materijal za vezbe - tekst

1. Opis konstrukcije objekta i uslovi kvaliteta betona
Stambena zgrada spratnosti P+6 koja je predmet ovog projekta betona predstavlja
armiranobetonsku konstrukcuju koju sačinjavaju sledeći osnovni konstrukcijski
elementi: temeljna ploča debljine 60 cm, obimni zidovi u podrumu debljine 25 cm, zidna
platna i liftovsko jezgro debljine 15 cm, stubovi preseka 40/40 cm, međuspratna
armiranobetonska ploča debljine 16 cm, direktno oslonjena na stubove i armirano
betonsko stepenište sa pločom debljine 15 cm i podestnim gredama dimenzija 15/40 cm.
Dispoziciono rešenje objekta dato je u osnovi na crtežu br. 1 i u preseku na crtežu
br. 2, i kao što se iz njega može videti raster stubova i armiranobetonskih platna u
konstrukciji je 4.2x4.2 m. U osama 1 i 4 međuspratna ploča je na pojedinim mestima
prepuštena za 1.30 m, dok je po celom obimu osnove predviđen prepust od 20 cm za
oslanjanje fasade. Spoljni gabariti objekta su 21.4 x 14.1 metara. Spratna visina u
podrumu je 2.5 m, prizemlju 3.8 m, dok je spratna visina tipskog sprata 2.9 m. Ukupna
visina objekta od kote terena (bez lift kuće) je 21.20 metara. Verikalne elemente
konstrukcije čine šest armiranobetonskih stubova dimenzija 40/40 cm i osam
armiranobetonskih platna dimenzija 15/420 cm, kao i liftovsko jezgro sa dva okna
ukupnih dimenzija 160/435 cm. Na svakom spratu postoji dvokrako armiranobetonsko
stepenište sa po 8 stepenika dimenzija 17 x 26.5 cm. U prizemlju jedan krak stepeništa
ima 12 stepenika dimenzija 19 x 25 cm a drugi 10 stepenika istih dimenzija. U podrumu
je predviđeno dvokrako stepenište sa po 8 stepenika dimenzija 15.6 x 25.6 cm.
U okviru predmetne stambene zgrade prisutana je još i lift kuća, medjutim, ovaj
deo konstrukcije neće biti obrađivan u ovom projektu betona.
Temeljna ploča, debljine 60 cm, dimenzija 13.6 x 22.0 m, prepuštena je po 30 cm
u odnosu na spoljnu ivicu obimnih podrumskih zidova debljine 25 cm. Ovaj deo
konstrukcije izvodiće se u širokom otkopu čije će mere u osnovi, u oba pravca, biti za
2x80 cm veće od mera ploče. Temeljna ploča će se betonirati na podlozi od betona MB
15 debljine 10 cm koja je gledano u osnovi, u oba pravca, za po 2x20 cm veća od same
osnove ploče. Ova betonska podloga, koja ne spada u program koji će se obradjivati
kroz ovaj projekat betona, izvodi se preko sloja šljunka (tampona) debljine 15 cm, pri
čemu je na kontaktu izmedju betona - podloge i armiranobetonske temeljne ploče
predvidjeno postavljanje polietilenske ili PVC folije debljine do 0.5 mm. Funkcija ove
folije je da omogući slobodno deformisanje ploče usled skupljanja betona i da se time
smanji opasnost od pojave prslina u betonu.
Konstrukcija će biti armirana čelikom RA 400/500.
Projektom konstrukcije predvidjeno je da se u pojedinim konstrukcijskim
elementima dobiju betoni sledećih karakteristika:
- temeljna ploča i podrumski obimni zidovi: MB 30
- ostali elementi konstrukcije: MB 40.

2. Količine ugradjenog betona po pojedinim pozicijama
U skladu sa projektnim rešenjem, prikazanim na crtežu br. 1 i br. 2, količine
betona po pojedinim pozicijama su:
1) Podrum:
- temeljna ploča (MB30): 22.0x13.6x0.6=179.5m 3
- obimni zidovi (MB30): (2x21.4x0.25-6x0.4 2 +2x12.5x0.25)x2.34=37.4m 3
- zidovi (MB40): (6x4.2+(4.35x1.6-2x1.3x1.95)x0.15x2.34=9.50m 3
- stubovi (MB40): 6x0.4 2 x2.34=2.25m 3
- ploča međuspratne konstrukcije (MB40):
(13.0x21.4-(2x1.3x1.95+3.4x2.47))x0.16=42.3m 3
- stepenište (MB40):
16x1.2x0.156x0.265/2+1.05x2.47x0.15+2x2.0x1.2x0.15=1.50m 3
2) Prizemlje (MB40):
- zidovi: (10x4.2+(4.35x1.6-2x1.95x1.3))x0.15x3.64=29.81m 3
- stubovi: 6x0.4 2 x3.64=3.50m 3
- ploča međuspratne konstrukcije:
(14.1x21.4-(3x2.47+2x1.95x1.3))x0.16=46.28m 3
- stepenište:
0.15x0.75x2.47+2x0.15x0.4x4.05+(3.72+2.9)x1.2x0.15+22x0.19x0.25/2x1.2=2.58m 3
3) Sprat (MB40):
- zidovi: 29.81x2.74/3.54=22.5m 3
- stubovi: 3.5x2.74/3.64=2.63m 3
- ploča međuspratne konstrukcije: 46.28m 3
- stepenište:
1.15x2.47x0.15+2x0.15x0.40x2.47+2x2.1x0.15x1.2+16x0.17x0.265/2x1.2=2.12m 3 .
Količine betona po pozicijama, kao i zahtevani uslovi kvaliteta, prikazani su u narednoj
tabeli.

Sprat Pozicija Količine
[m 3 ]
Izvodi se
puta
Ukupne količine
[m 3 ]
Zaht.
uslovi
Podrum Temelj. ploča 179.50 1 179.50 MB30
Obimni zidovi 37.40 37.40
Zidovi 9.50 9.50 MB40
Stubovi 2.25 2.25
Ploča 42.30 42.30
Stepenište 1.50 1.50
Prizemlje Zidovi 29.81 1 29.81
Stubovi 3.50 3.50
Ploča 46.28 46.28
Stepenište 2.58 2.58
Sprat Zidovi 22.50 6 135.00
Stubovi 2.63 15.78
Ploča 46.28 277.68
Stepenište 2.12 12.72
ZBIRNA KOLIÈINA BETONA 795.8 m 3

3. Generalni opis izvođenja betonskih radova
3.1. Osnovne postavke
Predmetna stambena zgrada izvodiće se u povoljnim klimatskim uslovima, pošto
su betonski radovi planirani u periodu april-juni. To znači da u okviru tehnološkog
procesa izvodjenja betonskih radova ne treba predvidjati nikakve posebne postupke
neophodne za rad u uslovima niskih (ispod 5 o C), odnosno visokih temperatura (iznad
30 o C). Mesto izvodjenja objekta locirano je uz saobraćajnicu koja povezuje gradilište sa
pogonom za proizvodnju betona - sa fabrikom betona. Ova fabrika je udaljena oko 10
km od gradilišta i njen maksimalni kapacitet iznosi 50 m 3 /h svežeg betona. Ostale
karakteristike ovog pogona date su u prilogu br 1.
S obzirom na udaljenost objekta od fabrike betona, spoljašnji transport svežeg
betona od fabrike do gradilišta vršiće se automešalicama. Na raspolaganju stoje tri tipa
automešalica proizvodjača "Progres", Mladenovac. To su automikseri tipa AM-3, AM-4
i AM-5 sa karakteristikama datim u prilogu 2.
Izvodjač radova, s obzirom na raspoloživu tehnološku opremu i gabarite objekta,
predvideo je unutrašnji transport, odnosno ugradjivanje betona pomoću toranjke
dizalice. Na raspolaganju stoje dizalice tipa "POTAIN". Tehničke karakteristike ovih
dizalica prikazane su u prilogu br. 3.
S obzirom na zahtevani kvalitet betona, zbijanje (kompaktiranje) svežeg betona
vršiće se postupcima vibriranja. U prilozima 4, 5 i 6 prikazani su tipovi vibratora koji se
mogu koristiti prilikom gradjenja predmetnog objekta, pri čemu konkretan tip vibratora
treba usvojiti na bazi konkretnih uslova izvodjenja radova na pojedinim delovima
objekta.
3.2. Oplate i skele
Pri izvodjenju objekta koristiće se oplate izradjene od vodootpornih šper-ploča
debljine 20 mm (na primer, od tzv. ploča "blažujki"), kao i od klasične drvene gradje.
Ove oplate moraju da budu potpuno stabilne i na odgovarajući način ukrućene kako
prilikom kompaktiranja betona ne bi došlo do njihovog popuštanja. Na mestima pravih
uglova duž stubova i zidova, i u donjim zonama podestnih greda treba da budu
postavljene odgovarajuće trouglaste lajsne kako bi se sprečilo da prilikom skidanja
oplate dodje do otkidanja betona.
Pre betoniranja oplata mora biti dobro nakvašena, odnosno premazana
odgovarajućim sredstvom koje će sprečiti jače slepljivanje betona i oplate. Za primenu
se preporučuje gotovo sredstvo za premazivanje oplata pod nazivom "Oplatin"
proizvodjača "Ading"-Skopje. Tehnički podaci koji se odnose na ovaj materijal dati su u
prilogu 10.
Posebnu pažnju treba posvetiti hermetičnosti spojeva elemenata oplate, kako kroz
spojeve ne bi došlo do iscurivanja cementne paste (cementnog mleka).

Međuspratna konstrukcija zgrade, polča direktno oslonjena na stubove, izvodiće
se na skeli dobijenoj sklapanjem gotovih elemenata proizvodjača "Građa-Mont"-Iđoš.
Radi se o sistemu koji se sastoji od tzv. podešavajućih nosača "Hiko" i od odgovarajućih
podešavajućih podupirača. Tehničke karakteristike ovih elemenata date su u prilogu 7.
S obzirom na karakteristike međuspratne ploče, saglasno tehničkim podacima
koji se odnose na podešavajuće nosače navedenog sistema, ovi nosači treba da budu
postavljeni na razmaku od 0.50 m, što sledi na osnovu sledećeg proračuna:
- debljina međuspratne konstrukcije: 16 cm,
- raspon nosača:
max. 4.10 m,
- prema tabeli u prilogu 7 razmak nosača je u granicama 0,51 - 0,43 m,
- usvojen razmak nosača je 0.50 m.
Kao stubovi-podupirači konstrukcije usvojeni su na bazi sledećeg proračuna stubovi P -3
sistema "Hiko":
- visina stuba:
podrum: cca 2.30,
prizemlje: cca 3.60,
sprat: cca 2.70 m,
- opterećenje stuba
0.5x0.5x0.16x25x4.10=4.1 kN,
- za zadato opterećenje i visinu stuba odgovara stub
podrum i sprat P-3,
prizemlje P-4.
Dispozicija skele o kojoj je ovde reč, prikazana je na crtežu br. 3. Predmetnu
skelu treba izvesti sa nadvišenjem od 1 cm.
Za betoniranje zidova koristiće se spratna prenosna oplata "GM-KB",
proizvođača "Građa-Mont", visine od 2.75 m do 3.0 m. Stepenište će se betonirati u
klasičnoj drvenoj oplati i skeli.
4. Uslovi za svež i očvrsli beton - klase i vrste betona
4.1. Definisanje kategorija, klasa i vrsta betona
S obzirom da će se u konkretnom slučaju primenjivati tzv. transportovani betoni,
odnosno betoni sa markama većim od MB 25, saglasno BAB-u 87 u okviru predmetnog
objekta svi primenjivani betoni pripadaće kategoriji B.II, a to podrazumeva odgovarajući
tretman tih betona kako u smislu usvajanja sastava, tako i u smislu sprovodjenja kontrole
kvaliteta.
Imajući u vidu dimenzije konstrukcijskih elemenata predmetne stambene zgrade
(videti crteže br. 1 i br. 2), kao i uobičajanog rasporeda armature u njima (usvaja se
najviše tri reda armature po horizontali u podestnoj gredi, kao elementu najmanjih

dimenzija), a uzimajući u obzir odredbe člana 10 BAB-a 87, kao nominalno najkrupnije
zrno agregata u betonskim mešavinama pri izvodjenju rezervoara može da se javi zrno
veličine
D = 15/4 = 3.75 cm,
D = 15/3 = 5.0 cm,
D = 1.25 (15-4)/2 = 6.9 cm.
Prema napred prikazanim veličinama sledi zaključak da se svi betoni koji će se
primenjivati u okviru predmetnog objekta mogu proizvoditi sa agregatom koji se s
obzirom na krupnoću zrna smatra "normalnim", a to je agregat u okviru koga figuriše
nominalno najkrupnije zrno veličine 31.5 mm. Ovo isto tako podrazumeva da se načelno
svi betoni koji se ugradjuju u konstrukcijske elemente posmatrane stambene zgrade
mogu spravljati sa tzv. četvorofrakcijskim agregatom koji je uobičajen kod većine
betonskih konstrukcija.
Medjutim, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o konstrukciji koja
mora da zadovolji uslove u pogledu mehaničkih karakteristika betona, da bi ostvarivanje
ovih uslova bilo u potpunosti obezbedjeno treba da bude isključena svaka mogućnost
pojave "slabih" mesta na konstrukcijskim elementima. Ovo se u prvom redu odnosi na
spoj ploče i vertikalnih elemenata (zidna platna i stubovi) gde se iz tehnoloških razloga
obavezno mora izvesti prekid betoniranja. Iz tih razloga, a da bi se efekti diskontinuiteta
na tom mestu u betonu sveli na najmanju moguću meru, na navedenim mestima u
konstrukciji obavezno pri nastavku betoniranja prvo treba izvesti jedan tanji sloj
sitnozrnog betona (cca 5 cm) preko koga će se odmah ugraditi i "normalan"
četvorofrakcijski beton. To znači da prilikom izvodjenja predmetnog objekta, osim
betona spravljenog sa četvorofrakcijskim agregatom, treba primenjivati i jedan sitnozrni
beton, što u konkretnom slučaju znači da treba ići i na primenu betona sa nominalno
najkrupnijim zrnom agregata veličine 16 mm, a što se u praksi definiše kao trofrakcijski
agregat.
Prema tome, uzimajući u obzir uslove konkretnog zadatka, odnosno uzimajući u
obzir sve do sada rečeno u vezi obezbedjenja zahtevatnih svojstava betona i osiguranja
kvaliteta konstrukcije objekta u celini, pri izvodjenju radova treba koristiti betone
sledećih klasa:
- beton klase A kod koga je uslovljena samo marka betona MB 30 i
- beton klase B kod koga je uslovljena marka betona MB 40.
S druge strane, pak, imajući u vidu da će na mestima prekida betoniranja biti
primenjen i sitnozrni beton marke MB 40, sledi zaključak da u okviru betona klase B
treba definisati i dve vrste betona, a to su beton sa četvorofrakcijskim ("normalnim")
agregatom i sitnozrni beton sa trofrakcijskim agregatom. S toga je, dakle, moguće
definisati dve vrste betona klase B:
- beton BN - beton spravljen sa "normalnim" četvorofrakcijskim agregatom (0/4, 4/8,
8/16, 16/32 mm);
- beton BS - sitnozrni beton, tj. beton spravljen sa trofrakcijskim agregatom ( 0/4,
4/8 i 8/16 mm).

S obzirom da će se u konkretnom slučaju betoniranje svih konstrukcijskih
elemenata izvoditi pomoću krana, svi napred navedeni betoni klasa - vrsta A, BN i BS
treba da budu plastične konzistencije sa merom sleganja prema Abramsu reda veličine 7
- 9 cm. Na bazi prednjih razmatranja u nastavku teksta daje se tabela koja predstavlja
rezime svih zahteva koji se odnose na predviđene klase - vrste betona.
Klasa-
vrsta
betona
A
BN
BS
Uslovi kvaliteta
i ostali uslovi
MB 30, D=31.5 mm,
četvorofrakcijski agregat,
mera sleganja 7-9 cm
MB 40, D=31.5 mm,
četvorofrakcijski agregat,
mera sleganja 7-9 cm
MB 40,
D=16 mm,
trofrakcijski agregat, mera
sleganja 7-9 cm
4.2 Izbor komponentnih materijala
Mesto primene
Temeljna ploča, obimni
podrumski zidovi
Ostali elementi
konstrukcije
Mesta prekida betoniranja
S obzirom na mogućnost nabavke, svi betoni koji će se koristiti pri gradjenju
predmetnog objekta spravljaće se na bazi agregata "Moravca". Ovaj agregat mora da
bude razvrstan na frakcije 0/4, 4/8, 8/16, i 16/32 mm pri čemu svaka od navedenih
frakcija mora da ima atest u skladu sa Naredbom o obaveznom atestiranju agregata. Pri
sastavljanju granulometrijske kompozicije agregata treba voditi računa da će se pri
ugradjivanju betona koristiti kran, pa granulometrijsku kompoziciju agregata treba
prilagoditi betonu plastične konsistencije.
Za spravljanje betona u svim slučajevima treba da se koristi cement klase 45 B ili
45 S. Ovaj materijal takodje mora da poseduje atest u skladu sa Naredbom o obaveznom
atestiranju cementa.
Za spravljanje betona u svim slučajevima koristiće se voda iz vodovoda.
Ukoliko se ukaže potreba, neke od napred definisanih klasa-vrsta betona mogu
se spravljati i sa odgovarajućim aditivima. U slučaju korišćenja aditiva biće upotrebljen
neki od aditiva iz palete proizvoda DP "Prvi maj", Èačak (videti prilog br. 11).

5. Projektovanje sastava betona
5.1. Uvodne napomene
S obzirom da se u konkretnom slučaju radi o betonu kategorije B.II koji se
proizvodi u fabrici betona, za obezbedjenje zahtevanog kvaliteta ovakvog betona,
shodno BAB-u 87, odgovoran je proizvodjač - fabirka. To znači da u okviru projekta
betona za gradilište, a pod pretpostavkom da se mešavine proizvode u fabrici, treba da
budu priložene samo gotove recepture za sve betone i dokazi kvaliteta svih betona koje
daje fabrika. Drugim rečima, projekat betona za gradilište uopšte ne treba da sadrži deo
koji se odnosi na projektovanje sastava betona i na njegova laboratorijska ispitivanja,
već u njemu treba da nadju mesto samo konačne recepture i rezultati ispitivanja dobijeni
od strane isporučioca - fabrike betona.
Međutim, u okviru ovog zadatka daće se kompletna procedura projektovanja
sastava betona, kao i neophodna laboratorijska (prethodna) ispitivanja. Daće se, u stvari,
sve ono što predstavlja obavezu proizvodjaća, odnosno fabrike, pre početka proizvodnje
odredjene klase odnosno vrste betona i njegove isporuke naručiocu - gradilištu.
Uzimajući u obzir uslov da svi betoni koji će se primenjivati u procesu gradjenja
predmetnog rezervoara treba da budu betoni plastične konzistencije, za spravljanje
betona sa maksimalnim zrnom D=31.5 mm u konkretnom slučaju usvojiće se
granulometrijska kriva mešavine agregata definisana sledećim ordinatama:
- d = 4 mm Y = 30%,
- d = 8 mm Y = 44%,
- d = 16 mm Y = 66% .
Usvojeni granulometrijski sastav agregata za ovu mešavinu može da varira ± 1%.
Beton koji će se spravljati sa agregatom kod koga je D = 16 mm predvidja se za
primenu na mestu nastavaka betoniranja izmedju ploče i vertikalnih elemenata, i taj će se
beton dobiti eliminiacijom najkrupnije frakcije (16/31.5 mm) iz usvojene mešavine
agregata. Analiza na osnovu koje će se usvojiti ordinate granulometrijske krive
trofrakcijskog agregata data je u narednoj tabeli:
ČETVOROFRAKCIJSKI AGREGAT TROFRAKCIJSKI AGREGAT
d(mm)
Y(%)
Učešće pojedinih
kategorija zrna d(mm)
Učešće pojedinih
kategorija zrna Y(%)
4 30 0/4 - 30% 4 0/4 - 30/0,66=46% 46
8 44 4/8 - 14% 8 4/8 - 14/0,66=21% 77
16 66 8/16 - 22% 16 8/16 - 22/0,66=33% (100)
31,5 (100) 16/32 - 34% 30 + 14 + 22 = 66%

Na osnovu prikazane analize za granulometrisku krivu trofrakcijskog agregata D = 16
mm usvajaju se sledeće ordinate:
- d = 4 mm Y = 46%,
- d = 8 mm Y = 77%,
Analizom dobijenih rezultata moće se zaključiti da u oba slučaja
granulometrijske krive mešavina za D = 31.5 mm i D = 16 mm padaju u preporučena
područja granulometrijskog sastava.
Proračuni sastava betona za pojedine klase - vrste koji će se u daljem dati biće
zasnovani na postupku iznetom u knjizi "Osnovi teorije i tehnologije betona", autora M.
Muravljova (Gradjevinska knjiga, Beograd, 1991. god.)
5.2. Sastav betona klase A
- Predviđena svojstva betona: MB 30, mera sleganja po Abramsu 7 - 9 cm,
četvorofrakcijski agregat;
- Usvojeni materijali:
- agregat "Moravac" ( γ = 2780 kg/m 3 ),
- cement klase 45 S ( γ = 3040 kg/m 3 ),
- voda iz vodovoda;
- Potrebna količina vode (za plastičnu konzistenciju usvojeno k0= 360):
mv = 360/31.5 0.2 = 180 kg/m 3 .
- Potrebna količina cementa za fk,28 = 30 + 8 = 38 MPa:
- prema formuli Feret-a (za k = 320 MPa):
mv/mc = 0.626 ⇒ mc = 288 kg/m 3 ,
- prema formuli Skramtajeva (za A1 = 0.60 i fpc = 45 MPa):
mv/mc = 0.524 ⇒ mc = 343 kg/m 3 ,
- usvojeno mc = 0.5 (288+343) = 315 kg/m 3 .
- Količina agregata (sa vp = 2%):
- ma = ( 0.98 - 315/3040-180/1000) x 2780 = 1936kg/m 3 .
- Računska vrednost zapreminske mase svežeg betona:
- γ = 1936 + 315 + 180 = 2431 kg/m 3 .
5.3. Sastav betona klase - vrste B
- Predvidjena svojstva betona: MB 40, mera sleganja po Abramsu 7-9 cm,
četvorofrakcijski agregat;
- Usvojeni materijali:
- agregat, cement i voda u svemu kao u tački 5.2.
-Potrebna količina vode:
mv = 180 kg/m 3 .
- Potrebna količina cementa za fk,28 = 40 + 8 = 48 MPa:

- prema formuli Feret-a (za k = 320 MPa):
mv/mc = 0.520 ⇒ mc = 346 kg/m 3 ,
- prema formuli Skramtajeva (za A1 = 0.60 i fpc = 45 MPa):
mv/mc = 0.439 ⇒ mc = 410 kg/m 3 ,
- Usvojeno mc = 400 kg/m 3 , mv. = 175 kg/m 3 i vp = 2%.
- Količina agregata:
- ma = ( 0.98 - 400/3040-175/1000) x 2780 = 1872 kg/m 3 .
- Računska vrednost zapreminske mase svežeg betona:
- γ = 1872 + 400 + 175 = 2447 kg/m 3 .
5.4. Sastav betona klase - vrste BS
- Predvidjena svojstva betona: MB 40, mera sleganja po Abramsu 7-9 cm,
trofrakcijski agregat "Moravac".
- Usvojeni materijali u svemu kao za beton BN.
S obzirom da se u ovom slučaju radi o betonu koji se dobija isključivanjem iz
mešavine agregata za beton BN frakcije 16/32 mm, u ovom betonu će biti prisutne
sledeće količine komponentnih materijala:
- agregata
Ma = 1872 (1-0.34) = 1235.5 kg,
- cementa
Mc= 400 kg,
- vode
Mv = 175 kg,
Ukupna masa upotrebljenih materijala je onda
M = 1235.5 + 400 + 175 = 1810.5 kg.
Odgovarajuća zapremina svežeg betona, pak, iznosi
V = 1 - (0.34 x 1872)/2780 = 1 - 0.229 = 0.771 m 3 .
Sa napred prikazanim veličinama računska vrednost zapreminske mase svežeg betona je
γ = 1810.5/0.771 = 2348 kg/m 3 .
Količine komponentnih materijala u 1 m 3 svežeg ugradjenog betona, pak, iznose:
ma = 1235.5/0.771 = 1602.5 kg/m 3
mc = 400/0.771 = 518.8 kg/m 3
mv = 175/0.771 = 227.0 kg/m 3
Ukupno za m 3 : 2348.3 kg/m 3 ≈ 2348 kg/m 3

6. Laboratorijska ispitivanja komponentnih materijala i betona - konačno
usvajanje receptura za pojedine klase-vrste betona.
6.1. Komponentni materijali
6.1.1 Agregat
Kao što je već rečeno u tački 4.2, za spravljanje svih betona u okviru ovog
Projekta biće primenjen agregat "Moravac" razvrstan u standardne frakcije 0/4, 4/8, 8/16
i 16/32 mm. Za frakcije o kojima je reč, a koje predstavljaju separisan agregat nabavljen
preko trgovačke mreže metodom suvog sejanja (videti tabelu I) dobijene su linije
prosejavanja prikazane na slici 1.
U okviru slika 2, i odgovarajuće tabele date je usvojena granulometrijske krive
agregata za betone A i BN.
6.1.2 Cement
Za spravljanje betona klasa-vrsta A, BN i BS usvojen je cement PC 30 dz 45 B,
fabrike "Beočin".
Ispitivanjem ovog cementa utvrdjeno je da on u potpunosti zadovoljava sve
uslove propisane standardom JUS B.C1.011. za cement klase 45 B. Utvrđene
karakteristike cementa su sledeće:
- specifična masa 2,94 g/cm 3
- finoća mliva - spec.površina 3704 cm 2 /g
- finoća mliva - ostatak na situ 0,09 mm 1,0%
- voda potrebna za standardnu konzistenciju 26%
- vreme vezivanja:
- poćetak 2 h i 15 min
- kraj 3 h i 45 min
- stalnost zapremine:
- metoda kolačića - postojan
- metoda Le Chatelier-ovih prstenova
d1-d2 = 1 mm - postojano
- mehaničke čvrstoće:
- čvrstoća pri savijanju posle 3 dana 5,8 MPa
- čvrstoća pri savijanju posle 28 dana 7,9 MPa
- čvrstoća pri pritisku posle 3 dana 29,2 MPa
- čvrstoća pri pritisku posle 28 dana 48,9 MPa
6.1.3 Voda
S obzirom da će se za spravljanje svih betona u okviru ovog projekta koristiti
voda iz beogradskog vodovoda, ta voda ne podleže obavezi ispitivanja podobnosti.
6.2 Kontrola efekta zida i efekta rešetke
S obzirom na usvojene dimenzije elemenata konstrukcije prema projektnom
rešenju, kao i na uobičajene količine i raspored armature, usvaja se da efekat zida i

efekat rešetke nisu merodavni za određivanje maksimalnog zrna agregata, pa se kontrola
ova dva efekta neće sprovoditi u ovom projektu betona.
6.3 Program prethodnih ispitivanja
U okviru prethodnih ispitivanja za sve betone biće sproveden postupak ispitivanja
zapreminske mase i konzistencije svežeg betona, dok će se na očvrslim betonima ispitati
sledeće:
beton A:
- čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona
(uzorci: 6 kocki ivica 20 cm);
beton BN:
- čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona,
(uzorci: 9 kocki ivica 20 cm);
beton BS:
- čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona
(uzorci: 9 kocki ivica 20 cm);
Na svim uzorcima, za sve tri vrste-klase betona, neposredno pre određivanja
rstoće pri pritisku, izvršiće se i merenja u cilju određivanja zapreminske mase očvrslog
betona.
S obzirom na napred definisan program prethodnih ispitivanja, za ova ispitivanja
biće izrađeno 60 litara svežeg betona klase-vrste A, odnosno po 80 litara svežeg betona
za klase-vrste BN i BS.
6.4 Probne mešavine i ispitivanja svežeg betona
6.4.1 Beton A (za 60 litara - 0.060 m 3 )
- cement: 18.900 kg
- voda: 10.800 kg
- agregat:
I(0/4) 30.200 kg
II(4/8) 18.590 kg
III(8/16) 16.260 kg
IV(16/32) 51.110 kg
-------------
ukupno: 116.160 kg
- konzistencija svećeg betona metodom sleganja: Δh=8cm
- zapreminska masa svećeg betona: γb,sv= kg/m 3

6.4.2 Beton BN ( za 80 lit. - 0,080 m 3 )
- cement: 32.000 kg
- voda: 14.000 kg
- agregat:
I(0/4) 38.940 kg
II(4/8) 23.960 kg
III(8/16) 20.970 kg
IV(16/32) 65.970 kg
-------------
ukupno: 149.870 kg
- konzistencija svećeg betona metodom sleganja: Δh=8cm
- zapreminska masa svećeg betona: γb,sv= kg/m 3
6.4.3 Beton BS ( za 80 lit. - 0.080 m 3 )
- cement: 41.500 kg
- voda: 18.160 kg
- agregat:
I(0/4) 1602.5x0.08x0.35 = 44.870 kg
II(4/8) 1602.5x0.08x0.40 = 51.280 kg
II(8/16) 1602.5x0.08x0.25 = 32.050 kg
-------------
ukupno: 128.20 kg
- konzistencija svećeg betona metodom sleganja: Δh=8cm
- zapreminska masa svećeg betona: γb,sv= kg/m 3
6.5 Rezultati ispitivanja očvrslog betona
6.5.1 čvrstoća pri pritisku
Rezultati ispitivanja čvrstoće pri pritisku prikazani su u narednoj tabeli.
Napominje se da su predmetne čvrstoće za svaku starost betona dobijene ispitivanjem po
jedne kocke ivica 20 cm i po dve kocke ivica 15 cm, pri ćemu su svi rezultati svedeni na
čvrstoće kocke ivica 20 cm.
Klasa-vrsta
betona
A
BN
BS
čvrstoća pri pritisku (MPa)
3 dana 7 dana 28 dana

Na slici 4 dat je grafički prikaz dobijenih rezultata, kao i analitički određenih linija
priraštaja čvrstoće u funkciji vremena.
6.6 Konačno usvajanje receptura za pojedine betone
6.6.1 Beton A
Na osnovu rezultata prethodnih ispitivanja čvrstoća pri pritisku datih u taćki
6.5.1, proizilazi da ovaj beton pri starosti od 28 dana nije zadovoljio postavljeni uslov
čvrstoće od 43 MPa. Ostvareno je svega 38,3/43,0 = 0,89 (89%) zahtevane čvrstoće.
Da bi se obezbedila zahtevana čvrstoća od 43 MPa neophodna je korekcija
vodocementnog faktora, usvojenog prema raćunskim (empirijskim) obrascima, pa će se
u vezi sa ovim ići na njegovo smanjivanje upotrebom povećane količine cementa. To
praktićno znaći da količinu cementa treba povećati za cca 11%, što daje konaćnu
(korigovanu) količinu cementa od
mc = 366 + 40 = 406 kg/m 3 .
Prema tome, za dati beton vodocementni faktor će iznositi
191/406 = 0,47 ,
a kao konaćna receptura, vodeći raćuna o stvarno izmerenoj zapreminskoj masi svećeg
betona (2445 kg/m 3 ) moće da se usvoji sledeće:
- cement 406 kg/m 3
- voda 191 kg/m 3
- agregat 1850kg/m 3
----------------------
2447 kg/m 3 ≈ 2445 kg/m 3
Napominje se da bi, naćelno, trebalo ponoviti prethodna ispitivanja sa napred
prikazanim korigovanim sastavom betona, ali smatramo da to u ovom slućaju nije
neophodno, pošto se moće sa sigurnošću tvrditi da će korigovana receptura obezbediti
zahtevanu čvrstoću predmetnog betona. Ovaj stav se u prvom redu zasniva na
rezultatima ispitivanja čvrstoća BN i BS, kod kojih je ostvarena pa ćak i premašena
zahtevana čvrstoća sa vodocementnim faktorima cca 0,47.
6.6.2. Betoni BN i BS
Kako su prethodna ispitivanja ovih betona dala zadovoljavajuće rezultate u
odnosu na zahtevana svojstva, konaćne recepture ovih betona ne treba korigovati u
odnosu na raćunske vrednosti prikazane u okviru taćaka 5.3 i 5.4.

7. Plan betoniranja konstrukcije
7.1 Faze betoniranja
U predmetnom slučaju radi se o konstrukciji rezervoara za vodu, pa je
prevashodni zadatak vezan za ugradjivanje betona obezbedjenje vodonepropusnosti
konstrukcije kao celine. S tim u vezi postoje dve mogućnosti organizacije - plana
betoniranja:
-obezbediti kontinuirano betoniranje (bez prekida) svih onih delova konstrukcije kod
kojih je to tehnološki moguće, uz uslov da se nakon ugradjivanja obezbedi
besprekorna nega betona;
-izvršiti betoniranje konstrukcije kao i pojedinih posebnih delova konstrukcije u više
faza, sa radnim prekidima, kako bi se obezbedilo nezavisno skupljanje pojedinih
delova konstrukcije i time eventualna pojava prslina svela na najmanju moguću
meru.
U konkretnom slučaju predvideće se betoniranje u fazama saglasno šemi datoj na crtežu
br. 5 u prilogu ovoga Projekta.
Pre početka betoniranja pojedinih konstrukcijskih elemenata rezervoara preko
propisno nabijenog šljunčanog tampona debljine 20-30 cm potrebno je izvršiti
betoniranje podloge debljine 10 cm od betona MB 10 ili MB 15. Preko izbetonirane
podloge, a u cilju sprečavanja gubitka vode iz betona donje ploče, kao i ublažavanja
efekata usled skupljanja, potrebno je postaviti polietilensku foliju (videti detalj C - crtež
5).
I faza betoniranja obuhvata betoniranje donje ploče rezervoara i deo obimnih
zidova visine 10 cm, kako je to prikazano u okviru detalja C navedenog crteža. Ova faza
betoniranja izvršiće se u trakama koje se pružaju u pravcu manje dimenzije ploče
rezervoara, počev od središnjeg dela ploče. Kao što je na crtežu 5 prikazano, širine ovih
traka iznose po 3,0 m (trake Ia do Id), izuzev krajnjih traka čija je širina 3,625 m (trake
Ig i If). Kako ukupna debljina donje ploče iznosi 40 cm, to će se betoniranje izvršiti u
jednom sloju. Prilikom betoniranja donjeg dela obimnih zidova, visine 10 cm, u kome je
prema projektu predvidjena gumena zaptivna traka ("fugenband" ili "waterstop")
potrebno je posebno obratiti pažnju na položaj ove trake pre nego što se završi obrada
površine betona ovoga dela.
II faza betoniranja koja obuhvata unutrašnje stubove IIa do IId sledi jedan do dva
dana nakon završetka betoniranja donje ploče rezervoara. Ova faza podrazumeva
betoniranje stubova od površine donje ploče rezervoara do kote donje površine podvlaka
u ukupnoj visini od 4,50 m.
III i IV faza betoniranja odnose se na betoniranje obimnih zidova rezervoara u

ukupnoj visini od 4,40 m, pošto je u okviru prve faze već izradjen deo zidova visine
10cm. Radi smanjivanja štetnih posledica skupljanja betona betoniranje zidova
rezervoara predvidjeno je u kampadama ukupne dužine 8,0 m u središnjem delu,
odnosno 9,50 m na ugaonim delovima obimnih zidova rezervoara kako je prikazano na
crtežu br. 5. Betoniranje ovih kampada označeno je kao III faza betoniranja (IIIa do
IIIh). Izmedju ovih kampada ostaju neizbetonirani tzv. "čepovi" koji su obuhvaćeni IV
fazom betoniranja (IVa do IVh).
Na osnovu prethodno izloženog, u okviru betoniranja obimnih zidova rezervoara
predvidjene su radne razdelnice na delu izmedju kampada - III faze i "čepova" - IV faze
betoniranja. Ove radne razdelnice - vertikalni prekidi betoniranja formiraju se pomoću
posebne privremene oplate, kako bi se obezbedio zahtevani oblik razdelnice prikazan u
okviru detalja D (crtež br.5). Da bi se obezbedilo da se najveći deo skupljanja betona u
kampadama obavi pre betoniranja "čepova", betoniranje "čepova" treba da usledi 6-8
dana nakon završetka betoniranja kampada u okviru III faze. Sa druge strane pre nego
što se nastavi sa betoniranjem "čepova" u okviru četvrte faze neophodno je izvršiti
adekvatnu obradu radnih razdelnica označenih sa R-R u navedenom detalju. Isto tako,
pošto se betoniranje III i IV faze vrši takodje počev od horizontalne radne razdelnice na
visini 10cm iznad površine donje ploče, pre početka betoniranja kako III tako i IV faze
neophodno je izvršiti odgovarajuću obradu i ove radne razdelnice. Detaljnije o postupku
obrade svih radnih razdelnica biće reči u okviru poglavlja 9 ovoga projekta betona. Ovde
je potrebno napomenuti samo toliko da se prvih 10 cm iznad horizontalne razdelnice, u
obe faze (III i IV), izvodi od sitnozrnog (trofrakcijskog) betona, u ovom projektu
označenog sa BS. To je ujedno i jedini deo konstrukcije predmetnog rezervoara za koji
je prdvidjena ova klasa-vrsta betona.
Završetak betoniranja III i IV faze, na visini donje površine podvlaka, predstavlja
novu radni razdelnicu, koja, slično razdelnici izmedju I faze i faza II, III i IV, sledi iz
tehnoloških razloga. Ovde je reč o tzv. "sedanju" betona u stubovima odnosno zidovima
rezervoara, koje bi, u slučaju zajedničkog betoniranja sa podvlakama i gornjom pločom,
neminovno dovelo do pojave prslina ispod donje površine podvlake.
U cilju obezbedjenja kvalitetnijeg ugradjivanja betona stubova (II faza) i zidova
rezervoara (III i IV faza) predvidjeno je da se armatura podvlaka i gornje ploče
rezervoara montira tek nakon završetka betoniranja stubova i zidova.
V i VI faza betoniranja odnose se na betoniranje podvlaka i gornje ploče
rezervoara, sa vertikalnom radnom razdelnicom R-R izvedenom na 1,5 m od ose srednje
poprečne podvlake, tj. u krajnjoj trećini polja podužnih podvlaka, odnosno polja gornje
ploče, na delu izmedju dve poprečne podvlake. Ovu vertikalnu radnu razdelnicu,
odnosno vertikalni prekid betoniranja u okviru gornje ploče, neophodno je izvesti
postavljanjem posebne privremene oplate prema detalju E u okviru crteža 5. Razume se
da se ova privremena oplata kao i oplata izmedju kampada i "čepova" u okviru zidova
rezervoara, uklanja pre nastavka betoniranja sledeće faze.
I ova radna razdelnica, kao i ona u okviru obimnih zidova, izvodi se u cilju

eliminisanja štetnih posledica skupljanja.
Kako je gornja ploča rezervoara ukupne debljine 18 cm, to se i u ovom slučaju
kao i kod donje ploče, betoniranje vrši u jednom sloju, s tim što se, za razliku od donje
ploče gornja ploča ne mora izvoditi u trakama jer se radi o manjoj količini betona.
7.2 Količine i klase - vrste betona po fazama
U okviru ovoga poglavlja daće se postupak proračuna količina betona po
pojedinim fazama betoniranja i navesti klase - vrste betona primenjene u pojedinim
fazama.
7.2.1 Prva faza betoniranja: donja ploča rezervoara
- beton klase B, vrste BN -
Ukupna količina (zapremina) betona u ovoj fazi dobija se na osnovu sledećeg
proračuna:
Vb,I=22,25x16,75x0.40 + 2x0,25x0,10x(22,25+16,75-2x0,25) =
= 149,08+1,92 = 151,00 m 3
Vb,I= 151,00 m 3
Količine betona u pojedinim trakama, oznaćenim na crteću br. 5 sa Ia do Ig
priblićno iznose:
- u trakama Ia do Ic 20,36 m 3
- u trakama If do Ig 25,60 m 3
7.2.2 Druga faza betoniranja: stubovi rezervoara
- beton klase - vrste A -
Ukupna količina (zapremina) betona u ovoj fazi dobija se na osnovu sledećeg
proraćuna:
Vb,II= 6x0,30 2 x4,50 = 6x0,405= 2,43 m 3
pri ćemu zapremina betona svakog stuba IIa do IIf iznosi 0,405 m 3
7.2.3 Treća faza betoniranja: kampade zidova rezervoara
- beton klase B, vrste BN i BS -
Količina (zapremina) betona treće faze dobija se kao razlika ukupne količine
betona obimnih zidova rezervoara i količine betona "čepova" dućine 1m .
Ukupna količina (zapremina) betona zidova, u koju ne ulazi zapremina dela zida
visine 10 cm, izvedenog u okviru I faze, iznosi:
Vb,III+IV = 2x0,25x4,4x(22,25+16,75-2x0,25)= 84,74 m 3
Zapremina betona "čepova" (ćetvrta faza) iznosi:
Vb,IV = 8x1,0x0,25x4,4= 8,80 m 3
pri ćemu zapremina betona svakog pojedinaćnog "čepa" iznosi 1,10 m 3

Prema tome količina (zapremina) betona III faze iznosi:
Vb,III = 84,70 - 8,80= 75,90 m 3
Od ukupne količine betona III, količina betona klase B vrste BS iznosi:
79,90/4,40x0,10=1,72 m 3
7.2.4 ćetvrta faza betoniranja: "čepovi" u zidovima rezervoara, izmedju kampada
- beton klase B, vrste BN i BS -
Količina betona ove faze već je sraćunata u okviru taćke 7.2.3 i iznosi:
Vb,IV = 8,80 m 3
Od ukupne količine betona IV faze, količina betona klase B, vrste BS iznosi:
8x1,0x0,25x0,10= 0,20 m 3
7.2.5 Peta faza: gornja ploča rezervoara sa podvlakom - deo dućine 12,625 m
- beton klase - vrste A -
Ukupna količina (zapremina) betona koja se ugradjuje u okviru V faze dobija se
na osnovu sledećeg proraćuna:
Vb,V = 12,625x16,75x0,18+0,25x0,40x(2x12,625+16,75-
2x0,25)+0,30x0,40(2x(12,625-0,25)+2x(16,75-0,50-0,60))=
38,06+4,15+6,73= 48,93 m 3
Vb,V = 48,93 m 3
7.2.6 Šesta faza betoniranja: gornja ploča rezervoara sa podvlakom - deo dućine 9,625 m
- beton klase - vrste A -
Ukupna količina (zapremina) betona koja se ugradjuje u okviru VI faze dobija se
na osnovu sledećeg proraćuna:
Vb,VI = 9,625x16,75x0,18+0,25x0,40x(2x9,625+16,75-
2x0,25)+0,30x0,40(2x(9,625-0,25)+16,75-2x0,25-2x0,30))=
29,02+3,55+4,13 = 36,69 m 3
Vb,VI= 36,69 m 3
7.2.7 Ukupne količine betona po pojedinim klasma odnosno vrstama
- Beton klase - vrste A
Vb,A= Vb,II + Vb,V + Vb,VI = 2,43 + 48,93 + 36,69 = 88,05 m 3
Vb,A= 88,05 m 3
- Beton klase B - vrste BN
Vb,BN= Vb,I + Vb,III + Vb,IV - (1,72+0,20) = 151,0 + 75,90 + 8,80
- (1,92) = 235,7 - 1,92 = 233,78 m 3
- Beton klase B - vrste BS
Vb,BS= 1,72 + 0,20 = 1,92 m 3

8. Konačan izbor i proraćun učinka tehnološke opreme - dinamika
betoniranja
8.1. Naćin izvodjenja betonskih radova i potrebna oprema
S obzirom na uslove zadatka, predmetni rezervoar će se izvoditi primerom tzv.
transportovanog betona. Sve betonske mešavine spravljaće se u automatskoj fabrici
betona kapaciteta 50 m 3 /h. Transport betona do gradilišta vršiće se putem automešalica
kapaciteta 6 m 3 (videti prilog br. 2).
Ugradjivanje betona izvršiće se putem autopumpe tipa PSD 76, proizvodjaća
"Fagram" , Smederevo; kapacitet ove pumpe iznosi 62 m 3 /h (videti prilog br. 3), što je
veće od kapaciteta fabrike betona (videti prilog br. 1).
Organizacija ugradjivanja betona pomoću napred navedene autopumpe prikazana
je na crteću br. 4.
Za kompaktiranje (zbijanje) betona u svim slućajevima primeniće se elektrićni
pervibrator sa prećnikom igle φ45 mm, tipa EPNN 45, proizvodjaća "Radoje Dakić",
Titograd (videti prilog br. 4).
8.2. Proraćun i usvajanje potrebnih ućinaka opreme prema kritićnoj fazi betoniranja
Kritićna faza betoniranja u predmetnom slućaju je faza I, sa podfazama Ia do If,
što predstavlja fazu betoniranja donje ploče rezervoara. U ovu ploču treba ugraditi
ukupno 151 m 3 betona, odnosno u trake I2 do Ic po 20,36 m 3 , a u trake If i Ig po 25,6 m 3 .
Napominje se da se betoniranje donje ploče izvodi bez prekida - bez radnih spojnica,
tako da betoniranje dve susedne trake (podfaze) mora da se završi u vremenu manjem od
vremena poćetka vezivanja cementa u betonu. Prema taćki 6.1.2. ovog projekta betona,
usvaja se potrebno vreme betoniranja dve trake od 2 časa. S obzirom da u trake If i
Ig treba ugraditi po 25,6 m 3 , a u susedne trake po 20,36 m 3 , dakle ukupno:
(25,6 m 3 + 20,36 m 3 )/2h = 45,96/2 ≈ 23 m 3 /h što je manje od teorijskih
kapaciteta usvojene fabrike betona, odnosno autopumpe, problem se svodi na
dimenzionisanje potrebnog broja automiksera sa usvojenim kapacitetom od 6 m 3 .
Polazeći od maksimalne količine betona koju je potrebno ugraditi za 1 čas, a koja iznosi
23 m 3 , proizilazi da je za betoniranje dve kritićne susedne podfaze potrebno:
23,0/6 = 3,83≈4 usvojene automešalice za 1 čas.
Pošto teorijski potreban minimalni broj automešalica iznosi 3,83, proizilazi da je za
ugradjivanje količine betona od 23 m 3 /h neophodno da se automešalice prazne na
gradilištu svakih
60 min/3,83 = 15,54 ≈ 16 min.
Ovo vreme, pak, podrazumeva da i punjenje automešalice na fabrici betona mora da
bude završeno za maksimum 16 minuta.
Kako u konkretnom slućaju šarća svećeg betona za usvojenu fabriku betona
iznosi 0,9 m 3 , to za punjenje jedne automešalice treba ukupno

6,0/0,9 = 6,67≈7 šarži
Za ovaj broj šarći, pak, vreme rada mešalice, ukljućujući i njeno praćnjenje iznosi:
114s + 6 x 60s = 114 + 360 = 474s, odnosno
474/60 = 7,9 min. ≈8 min.
Kao što se vidi, ovo vreme je daleko manje od maksimalnih 16 min., što predstavlja
potrebno vreme praćnjenja automešalice na gradilištu.
Ukupno vreme koje protekne od poćetka mešanja prve šarće do završetka
ugradjivanja (zbijanja) isporućene količine od 6 m 3 betona orijentaciono iznosi:
- vreme punjenja automešalice 8 min
- vreme spoljašnjeg transporta betona
na usvojenih 10 km (procenjeno) 20 min
- vreme praćnjenja automešalice, koje
odgovara potrebnom vremenu rada
autopumpe 6/62 = 0,097≈0,1 čas 6 min
- vreme zbijanja betona (procenjeno) 5 min
----------------
ukupno: 39 min < 2 časa.
Za usvojen tip pervibratora EPNN 45 ućinak iznosi:
U = 60 x 0,45 x 0,60 2 = 9,72 m 3 /h.
Za količinu betona koju je potrebno ugraditi za 1 čas broj pervibratora, prema tome,
iznosi
23,0/9,72 = 2,37 ≈ 3 komada.
Sa usvojenim ućinkom 4 automešalice od 23 m 3 /h ukupno trajanje betoniranja donje
ploče iznosi 151/23 = 6,56 ≈ 7h.
8.3. Proraćun trajanja ostalih faza betoniranja sa usvojenom opremom
Betoniranje stubova rezervoara (faze IIa do IIf) podrazumeva ugradjivanje
ukupno 2,43 m 3 betona. S obzirom na ovu količinu betona, za izvodjenje ovih stubova
potreban je praktićno jedan automikser, ispunjen sa cca 50% svog kapaciteta. To znaći
da će se u oplate stubova putem betonske pumpe unositi potrebne količine svećeg betona
i da će se uporedo sa ubacivanjem sveće betonske mase sprovoditi i postupak zbijanja -
kompaktiranja - primenom usvojenih vibratora. U principu treba betonirati stub po stub,
pošto takav naćin rada omogućava usvojena tehnološka oprema, a što takodje ne dovodi
u pitanje ni trajanje betoniranja koje u konkretnom slućaju uvek moće da se organizuje
tako da iznosi manje od 2 časa.
Betoniranje zidova rezervoara u kampadama (faze IIIa do IIIh) podrazumeva da se
prethodno ugradi sitnozrni beton na spoju donje ploče i zidova u ukupnoj količini od
1,72 m 3 (cca 1/3 kapaciteta automešalice), a da se odmah zatim otpoćne i sa
ugradjivanjem količine betona od 74,17 m 3 u slojevima visine cca 40 cm. S obzirom da
količina betona u jednom ovakvom sloju iznosi cca 8 m 3 , ugradjivanje ove količine

etona svakako moće da bude izvršeno u vremenu manjem od 2 časa, što predstavlja
usvojeno vreme vezivanja cementa u betonu.
Pod pretpostavkom da se i pri betoniranju ove faze koriste sve 4 usvojene
automešalice, ćiji ukupni ućinak prema taćki 8.2 iznosi 23 m 3 /h, vreme potrebno za
betoniranje ove faze iznosi (74,1 + 1,72)/ 23 = 75,89/23 = 3,3 časa ≈ 3,5 časa
Betoniranje "čepova" u zidovima rezervoara (faze IVa do IVh) izvodi se takodje
uz prethodno ugradjivanje sitnozrnog betona na spoju donje ploče i zida, u količini od
ukupno 0,20 m 3 , i uz docnije ugradjivanje krupnozrnog betona u slojevima visine cca 40
cm, u ukupnoj količini od 8,60 m 3 . S obzirom na ovako malu količinu betona, ova faza
se moće izvesti i korišćenjem samo jednog od ćetiri usvojena automiksera. Trajanje
betoniranja ove faze pod ovakvom pretpostavkom iznosiće cca:
(8,60 + 0,20)/(23,0/4) = 8,80/5,75 = 1,53 časa ≈ 2 časa.
Ovde je potrebno još napomenuti da sa betoniranjem ove faze treba otpoćeti 6 do 8 dana
nakon završetka betoniranja III faze tj. faze betoniranja zidova u kampadama (videti
taćku 7.1).
Betoniranje gornje ploče rezervoara, kao što je napred već rećeno (taćka 7.1) ,
izvodi se u dve faze - faze V i VI. Količine betona u ovim fazama iznose 48,94 m3 (faza
V) i 36,67 m3 (faza VI).
Pod pretpostavkom da se u okviru obe faze koriste sve ćetiri usvojene
automešalice, trajanje betoniranja pojedinih faza iznosiće kako sledi:
faza V: 48,94/23 = 3,26 časa ≈ 3,5 časa
faza VI: 36,67/23 = 1,59 časa ≈ 2 časa
Prema napred datom ućinku usvojenog tipa pervibratora od 9,72 m 3 /h, jasno je da
je prilikom betoniranja faze II (2,43 m 3 ), odnosno faze IV (8,8 m 3 ), od usvojena tri
pervibratora dovoljno koristiti samo jedan.
8.4. Dinamika betoniranja
Imajući u vidu tip konstrukcije i napred dati plan betoniranja (taćka 7), proizilazi
da pri izvodjenju predmetnog rezervoara pojedine faze mogu da slede iskljućivo jedna
iza druge. To znaći da ne postoji mogućnost preklapanja pojedinih faza i da s obzirom
na napred date podatke dinamika betoniranja treba da odgovara sledećem grafićkom
prikazu:
U pauze izmedju betoniranja prikazane na gornjoj slici uraćunata su i procenjena
vremena za montaću oplate, skele i armature.

9. Uslovi za spravljanje, transport, ugradjivanje i zbijanje
(kompaktiranje) betona
Betoni koji će se ugradjivati na predmetnom rezervoaru shodno BAB-u 87
pripadaju kategoriji betona B.II i oni se kao takvi, saglasno standardu JUS U.M1.051,
moraju proizvoditi u atestiranoj fabrici betona. Ovim standardom, izmedju ostalog
predvidjena je i odgovarajuća kontrola proizvodnje betona, tako da se kvalitet betona
ugradjenog u objekat dokazuje kako putem ispitivnaja uzoraka sa fabrike betona, tako i
putem uzoraka uzetih na samom gradilištu, a shodno usvojenim partijama betona (o
ovome će biti detaljno reći u taćki 11).
Transport betona od fabrike do gradilišta vrši se u automešalicama
(automikserima), pri ćemu se obavezno treba pridrćavati vremena transporta datog u
prethodnom poglavlju; niukom slućaju ne sme se dozvoliti da zbog transportnih
problema prodje više od 2 časa, raćunajući od poćetka spravljanja pa do završetka
zbijanja betona. Tokom transporta beton u automešalici obavezno mora da bude
"agitovan", što podrazumeva da se bubanj automešalice okreće brzinom 4-6 obrtaja u
minuti. Prilikom transporta nije dozvoljeno dodavanje vode u bubanj automešalice.
Jedino, ukoliko se za tim ukaće potreba, u bubanj automešalice se moće direktno dozirati
odredjena količina superplastifikatora REOBET SPK 989 (vidi taćku 6.1.4); ovo dolazi
u obzir samo na mestu ugradjivanja betona, a u prisustvu strućnjaka laboratorije za
beton. Doziranje o kome je reć mora se vršiti postepeno, dok se ne ostvari zahtevana
konzistencija mešavine, pri ćemu mešanje treba da traje najmanje 5 minuta, a brzina
mešanja da iznosi najmanje 10 obrtaja u minuti.
Na mestu istovara betona u autopumpu za beton potrebno je obezbediti,
izgradnjom posebne rampe ili na slićan naćin, pravilan tok betona niz korito (oluk)
automešalice.
Prilikom betoniranja autopumpa treba da bude postavljenja u poloćaj prikazan na
crteću br. 4. Na ovaj naćin biće omogućeno da cev autompumpe dosegne i do
najudaljenijih zona betoniranja. Prilikom betoniranja cev autopumpe treba da bude tako
postavljena da betonska masa ne pada sa visine veće od 1,5 m. Da bi ovaj uslov uvek bio
ispunjen treba u odredjenim slućajevima, a to se prvenstveno odnosi na zidove, prilikom
betoniranja koristiti i naroćiti levak prikazan na crteću br. 4.
Pre poćetka rada pumpu za beton treba "podmazati", a to znaći da kroz cevi treba
propustiti 0,2 do 0,5 m 3 betona onog sastava koji će se transportovati, ali bez najkrupnije
frakcije agregata. Još je bolje da se umesto ovakvog betona upotrebi sitnozrni beton
spravljen od cementa i najsitnije frakcije (0/4)agregata. U ovom drugom slućaju,
logićno, ovakav sitnozrni beton (cementni malter) ne sme se ugradjivati u elemente
konstrukcije. Po završetku rada pumpe cevi treba obavezno oćistiti sa unutrašnje strane
propuštanjem vlaćne sundjeraste lopte odgovarajućeg prećnika, kao i kasnijim
ispiranjem ćistom vodom.
Prilikom ugradjivanja betona u elemente konstrukcije, odgovarajućim naćinom
pomeranja izlaznog gumenog creva pumpe treba obezbediti ravnomerno unošenje sveće

etonske mase u oplatu. Ne dozvoljava se stvaranje većih gomila svećeg betona i
njihovo docnije razastiranje; posebno se zabranjuje razastiranje betona unetog u oplatu
putem pervibratora, dok se manje količine svećeg betona mogu razastirati lopatom.
Kompaktiranje (zbijanje) betona u svim slućajevima obavezno se vrši putem usvojenog
dubinskog vibratora (pervibratora) tipa EPNN 45, proizvodjaća "Radoje Dakić,"
Titograd.
Prilikom zbijanja betona upotrebom ovog pervibratora treba voditi raćuna o
njegovom radijusu dejstva, koji iznosi 60 cm, što podrazumeva da se idući od pozicije
do pozicije pervibratorske igle, obavezno mora obezbediti potrebno preklapanje zona
dejstva. Vibriranje na jednoj poziciji pervibratora treba da traje dok se na površini
betona ne prekine izlazak vazdušnih mehurića.
S obzirom da se unošenje betonske mase kod zidova vrši u slojevima, koji ne bi
smeli da budu veći od 70 cm, vibriranjem treba da bude obezbedjen spoj donjeg i
gornjeg sloja. Ovo podrazumeva da se prilikom vibriranja svakog narednog sloja
vibratorska igla upusti i u prethodni sloj za cca 10 do 20 cm. S tim u vezi treba podsetiti
da ponovno vibriranje donjeg sloja ovim putem ne sme da usledi nakon poćetka
vezivanja cementa u betonu - u konkretnom slućaju nakon isteka 2 časa. O ovome je,
uostalom, već vodjeno raćuna kod proraćuna ućinaka tehnološke opreme (videti
poglavlje 8).
Završna obrada betonskih površina izvodi se rućnim alatima, što znaći da gornja
površina donje, odnosno gornje ploče rezervoara primenom ovakvih alata treba da budu
samo grubo izravnate.
9.1 Prekidi i nastavci betoniranja
Pošto je na crteću br. 5 a takodje i u okviru poglavlja 7 objašnjeno da se
konstrukcija rezervoara betonira u nekoliko faza, izmedju pojedinih faza, logićno,
postojaće i tzv. radne spojnice tj. mesta kontakta "starog" i "novog" betona. Ove radne
spojnice (razdelnice) biće prisutne na sledećim mestima:
- na mestu veze donja ploča-stubovi,
- na mestu veze donja ploča-obimni zidovi,
- na mestu veze lamela (kampada) zidova i "čepova",
- na mestima veze gornje (pokrivne) konstrukcije i obimnih zidova odnosno
stubova; pod pokrivnom konstrukcijom ovde se podarazumevaju podućne i poprećne
podvlake i gornja ploča rezervoara.
Naćini oblikovanja nekih od navedenih radnih spojnica prikazani su na crteću br.
5. Bez obzira o kojoj radnoj spojnici je reć, u svim slućajevima nastavka betoniranja
treba da prethodi odredjena priprema površine starog betona putem tzv. pikovanja
(površinskog štemovanja) betona u cilju uklanjanja sloja očvrsle cementne paste.
Osim ovakvog postupka, u obzir dolazi i primena postupka ispiranja površinskog
sloja cementne paste na budućem kontaktu stari-novi beton. Ovo podrazumeva da se
nekoliko časova po završetku betoniranja prethodne faze, kada je čvrstoća betona reda

velićine 0,5 MPa, prskanjem betonske površine mlazom vode pod nićim pritiskom,
dobiju "ogoljenja" zrna agregata tj. obezbedi mogućnost dobre athezije izmedju ovih
zrna i cementne paste koja će se tu dobiti prilikom nastavka betoniranja. Neposredno
pred nastavak betoniranja ovako pripremljene površine treba oprati vodom pod
pritiskom i osigurati njihovu dovoljnu vlaćnost u momentu ugradjivanja novog betona.
Pri ovome, logićno, na površini ne sme da bude zaostale vode.
Kod horizontalne razdelnice na spoju donje ploče i zidova rezervoara nastavak
betoniranja izvodi se uz prethodno nanošenje sloja sitnozrnog betona debljine cca 10 cm
koji se sam za sebe ne vibrira već se njegovo zbijanje vrši tokom vibriranja prvog sloja
krupnozrnog betona.
Radne spojnice u okviru vertikalnih zidova, nakon opisane obrade ćišćenja i
kvašenja, neposredno pre betoniranja treba da budu premazane materijalom pod
nazivom "Veza U", proizvodjaća "Ading PVA"-Skopje (videti prilog 12). Ovakvim
postupkom obezbediće se vodoneporpustljivost predmetnih spojeva.
U slućaju svih ostalih radnih spojnica, kod kojih se kao uslov ne postavlja
vodonepropustljivost, nastavku betoniranja treba da prethodi jedino uklanjanje
površinskog sloja cementne paste (kamena), ćišćenje površine nastavka i njeno obilato
kvašenje.
10. Nega ugradjenog betona i rokovi demontaće oplate i skele
S obzirom da se pretpostavlja da će se betonska konstrukcija rezervoara izvoditi u
uslovima normalnih (umerenih) temperatura, sa negom betona treba zapoćeti 3-6 sati
nakon završne obrade površina (kada betonska površina izgubi sjaj od prisutne slobodne
vode).
Nega betona podrazumeva intenzivno kvašenje slobodnih betonskih površina
vodom, uz obezbednjenje dugotrajnog prisustva vlage. Napominje se da se nega betona
odnosi kako na gornje površine donje, i gornje ploče rezervoara, tako i na horizontalne
radne spojnice na delu izmedju donje ploče i zidova, odnosno izmedju zidova i gornje
(pokrivne) konstrukcije rezervoara. U postpku negovanja, radi dućeg zadrćavanja
vlaćnosti, otkrivene betonske površine treba pokrivati hartijom, jutanom tkaninom
(sargijom), plastićnim folijama, sundjerastim prekrivaćima i slićno.
U slućaju nege donje ploče rezervoara moće se primeniti i postupak "prekrivanja"
betonske površine tankim slojem vode, što je omogućeno izvodjenjem nastavka izmedju
donje ploče i zidova na naćin prikazan na crteću br. 5. Logićno, ovakav naćin nege moće
se primeniti tek od vremena kada beton dostigne 10-20% predvidjene čvrstoće pri
pritisku. Shodno BAB-u 87 nega betona treba da traje onoliko dugo dok beton ne
dostigne čvrstoću od 60% zahtevane marke. U našem slućaju nega treba da traje
najmanje 7 dana.
Oplata se moće ukloniti kada su ispunjeni sledeći uslovi u pogledu dostignute
čvrstoće betona:
- 30% propisane marke, pri skidanju oplata stubova, zidova i vertikalnih delova

oplata greda,
- 70% propisane marke, pri skidanju oplata ploča i donjih delova oplata greda.
Ovaj drugi uslov, u suštini definiše i rok uklanjanja skele.
Za taćno odredjivanje termina koji odgovaraju navedenim uslovima čvrstoće
treba koristiti napred prikazane krive rasta čvrstoće, prikazane na slici 4.
11. Program kontrole kvaliteta i partije betona
11.1. Kontrola proizvodnje betona
Kontrolu proizvodnje betona, shodno BAB-u 87, vrše proizvodjać betona - do
vremena predaje betona izvodjaću radova i izvodjać radova - od vremena preuzimanja
betona pa do završetka neke ugradjenog betona.
Prozivodjać betona je dućan da za svaku klasu - vrstu betona, koju proizvodi
redovno ispituje čvrstoću pri pritisku i da na osnovu dobijenih čvrstoća kontroliše
ostvarenu marku betona. Proveravanje i ocenjivanje postignute marke betona vrši se
prema standardu JUS U.M1.051, koji propisuje sledeće postupke kontrole:
- Tekuću kontrolu marke betona, koju treba obavljati najmanje jednom mesećno i
- Dokaz marke betona, koji se izvodi svaka tri meseca.
Osim uzoraka za ispitivanje čvrstoće pri pritisku-dokaz marke betona, proizvodjać
betona uzima i uzorke za ispitivanje vodonepropustljivosti betona. Za navedena
ispitivanja treba formirati skup uzoraka koji se odnosi na odredjenu vrstu proizvedenog
betona-partiju. Samu partiju, pak, kao i broj uzoraka koji se odnosi na svaku partiju,
izvodjać mora da definiše kroz svoj projekat betona, pri ćemu se potreban broj uzoraka u
partiji mora definisati na bazi ćlana 41 BAB-a 87.
Prilikom isporuke odredjene količine betona izvodjaću radova proizvodjać je
dućan da registruje oznaku partije betona kojoj data količina pripada, kako bi se mogla
sprovesti analiza ostvarenih rezultata kontrolnih ispitivanja, kako onih koja vrši
proizvodjać betona, tako i onih koje sprovodi sam izvodjać radova - tzv. kontrolu
saglasnosti kvaliteta sa uslovima projekta. Pored navedenog, proizvodjać betona je
obavezan da, shodno ćl. 40 BAB-a 87, vrši i kontrolu konzistencije svećeg betona na
mestu proizvodnje.
11.2. Kontrola saglasnosti kvaliteta betona na mestu ugradjivanja sa projektom
propisanim uslovima
Izvodjać radova je dućan da neposredno po prijemu betona, dopremljenog
automešalicom na gradilište, ispita konzistenicju mešavine. Ovo ispitivanje se vrši za
količinu betona koja odgovara kapacitetu jedne automešalice. Pored navedenog,
izvodjać je obavezan da sprovodi i ocenu saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta
na mestu ugradjivanja, a to u konkretnom slućaju podrazumeva ispitivanje čvrstoće
betona radi kontrole postignute marke betona, odnosno radi dokaza ostvarene marke

vodonepropustljivosti.
Uzorci za dokaz saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona uzimaju se
na mestu ugradjivanja, pri ćemu se njihov broj odnosi na pojedine partije betona.
11.3. Program kontrole kvaliteta betona po partijama
S obzirom na postavljenje uslove kvaliteta, na uzorcima betona koji će se uzimati
na mestu ugradjivanja ispitivaće se marka betona i marka vodonepropustljivosti betona.
Marka betona, s obzirom na uslove propisane ćl.48 BAB-a, uvek će se
proveravati na manjim partijama, tako da se moće pretpostaviti da će broj uzoraka za
ispitivanje uvek biti n MB + k1 (aritmetićka sredina od tri uzastopno uzeta uzorka u MPa)
x1 > MB - k2 (najmanja vrednost od tri uzastopno ispitane
čvrstoće u MPa).
Kako se u našem slućaju moće pretpostaviti tzv. uhodana proizvodnja, za koju je
k1 = k2 = 3 MPa, srednje vrednosti čvrstoća i minimalne čvrstoća za sve klase - vrste
betona moraju da budu:
m3 > 35 + 3 = 38 MPa (a)
x1 > 35 - 3 = 32 MPa (b)
Što se pak tiće postavljenog uslova vodonepropustljivosti za betone BN i BS, ona
će se dokazivati na partijama od po 6 uzoraka, u svemu prema standardu JUS U.M1.015.
Program kontrole kvaliteta betona dat je u narednoj tabeli:
element
konstrukcije
faza
betoniranj
a
količina
betona
klasa-
vrsta
betona
partija
betona
ocena marke betona ocena vodonepropustljivosti
broj uzoraka kriterijum broj uzoraka kriterijum
donja ploča I 151.0 BN 1 3 (a),(b) 6 V-4
stubovi II 2.43 A 2 3 (a),(b) - -
obimni
zidovi
III
a-h
74.17 BN 3 3 (a),(b) 6 V-4
1.72 BS 4 3 (a),(b) 6 V-4
IV
a-h
8.60 BN 3 3 (a),(b) 6 V-4
0.20 BS 4 3 (a),(b) 6 V-4
grede i V 48.94 A 5 3 (a),(b) - -
gornja ploča
VI 36.67 A 6 3 (a),(b) - -

Napomene o dinamici uzimanja uzoraka:
- Za partiju 1, uzimanje ukupnog broja od 3+6 uzoraka treba rasporediti
ravnomerno tokom betoniranja donje ploče i to tako da se pri betoniranju traka Ia, Id i Ig
uzima po 1+2 uzorka (1 za čvrstoću + 2 za VDP).
- Za partiju 2 (stubovi rezervoara) ukupan broj od 3 uzorka za ispitivanje čvrstoće
treba dobiti uzimanjem po 1 uzorka prilikom izvodjenja podfaza IIa, IIc i IIf.
- Za partiju 3 ukupan broj od 3+6 uzoraka treba rasporediti ravnomerno tokom
betoniranja ove faze i to na sledeći naćin:
- iz podfaze IIIb 1+2 uzorka
- iz podfaze IIIg 1+2 uzorka
- iz podfaze IVd 1+2 uzorka.
(Po 1 uzorak za ispitivanje čvrstoće + po 2 uzorka za ispitivanje VDP).
- Za partiju 4 ("čepovi" u zidu rezervoara) ukupan broj od 3+6 uzoraka treba
obezbediti uzimanjem po 1+2 uzorka iz podfaza IIIa, IIIh i IVe (po 1 uzorak za ispitivanje
čvrstoće + po 2 uzorka za ispitivanje VDP).
- Za partije 5 i 6, ukupan broj od po 3 uzorka za ispitivanje čvrstoće svake partije
obezbediti uzimanjem po 1 uzorka pri ugradjivanju betona iz prvih odnosno zadnjih
automešalica u fazi, i iz automešalica koje priblićno odgovaraju sredinama betoniranja
1pojedinih faza.