1897. godina

54 Liećničk1 Viestnik 1897. Br. 2.
on na jednom nikoga ne pozna, ništa ne zna; dočini ipak na nekoja pitanja
korektno odgovara. U početku razgovora odaje uredno mišljenje, nu što dalje,
to bivaju odgovori sve gluplji. Ti njegovi odgovori su prisiljeni i iz urednoga
misljenja poiskani, jer oni odavaju svoju redovitu associativnu svezu sa pitanjem
time, što je odgovor pitanju protivan ili izvrnut - dakle hotomičnom,
sviestnom umnom operacijom proizveden.
Nadalje počinja on običnu pogriešku simulanta time, sto slici svoje tobožnje
bolesti pridodaje symptome, koji k njoj ne spadaju. Obćenito je mnienje,
da su svi umobolnici s jedne ruke bedasti, a s druge ruke, da imaju fixe idee.
N u fixa idea nije baš tako čest pojav dnševne bolesti, ona se tim laglje pojavlja,
ci m je manje pomućPna inteligencija, sto je i posve razumljivo, jer se
fixa idea može razviti samo intenzivnim mišljenjem, kojega u duševnoj tuposti
nema. Spajajuć naš mo tren ik ta dva proti v na pojava u jedno, pričinja sliku
duševne bolesti, koja po izkustvu ne obstoji, niti ne može obstojati. K tomu
su njegore fixil'ane lude. misli u vrlo sumnjivom savezu sa njegovim novčanim
poslovanjem : on stereotypno izčekuje "Boska" sa milioni, kojimi će graditi
kloštre i škole; njegove hallucinacije o zmij ah, koje pjevaju njemačke pjesme,
su previše drastične i prisiljene; hallueinacije iz god. 1889. ponavljaju se i
sada; on napadno, često, bez povoda i hotomično iztiče svoje tobožnje tlapnje,
što umobolnici ne čine, već ih pomno prikrivaju i samo u affektu odavaju.
Dočim on dakle iz podpune duševne vedrine pada u kontrast podp·une
tuposti, u kojoj opet očituje nesmislene, očevidno hotomično sastavljene fantazme
i previše systematično skladane fixe idee ; dočim on nadalje pretjerava
glupost uz odavanje intenzivnoga mišljenja : pričinja on duševnu bolest.
Ustanoviv tako, da je duševna bolest, u kojoj se on prikazuje, sirnulacija,
moramo izpitati, da li se možda iza te simulacije ipak ne krije kakovo bolestno
duševno stanje?
•ra sumhja je tim više opravdana, · što ima psychologa, koji tvrde, da je
svaki simulant ))Umnjiv, da je dušt>vno bolestan: Ta tvrdnja bila b : i opravdana, kad bi simulacija bila nošto čovječjoj nat'avi turijega; neprirodnoga. Nri .. videći
sruda u ljudskih priHkah, da u javnom i privatnom obćenju, u odievanju, govorenju
·i miiuiki, u ljudskih težnjah i činih, u naponu borbe za obstanak
v lada · laž, pretraranje, pričinjanjt>, te u uredjenom ljudsl{om dril žlv•u ·s ta.! ho
unbiča,jenimi formami mora svatko u raznih prilikab raznu masku noiti: ·n
možemo smaLtati siin ulaciju .po sebi kao neki abnormalni pojav. Silnnlacija na­
šega motrenika nije bez smisla: i . svrbe, jer ona eventual rw
.
tndže umanjiti ue-
. .
. prilike, U koje. je obtĐžbami dospio.
Svojim vladanjem u svietu nije naš motrenik odavao poremećenju u svom
misljenju i ćućenju, a time i promišljeno izvedenom i cilju shodnom simulacijom
izključene su sve forme duševne bolesti, u kojih je svako sviestno i ra-
. . . .
.zumno djelovanje nemoguće.
· Odkad . se psyebiatrična znanost bavi iztraživanjem pojava duševi10ga bolovanja,
opazilo se je, da ima ljudi, koji uz nepomuć.enu inteligenciju i inače
uredno družtveno ponašanje ipak počinjaju sasvim čudnovate, · nerazumljive i
cielom njihovom biću protivne čine. Kada n.· p. imućna, razu nina, čestita, o bee
štovana gospodja krade srebrne žlice, ne može se to drugačije razgonetati, ·nego
Br. 2. Liečnički Viestn ik 1897. 55
da je to neki nezdravi nagon, neko bolestno duševno stanje, neka ludost, koja
se samo jednim stanovitim ludim činom očituje. Buduć ludost u grčkom jeziku
znači mania, to je znanost ovakove djelomične ludosti, koje se ograničuju
samo na jednu vrst abnormalnoga djelovanja, nazvala monomaniom. Kolikogod
ima raznih ljudskih strasti i pohota, toliko se je pomoćju grčkih naziva sastavilo
mania, koje označuju, da netko boluje od djelomične ludosti, koja ga
neodoljivo naganja, da krade, pali, kupuje, putuje, ljubi, pijančuje itd. Nu
do skora je . znanost ustanovila, da ljudi, kf\ji od takove manomanije boluju,
ipak nisu u cieloj svojoj ostaloj duševnosti posve zdravi, već da se kod njih
vazda nalazi obćenito neko oslabljeno, bolestno stanje centralnoga živčevlja. I
tako su do skora te manomanije prestale biti posebnimi bolesti, te su spale
samo na symptome. obćenite duševne bolesti, iz koje imaju svoj izvor.
Ne boluje li možda N. K. od takove manomanije, koja ga uviek i uviek
naganja i sili na novčane manipulacije ?
Ako uzmemo, da obstoji takovo bolestno stanje, iz kojega proizlaze samo
stanoviti pojedini ludi čini, onda mora već u naravi takovih čina nešto biti,
čime se oni razlikuju od istovrstnih čina zdravih ljudi. A tako i jest. '!'akovi
čini mahnitosti jesu časoviti, jednostavni, nerazumni, nepromišljeni - neodoljivim
nutarnjim nagonom iz m•zdravih težnja proizasli. Nezdravost takovih
čina proizlazi onda iz motiva, izvedenja i svrhe nj ihove. Ako je sve to troje
razumno, promišljeno, savezno i skladno, a počinitelj inače duševno zdrav, onda
nema razloga, zašto da takov čin nazovemo nezdravim iliti maniom.
(Svršit će se.)
Slučaj porencephalije kod cerebralne dj etinje uzme.
(Hemi plcgia spastie;t infant.il. CPrebral . sin.)
Autotypija po naravi od V. I. :Mm·g·ctića u Zagl'ehu.
Desna hemisphaera mozga 40-godišnj.e seljakinje . l\1. O. Od rane mladosti spastična
nzma Jieve polovice tiela. Izim promjena navedenih u predavanj u (vidi "L. V." 1897. br. 1.
str. 39) nije bilo hemathetoze niti epileptičnih napadaja, te je bila psychično normalna.
Dr. F. Gutschy.