastičnih kesa. Uopšteno govoreći,<br />
tokom poslednje dve decenije rasla je<br />
gomila otpada i u jednom prosečnom<br />
gradu u Srbiji, pojedinac danas napravi<br />
jedan kilogram otpada dnevno –<br />
direktno ili posredno.<br />
Novi zakoni su<br />
najzad doneti<br />
O čemu će morati da se vodi računa<br />
prilikom upravljanja otpadom?<br />
Prošle godine doneta su dva zakona,<br />
Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o<br />
ambalaži i ambalažnom otpadu. Bitno<br />
je da se poštuje hijerarhija upravljanja<br />
otpadom - prvo mora da se razmišlja<br />
o tome kako da se smanji otpad koji<br />
se pravi, kako da deo otpada koji je<br />
korišćen ponovo koristimo – da deo<br />
ambalaže bude povratna, treće je da<br />
ono što je iskorišćeno ponovo vratimo<br />
u preradu, pre svega u reciklažu.<br />
Zatim, bitno je energetsko iskorišćenje<br />
otpada i na kraju deponovanje.<br />
Kako je u Srbiji regulisano deponovanje<br />
otpada?<br />
Deponovanje je kod nas praktično<br />
jedini način tretiranja otpada, a u Srbiji<br />
na 160 deponija ima isto toliko divljih<br />
i ono što moderni propisi prepoznaju<br />
kao pravu sanitarnu deponiju ne liči<br />
na ono što mi imamo. Kod nas postoje<br />
zvanična smetlišta koja se u suštini ne<br />
razlikuju od divljih deponija, osim po<br />
količini i obimu otpada i po tome što<br />
su upisane u zemljišne knjige. Plan<br />
je da Srbija u narednim godinama<br />
dobije regionalne deponije koje su<br />
skupe, zbog čega opštine treba da se<br />
dogovore o regionalnom udruživanju,<br />
jer je isplativost regionalnih deponija<br />
minimum 200 hiljada stanovnika.<br />
Šta konkretno nedostaje postojećem<br />
sistemu komunalnih usluga?<br />
Trenutno u Srbiji 70 odsto stanovništva<br />
„pokriveno“ je organizovanim<br />
prikupljanjem otpada, ali samo 33<br />
% naseljenih mesta, što znači da u<br />
Srbiji postoji više od 6.000 naseljenih<br />
mesta do kojih ne dolaze kamioni<br />
za odnošenje smeća i to su oblasti<br />
gde najčešće nastaju divlje deponije.<br />
Pokrivenost malih naselja je mala i mi<br />
želimio da se to poveća. Srbija trenutno<br />
raspolaže sa 535 kamiona za odnošenje<br />
smeća, a potrebno je još 257 kamiona<br />
da bi se delatnost obavljala kako treba.<br />
Zatim, postoji i oko 47.000 kontejnera,<br />
a potrebno je je još 24.000, kao i 7.296<br />
kontejnera za prikupljanje plastike i<br />
pored toga što trenutno postoji skoro<br />
4.000 ovakvih kontejnera.<br />
Reciklaža je rešenje<br />
za višak otpada<br />
Kakva je mogućnost reciklaže otpada u<br />
Srbiji?<br />
Naši potencijali za reciklažnu industriju<br />
su ogromni. Trenutni apsurd je da<br />
pored nekoliko firmi koje proizvode<br />
plastiku ili papir, mi često uvozimo za<br />
njih sekundarne sirovine. Na primer,<br />
uvozimo otpadni papir da bi te firme<br />
mogle da rade, dok se ogromne količine<br />
papira bacaju. U ovoj oblasti postoji<br />
mogućnost za nekoliko desetina hiljada<br />
radnih mesta u industriji koja se<br />
ozbiljno bavi reciklažom. Ipak, sistemi<br />
za upravljanje otpadom su jako skupi,<br />
i pored toga što se brzo isplate postoje<br />
ograničenja kod zaduženja i države i<br />
lokalnih samouprava.<br />
Da li je novac jedina prepreka za unapređenje<br />
sistema upravljanja otpadom?<br />
Novac nije jedini nedostatak, jer nama<br />
nedostaje i znanje, dostupne tehnologije<br />
sa kojima možemo da rešimo pitanje<br />
otpada. Problem je i sporost jer mi<br />
ni u projektnom smislu nismo stigli<br />
da na vreme pripremimo aktivnosti<br />
upravljanja otpadom. Drugim rečima,<br />
za dobar plan se uvek nađe novac, ali<br />
je problem što uvek ima više novca<br />
nego dobrih planova. Realno, nama<br />
predstoji veliki posao u planiranju i<br />
osmišljavanju upravljanja otpadom u<br />
svakoj jedinici lokalne samouprave.<br />
Kada se uvede nov način upravljanja<br />
otpadom na koji način će se opštine<br />
disciplinovati da se tog plana i pridržavaju<br />
i ko će naplaćivati kazne?<br />
Kazne su donedavno bile vrlo male,<br />
gotovo simbolične, a postojao je i<br />
problem ko će te kazne da naplaćuje.<br />
Međutim, ove godine stasava<br />
komunalna policija koja će imati<br />
ozbiljne nadležnosti i mogućnost da te<br />
kazne primenjuje.<br />
Može i ovako: kontejner u cveću domaćinstva na putu Bajina Bašta - Perućac<br />
magazin<br />
43
aktuelno<br />
Prizori naše nebrige<br />
Glavna “štrafta” Beograda, Knez-Mihailova ulica, ovog meseca bila je izložbeni prostor studenata<br />
fotografije na temu zagađenja grada u cilju podizanja svesti ljudi o značaju zaštite životne sredine<br />
Izložba fotografija „Zagađenje grada“ koja je trajala do 5. juna u<br />
Knez-Mihailovoj ulici, ispred broja 20, poprilično je uzburkala<br />
duhove slučajnih i namernih prolaznika. Naime, ovu izložbu na<br />
otvorenom inicirala je i realizovala kompanija <strong>Delta</strong> Maxi Grupa u<br />
saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti u želji da afirmiše i<br />
aktuelizuje neophodnost veće brige o životnoj sredini u uslovima kada<br />
je ona ugrožena.<br />
Autori fotografija su studenti I, II i III godine Fakulteta primenjenih<br />
umetnosti, smera fotografija. Ovom prilikom proglašeni su autori tri<br />
najuspešnija rada: Vesna Kojić, Smiljka Boškov i Nemanja Miščević,<br />
koje je <strong>Delta</strong> Maxi Grupa nagradila putovanjima u tri evropske<br />
metropole: Berlin, Prag i Amsterdam.<br />
Pored nagrada za autore, <strong>Delta</strong> Maxi Grupaobnovila je i funduse<br />
Fakulteta primenjenih umetnosti foto-opremom koja će značajno<br />
unaprediti njihov rad.<br />
42<br />
magazin<br />
Rad Smiljke Boškov<br />
Rad Nemanje Miščevića<br />
Rad Vesne Kojić
S karticom<br />
na letovanje<br />
na izabranu adresu, a u cilju bolje<br />
informisanosti o transakcijama i<br />
stanju na kartici.<br />
saveti<br />
Kartice možete koristiti u inostranstvu, ali prema njima treba da se ponašate sa istom dozom opreza<br />
kao i prema gotovini, savetuje Varvara Tsantiri, direktorka Direkcije za kredite stanovništvu i kreditne<br />
kartice Eurobank EFG<br />
Da li građani mogu da koriste kreditne<br />
kartice da otplate aranžmane za<br />
letovanje i pod kojim uslovima?<br />
Kreditne kartice koje se nalaze<br />
u ponudi Eurobank EFG (Visa i<br />
MasterCard), građani mogu da koriste<br />
za plaćanje turističkih aranžmana,<br />
imajući u vidu da većina turističkih<br />
agencija u Srbiji nudi uslugu plaćanja<br />
svojih aranžmana putem bankovnih<br />
kartica. Specijalna pogodnost za sve<br />
klijente (postojeće i nove) Eurobanke<br />
predstavlja mogućnost plaćanja u<br />
jednakim mesečnim ratama bez<br />
kamate, (3, 6, 9 ili 12 mesečnih<br />
rata) uz jednokratnu naknadu. Ova<br />
pogodnost omogućava klijentima<br />
da olakšaju njihov lični ili porodični<br />
budžet i da uživaju u godišnjem<br />
odmoru.<br />
Mogu li građani koristiti kartice u<br />
inostranstvu tokom letovanja i na<br />
koji način? Koliko se platne i kreditne<br />
kartice uopšte koriste u inostranstvu?<br />
Sve kartice Eurobank EFG koje su<br />
izdate od strane internacionalnih<br />
brendova poput VISA i MasterCard,<br />
mogu se koristiti u inostranstvu. Ove<br />
kartice se u inostranstvu koriste na isti<br />
način kao i u zemlji, a njima se mogu<br />
kupovati robe i usluge na više od 25<br />
miliona prodajnih mesta i podizati<br />
gotovina na preko milion bankomata,<br />
u preko 210 zemalja širom sveta.<br />
Dodatno upozorenje za naše građane<br />
u inostranstvu je da se ne iznenade<br />
ukoliko im prilikom plaćanja robe<br />
budu zatražili pasoš – to je uobičajena<br />
praksa u većini zemalja.<br />
Koje sve pogodnosti građani imaju<br />
upotrebom kartica?<br />
Kao jedna od vodećih banaka u<br />
segmentu kreditnih kartica na<br />
srpskom tržištu, Eurobank EFG je od<br />
nedavno ponudila svim sadašnjim i<br />
budućim korisnicima unapređenu<br />
funkcionalnost svojih kreditnih<br />
kartica. Naime, korisnici su sada u<br />
mogućnosti da otplaćuju i obavljaju<br />
transakcije koje žele u jednakim<br />
mesečnim ratama, bez obzira da li<br />
je u pitanju transakcija napravljena<br />
prilikom podizanja gotovine na<br />
bankomatima ili šalterima filijala, ili<br />
prilikom kupovine. Takođe, na rate<br />
se mogu otplatiti sve transakcije bilo<br />
da su nastale u zemlji, inostranstvu<br />
ili na internetu. Transakcije mogu da<br />
se otplaćuju u 3, 6, 9 ili 12 jednakih<br />
mesečnih rata, u zavisnosti od visine<br />
transakcije, po izboru klijenta.<br />
Takođe, u nameri da olakša klijentima<br />
da bolje kontrolišu promet preko<br />
kreditnih kartica, Eurobank EFG<br />
svojim klijentima nudi obaveštenje<br />
putem SMS poruka o vrsti i iznosu<br />
obavljene transakcije. Konačno,<br />
svi klijenti Eurobank EFG imaju<br />
mogućnost da svoje mesečne izveštaje<br />
primaju putem elektronske pošte<br />
Koja je razlika između kreditne i<br />
humanitarne kartice?<br />
Na strani korisnika ne postoji<br />
nikakva razlika između „obične“ i<br />
humanitarne kreditne kartice. Jedina<br />
razlika leži u činjenici da upotrebom<br />
humanitarnih kartica građani<br />
podržavaju neki plemeniti cilj, u<br />
slučaju MasterCard kreditne kartice<br />
„Veliko srce“ - obnovu dečjih igrališta<br />
u državnim vrtićima širom Srbije, bez<br />
ikakvih dodatnih troškova.<br />
Da li možete da date savet građanima<br />
kako da bezbedno koriste kartice i<br />
zaštite se u slučaju gubitka ili krađe?<br />
Svakako da je važno da se građani<br />
prema platnoj kartici odnose sa<br />
istom pažnjom i oprezom kao prema<br />
gotovini. Poželjno je zapamtiti PIN<br />
i ne čuvati ga u pisanom obliku, ili<br />
barem ne držati zajedno karticu i<br />
PIN. Prilikom korišćenja, posebno<br />
na bankomatu, sa oprezom unositi<br />
PIN. U restoranima nikada ne davati<br />
karticu osoblju, odnosno svuda slediti<br />
princip da kartica nikada ne sme izaći<br />
iz vidokruga korisnika. U slučaju da<br />
otkrijete da je vaša kartica ukradena<br />
ili izgubljena, morate bez odlaganja da<br />
pozovete broj telefona koji se nalazi na<br />
poleđini kartice i da prijavite slučaj.<br />
magazin<br />
43
azglednica<br />
Letovanje u Istri<br />
Zapadna obala Istre poznata je po Poreču, Rovinju ili Umagu, ali je istočna, manje<br />
poznata, netaknuti raj gde se možete odmarati u Rapcu, Labinu ili na ostrvu Cresu<br />
More, miris borova, zvuk cvrčaka,<br />
vrhunska hrana, sjajna vina<br />
i osećaj potpune opuštenosti i<br />
slobode. To je nešto što svako očekuje od<br />
odmora i ono što definitivno nudi Istra<br />
u Hrvatskoj. Čiste plaže i modro more,<br />
a na samo pola sata vožnje nađete se<br />
unutar zelenog raja, među brežuljcima<br />
sa vinogradima, zahvaljujući kojima Istra<br />
ima reputaciju jedne od vodećih vinskih<br />
regija u ovom području. Možete da se ku-<br />
Labin<br />
pate, a ako vam dosade morske radosti,<br />
ili poželite nešto drugo, tu su biciklističke<br />
staze, potraga za tartufima, pešačenje i<br />
mnoge druge rekreativne mogućnosti .<br />
Istra je među turistima u Srbiji u vreme<br />
bivše SFRj bila najpopularnije letovalište.<br />
Rovinj je grad čije ime još uvek ima<br />
prizvuk nostalgije. Izgleda da se Istra nije<br />
odrekla svoje antifašističke i jugoslovenske<br />
prošlosti. Zato danas iz Umaga na put<br />
ka Beogradu već četvrtu godinu za redom<br />
kreće štafeta mladosti i još uvek se ulice<br />
i obale zovu imenom Maršala Tita Istra<br />
danas jednaka je Istri od pre 20 godina,<br />
malo razvijenija, bogatija, posvećenija<br />
negovanju određenih kultura, poput<br />
proizvodnje vina i maslinovog ulja, ali<br />
uvek gostoljubiva prema svojim gostima,<br />
odakle god dolazili. Od ukupnog broja<br />
turista iz Srbije koji posećuju Hrvatsku<br />
tokom cele godine, prema rečima<br />
direktora Turističke zajednice Istarske<br />
županije, Tomislava Popovića, oko 20<br />
odsto ih dolazi u Istru u toku leta. U 2009.<br />
godini Istra je zabeležila oko 20.000<br />
noćenja turista iz Srbije u svim segmentima<br />
smeštaja, od privatnog do vrhunskog<br />
hotelskog.<br />
Netaknuta priroda<br />
Istra je najpoznatija po svojoj zapadnoj<br />
obali poput Poreča, Umaga, Pule i<br />
Rovinja i drugih mesta. Međutim, koliko<br />
god zapadna strana bila atraktivna zbog<br />
uticaja Italije i kulturnog i urbanističkog<br />
nasleđa koje je Venecija ostavila na taj<br />
kraj, istočna strana nudi jedan potpuno<br />
neotkriven svet. Tu nema velikih<br />
gradova ni ogromnih palata kao ostavštine<br />
bogatih obitelji, ali ćete naći mir.<br />
Istočna strana istarskog poluostrva još je<br />
netaknuta, na njoj su smeštena mestašca<br />
uz obalu koja su potpuno turistička, bez<br />
velikih urbanističkih zahvata, ušuškana u<br />
zelenilo i more.<br />
Rabac se nalazi uz Kvarnerski zaliv,<br />
u blizini Labina, malog i starog istarskog<br />
grada. Poznat je i po nazivu ‘Biser<br />
Kvarnera’. U vreme bivše SFRJ, Rabac<br />
je u jednom danu usred leta ugošćavao<br />
najviše do 11 hiljada turista, mahom stranaca.<br />
U najboljim turističkim sezonama,<br />
Rabac danas beleži preko milion turističkih<br />
noćenja. Plaže su male, stenovite i<br />
šljunkovite a smeštaj za turiste privatni i<br />
hotelski. Rabac nudi biciklizam, treking ,<br />
jedrenje, ronjenje, odlične teniske terene.<br />
Okružen je uvalama i uvalicama koje se<br />
nalaze sa obe strane rabačkog zaliva. Do<br />
njih vode pešačke staze i puteljci kojima<br />
se može i do Skitače, visoravni uz more sa<br />
koje se pruža dobar pogled na Kvarnerski<br />
zaliv. Što se noćnog života tiče većina<br />
zabavnog sadržaja smeštena je u hotelima<br />
Tekst i fotografije: Žarka Radoja
i tu se uz animatore i pažljivo osmišljene<br />
večeri turisti mogu dobro provesti. Leti<br />
se organizuju zabave uz rivu, a za one koji<br />
to vole ima i nekoliko klubova. Za mlađu<br />
ekipu, Labin je svega nekoliko kilometara<br />
daleko, a u njemu se redovno organizuju<br />
koncerti i žurke.<br />
Labin se nalazi u kontinentalnom delu<br />
Istre, na svega desetak minuta vožnje od<br />
Rapca. Srednjovekovni gradić nalazi se na<br />
320 metara nadmorske visine, samo tri<br />
kilometra od mora. Labac je premrežen<br />
uskim ulicama, u kojima se krije Gradski<br />
muzej s arheološkom i etnološkom zbirkom<br />
i modelom rudnika jedinstvenim u<br />
ovom delu Evrope. Doživljaj rudarskog<br />
kopa, sređen prostor koji se sužava skoro<br />
do čučećeg stava, neponovljiv je. Tu su i<br />
umetnički ateljei, a za predah prekrasan<br />
Cres<br />
Za svakog ponešto<br />
Uvreženo je mišljenje da je Hrvatsko<br />
primorje za prosečnog srpskog turistu<br />
skupo, međutim, povećan broj turista<br />
koji dolaze u sve vrste smeštaja, uključujući<br />
i luksuzne apartmane, govore da<br />
prostora za optimizam svakako ima.<br />
Uvek se može naći pristojan smeštaj za<br />
solidan novac. U Istri su cene privatnog<br />
smeštaja od 15 evra pa naviše, a što<br />
se tiče hotelskog smeštaja on varira od<br />
vremena boravka, pa je tako u sezoni<br />
cena najviša, ali se u pred i podsezoni<br />
takođe mogu naći sobe po prihvatljivijim<br />
cenama. Istra je premrežena hotelima<br />
Valamar, sa tri i četiri zvezdice,<br />
ali se razlika u smeštaju i usluzi ne vidi<br />
preterano. Razlika je samo u ceni.<br />
Dugačke uređene staze za šetnju uz more<br />
pogled s gradske Fortice na Rabac, Cres i<br />
okolinu Labina.<br />
Iz Rapca se organizuju lepi izleti: na<br />
ostrva Cres, Mali Lošinj, Brioni i sl. Cres<br />
se nalazi na sat i po vremena plovidbe od<br />
Rapca i najveće je hrvatsko ostrvo. Glavno<br />
mesto na ostrvu je grad Cres , ali su<br />
svuda razbacana mala mesta koja imaju<br />
posebnu draž, poput Lubenica, srednjovekovnog<br />
utvrđenja koje se uzdiže na<br />
vrhu litice visoke 378 metara. Domaćini<br />
kažu da u Lubenicama, za razliku od primorja<br />
gde galebovi lete iznad glave, vidite<br />
ih pod sobom kako kruže iznad survina<br />
i klisura, „iznad mora što se proteže<br />
u pučinu, u beskraj”. Cres je i stanište<br />
beloglavog supa, a poznat je i po velikom<br />
broju različitih vrsta lekovitog bilja koje<br />
raste svuda po ostrvu. Malo do bilja, malo<br />
do soli i mora, ali Cres se hvali i najboljom<br />
jagnjetinom u Hrvatskoj. Unutar ostrva<br />
je slatkovodno jezero Vrana, čiji nivo je<br />
iznad nivoa mora, a njegovo dno ispod<br />
morske nivoa na dubini od 74m. Cres<br />
je za strastvene sportiste, istraživače<br />
morskih dubina, zaljubljenike u prirodu<br />
ili neumorne tragače za istorijskim i<br />
kulturnim vrednostima…<br />
Grad kojeg štiti Sveti Nikola<br />
Poreč, koji je star gotovo dve hiljade<br />
godina, nalazi se u luci koju od mora<br />
štiti ostrvce Sveti Nikola. Stari deo grada<br />
sačuvao je raspored ulica starorimskog<br />
kastruma. Glavnim ulicama Decumanus<br />
i Cardo Maximus danas se šeta kao i u<br />
vreme kada su napravljene. Sačuvano je<br />
nekoliko kuća iz romaničkog razdoblja,<br />
kao i nekoliko divnih mletačkih gotičkih<br />
palata. Poreč u svom centru čuva<br />
Kompleks Eufrazijeve bazilike iz 5. veka,<br />
najvažniji i najvredniji kulturni spomenik<br />
u Istri, koji je UNESCO 1997. zaštitio kao<br />
spomenik Svetske kulturne baštine. U<br />
Cres<br />
Poreču odsedne više od 30% turista na<br />
zapadnoj obali Istre, turistički najintenzivnijem<br />
području Hrvatske.<br />
Glavna karakteristika Istre, što se vidi<br />
na njenom zaštitnom znaku - divokozi<br />
obojenoj u zeleno i plavo, jeste spoj gorja i<br />
primorja. Zato se uvek od visokih letnjih<br />
temperatura možete skloniti u unutrašnjost<br />
koja je potpuno bajkovita. Istra u<br />
gorju prepuna je utvrda i malih gradova<br />
razbacanih po brežuljcima, koji imaju<br />
svega nekoliko stotina stanovnika.Najpoznatiji<br />
su Grožnjan, zbog likovne kolonije<br />
i Motovun, zbog filmskog festivala koji<br />
se svake godine održava u julu mesecu,<br />
kada se u to malo mesto sa svih strana<br />
skupi više hiljada turista i ljubitelja filma.<br />
Zajedničko za sve pomenute turističke<br />
oaze su odlična hrana, vrhunska vina,<br />
posvećenost gostu za kojeg je pripremljeno<br />
toliko sadržaja da je nemoguće da mu<br />
bude dosadno. Već prepoznatljiva živost<br />
mediteranskih gradića i osećaj dobrodošlice<br />
biće sasvim dovoljni za početak<br />
jednog dugog i lepog prijateljstva, jer<br />
poučeni iskustvom ranijih generacija koje<br />
su osetile neodoljivost Istre, povratak<br />
tamo je najprirodniji potez.<br />
Pogled na barku<br />
magazin<br />
45
tehno svet<br />
Zlatni primerak<br />
Kategorija malih prenosnih računara, tzv. netbookova<br />
se svakim danom upotpunjuje novim, zanimljivijim<br />
modelima. Nakon veoma zanimljivog HP-a sa Vivienne<br />
Tam potpisom, o kome ste mogli čitati u prethodnim<br />
brojevima Maxi magazina, sada je na police domaćih<br />
prodavnica stigao još jedan poseban model namenjen<br />
prvenstveno damama. MSi Wind U160 je zlatno-braon<br />
računarčić (postoji i u „dosadnoj“ crnoj verziji), koji nudi<br />
svojim korisnicima pravo uživanje, kako u estetici, tako i u<br />
upotrebljivosti.<br />
Tako umesto klasičnih „šarki“, spoj tela i poklopca<br />
kućišta oblikovan je kao valjak, na čijoj se desnoj bočnoj<br />
površini nalazi prekidač za uključivanje računara.<br />
Poklopac je takođe tanji nego što je uobičajeno,<br />
ali deluje jednako čvrsto. Na njemu se našlo mesta<br />
i za lep svetleći logo. Srce sistema čini standarni<br />
Intel Atom procesor sa 1GB radne memorije i hard<br />
diskom od 250GB. Dakle, sve što je potrebno većini<br />
Dopunite svoje igračke<br />
Koliko vam se puta desilo da vam se isprazni baterija<br />
telefona, MP3 plejera ili neke druge spravice baš kad bi<br />
vam puno značila? S obzirom da se (skoro) sve one pune<br />
jedino nalaženjem slobodnog štekera, dopuna „u letu“<br />
je bila nemoguća – do sad. Choiix je napravio zgodan<br />
dodatak pod imenom Power Fort koji služi za dopunjavanje<br />
baterija uređaja gde god da ste. Sadrži internu bateriju<br />
koja je dovoljna jaka da nekoliko puta dopuni vaš mobilni<br />
telefon, MP3 plejer, pa čak i popularni iPad. Osim<br />
napredne tehnologije, Power Fort je i lepo dizajniran i staje<br />
u svaki džep, odnosno torbicu – i ima LED lampu.<br />
46<br />
magazin<br />
korisnika netbook računara. Ono što nije „standarno“<br />
jeste baterija, koja osim rada sa sve uključenim WiFi<br />
modulom. Celu sliku zaokružuje preinstalirani Windows<br />
7 operativni sistem u Starter verziji. Sve u svemu – pravi<br />
računar za surfovanje u kafićima.<br />
Fudbal... svuda!<br />
Do sledećeg broja Maxi magazina, velika većina muške (ali ne samo muške,<br />
zar ne?) populacije u Srbiji (a i šire) će biti zaokupljeno Svetskim prvenstvom<br />
u fudbalu. Gledaće se utakmice, pričati o istim, ali će sigurno biti i prostora<br />
za druge aktivnosti. To „slobodno vreme“ je najbolje da provedete na –<br />
Svetskom prvenstvu, ali virtuelnom. EA Sports, kao ekskluzivni vlasnik licence,<br />
je predstavio 2010 FIFA World Cup. Igra je potpuno posvećena Svetskom<br />
prvenstvu, pa će se u njoj naći sve reprezentacije i aktuelni reprezentativci,<br />
računajući tu i Srbiju. Ako se, nekim čudom, desi da se iz Afrike ne vratimo sa<br />
peharom, igra je tu da ga ipak osvojimo. Naša preporuka je da zlatni pehar<br />
osvojite pomoću Logitech-ovog Dual Action Pad kontrolera, koji je idealna<br />
sprava za tako nešto – rekao nam Antić. :)<br />
Priredio: Marko Tanasković.
ZANIMLJIVA STATISTIKA<br />
Predstojeće Svetsko prvenstvo u fudbalu<br />
u Južnoj Africi može, kao i svako<br />
prvenstvo do sada, da bude prava<br />
noćna mora za lepši pol širom planete.<br />
Dok im partneri grozničavo pretražuju<br />
TV kanale u potrazi za što većim brojem<br />
utakmica koje mogu da gledaju, dame<br />
su osudjene na dosadu i brojanje dana<br />
do kraja šampionata. Da bi barem<br />
našim damama približili najveći sportski<br />
događaj na svetu, upoznaćemo ih<br />
sa nekim, možda manje poznatim<br />
činjenicama.<br />
- 32 reprezentacije odigraće 64<br />
utakmice na 10 stadiona<br />
- Zvanična maskota šampionata je<br />
„Zakuni“ - leopard sa zelenom kosom<br />
- Zvanična himna prvenstva je „Flaving<br />
Flag“ - Lepršava zastava, koju će pevati<br />
kanadski muzičar Knan<br />
- Utakmice se igraju na 10 stadiona od<br />
kojih najviše gledalaca prima Soccer -<br />
Citz u Johannesburgu – 96 000<br />
- Zanimljivo je da će 25 utakmica<br />
Svetskog kupa biti prikazano u 3D<br />
tehnologiji. Reprezentacija Srbije,<br />
nažalost, biće prenošena u ovoj<br />
naprednoj tehnologiji samo u slučaju<br />
da se plasira u fi nale. Tehničku podršku<br />
ovoj vrsti prenosa davaće poznata<br />
svetska kompanija Sony.<br />
- Izabrani mečevi biće emitovani u<br />
3D bioskopima širom sveta, dok će<br />
na glavnim trgovima Berlina, Pariza,<br />
Rima, Meksiko Sitija, Londona i<br />
Sidneja biti prikazivani mečevi u 3D<br />
tehnologiji. Nakon prvenstva kompanija<br />
Sony izdaće 3 D disk sa najlepšim<br />
momentima na turniru.<br />
- Zbog velike stope kriminala u Južnoj<br />
Africi, policija je posebno obučila čak<br />
44.000 policajaca koji će obezbeđivati<br />
takmičenja.<br />
- Zanimljivost koja je posebno<br />
interesantna našim ljubiteljima fudbala<br />
vezana je za dvojicu Engleza, novinara<br />
Simona Kupera i naučnika Stefana<br />
Simanskog. Njih dvojica su posebnom<br />
tehnikom proračuna najavili da će<br />
u fi nalu SP igrati Brazil i SRBIJA.<br />
Srpski orlovi bi se po njima sastali u<br />
najvećem sportskom meču sa kariokama<br />
Metod ove dvojce stručnjaka opisan<br />
u knjizi „Zašto je Engleska izgubila“<br />
podrazumeva metod predviđanja<br />
rezultata međunarodnih utakmica na<br />
osnovu najkarakterističnijih ekonomskih<br />
podataka. Taj metod su primenili i na SP<br />
u Južnoj Africi i, kako kažu, u tri od četiri<br />
utakmice mogu da predvide rezultate<br />
utakmica na osnovu određene formule.<br />
Fudbal pre žena<br />
Kada se nađu sa prijateljima, muškarci<br />
više razgovaraju o fudbalu, nego<br />
o ženama, rezultat je nedavnog<br />
međunarodnog istraživanja. Istraživanje,<br />
povereno agenciji za ispitivanje javnog<br />
mnjenja „OnePoll”, obuhvatilo je skoro<br />
5.300 muškaraca iz 15 zemalja,<br />
starih između 25 i 40 godina. Ovim<br />
istraživanjem nisu obuhvaćeni naši<br />
državljani. Ispostavilo se da je čak i<br />
Kinezima (94 odsto) fudbal najvažnija<br />
tema za razgovor. Posle fudbala (88<br />
odsto), muškarci najradije razgovaraju<br />
o ženama (45 odsto), poslu (34 odsto),<br />
novcu (24 odsto), automobilima (19<br />
odsto), izlascima (18 odsto), porodici<br />
(16 odsto), hrani (14 odsto), odmoru i<br />
fi lmovima (10 odsto).<br />
I kao što mnogi pretpostavljaju, najveći<br />
fanatici kada je reč o fudbalu su<br />
Englezi. U proseku, svaki Englez gleda<br />
dva sata i dvadeset dva minuta fudbal<br />
svake nedelje, a mnogo više vremena<br />
troši na razgovor sa prijateljima o<br />
rezultatima, golovima i tračevima koji su<br />
vezani za fudbal.<br />
Nakon Engleza, na drugom mestu po<br />
gledanju fudbala su Brazilci koji 92<br />
minuta nedeljno gledaju fudbal, a za<br />
njima slede Tajlanđani, Irci i Meksikanci.<br />
RECIKLIRANI DRESOVI<br />
Novi dres fudbalske reprezentacije Srbije napravljen je od<br />
recikliranog poliestera i odgovara količini od osam plastičnih fl aša.<br />
Na prvi pogled, novi beli dresovi koje će naša reprezentacija<br />
nositi na gostovanjima se ne razlikuju mnogo od prethodnih.<br />
Međutim, novi dres se od dosadašnjeg razlikuje u tehnologiji<br />
kojom je izrađen, a i 13% je lakši od prethodnog. Najkijeva „Dry<br />
fi t” tehnologija pritom omogućava igraču da tokom utakmice<br />
ostane maltene suv i pored napora, jer će njegova oprema<br />
upiti znoj, a ventilacione zone poboljšati respiraciju kože.<br />
Kompanija „Nike” je saopštila da je proizvodnjom dresova od<br />
recikliranog materijala sprečeno da 13 miliona plastičnih fl aša,<br />
odnosno 254 tone poliestera, bude transportovano na deponije.<br />
muški svet<br />
NAJOKRUGLIJA LOPTA<br />
Od 1970. na Svetskim fudbalskim<br />
prvenstvima igra se Adidasovim loptama,<br />
a za SP u Južnoj Africi nemački proizvođač<br />
sportske opreme pripremio je loptu koja je<br />
pomalo čudno i nelogično predstavljena<br />
kao „najokruglija u istoriji”. Zove se<br />
Jabulani, što na jeziku afričkog plemena<br />
Zulu znači slaviti. Na lopti je 11 boja,<br />
što simbolizuje 11 igrača, 11 jezika u<br />
Južnoj Africi i isto toliko provincija zemlje<br />
domaćina SP u fudbalu. Prva zvanična<br />
lopta Svetskog kupa zvala se „Tiento”.<br />
Na Mundijalu u Urugvaju 1930. godine<br />
korišćena je na većini utakmica, ali ne na<br />
svakoj: čak je i fi nale igrano sa dve različite<br />
lopte - prvo poluvreme sa argentinskom, a<br />
u drugom je na terenu bila „Tiento”, kao<br />
kompromis želja dve selekcije koje su se i<br />
oko toga sporile. Zanimljivo je da sve do<br />
Svetskog kupa koji je 1970. godine igran<br />
u Brazilu nije bilo zvanične lopte završnice<br />
svetskog prvenstva.<br />
Priredio: Božidar Manojlović
horoskop<br />
Piše: V.V. Andromeda Foto: Shutterstock Jun<br />
OVAN 21.3 - 20.4.<br />
I u junu je Venera u vašem sazvežđu<br />
pa imate priliku da ostvarite sve ono<br />
do čega vam je stalo u ljubavnom i<br />
porodičnom životu. Savet je da ponovo<br />
razmotrite zdravu<br />
ishranu. Ovnove očekuju<br />
različiti izvori dobitaka,<br />
napredovanja u karijeri i<br />
poboljšanje statusa.<br />
RAK 22.6 - 22.7.<br />
Ukoliko ste slobodni predstoje vam neke<br />
izazovne situacije. Uživajte u izlivima<br />
nežnosti sa bliskom osobom. Moguće<br />
su povremene glavobolje, pojačana<br />
nervoza ili smetnje<br />
sa pritiskom. Uspeh<br />
u poslovima vezanim<br />
za javnost, medije,<br />
umetnost, obrazovanje...<br />
VAGA 24.9 - 23.10.<br />
U ljubavnom životu bićete u prilici da se<br />
ostvarite kroz neke nove kontakte i veze.<br />
Povremene glavobolje, pad imuniteta,<br />
smetnje sa vidom i koncentracijom su<br />
prolazne. I dalje vas<br />
prate uspeh, satisfakcija i<br />
važni rezultati na poslu.<br />
JARAC 22.12 - 20.1.<br />
Mudrost je znati da sve dolazi u<br />
svoje svoje vreme, a faktor vremena i<br />
ljubavne sreće je na vašoj strani. Budite<br />
oprezniji i pažljiviji<br />
prema zdravlju u drugoj<br />
polovini juna. Važno je<br />
da aktivno učestvujete u<br />
u pregovorima kako biste<br />
zadržali dobru poziciju<br />
u odnosu na ostale<br />
saradnike.<br />
48<br />
magazin<br />
BIK 21.4 - 20.5.<br />
Nakon emotivnih dilema i situacija koje<br />
donose osećaj nesigurnosti očekuju vas<br />
prijatni događaji i zadovoljstvo. Bikovi<br />
će osećati povremeno pad imuniteta i<br />
hronične tegobe, pa je<br />
potreban oprez. Povoljan<br />
period za investiranje<br />
u nekretnine ili za<br />
uvećanje imovine.<br />
LAV 23.7 - 23.8.<br />
Mnoge vaše najveće želje u ljubavnom<br />
i porodičnom životu sada mogu da<br />
se ostvare na najlepši mogući način.<br />
Obratite pažnju na povišenu psihičku<br />
razdražljivost. Možete<br />
napredovati u nekim<br />
započetim poslovima<br />
počev od juna.<br />
ŠKORPIJA 24.10 - 22.11.<br />
Sredinu godine prate najlepši trenuci u<br />
ljubavi, porodici i uz sve osobe koje su<br />
bliske vašem srcu. Blagi pad imuniteta,<br />
budite oprezni. Na poslu se dešava<br />
splet dobrih okolnosti<br />
koje donose sjajnu<br />
priliku da se ostvarite u<br />
više pravaca.<br />
VODOLIJA 21.1 - 19.2.<br />
Raduju vas novi događaji koji bitno<br />
menjaju vaš odnos sa voljenom osobom<br />
u pravcu zajedničkih planova. Zbog<br />
dinamičnog načina života moguće su<br />
povremene glavobolje.<br />
Očekuju vas zaista veliki<br />
rezultati i napredovanje<br />
na statusnoj lestvici.<br />
BLIZANCI 21.5 - 21.6.<br />
U ljubavnom životu predstoje pozitivne<br />
promene i sjajna ostvarenja. Sve zavisi<br />
od toga šta zapravo želite i koliko<br />
možete ili hoćete. Blizanci mogu osećati<br />
prolazne prehlade ili<br />
malaksalost. Možete da<br />
na vrlo uspešan način<br />
završite niz poslovnih<br />
dogovora na različitim<br />
stranama.<br />
DEVICA 24.8 - 23. 9.<br />
Ako se nalazite u dužoj vezi, moguće<br />
su odluke o zajedničkom ili bračnom<br />
životu. Ali, ako ste slobodni nemojte<br />
žuriti sa donošenjem ozbiljne odluke.<br />
Obratite pažnju na<br />
rad srca, nivo pritiska i<br />
cirkulaciju. Vešto uspevate<br />
da pronađete neka<br />
zaobilazna i efikasna<br />
rešenja u poslovnoj<br />
komunikaciji.<br />
STRELAC 23.11 - 21.12.<br />
Očekuju vas prijatni događaji, ljubavna<br />
romansa ili novo zadovoljstvo u<br />
zajedničkom životu. Usled preteranog<br />
zamora vaš organizam je podložan<br />
virusnim oboljenjima.<br />
Vaša blic inteligencija<br />
će pomoći da tačno<br />
procenite povoljnu<br />
situaciju na poslu.<br />
RIBE 20.2 - 20.3.<br />
Ukoliko ste slobodni emotivni zanos<br />
koji ćete osećati će neprekidno buditi<br />
nove ideje i inspiraciju a ljubavna<br />
harmonija vam diže<br />
samopouzdanje. Ukoliko<br />
se bavite poslovima u<br />
investicijama, pravu,<br />
medijima… očekuje vas<br />
značajniji uspeh.
Za blistav<br />
osmeh<br />
Sklopite orlove!<br />
Uživajte u grickalicama<br />
Pet čitateljki koje se jave 15. juna u 10.30 časova na telefon 011/2029622 dobiće po jedan poklon paket<br />
Florida bel proizvoda<br />
Osam čitateljki koje se jave 15. juna u 11 časova na telefon 011/2029622 dobiće po jedan Doncafe Moment poklon paket<br />
Biser sir spremio je iznenađenje za sve svoje ljubitelje<br />
koji su uzbuđeni zbog Svetskog prvenstva u fudbalu. U<br />
periodu od 1. maja do 30. juna, Biser sprovodi akciju<br />
„Biser klopaj, Orlove sklapaj!“ koja spaja ljubav prema<br />
fudbalu i ukusne zalogaje. Mali i veliki navijači lako mogu<br />
složiti 2 fotografi je fudbalske reprezentacije Srbije jer ih u<br />
Biser sirevima čeka svih potrebnih 12 delova. Na poleđini<br />
svih kartica Biser otkriva po jednu tajnu našeg fudbala.<br />
Akcija „Biser klopaj, Orlove sklapaj!“ obuhvata Biser<br />
Kačkavalje, Biser Trapist, Biser Feta sir i Biser Trougliće u<br />
sva tri ukusa (šunka, pečurke, natur).<br />
akcija<br />
Kikiriki, lešnik, badem, indijski orah... odnosno popularne “grickalice”, malo je poznato spadaju u grupu<br />
jezgrastog voća pod imenom apetisani. Bogati su amino-kiselinama, vitaminima B3 i E i sadrže visok procenat<br />
minerala. Osim toga, u apetisanima su prisutna jedinjenja koenzim Q10 koji je antioksidans i fi tosteroli koji<br />
smanjuju nivo holesterola. Apetisani koje proizvodi i pakuje Florida bel na tržištu su prisutni kao Jumbo linija koju<br />
čine: badem, bundevsko seme, prženi indijski orah, kikiriki (prženi i sedam vrsta pečenih), lešnik , pečeni pistaći,<br />
prženo jezgro suncokreta i sirovi brazilski orah. Dok gledate fudbal uživajte u Jumbo grickalicama!<br />
Domaći džem za minut!<br />
Navikli ste da satima stojite pored šporeta kako biste spremili pravi domaći džem? Ne više! Dovoljna je jedna<br />
kesica magičnog praška Dr. Oetker Džemfi x, koji se dodaje iseckanom voću! Potom se smeša kuva svega par<br />
minuta (uz dodavanje šećera po želji i u zavisnosti od toga koji od tri dostupna tipa Džemfi x-a je upotrebljen)<br />
i odmah sipa u tegle. A ukusan žele može da se spremi čak i od malo voćnog soka, makar i kupovnog (u tom<br />
slučaju, kuvanje traje tek pola minuta). Ovakvim postupkom ne samo da se skraćuje vreme pripreme, već se<br />
i čuvaju dragoceni vitamini u voću, koje bi dugotrajno kuvanje inače uništilo. Tajna je u pektinu, prirodnom<br />
sastojku ćelijskih zidova mnogih biljaka, koji pospešuje želiranje, a čini i osnovu Dr. Oetker Džemfi x-a.<br />
Pet čitateljki koje se jave 15. juna u 10.45 časova na telefon 011/2029622 dobiće po jedan poklon paket Dr.<br />
Oetker proizvoda<br />
Omiljena Doncafé šoljica<br />
Za sve one koji uživaju u kafi , poklanjamo Doncafe Moment poklon paket koji sadrži dva pakovanja Doncafe Moment<br />
kafe od 200 g i dve šoljice! Ovaj specijalni novi paket idealan je poklon za druženja sa porodicom i prijateljima.<br />
Doncafe šoljica je prava mera uživanja u kafi , i dobar prijatelj u svakodnevnim trenucima opuštanja.<br />
Aloe fresh linija obuhvata tri vrste zubnih pasti na bazi<br />
aloje , australijskog čajevca i ekstrakata biljaka koje smiruju<br />
upaljene desni, jačaju zubnu gleđ i sprečavaju pojavu<br />
karijesa zahvaljujući dodatku kitosana koji deluje kao pufer<br />
i sprečava razvoj bakterija. Aloe fresh zubne paste su<br />
organskog porekla, ne sadrže veštačka sredstva za beljenje<br />
ni peneća sredstva kao ni Na-fl uorid. Obojene su hlorofi lom<br />
i aromatizovanim etarskim uljem mente. Za dodatnu negu<br />
i svež dah preporučujemo Aloe fresh sprej koji deluje<br />
antibakterijski, neutrališe bakterije prisutne u usnoj duplji i<br />
deluje protivupalno. Aloe fresh sprej može biti koristan protiv<br />
afti, smiruje bolno i upaljeno grlo i olakšava<br />
gutanje i oporavak kod blažih infekcija grla.<br />
Pet čitateljki koje se jave 15. juna u 11.15 časova na telefon<br />
011/2029622 dobiće po jedan Aloe Fresh poklon paket<br />
Pet čitateljki koje se jave 15. juna u 11.30 časova na telefon<br />
011/2029622 dobiće po jedan poklon paket Biser proizvoda
Priredio: Milan Sretenović<br />
scena<br />
50<br />
magazin<br />
ABV<br />
Kerini dnevnici<br />
Kendas Bušnel (LAGUNA)<br />
Ko je bila Keri Bredšo pre Seksa i grada? Je li oduvek bila tako samouverena,<br />
samosvesna i zanosna? Pa... Ovaj roman napisan za sadašnje tinejdžerke<br />
ujedno je posvećen i svim onim ženama koje su kroz te lude godine<br />
prolazile osamdesetih. Ovo je poklon koji će ih podsetiti na mladalačke<br />
ludorije, nasmejati ih i dokazati im da su oduvek bile u pravu dokle<br />
god su verovale u sebe.<br />
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 12.00 časova na telefon<br />
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „Kerini dnevnici“<br />
Štiklama do vrha<br />
Kendas Bušnel (ALNARI)<br />
Za svakog ko je neko u Njujorku, Viktori Ford, Vendi Hili i Niko O’Nil<br />
predstavljaju oličenje uspeha. Iz ugla posmatrača, njih tri su na samom<br />
vrhu! Viktori, Vendi i Niko, međutim, svoje živote ne gledaju tako ružičasto.<br />
Brilijantne, duhovite i nesavršene, nove junakinje Kendas Bušnel zaista su<br />
neodoljive. Autorka ih vodi kroz pravo minsko polje posla, ljubavi i života<br />
na vrhu i pruža nam izuzetno zabavnu lekciju o tome.<br />
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 12.15 časova na telefon<br />
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „Štiklama do vrha“<br />
Volim Njujork<br />
Lindzi Kelk (LAGUNA)<br />
“Volim Njujork” je sjajna, toplo i duhovito napisana knjiga koja se ne<br />
ispušta lako iz ruku. Govori o Andželi Klark, dečjem piscu iz Londona koja<br />
voli cipele, momke, karaoke i koktele, koja na venčanju svoje najbolje prijateljice<br />
„uhvati“ svog momka sa izvesnom Kejti... Ne znajući šta da radi,<br />
Andžela odluči da uzme prvi let za Njujork, slomljenog srca sa izgužvanom<br />
haljinom deveruše i savršenim parom cipela Kristijan Lobuten.<br />
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 12.30 časova na telefon<br />
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „Volim Njujork“<br />
Džulijet<br />
Nik Hornbi (ALNARI)<br />
U učmalom gradiću na engleskoj obali, Eni voli Dankana - ili bar misli da<br />
ga voli jer je oduvek bilo tako. S druge strane, Dankan voli Eni, a onda je<br />
najednom više ne voli. I tako Eni prestaje da voli Dankana i počinje da živi<br />
samo za sebe. Upušta se u e-mail prepisku sa Takerom Krouom, penzionisanim<br />
rokerom, koji već dvadeset godina nije napisao nijednu pesmu, a<br />
koji je ujedno najveća opsesija njenog dečka Dankana.<br />
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 12.45 časova na telefon<br />
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „Džulijet“<br />
Duhovi nad Balkanom<br />
Gordana Kuić (ALNARI)<br />
Miris kiše na Balkanu, Cvat lipe na Balkanu, Smiraj dana na Balkanu, natkrilili<br />
su – Duhovi nad Balkanom. Jedna od najpopularnijih i najtraženijih trilogija<br />
u srpskoj književnosti poslednje decenije (fenomen je utoliko zanimljiviji što<br />
je trilogija koliko srpska toliko jevrejska, sefardska) dobija svoje neočekivano<br />
finale: okončava se tetrološki, oneobičeno, fantazmagorično, onostrano,<br />
zatvarajući krug ne samo balkanske epopeje.<br />
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 13.00 časova na telefon<br />
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „Duhovi nad Balkanom“<br />
50 Načina da nađeš onog pravog<br />
Lusi-En Holms (LAGUNA)<br />
Lusi-En Holms priča nam o Sari Sardžent koja nema posao, nema sreće u<br />
ljubavi i kreće u misiju, jer nije imala dečka tri godine i devet meseci. I nakon<br />
što je posle pet meseci skupila hrabrosti i prišla ćelavom momku, ispodprosečnog<br />
izgleda, stiže je razočaranje, jer je pomenuti gospodin odbija. Tada,<br />
Sara daje sebi obećanje da je to bio njen poslednji pokušaj da se približi<br />
osobi suprotnog pola. Uz pomoć porodice i prijatelja Sara kreće u misiju…<br />
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 13.15 časova na telefon<br />
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „50 načina da nađeš onog<br />
KNJIŽARA<br />
Novi broj vas čeka 10. jula 2010. godine<br />
Vaš<br />
Broj 7 jun 2010<br />
Godina II, besplatan primerak<br />
Glavni i odgovorni urednik:<br />
Ivana Filipović<br />
ivana.filipovic@futuremedia.rs<br />
Zamenik glavnog urednika:<br />
Biljana Jelić<br />
biljana.jelic@futuremedia.rs<br />
Izdavač:<br />
<strong>Delta</strong> Maxi d.o.o.<br />
Takovska 49<br />
11000 Beograd<br />
office@deltamaxi.rs<br />
Direktor: Dejan Jeremić<br />
Koncept, priprema i marketing magazina:<br />
Future media d.o.o.<br />
Terazije 7-9<br />
11000 Beograd<br />
office@futuremedia.rs<br />
Direktor: Tamara Bartoš<br />
Adresa redakcije:<br />
Terazije 7-9<br />
11000 Beograd<br />
redakcijamm@futuremedia.rs<br />
marketing@futuremedia.rs<br />
Direktor marketinga: Emina Azizi<br />
Saradnici:<br />
Marijana Antonijević, Ljubomir Đorđević, Nataša<br />
Atanasković, Snežana Trajkov,<br />
Mirjana Jurčić, Ana Jović, Marko Tanasković,<br />
Milan Sretenović, Dafina Dostanić, Božidar<br />
Manojlović<br />
Dizajn i priprema za štampu:<br />
GSM Advertising<br />
Art direktor: Vladimir Brandalik<br />
Štampa:<br />
Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija<br />
Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih<br />
materijala, njihova elektronska i bilo koja druga<br />
primena bez predhodne pismene dozvole redakcijskog<br />
kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za<br />
sadržaj oglasnih strana.<br />
CIP - Katalogizacija u publikaciji<br />
Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79<br />
MAXI magazin: prijatelj svake žene / glavni i odgovorni<br />
urednik Ivana Filipović. - 2009, br. 1 (decembar)- . -<br />
Beograd (Takovska 49) : <strong>Delta</strong> Maxi, 2009- (Šimanovci :<br />
Modriani). - 27 cm<br />
Mesečno<br />
ISSN 1821-3537 = Maxi magazin<br />
COBISS.SR-ID 171547404
Change language