1897. godina

Liečnički Viestnik 1897. Br 3.
baš takovih pojava zloć.e i nemoralnosti, osim laganja, pretvaranja i pohlepe
za novcem. S toga ne bi ničim opravdana bila tvrdnja, da je on nioralno
· nezd1;av, moralni idiot.
. Kriminalna anthropologija proučava nemoralne ljude -'-- opake čudake,
pustolove, bezposlice, skitallce __:__ rorljene zločince ; izpitava uzroke, · za što su
takovi, te dolzi do rezultata, da su ti ljudi po· svojoj organizaciji manjkavo
· i·azviJe rii, uslied hererlitarnib štetnih upliva defekt ni, abnormalni ; ou i se odstranjuju
od popi·ečnoga rovječanskoga tipa, te znanost naziva ta,j· pojav d·
generacijom, izroojenjem, a hereditarni upliv atavizmom. Medju takovirni ljudmi
ima ih umubolnih, ima ih s prirodjenom dispozicijom na dušt•vno obOljenje ;
nu pojam degeneracije same nije još istovjetan s pojmom duševne bolesti.
Takove ljude možfmo nazivati abnormalnirni, izrodjenimi, ati još ne bolestnirni,
kao . sto niti . tjelesno degenerirana ljude, koji su n. pi·. napadno ružni, ili imadu
nepod.obnu nosim1, velika ušesa, ·grbava ledja, izkrivljene noge !td., ne možemo
.
zato nazvati bolestnimi. .
Ako bi dakle naš motrenik, možda pod nepoznatim he reditarni tn uplivom,
imao donekle prirodjenih defekta, nemamo povoda, da · ga nazoveino duševno
bolestnim - umobolnim ; jer ono, što se na njem opaža, je 'ftedvojbeno samo
· rriaska, koju je pred ·liečnici natakmto, da se prikaže umobolnim. ·
*
*
*
Za nadopunjenje duševne slike našega psycholožkoga subjekta imam na­
.lmadno još pridodati, da se je posliednja iztraga proti njemu 'l tegla gotovo
poldrugu godinu; stranom radi p9trebnoga višemjP.sečnoga psychiatričnog·a mo­
trenja, stranom radi raznih zapreka, koje je iztraženik svojim. pretvaranjetil,
izvraćanjern i zavaravanjem nizbistrenju pojedinih. slučajeva ohtužbe suprot­
stavljao, napokon i time, što je on sva zakonita sredstva . u odporu proti ob­
tužb.i izrabio.·
Kad je koncem god. 1896. došlo do glavne razprave, nije· se K. dao pred
.sud, već se je u postelji pritajio, ne htijući se maknuti niti -govoriti tako, da su
ga morali 1i sudnicu odnesti. tJ početku razprave bio je kao zakovan, nije ht.io
odgovarati, dapače· je probliedio i obnemogao biko; · da mu · je morao liečnik
priskočiti u pomoć ; ali kad inu je ovaj . pružio čašu vina za okrepu, odbio jn
je, .kt da vino ne valja., dočim je cognaca pio. On se je očitovao posve nekrivim,
·te je proti svim oLtužba rn: oštećenika odlučno izjavio, da lažu ; da on nije ni­
:koga prevario, već da je samo od njih posudio ·novaca, koje će im povratiti,
-ako ga sud. pu sti iz zatvora, jer da on ima imetka ; da je njegova nainjera hiJa
jedino samo dobro činiti i ljudem pomoći. On- je obično o svakoj osobi, koja
je· obtužbom proti njt>mu' stupila, rekao, da je to jako dobra i plemenita žena,
.vrlo pošten i vriedan čovjek, po svoj prilici ad captanda1i1 benevolentiam, bio
to je i psy.chiatru, kad je s njim razgovarao, stereotipno govorio:. riVi ste dobar
čovjek", Nu kad bi njegova žrtva . na raz pravi . gnjevom planula ·proti njemu,
tad .bi i on postflo : zloban i ujedlj iv : · jednoj djevojci, . koja je s·: više · hiljada
oštećena, uztvrdio je u lice, da ona i sada · na sebi ri.osi · odielo, što joj je on
kupio. ,U svojoj obrani · počeo hi na jednom patbetično i obširno govoriti, uplitaj
ući kojekakove fraze i citate, dapače bio je svoj imi izrazi nepristojan tako,
Br. 3. Liečnički Viestnik 1897. 99
da ga je predjednik morao na red pozvati, kao što je i prije u bolnici kod
stola svojim čudnim govorenjem dodijavao i na prodikaonici napadan . bio.
Sud ga je obnašao krivim i osudio četirigodišnjim zatvorom.
.Ako dakle iz svega, što je iz njegovoga života, njegovoga čuvstvovanja,
mišljenja i činjenja poznato, nedvojbeno proizlazi, da K. nije duševno bolestan
čovjek ; da se njegov duševni tip niti u svojoj postojanoj formi niti u prolaznih
fazah ne sudara s nijAdnom kliničnom slikom duševnoga oboljenja ; niti
su nj f'gove duševne sposobnosti tako slabe, da bi se on mogao smatrati slaboumnim
: to se .. ipak nipošto ne smije zaključivati, da je K. za to "normalan"
čovjek. Ja smatram nuždnim, da to naročito iztaknem, jer je K-ev proces pobudio
u obćinstvu senzaciju, te se je razglasilo, da su vještaci ustanovili, da je
IL "posve normalan" čovjek.' 'l'a je pako tvrdnja sasvim neizpravna ; jer ako se
tvrdi, da netko nije duševno bolestan, za to ne sliedi odmah, da on mora biti
"normalan" ; izmedju izrazite duševne bolesti i "normalnosti" ima još neizmjerno
mnogo prelaznih stepenica.
Na jednom drvetu može biti mnogo hiljada medjusobno veoma sličnih
listića, pa ipak ni jedan nije posve jednak drugomu. Medju množtvom ljudi
ne ćemo naći ni dra čovjeka, koji bi si bili posvema jednaki svojim obličjem
i svojim . duševnim bivstvom ; svaki čovjek irna svoje posebne biljege, kojimi se
odaje njegova individualna sobstvenost, te ga od svih drugih razlikuje. Što je
dakle "normalnost" ? koji čovjek je "normalan" ? Normalnost je samo neka
šema, neki pojam, koji abstrahiramo iz motrenja lj udskih svojstava, ako sabe­
remo u jedno stanovita množini ljudi zajednička svojstva, pa si tako stvorimo
neki fiktivni tip, koji nam rabi kao mjerilo za · prosudjivanje ljudskih indivi­
dualnosti.
Ako po tom šematičnom mjerilu ptosudimo idividualnost našega motrenika,
tada nam je već na prvi mah napadno i očito, da K. nije normalan
čovjek, jer se on svojimi čini i svojim vladanjem daleko odstranjuje od popriečnoga
tipa lj udi, medju koje je po svom odgoju, znanju, zvanju i životnom
položaju postavljen.
Pogrješno bi bilo K-evu duševnost prosudjivati samo po ono nekoliko
prevara, koje su kod posliednje sudben razprave na vidjelo izašle; jer su
njegovi čini zadnje obtužbe gledom na sudbeni progon prorešetani, te je samo
najkrupnije zrnje ostalo na površini. Osim ovih ima još množina njegovih po­
tajnih zamrše1;1ih manipulacija, koje nisu javnosti odkt·ite, jer su u njegove
poslove upletene većinom 7.enske, koje se kaju radi svoje lakoumnosti i stide
iznesti ju pred javnost ; djelomice nisu njegove spletke uspjele, ili nisti dove­
dene do kraja; s njim u savezu bilo je ženskinja, koje su već odsjedile kaznu
radi prevara, a bilo je nedvojbeno i još sudbeno neporočnih ženskinja, koje su
mu u njegovih spletkah pomagale i valjda odatle korist m·pile. Nadalje morali
su se za prosudjenje njegove individualnosti u obzir uzeti i njegovi· prijašnji
čini, koji su ga doveli u sudbene iztrage, ali nisu dovoljno razbistreni, te su po­
kriti koprenom zaboravnosti, pošto se je mislilo, da je K. duševno bolestan
t:ovjek. Napokon je nedvojbeno poznato, da je K. već u početku svojega samo­
stalnoga života, dok je bio župnikom u O., na siromašnoj župi dosta elegantno
živio, pravio dugove, koje nije plaćao, izrabio prijatelje i znance za giriranje