Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
78 Liečnički Viestnik <strong>1897.</strong><br />
---- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -------------<br />
ako je ista prošla u nekoliko pasaža kroz životinjsko tielo. Potonjii!l načinom dobivaju<br />
se kulture od visoke i stanovite virulencije za razne vrsti životinje. Pamtiti valja, da ona<br />
kultura bacilla, koja je kadra miševe u dva dana ubiti, prenesena na kuniće istom poslije<br />
mnogo duljeg vremena ubija, nu kroz nekoliko pasaža kroz kunićeve tielo, dobiva se i za<br />
ovu vrst životinja kulture od stanovite i visoke virulencije. Nu ova kultura nije skoro ništa<br />
otrovna za miševe, a dobiva opet svoju virulenciju za miševe istom onda ako je prošla opetovano<br />
kroz miševo tielo.<br />
· Pošto su ova tri francezka iztraživaoca točno ustanovili i morphologiju i biologiju<br />
bacilla pestis bubonicae, započeli sn i m m u ni zov a ti životinje protiv toga bacilla. Pošto<br />
se je ukazalo, da nisu :filtrovane od bacilla oslobodjene kulture otrovne, to su radili sa bu·<br />
senoin bacilla (Baeillenrasen). Ovaj busen uzimali su od agarkulttua, razriediše ga nešto<br />
s bouillonom, ugrijaše :kroz jedan sat na temperaturu od 58° C., a ovu smjesu uštrcavaše<br />
životiiljam, koje su htjeli immunizovati. Veći obroci tako uvmćanih bacilla ubijaju zamorčeta<br />
i kuniće, ako im se uštrcav:u u vene ili u trbušnu šupljinu; a poslije podkožne<br />
injekcije nastAje pod kožom razširena iuduracija, koja vrlo težko izcieljuje. Samo ako se<br />
n trbli1hm šupljinu ili u vene uštrcaju maleni lih bolest prouzrokujući obroci na temperaturu<br />
od 58° uvrućane bacillne tvari, postaju životinje refraktai"ne proti virulentnim živim bacilloin.<br />
Potrebno je, da se vrlo oprezno postupa · kod manipulacije, ter istom onda nastave<br />
injekcije u svrhu povećavanja immnniteta, ako sn se životinje od prediduće injekcije podpuno<br />
oporavile _:__ inače životinje uginu. RefraRtarno stanje nastnpa· dosta brzo. Opetovanim<br />
uštrcavanjem pod kožu je u ostalom moguća immuuizacija. Kunići postaju laglje refmk-<br />
·<br />
tarni, nego li zamorčeta.<br />
Kod izpitivanja seru ma od kunića (koji su na opisa11i način postali immuni protiv<br />
živog:t virulentnoga kuginoga bacilla) pokazalo ";e je, da taj serum, uštrcan pod kožu<br />
koje ži\'otinje, kojoj bijahu virulentni kngini bacilli nštrcani bud prij e<br />
bud poslij e ciepljenja, tu životinj u immunizuje ili od nakužbe izliečuje.<br />
Nadovezujući na taj experimenat, kušali su immunizovati konja. Pošto injekcija pod kožu<br />
ua 58" uvrućanih bacilla esto osim indlll'acije i gangraenu kože prouzrokuje, to su konju<br />
uštrcali u vene kulture živih i za miševe vrlo virulentnih bacilla. Konj obolio je poslije prve<br />
injekcije vrlo žestokom osam dana traj ućom groznicom, ter se je lagano• oporavljao Poslije<br />
20 dana uštrcaše mu d1·ugi obrok jednak prvomu. Bolest - vrućica - poslije ove injekcije<br />
trajala je samo malo dana. Zatim su pmvljene opetovane injekcije u kraćih rokovih<br />
znatno većimi obroci ba.cilla. Iza 6 nedjelja izpitan serum ovoga konja pokazao je hnmunizujuću,<br />
odnosno liečeću snagu protiv knginom bacillu na pokusnih životinjah. Pošto je<br />
konjski serum već iza šest nedjelja imao i liečeću i imninnizujućn snagu, to su se pisci<br />
pravom nadali, da će svrsi' shodnim postupkom na većih životinja zadobiti sernlr\, kojim<br />
će moći sigurno semmtberapiju uporaviti i na čovieka.<br />
O serumtheraplj i azijatska kuge izvješćuj e A. Yersi n u "Annales<br />
de l' Institut Pasteur 1897 " br. 1. od 25. siečnja. On je sada ravnatelj Pasteurovoga zavoda<br />
u Nha-Trang-u, pomorskom gradu francezke naseobine Anna m (Chochincbina: P as te ur<br />
pisao je prigodo1p pojavivše se azijatske kuge u Bengasi (Cyreneika) u <strong>godina</strong>h 1856-1858.,<br />
"da kuga, za neke zemlje osobito virulentna bolest, ima vrlo dugovjeko kuživo ; u svih tih<br />
zemljah, ela mora to kuživo u oslabljeloj fo rmi živjeti, spremno, da svoju podpunu moć<br />
opet r!lzvije, ako se obnove uvjeti prema klimi, gladu, nevolji". (Academie de Sciences,<br />
velja/la 1881.) Spomenusmo jur gore, da su se bacilli kuge, vrlo slabe virulencije pronašli<br />
i pod tlom kuća. Ye rs i n sj eća na ovu izjavu velikog učenjaka, kojemu su ovu reć bi<br />
proroea.nstvenu izreku, odnošaji posve opravdali. Ova aetiologija razjašnjuje, zašto kuga<br />
tolikom test-inom vlada u zemljah - kao što je Kina, gdje ·obitelji tako stisnuto živu, na<br />
tlu okuženom svakovrstoimi izmetninami i odpadci - a uz nje silne množine parcom.<br />
Najprije obole parcovi, ovi od nje skapaj u na hiljade. Kašnje prolazi bolest na ljude.<br />
Nt.jbolje prophylaktično sredstvo bilo bi, uništiti sve parcove, ali nije moguće. Prenos<br />
bolest-i J)a čovieka biva kroz otvorene ranice ili kroz probavilo. - Prije je opisano, kako·<br />
je Y1m1in immunizovao konja. Osam nedjelja nakon započete immunizacije, pustiše konju<br />
krv. :Od ovoga seruma uštl·cano je mišu '/10 cub. ctm., a 12 sati kasnije okužiše mišll. kuginim<br />
baeillom - miš ostao je zdrav. Ako se je mišu uštrcalo kuginih bacilla, a iza · 12 sati<br />
Br. 2. Liečnički Viestnik <strong>1897.</strong> 79<br />
1-11/2 cetm. seruma, onda se je životinja vrlo brzo izliečila, dočim su kontrolne životinje<br />
Hk!lpale. Na osnovu ovih i sličnih experimenata ustrojio je, vrativši se iz Pariza u Nha<br />
Trang podpuni zavod za proizvadjanj e seruma. U lipnju prošle godine bijaše serum<br />
gotov. K tomu dobio je iz Pariza od onoga konja 80 bočica seruma iz Pasteurovoga<br />
instituta.<br />
Prvu injekciju načinio je u Kantonu mladomu Kinezu sa 30 cetm:., akoprem nije<br />
serum bio žestoko viruleutan, ipak je liečenje uspjelo. Dva dalj na Rlučaja u istoj kući<br />
(katoli6ka misija) ozdraviše takodjer. U Amoyu liečio je serumom 23 bolestnika u 10 dana,<br />
od tih su umrla 2, ostali ozdraviše. Ukupno je dakle liečeno 26, od kojili je samo dvoje<br />
umrlo, 7·6"/u pomora. Yersin priznaje, da je broj liečenih još premalen, da bi ae mogao<br />
stvoriti definitMm zaključak, ali gledom na silni pomor (80 i više postotaka) imadu i<br />
gornji brojevi neku vriednost. I ovdje se je ukazalo, da serum tim bolje i uspješnije djeluje,<br />
čim prije se upotrebi. Ye rs i n je mnienja, da će taj serum mnogo uspješnije dj elovati<br />
kad praeventivno sredstvo, nego kao liek. O svem tom izvjestit će obširnije, čim će imati<br />
više seruma i više izkustva.<br />
Po viestih n dnevnih listovih ova se je nada i izpunila, ter se serumtherapija počela<br />
u Indiji vrlo uspješno provadjati.<br />
Medikamentna therapija sastoji se, pošto smrt nastupa obično uslied kljenuti<br />
srdca, u podavauju velikih obroka aualeptika - za vrućicu veoma velike dose chinina,<br />
eventualno hladne kupelji. Otečene i o-gnojene žliezde se otvaraju i lieče chiruržki.<br />
Za proučavanje azijatska kuge šilja e. kr. akademija znanosti u Beču tri liečnika,<br />
zastupnike patholožke, bakterioložke i kliničko-medicinske znanosti u Bombay. U istu svrhu<br />
ide i njemačko iztražno povjerenstvo n Bombay ; na čelu mu Rob. Koch, zatim Gaffky,<br />
ravnatelj hygienskoga zavoda u Giescnu i dr. D i e u d o n n e e, pomoćni radnik cesarskoga<br />
njemačkoga zdravstvenoga ureda u Berlinu. Koch boravi za sada u južnoj Africi, gdje iztražuje<br />
govedsku kugu, ter će se odanle (iza 6-8 nedjelja) neposredno uputiti u Bombay.<br />
Koch i Gaffky bili su god. 1883. u Indiji radi iztraživanja cholm·e.<br />
Na ponuku e. i kr. austro-ugarske vlade sastati će se dne 16. veljače t. g. u<br />
lVlletcih medjunarodna konferencija, u koju će sve skoro vlasti poslati svoje zastupnike.<br />
Ako se pomisli, da je cholera, stupiv na evropsko tlo, za malo nedjelja doprla u<br />
srdce Evrope, to je sigurno opravdana opreznost, da se već sada učine shodne mjere za<br />
ugušenje azijatske kuge na sličan način, kako je to učinjeno na medjunarodnih konferencijah<br />
u Mletcih, u Draždanih i u Parizu. Prije svega radi se o tom u bitnosti ustanoviti,<br />
da li su na ovih konferencijah ustanovljene odredbe proti koleri dovoljne i za obranu i<br />
svladanje kuge.<br />
Na ovo pitanje imade odgovoriti u Mletcih sazvana konferencija.<br />
____ Pošto pako i kolera i azijatska kuga iz zajedničkog azijatskoga izhodišta zdravstvenoj<br />
sigurnosti Europe, Azije i Afrike neprestano priete, to se već sada može naglasiti,<br />
da bi shodno bilo, da se o tom vieća, ne bi li se zdravstveno-redarstvenimi mj erami, osnovanimi<br />
na medjunarodnih ugovorih, u Aziji samoj razvoju epidemija mogao podsjeći korien.<br />
Sigurno je, da bi već to mnogo koristilo i raznašanje epidemije znatno otegotilo,<br />
ako bi se n velikih izvoznih lukah, n. pr. u Bombay-u tako uredila zdravstveno-redarstvena<br />
služba, da se iz lučkoga prometa izluči sva sumnjiva roba, da se strogo n!!.dzire zdravstveno<br />
stanje domaćih lučkih radnika, a i onih putnika iz okuženih krajeva, da Re nadalje<br />
u luci saoj 11stroji sve što treba k izdašnoj razkužbi i za osamljivanje bolestnih,<br />
odnosno sumnjivih osoba.<br />
Na koliko se radi o širenju kuge kopnom kroz zapadnu Aziju - a kopnom širi se<br />
kuga vrlo brzo, kako je to izkustvo učilo - to se pozornost medjunarodne konferencije<br />
ima obratiti na vrlo čestu odpremu mrtvih Šiita na mnogo Rtotina kilometara na sveta<br />
mjesta Alijeva kroz perzijsku Armeniju i kroz poriečje Eufratovo. Uvažit će se morati,<br />
ue bi .li se ove odpreme za vri eme pošasti sasvim zabranile ili barem shodno uredile i<br />
nadzirale, kao što su nastojanjem europejskib vlasti bodočašt
Change language