1897. godina

us Liečnički Viestnik 1897. Br. 5.
Therapeutičrl.e crtice.
K. · BUdinger. O l!Septičkom i antisept·ičkom tiečenjt! ?'ana. (Centralblatt fiir die
gesammte Therapie 1897. Heft I.)
Pisac doduše za chirurga stmkovnjaka ne iznaša ništa nova, ali kratko, veoma pregledno
i jasno ocrtava ovo važno pitanje. Najprije označuje zahtjeve, koje stavlja moderno
liečenje rana, a zatim pokazuje, kako se istim udovoljuje .. Da se zaprieči infekcija · rane,
imade se . u prvom redu očuvati, ela u nju ne uniclju bacterije, a u drugom uništiti unišle
klice; Asepsom kušamo zapriečiti, da ne unidju klice u čiste rane, a zadaća je antisepse,
da već unišle uništi. Prvoj je. težko sasvim udovoljiti, s toga se i uz stroge aseptičke prin·
cipe još nekoje antiseptičke mjere rabe, i to osobito za čišćenje bolestnikove kože i liečnikovih
ruku. Čistu asepsu težko je provesti u velikih gradovih, gdje imade mnogo škodljivih mikroorganizma,
nemoguća je u prostorib, gdje imade gnjilih organiukih tvari ili gdje je
istog ili prošlog dana otvoren absces ili zavezana nečista rana. U privatnih 8tanovih imade
se dan prij operacije soba temeljito očistiti i prozračiti, te odstraniti sve pokućtva, koje
prima prah. Čista antisepsa nije dovolj na, pa je i donekle pogibeljna, jer su sva sredstva
· za desinfekcij u u stanju, da prouzroče lokalno ili obće otrovanje, a osim toga sva najedaju,
te djeluju istom, ako sn dulje vremena u dodiru s bacterijami. Antiseptičko izpiranje odstrani
mehanički jedan dio bacterija, ali nije vjerojatno, da sve uništi, jer ostaje prekratko
vrieme s njimi u dodiru. S toga mi danas rabimo antisepsu 1. kod nepovoljnih vanjskih
okolnosti, 2. kod rana, gdje moramo po načinu, kako su zadane, suditi da su od pouetka
inficirane, . 3. kod zapala. Obično se rabi sublimat l : 1000 do l : 5000, carbo l i lysol l do
5: 100, salicyl, borova kiselina i thymol 1-3 : 1000. Sublimat ne smije se rabiti kod
crieva, carbo! ne kod sluznica, a nijedno od ovih dviju se ne smije u većih količinah puštati.
u serozne šupljine, jer budu brzo resorbirane. Inficirani liečnik (koji je bio kod erysipela
ili babinje groznice, koji je otvorio phlegmonu ili secirao) ne smije istoga dana
operirati. Najp,rije se odrežu i očiste nokti, zatim se ruke mehanički čiste tarući ih sa sapunom)
kefom, .i to kroz 3-5 minuta, zatim se isto vrieme kupaju, najprij e u absolutnom
alcoholu, a zatim u ,sublimatu l : 3000. Sada se već liečnik ne smije ničesa dotaknuti, šta
nije sterilizirano i u tom sastoji glavno umieće, ela gotovo mehauiuki izbjegava i opet
opaža svaki dodir s predmeti, koji nisu sterilni. Dolestnik se najprije uisti sa sapunom, i
to ela .mu se koža tare, najbolje s opirači od fine drvene ostružine, zatim se obrije, oplahne,
otare s absolutnim alcoholom, aetherom i sublimatom. Instrumenti imadu bit.i glmlke površine,
sasvim od kovine, a sastavljeni moraju se dati razstaviti. Prije porabe imadu se
barem lO minuta u l "/0 raztopini sode kuhati, samo noževi se ne kuhaju, jer im se kvari
oštrina, nego se stavljaju na dulje vremena u absolutui alcohol. Iz spreme, 11 kojoj su :;e
instrumenti kuhali, metnu se odmah u 1-3% ra.ztopinu carboht ili lysola, i"; koje se po­
davaju. Za podvezivanje i šivanje uzimlje se najviše svila, koja se lahko dade kuhanjem
sterilizirati i catgut, kojeg je teže sterilizirati, jer ne podnaša kuhanje. (Glede sterilizat:ije
cat uta, koja je dosta komplicirana, upućujem na original. Ref.) Za čišćenje rana i brisanJe
rabi se isti materijal kao i za povijanje t. j. Brunsova watta ili bieli hyclrophilni
gaze. Prva imade tu manu, da se ne može izkuhati i da slabo upija (za povijauje rana je
' tta sasvim nesgodna, jer ne upija dovoljno seCI·ete, pa se sliepljuje i pogodjuje reten­
CIJU. Ref.) Gaze se može izkuhati, ali najbolje se sterilizira s vrućom parom u sgoclnih
aparatih, i to svaki put iz nova. Sterilizacija s vrućim zrakom nije dovoljna. Drainaža se
protivi principom stroge asepse, ali ako nisu izpunjeni svi uslovi, da rana zacieli per
primam int.entionem, imade se na najnižem mjestu drainirati, i to s jodoformgazeom ili
drainom od kaučuka. Nečiste rane se . ne šivaju, nego tamponiraju s jocloformga";eom.
Samo nečiste rane se irrigiraju, i to . ili s kojim ciesinficiensom ili sa steriliziran om physi.>ložkom
raztopinom kuhinjske soli. Kod sterilnog povoja rgo pečeno meso. Dj elovi, u kojih imade mnogo nucleina, kano prsna žliezd i jeit·a· 'pa
pomnažaju izlučivanje mokraćne kiseline, zatim meso mladih životinja, · a i IDlade biline
(šparga) imadu se zabraniti. Mlieko pomnaža baze xanthina, a umarijuje moki ai:i .lf.isell.
;
Kod absolutne diete s mliekom ne dobiva bolestnik nastupa, ali nitko nije kadar, da se
dulje vremena samo od mlieka hrani. Mnogi zabranjuju kiselo voće i kisela. 'jela, nu ne
ima razloga, zašto bi se trebalo bojati bilinskih kiselina i njihovih soli, idje, se one u tie)u
spale u ugljičnu kiselinu i izdisuju, a ako imade alkalija, pretvore t carbonate, koj(se'o'd
starine smatraju liekom uloga. Alcqhol zabranjuju njemački autori, eQgleiki i fi:ancezli:i s
manje strogi. Stari liečnici nisu dozvoljavali jako slana jela, a Čini se po novijih .. izti·až
vanjih, da chl01·ov natrij štetno dj eluje. Od alkalija rabe se od starine. carbqnati natrija,
kalija i lithija, spojevi calcija i magnezija, te amoniaka. Odkriće, da se litiiijey i.trat lag:Je
otopljuje, pribavio je lithijevim solim velik glas. Alkaličke kiselice mogu se pit( saino hn
e ne smije dodavati natrijevog carbonata, jer se time stvaraju svakojake chmičke sluenine
izmedju prvobitnih soli i ovoga. Vapneni carbon at daje mokraći s vp jstv; . otoplj
uje mokraćnu kiselinu, a jer ona ostaje . kisela, ne treba se' bojati vapnnih co.nc.remetli.
Jedino u CI·ievu mogli bi ovi nastati, nu to ne ima pogibelji, ako se pa.zi'iia' 1itolicu. Od
početka ovog stoljeća preporuča se opet magnezija. Sasvim se je ostailo shičenine'amoniaka.
U zadnjih godinah preporučuj e se njima jako srodna vrsta, aiDlni (plJ?erazin, · lys{din,
lycetol, urotropin), koji osobito otopljuju mokraćnu kiselinu. Nu nada, ko)a se je u nJe
.;tavljala, nije se sasvim izpunila ; piperazin, lysidin i lycetol su kod boles.triika. slabo' djelovali,
a motropin pravi tegobe u mjehuru i probavilih. Natrono·v salicyat pqinnož:uje
izlučivanje mokraćne kiseline, DU nekoji autori se boje, da prouzročuje 'tophe' i COncremente
u mokraćnih putevib. Mokraćevina može mnogo mokraćne kiselil)e''otopiti, aW "se
rabi za liečenje concrementa u mokraćnih putevih, a ne za uloge. Veliko Z{lahuinovnje
imadu physikalni načini liečenja kod uloga u okrajninab. Osim topiih kupelji treha ' 'št\)
prije rabiti sglob, koji je bolestan bio, te masirati. šta treba raditi kod nastupa, 'J,Jij još
riešeno. Jedni preporuč-qju podpunu pasivnost i mir, a drugi već za nastup\- 'upor1j uj u
alkalija, natronov salicylat, narcotica, laxancija, bydrotherapiju itd. · 1 • ·
' •
L. Stein. O haemort·hoidih i metodah njihovog liečenja . . (Wiener medizinische
W ochenschrift 1896. br. 50.)
· Najobičniji način operacije je sada Langenb eckov. Crievo se temeljito izprazni, pre­
cliel šupka očisti, i (eventuelno u narkozi) sphincter s oba kažlprst razširi, · te taić 'čvorovi
izaclju. Čvor 1:1e sa zubčastom pincettom prihvati, te na dnu u uzdužnom smjeru . crieva
prištine s Langenbeckovimi kliešti i s crveno razžarenim Paquelinom do l1;akova li§t\\
spali. Ako sgorjelina krvari, kada se skinu kliešta, to se krvarenj'e ustavi Paqil'elinoni; .P.od­
vezivanjem itd. Sada se umetne 5 cm. dugi, kano prst debeli drain U: gužjak i preko toga
po voj . Ciev služi kao tampon proti eventualnom krvarenju 1 odvadj a flatU:s, koji 'lnač pf.
uzročuju velike boli. D rain se ostavi 4-5 dana, a isto tako dug? se obstipii·a. Zatim' , se
daje ol. ricini i poslije stolice čisti rana. Druga je metoda elastična ligatura po D' it te !1.1.
Čvor se s kliešti prihvati i na dnu s tankom cievčicom od gumme čvrsto sveže. On suho gan-
· ·