1897. godina

410 Liečnički Viestnik 1897. Br • . 12.
gdje nema trachoma ; u maloj mjeri okužena je Euglezka. U Rusiji kotar Moskva ima
2-4% ; Petrograd 9%, Saratov 11%, Kazan 20%, Kiev i Besarabija 25 0fo. U istočnoj Njemačkoj
ima do 10-15%, dočim se južna Njemačka s manjim procentom izkazuje.
Tra ehom je rana siromašnoga i radničkoga stališa; različuost rase nema nikak v og upliva
na razvoj bolesti, više važnosti mora se pripisati tlu, naročito predjeli poplave i močvarni,
to su odlični buditelji i sačuvaoci trachomatoznoga virusa. Okuženj a nastaje jedino od
osobe na osobu, naročito u zadrugab, ll vojarnah, ll školah, u industrijalnih fabdkah. Potrebno
je>-!:!a ne samo privatna inicijativa, već da se i dotične vlade staraju za propbylaxu,
koja u glavnom sastoji u čistoći, u uporabljivanju posebnih sprema za toilettu, u pregledavanju
očiju školske djece, te u odstranjivanju okuženib iz škole. Na taj način i metomenim
liečenjem (bilo medikamentozno, bilo chirurgično) nadati se je, da će Europa biti
oslobodj'ena od .toga biča, kako bijaše oslobodjena od lepre.
Knapp (New-York). O namvi tmchoma · i o njegovom mckaničnom liečenju. U
NewYorku nalazi se klinično 2 vrsti trachoma : a) conjunctiva gornje i doljne vj edje, a naročito
prelazni rubovi puni su čvorčića i zrna trachomatozuib, conjunctiva bulbi je sasvim
čista, roženica normalna, n e m a n i k a k v e s e kr e e i j e ; mnije, da ova forma nije infekcijozna,
nazivlje ju trachoma simplex ; b) isti pojavi na conjunctivi s injekcijom conjunctivae
bulbij često komplikacije na roženici, jaka sekrecija mucozna ili purulentna, tu
formu nazivlju trachoma inflammatorium, te je jako infekcijozna.
Kod obih ovih forma mekanično liečenje, bilo to u formi digitalne expresije ili
raznimi pincettami ; bilo u excisiji prelaznoga ruba; bilo galvauo-canstično ;· bilo s grattageom
ili brossageom ; bilo s curettageom, vrlo je uspješno, ali nije bez recidiva, koji su
kod trachoma osobita karakteristika. Potrebno je, da se izbjegne recidivam kombinirano
medikamentozno liečenje.
Kuhnt (Konigsberg). O thempiji tmchoma. Podastire podulje izvješće o historiji
trachoma, podpunjuje ga kliničnim i therapeutičnim razmatranjem. Iztiče kao važnu točku,
da liečenje ne smije biti en chablone, već da treba elektično postupati kod svakoga pojedinoga
slučaja. Obazire se ua medikamentozno liečenje (nitr. arg. ; cu pr. sulf. in solu t. ;
zinc ; acid. tannic. ; hladne i mlake obloge), zatim na mekanično liečenje (masaža, expresija
itd.), napokon obraća se na chirurgično liečenje (izrezan je prelaznoga ruba ; inci slo
tarsalis ; punctio ta1·salis).
Veliki je pristaša excisije prelnznoga ruba. lVInogo važnosti podaje produljenom mediklimentoznom
liečenju, da se recidive ue ponavljajn.
Lušić-Matković (Zagreb). Contagiwn i thcmpija trctchouw. U genezi trachoma
izvan specifičnoga, microbičnoga ili ptomainičnoga momenta igra veliku ulogu predispozicija
ili terrain Ni prvi ni drugi nisn nam poznati, možda nalazom jednoga pospješiti će
se pravo tumačenje drugoga. Predispoziciju ne smije se empirično tražiti, kao do sada
(rasa, položaj itd.), već znanst\·eno. Na podlozi chemičko-physioložkih iztraživanja suza
došao je do zaključka, da od alkaličnosti suznoga soka zavisi predispozicija za infekciju,
respective za immunitet.
Alkaličnost suza mienja se na 2 načina : a) endogeno uslied promjene alka!iČ!Iosti
krvi i sokova; naročito uslied poremećenja nosuo-laryngealnoga sistema ; b) ectogeno ulied
prašine, dima, suzenja itd. U therapiji trachoma on je pristaša mekanično-medikamentozne
therapije, a istodobno eletičnoga liečenja, ne može se oduševiti za excisiju prelaznoga ruba,
ali rado i uspjehom obavlja tarsalnu punkciju i incisijn, već od nazad 3 godine. Navadja
kao novu stečevinu u tberapiji trachoma injekcije sa sublim. i jodtrichloridom osobito kod
pannusa i nezdrjelib čvorčića u prelaznom wbu.
Darier (Paris). O chirtwgičkom liečenjzt tmchoma. Spominje, da je on već g. 1890.
medju prvimi bio pristaša chirurgičnoga liečenja tracboma, te zadovoljstvom vidi, da dandanas
vlada pod puno povjerenje u tu metodu, . pa ustanovljuje indikacije za takovo
liečenje.
Roselli (Rim). Novo liečenje tmchoma. Dobre je uspjehe polučio sa jodom in statu
nascendi, na ime najprije touchira sa solutio kal. jodat. tracbomatoznu sluznicu, a zatim
·
aqua o:xygenata izpire. .
.
B. 12. Liečnički Viestnik 1897. 41t
N enado vić (Dolova). O liečenju tmclwma. Iztiče da je potrebno, ela se trachomatozni
lahke naravi sami kod kuće lieče, a da lieeuici samo nedjeljno kontroliraju. Težke
slučajeve da se bolnički lieči. Liečniei trnchomntm:uih mornj n biti dollro plaćeni, ljekarije ·
badava. Vojnici tracbomatozni moraju se grupirati u po!:!cbni regirneut. Itrolom (citratum
·
argenti) polučio je vrlo dobre uspjehe.
Neznamov (Harkov). O današnjem ehirm"i:lwm lieče?ljn rrachouw. Priobćuje način
liečenja s raztopinom joda i aethera, ovaj zadnji izhlapjuje, n jod dj eluje na granulacije,
te ih prosuši i učini pristupne za. resorbciju. Neprijatelj je svnkogn ehiruržkoga Iiečenja, jer
·
se tim subconj unctivalno tkivo, lympbatične pmge i krvno žile rar.mrcvare.
Katerina Kostaljskaja (Moskvn). O hyalinih kntffljah kod trachoma . . u 40
slučajeva trachoma, pretrnženih mikroskopično, naišla jt1 u Hvih ua hyaline kruglje, ali
nigdje na krvnih žilnb ne bijaše hyaline degeneracije. Ueakciju na umylo!d H nijecluom
sl u čaju nije se pokazala.
Peters (Bonn). O patholoikoj hystologiji coujnndire osoi!Uu kull traclw11w. Kod
različnih upala conjunctive, te takodjer i kod trachomn naišao je na osobite stanice izpod
e pi th ela n formi poclkove.
atim so razvila debata o tmehornu, koja je trnjala preko sata.
Michel (Wlirr.burg). O patlwloilw-anatomičnih promJemth ·n ·rctln i. Opisao je potanko
sve promjene, koje uastaj u u retini kod tabel! dorsalis i kod retinitis albnmi1iurica.
Schmidt-Rimpler (Cli.ittingen). Kako nastane odcie1djeuje retine (ablatio). Nije
moguće u nekih slnčajevih pridružiti se teoriji L e ber a o odcicpljenju roti ne. Vrlo često
ue nalazi se uigdje razderana retina, te takloviua ne moe se iztoeiti iza retino, a isto
tako ni u vasda niti velike promjene u stakloviui, da bi itu lJila sgužena. On se je uvjei·io
kod mnogo slučajeva, da odciepljcnje nastaje uslied exsudata izmedju retine i chorioidje,
a om zadnja tnj exsudat izlučuje. Zato je n većini slučajeva neopravdana operacija
D e u t s e h m a n n a.
Belarminov (Petrograd) O tutu.aii ro.fenicc. Vrlo često rabi tatnažu, dapače i kod
catamcta accretu, gdjE!' s extrakcijom ne bi bilo uspjeha. Ne smatra kao kontraindikacij u
leucoma adhaerens. Preporuča uviek upotrebljavati najveću asepsn, ue služi se skupom
igala, već jedno1u samom šupljom iglom tatuira, a uviek uba.la koso nikada okomito.
3. sjednica 2H. kolovoza. prije podne.
Predsjednici : Hirschberg i Va cher.
Dananje slanje operaciJe bel llt!JOJJ(je. Glavni izjestitelj : Fukal a (Beč). Već od
10 godina ohavlja se kod jake myopije odalečenje zdrave leće iz oku, tc siže broj takovih
operacija na 000. Izvjestitelj je do sada operii·ao Hi:J sluč:ja, tl puta je samo napravio
extm.ctio lentis, u svih dmgih slnčajevib načinio je discissio. i to tuko s vrlo tankim Graefco\·im
nožem, dostatno ureže kapsulu, a to najprij e vertikalno, zntim horizontalno. Poslije
13-4 dana osobitom !ancom otvara sprednjn. komoru na način, da korigira eventualni obstojeći
astigmatizam rožrnice, da nabuhnute leĆne mase odaleči. Ne boJi se ni nnjmanje
gubitka staklovine, dapače opazio je, da je vid još bolji (uslied mzciepanja capsulae posterioris).
Mnije, dn. odciepljenje retine ne zavisi od gubitku stuklovine, već od traumatičnih
upliva. Og1;aničuje se operirati samo slučajeve, gdje korekcija s naočalt nije dostatna,
ela bi bolestnik mogao obavljati svoj zanat. U slučajevih myopije od 13-23 dio p tr .
opazio je, da su dotični poslije operacije postali emetropi, što se· ne dade drugčije tumačiti,
nego da je sprednjo stražna os skrrrćena uslied operacije.
Vacher (Orleans). l!Jxtrakcijlt leće kod julie ut!)OJ)Ije. Izveo je operaciju u 48 slučajeva,
u većini slučajeva pravio je extractio simplex, samo kod djece discisiju. Jako je
oprezan u iza biranju slučaj eva za opemcijn, te nikada ne operira oba oka, već jedino, ako
to zahtieva bolestnik. Primjećuje, da treba nastojati, da ne bude gubitka staklovine, jer da
su od toga težke posljedice. Nadodaje, da ako operacija i ne znustavlja sasvim progresivnu
myopiju, da ju barem donekle ·modificira, u to upliva blagotvorno na centralnu retinochorioiditidu.
N e smije se operirati bolestnike, koji vide manje od 1/10•
Zatim nastaje razprava : D ar i e r podnaša izvješće o 142 lučaja (od 18 okulista
operiranih) 85°/0 poboljšanj e vida; 10°/o vid isti; 5"/o izgubljeni ('2'/0 infekcija, 3% od-