1897. godina

52 Liećnički Viestnik 1897. Br. 2.
da je poderao nJezmu punomoć, da zna za ovo i ono, nu sve to samo pri­
kriveno, pritaj e.ć se, čim bi tko u sobu dllšao i poprimiv opet sasvim glupi iz­
ražaj, {i m bi ga bolničar gledao.
U dalnjem tečaju počeo je ipak bar nešto čitati. Tjelesno stanje povoljno, ·
izgled vrlo dobar, tek i san posve uredan.
Dobio je račun od trgovca iz Bavarske za neku sliku, koju mu je dužan.
K. zapitan, da li je zaista dužan , odg-ovara samo, da on nema slike, ali ne će
da se pusti u razgovor o tom.
Višeput dolaze ženske, koje žele K. "vidjeti", nu buduć nemaju nikakvoga
opravdanoga posla kod njega, ne puštaju se k njemu.
Zapitan, bi li hotio razgovclrati s liečnikom i pripoviedati o svojih osobnih
odnošajih, kiinne glavom, da bi.
Pozvan u pisarnu, dolazi tromo, polagano, zasopljen, težko diše i od­
govara tihim nemoćnim glasom tekar nakon dugoga razmišljavanja, često mora
mu se pitanje ponoviti ; odgovara površno, nejasno, kao da je prečuo ili ne
razu mio pitanja.
Veli, da je star 44 god., normalku svršio u Varaždinu, dali ga tamo,
ne zna tko i kod koga ; gimnaziju u Zagrebu. Otac "bio činovnik kod zidanja".
Kakav ? Odgovor : "Ceste su delali". Brata da je imao dva, jedan umro kao
jurista od sušice, drugi kao oficir, neznano od česa. Sestra bila jedina, t i mrla
od sušice
Da li bilo u familiji umobolnih? Odgovara spremno : Otčev brat Juraj ,
seljak, bio benast, isto tako ovoga stric Luka Brat materin Ivan "je bil bedast,
bil je oficir, se je strelil".
On nema žive rodbine, ni znanaca, ni posj eda. Ž upnikom u O. da je
bio 20 let. Upućen, da to nije moguće, jer je g. 1884 , kad je. župu izgubio,
bio tekar 40 god. star, odgovara : "ja ne znam".
Zapitan za imena tada susjednih vlastelina i nj ihovih posjeda, navadja
kriva imena.
Zašto je otišo iz župe ? Pripovieda dosta živahno, da je morao ići za misionara
u Ameriku, zidao škole za siromašnu djecu, samostane, kuće za siro­
make, morao ići po svietu, ,, drugač bi me Filip zaklal s nož.em - kač&. bi
me grizle - samo ne će Bos ko doći s novci, 50 miliona".
. Opomenut, da ne govori takvih ludorijah, koje mu nitko ne može vjerovati,
veli : "Vi ste mi jako dobar - hoću dobro odgovarati".
Š to je lane u Celju radio ? Ne zna. Poriče, da su ga tamo žandari uhva­
tili, da je bio pred sudom. Ne zna, kako je dospio u Zagreb, niti kako iz Za­
grPba ovamo ; jer on "je u Filadelfiji kloštre zidao".
Gdje se sada nalazi ? Ovo da je hotel, ljudi oko njega su siro maki, kojim
on hoće novac dieliti.
Ponovno opomenut, neka se sabere i ne pričinja tako glupim, odgovara
ponizno : "Vi ste mi dobar, ja · vas jako rad imam".
Za svoje · poslove sa ženskami u Zagrebu, koje su ga tužile, da ne zna
ništa, u Celju pred sudom, da o tom nije bilo govota.. Kad mu se pako spo­
menu ženske, za koje se je zauzimao, koje je podupirao, to priznaje i na­
vadja imena.
Br. 2. Liećnićki Viestnik 1897. 53
Na svoju affairu iz god. 1889. da se ne sjeća, toliko zna, da ga je netko
potvorio, da kani pobjnći. Učitelja V., svoga tadašnjPga prijatelja, da ne pozna.
Ime tadašnjega svoga župnika navadja krivo .
Kako je dospio u bolnicu m. b. u z, r Ne zna. Kako dugo je bio tamo ?
Veli, 2 godine. Kad mu se veli, da su ga liečnici tadct umobolnim proglasili,
gleda zapanjeno, kima glavom, čudi se i veli : "nisu mi niš rekli" . .Ime bol­
nitkoga predstojuika navadj a hrivo. Kad mu se spomenu im!lua bolničkih
liečnikah, veli da ih ne pozna. N i jedne osobe, koja mu se spominje iz njegove
parnice, da ne pozna.
Na to je razgovor prekinut i on zamoljen, da otidje u svoju sobu. Nu on
pogledam n lieč-nika, ne ustaje, razmisljara, leda i v.-li : "Joj, da sn svi gosponi
tak dobri, kak ste vi, vi se tak li!lpo s menom spominjat.e !'·
Odvraća mu se, da nema svrhe dalje razgovarati, kad on ništa ne zna, ni­
koga ne će da pozna i govori samo ludorije. N a to on : "Vi ste mi dobri, ja
vidim, da ste vi jako dobri".
Na pitanje, što on misli, kako će svršiti njegova parnica ? veli : "ja
ne znam - vi te dobar".
Hore li vas osuditi ? "Kaj ne bute vi sudili ?" Zasto mislite, da ću ja
suditi? ja nisam sudac. "A zakaj onda pišete?"
Na odlazku oklieva i veli : "Budete vi išli s menom svuda ?" Ne. "Kaj
bum ja onda ?" Branite se sami. Na to veli : "Ja sam tak rad pri vas ". Sn­
steže s odlazkom i ponovno pita, zašto ne bi još dulje razgovarali i liečnik
više pisao.
*
* *
Iz navedenih einjenicah iztiču se u vladanju N. K. dva napadna pojava.
Od kad je on postao župnikom, bavio se je sliedom mnogo godina novčarskimi
poslovi : kupovao, prodavao ; uzimao i davao zajmove; ugovarao, mešetario,
prepr0davao poput kakvoga agenta.. Rezultat njegovoga poslovanja bio je,
da je izgubio župu i da je 11ada po treći put radi prevare pred sudon>.
Drugi napadni pojav jet, da on, stupiv pred sud, svojtl poslove pomno ob­
razlaže i opra.vdava, a navode tužitelj ah oprovrgam, iz prav !ja, te iztiee svoju
nakanu ne samo dopustenom, već i . plemenitom, iz .čiste . kršćanske ljubavi
prema bližnjemu izvirućom ; nu najednom prevrgne se u posve drugoga čo­
vjeka : odgovara glupo, smeteno, protivno i bulazni poput ludjaka .
'l'o njegovo vladanje >:jeća na onaj pojav kod kukacah, koji se, iznenada
zastrai;eni, prt>vrnu i leže nepomično ukoee.ni, kao mrtvi. Obično se · misli, da
se pl'i