1897. godina

392 Liečnički Viestnik 1897. Br. 12.
punoj slici, osobito na ledjih i na okrajninah. U ovom slučaju nije oboje istodobno
obstojalo, barem ne onda, kada sam diete vidio. Prama istom autoru
obje su si bolesti u početku slične u obćoj slabosti, koja je već ili prirodjena
ili uslied vanjskih upliva tek poslije poroda nastala, nadalje u malenom bilu,
u nizkoj temperaturi itd., dakle obstanak prvobitnog oedema nije niti u ovom
slučaju izključen.
U koliko se pathogeneze ovoga slučaja tiče, težko je pravi uzrok razvoja
bolesti naći ; moguće, da je jadno obitavalište i onečišćeni zrak istoga, neočekivano
rano nastala studen, kao i zla hrana djeteta sa strane majke (koja je
istodobno na babinjoj groznici bolovala) uzrok razroju bolesti novorodjenčeta.
Pošto izliečeuje ov.akove bolesti spada medju najveće riedkosti, te niti u
ovom sl1tčaju nije obstojala nada, da bi novorodjenče ozdraviti moglo, već radi
obsežnoga razvoja bolesti, to sam "ut aliquid" naredio, da se di ete u toplo zamata,
eventualno tare, da ne siše, već da se kravjim mliekom hrani. -
Daljne motrenje novorodjenčeta bilo mi je nemoguće; poslije nekoliko dana
saznao sam, da je isto umrlo, pošto je u cielom devet dana živjelo.
XII. medjunarodni medicinski kongres n Moskvi
od 19. do 26. kolovoza 1897.
O d s j e k z a u n u t ar n j e b o l e s t i.
(Svršetak.)
5. sjednica. 23. kolovoza prije podne.
Chauffard (Paris). Fonnes cliniques de. cin·hoses · hepa#ques. (Kliničke forme
cirrhoze jetara.) Cirrhoza jetara razvija se pod sliedećimi uvjeti : Svaka tvar, koja podražuje
jetarnu stanicu može prouzrokovati pojave izroda (Entartuugserscheinungen) prema
stepenu snage i trajanju njezinog uplivanja. Uspjeh će biti isti, ako je škodljivi upliv
neznatan, nu ako vrlo dugo traje. To dokazuje i pokus na životinji s podražujućimi cbemičkimi
tvarmi n. pr. alkoholom, toxini, nadalje proučavanje syphilisa i tnberculoze. Cirrhoza
jetara je reć bi izražaj jetarne odporne snage - obran bena i zaštitna reakcija j etame
stanice. Ali ova ne ostaje bez reakcije ; ona reaguje kompenzatornom hypertrophijom i n
promjenljivom stepenu prEma jakosti cirrhoznoga razvoja. Funkcijonalna kompenzacija bypertrophijom
može postati brzo nedostatnom n. pr. kod atrophičke cirrhoze . i kod adipoe,
ali može se opet protegnuti na godine kao kod Hanotove biliame hypertrophičke cirrhoe,
dapače moif.e prividno i izcieliti kao kod hypertropbičke alkoholne cirrhoe (H a n o t­
Gilbert). Kod proučavanja razvoja cirrboze ne valja metnuti s uma i razne drnge čin benike
: drugotno sudjelovanje bubrega, srdca, razvoj žutice, ascitesa, l'!lučajno nastale infekcij
e itd. Ali glavna značajka u razvoju bolesti je načio, kako reaguju jetarne stanice, kako
im je stanje i anatomsko i prema funkciji.
Gilbert (Paris). Les fo rmes cliniques des c;in·hoses du foie. (Kliničke fonne cirrho.m
. ietm·aJ On razlikuje d vie glavne grupe jetarnih cirrhoza : jednostavne i komplikovlLDe,
potonje mzlikuju se od jednost:wnih time, da k atrophiji ili hypertropbiji pristupe još
degenerativni procesi. Jednostavne su opet ili toxične ili infekcijozne. Toxične nastaju ili
autointoxikacijom tečajem dyspeptičkih pojava, prave arthritide ili diabetesa, ?..atim poslije
uif.itka školjka, olovom, a najčešće chroničkim otrovaojem alkoholom. Potonju formu cirrhoze
opisuje G. obširnije. Cirrhoze infekcioznoga povoda jesu one uslied malarije, syphilisa,
tuberculoze. Kod svih doada navedenih cinhoza središte je razvoja krvno žilovje, n nastoj u
trakovi zarastica n obliku prstenja, a tim radja se upravo atrophija parenchyma. Ali ima
Br. 12. Liečnički Viestnik 1897. 393
dvie forme cirrhoze, gdje ne nastaju ovakove posljedice, a ovdje je žučno ži.lovje izhodište
cin·hoze nslied autoinfekcije: biliarna sa žuticom i hypertrophijom i cirrhoza uslied začepljenih
žučnih cievi. Medju jednostavne cirrhoze valja ubrojiti i one, koje nastaju kod
nekompenzovanih grieška srdca uslied staze. Ka komplikovanim valja ubrojiti amyloidnu
i salastu degeneraciju i pigmentovanu degeneracij u (kod diabetesa).
Carmons y Valle (Mexico). De l' hepetite inte1·cellulai1·e, fonne speciale dc
llfexico. (0 intercellularnoj upali jetara, posebnoj formi u Mexiku). U Mexiku ima posebna
forma upala jetarn, koja do sada nije nigdje drugdje opisana. Značajke su joj : znatno
povećanje jetara, koja sn vrlo tvrda, vasda uz žuticu, trajna grozničavost (bud s remisijami
bud s intermisijami), krvavo bljuvanje, poremećena probava (vasda proliev sa žući), cerebralni
symptomi (ataxija, adynamija), često ascites. Bolest traj e 6-8 mj eseci i svršava vasda ·
smrću. Razvj veziva počima na površnih jetarnih venah i širi se vrlo brzo medju pojedine
jetarne ogranke do žilovja venae portae - a time se često uništuje skoro cielo kolanje
krvi. Nastaju manji, veći nekrobiotički čvorovi, koji iznutra omekšaju, sadržavajući na skorup
•
sličnu tekućinu.
Widal (Paris). Le sem·d·iagnostique de la (iev're typhoide. (Diagnoza typhlJ. sen•mom.)
Serodiagnoza typba prokušana je već u više hiljada slučajeva. Riedke slučajeve,
gdje te reakcije nije bilo, valja tumačiti. Od 117 slučajeva samo u jednom nije je W.
dobio. Moći je pomisliti, da se je reakcija pravo pokazala, a klinička diagnoza da je bila
kriva. Reakcija da daje još pravu uputu, gdj e jn klinika ne daje. Onaj negativni slučaj
Widalov ustanovljen je kao typhus, pošto je iz punkcije slezena dobiveno čistih kultura
typhovih bacilla. U sumnjivih slučajevib valja iztraživati krvni serum kroz. više dana, plt
tako kasniji dani mogu ipak dati reakciju. Nekoliko dana prije smrti popušta agglutinujuća
snaga seruma. W. iztraživao je serum od 350 netyphoznih - te nije nikad dobio pozitivnoga
rezultata. Kod normalnih sera nalazi se kadšto pseudo-agglutinacija, nu to se kao
krivo točnijim promatranjem prepoznaje. Serumreakcija dade se upotrebiti, da se i atypične
forme typha diagnosticiraju.
Mills (Bruxelles). De la methode de Widal de s·o-diagnostiqtte de la fwm·e typhoidc.
(O Widalovom načinu serodiagnoze lcod typha.) Što se tiče važnosti virulencije upotrebljenih·
kultura za postanak reakcije, našao je M. na temelju 28 seroreakcija, da brzina, kojom
nastaje agglutinacija, stoji u' obratnom razmjeru prema snagi virulencije Eberthovoga
bacterija. Na ovu se valja osobito obazrieti, pošto je jedan od najvažnijih uvjeta, k tomu
još dolaze jur poznati faktori raz1iedjenja seruma i vremeni početak reakcije. Za tim još
navadja nekoja nuzgredna opažanja od manje važnosti.
6. sjednica. 23. kolovoza poslije podne.
H. Lowenthal (Moskva). Serodiagnoza, p1·ognoza i themp·ija f'euris 1·ecun·entis.
I. Serodiagnoza za apyrexije. Glavni princip toga postupka osniva se na tom, da na žive
spirille djeluju specifično bactericidne tvari u apyretičkoj krvi od recurrensa bolujućih za
trajanj a svake apyrexije (Gabričevskij).
II. Seroprognoza. Metoda je ista kao i kod stavljanja diagnoze; ona daje točno
uporište za sigurnu prognozu. Trajanje reakcije od jednoga sata poslije 7 dana apyrexije
opravdava po predavateljevih iztraživanjih zaključak, da ne će više doći relaps.
III. Serotberapija. Od 84 bolestnika, kojim se je uštrcao serum za prve apyrexije,
bilo je od 45 = 53·57% relapsa, a kod 39 = 46·43% ostade febris recurrens sine recursu.
Od 152 bolestnika, koji nisu specifički liečeoi, bilo je samo 25 slučajeva = 16·45% s jedinim
napadajem .
Frangulea (Rumunjska). Pathogenie de la fievre typhoide et les e1Teurs de .la
theorie mic1·obienne actuelle. (Pathogenija typha i pog1"ieške sadanje mihobne teorijeJ
Typbus abdominalis - trbušna pošalina može nastati pod stanovitimi uslovi spontano, ..
t. j. bez sudjelovanja Eberthovih bacterija. Bacterium coli može uzrokovati pošalinu pod
uplivom prehranjenja, odn. moralne depresije. Ova na novo zadobivena · svojstva može pre ­
nieti bacterium coli i na novo hrani vo tlo. Dapače ono može mienjati i svoj oblik . . Speci­
fičnosti bacterija da dakle ne ima, a ako je ima, samo je relativna t. j. prolazna. O mienf
forme da se više ne da dvojiti. To je u skladu s usavršivanjem svib živih bića trani!forma-
·