You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
12(i Liečnićki Viestnik <strong>1897.</strong> Br. 4.<br />
što su poslužili za sračunanje izpravljenih pomornih brojeva · Korosievih. Ako<br />
se glavne te svote za sve gradove ukupno sravne s onimi za g. 189.:1., naći će<br />
se, da razlika medju ukupnim pomorom domaćih god. 1895. i 1894. potječe<br />
u prvom redu ođatle, što se je ·g. 1895. pomor u dobnoj skupini "preko l. do<br />
20 <strong>godina</strong>" smanjio za 432 slučaja. O pomoru u toj dobi odlučuju najviše<br />
razne infekcijone bolesti, te će i podatci ob uzrocih smrti potvrditi, koliko su<br />
upravo te bolesti g. 1895. potražile manje žrtava. Osim ove jedne ima nešto<br />
veća diferencija i kod dobne skupine .. preko 20-40 god. ", i to nepovoljna po<br />
godinu. 1895., pošto je . pomor osoba u ovoj dobi porasao za 111 slučajeva.<br />
Najviše doprinješe porastu bolesti tuberkulozne, rak-rane i bolesti disala, na<br />
srcu i žilju Ko ostalih dobnih skupina razlike su medju obje posljednje godine<br />
razmjerno dosta neznatne.<br />
Kako su se i u pojedinih gradovih g. 1895. prama g. 1894. promienile<br />
prilike u svih tih dobnih skupinah, o tom mislim, da mi ovdje ne treba duljiti<br />
s dva razloga : jedno, što se za godine udaljenije od obćega popisa ni ukupni<br />
broj žiteljstva ne da sračunavati već samo nekom vjerojatnošću, a kamo li, da se<br />
iole pouzdano uzmogne uglaviti i broj žiteljstva pojedinih dobnih razreda, što<br />
dakle ne ima prave podloge za omjerivanje pomora u raznih dobnih skupinah<br />
o broj žiteljstva iste dobe; a drugo, što se podatci o pomoru po dobi mogu<br />
korišću iztraživati, samo ako se podjedno uzmu razvrstavati i po uzrocih smrti<br />
i po mjesecih. 'J'akva pako specijalna iztraživanja ne mogu biti predmetom ovoj<br />
radnji. Stegnuti ću se s toga samo na to, da sliedećimi brojkami pokažem,<br />
kakav je g. 1895. prama g. 1894. bio pomor d o j e n č a d i u l. godini života.<br />
Na 100 živo rodjene djece umrlo je u prvoj godini :<br />
1?5<br />
1895 1894<br />
1895 1894<br />
. 1895<br />
+ili - + ili-<br />
Kostajnica . . . 33.86 28.57 + 5.29 Koprivnica . 22.59 25.14 - 2.55<br />
Trg Ruma . . 31.98 26.96 + ;4,97 Petrinja . . 21.65 17.s6 + 3.79<br />
Karlovd . . . . 31.,s . 28.96 + 2.12 Karlovac . . 21.61 24. 21 - 2.60<br />
Petrovaradin . 28.07 26.19 . + 2.8s Bakar . 19.15 13.n + 5.94<br />
Požega . . . 28.,. 23.2, + 5.25 Brod . . . 19.tt 28.46 - 9.35<br />
Osiek . · . . . 28 .• 2 27.72 + 0.70 Zemun . . 19.06 23.02 - 3:96<br />
Mitrovica . . 27.61 28.53 - 0.92 • Senj . . . 18.00 9.00 + 9.94<br />
Varaždin . . 27.09 22.33 + 4.76 Zagreb . . 17.52 21.87 - 3.85<br />
Bjelovar . • 26.96 18.18 + 8.78 Križevci • . . . 15.70 19.44 - 3.74<br />
Sisak . . . . . . . 25:88 17.,. + 8... Svi gradovi . • . . . 23.26 · 23;18 +. 0.08 .<br />
U cielom iznosio je pomorni postotak jedne i drugtJ godine nešto preko<br />
230fo. Ostao dakle gotovo jednak. Prvi medjutim pogled na gornje brojeve pokazuje,<br />
kako prosječni taj posljedak ne . odgovara prilikam u pojedinih gradovih.<br />
Kad preko polovice njih ima porast., djelomice i vrlo znatan. Kod Siska,<br />
Bjelovara i .Senja dosiže on preko 8, kod Rume; . Karlovca, Požege, Varaždina<br />
i Bakra preko 4 postotka. Povišica pako u tih gradovih izjednačila se povoljnimi<br />
prilikami u glavnom gradu, a kraj njega još u Zemunu, Brodu, Križevcib<br />
i KoprivnicL Samo za dva grada, Osiek i Mitrovicu, izkazuju se prilično jednaki<br />
brojevi za obje godine Našavši tolike razlike medju obje godine, pokušah, da<br />
im udjem u trag pomoću podataka o uzrocih smrti, ali se do mala uvjerih, da<br />
podatci ovi nisu nimalo prikladni takvu izpitivanju. Toliko se naime i" u većih<br />
gradovih stiče slučajeva pod . posve neizvjestnimi naznakami: prjrodjena slabost,<br />
Dr. 4. Liečnički Viestnik 1897• 127<br />
djeija atrofija ili . zlobranost, dječiji zahlipci, pak se je .uz t.o poje.dinih . <strong>godina</strong><br />
pottJpalo tako . različito, da se iz takvih brojeva ne bi mogli izvesti Jikakv,i<br />
pouzdapi zaključci. . I za sa.rn Zagreb; jedva bi se dalo ·uglaviti, kod. koje ii se<br />
boisti smanjio ili podigao pomor dojenčadi. · Reforma, koja bi . dopripiela,, a<br />
se uzmogne . pouzdano iz traži vati pomor dojenčadi, faktor svakako vrlo . . yažan \l<br />
cielom pomoru naših gradova, bila bi po tom neobho.drio potrbita, no za' sa(la<br />
bar jedva izrediva, dok i u najvećih gradovih još uviek većina dojenčadi umiFe<br />
bez,liečničke,pomoći, te je mrtvozorniku i kraj najbolje volje nemoguće u takvih<br />
. ·· · ·<br />
slučajevih izreći i izkazati točnn diagnozu.<br />
Za. posljednje sjeditbe sunarodnoga higij enskoga i demografskoga kongresa<br />
u Budimpešti (1894.) bijaše m,edju ostalim, na dnevnom redu i pitanje,. o s tft<br />
t i s t i e i u . z rok a smrt, i u obće, te je ravnatelj švajcarskoga statističkoga unida,<br />
liečik dr. Guillaume1. liepom pzpravom razložio, koji su glavni uzroci, što su<br />
podatci o . uzrocih smrti ·i u najnaprednijih zemlj ah još uviek toli .nedostatni,<br />
te što ne odgovaraju zadaći po morne· statistike, da · odkriva glavne činbenike,<br />
podkapajuče život ili zdravlje stanovitoga kojega žiteljstva. • Po njegovih riečih,<br />
što ih tu· u :kratko izcr.pljujem, prvi je uzrok, što liečn,ici, odgo,varajući , na pi<br />
tanje o uzroku smrti, često -takvim iz kazuju, jednostavne simptome ili bolesti,<br />
koje se eo ipso imaju drž.ati
Change language