Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

UVODNA RAZMATRANJA
3
Doktorska disertacija
Mladost nalazi snage i vremena za sve:
mlad čovek ne vidi kraja ni svojoj snazi ni svom vremenu.
Meša Selimović
U oblasti socijalne pedagogije, pedagogije mladih sa poremećajima u socijalnom ponašanju,
rađena su brojna istraživanja. Većina njih su bila pozitivistički orijentisana i stavljala su naglasak
na socijalnu strukturu i socijalne pritiske pokušavajući tačno opisati, utvrditi i objasniti uzroke i
pojavna obeležja tih poremećaja u ponašanju mladih.
Današnje vreme mladima nudi nove i drugačije izazove, nego što je to bilo nekoliko
desetina godina u nazad. Stiče se utisak da nije lako biti mlad. Toliko promena, izazova, pravila,
običaja, moranja i obaveza od mladih zahteva „brzo učenje“ i još brže prilagođavanje. Ne
uspevaju svi u tome. Pojedini ostaju neuspešni u tom pokušaju. Šta se sa njima dešava? Ko su
oni? Kako i pored svog neuspeha uspevaju da opstanu i pronađu „svoje mesto pod suncem“?
Vrlo često su to mladi koje bije glas da su buntovnici, kriminalci, zaostali, lopovi,
narkomani, neprilagođeni, oni koji su skrenuli, neuspešni, drugačiji, nedisciplinovani, ponavljači,
autsajderi i drugo... Kako razumeti neprihvatljivo i uopšte štetno ponašanje mladih odnosno kako
se stručno postaviti prema njima da bi se takvo ponašanje suzbilo i sprečilo a u cilju preventivnog
uticaja da se takvo ponašanje ne pogorša i usložni?
U dosadašnjoj praksi, prilikom razmatranja funkcija socijalnopedagoške delatnosti
preporučljivo je poći od temeljne pretpostavke prema kojoj je svaka pedagoška delatnost prvo
motivisana potpomaganjem celovitog čovekovog razvoja i integralnog pristupa čoveku. Stoga
osnovni preduslovi uspešnog socijalnopedagoškog procesa predstavljaju uočavanje, razumevanje,
prihvatanje, analiziranje i evaluacija potreba mladih kao i sprovođenje intervencija. Međutim,
postavlja se pitanje šta o tome zaista misle mladi sa aktivnim poremećajima u socijalnom
ponašanju jer se njih ovi problemi i rešenja direktno tiču?