You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
320 Liečnički Viestnik <strong>1897.</strong> Br. 10.<br />
· kako si može život prod11ljiti. Na mnogobrojna pisma odgovorio je pitateljel'n<br />
ustaj svakoga jntra jedan !';at ranije, pa će svalri dan jedan sat dulj e živjeti.<br />
Premda se ne možemo podičiti, da smo na polju psychiatrije dosegli do<br />
·bog zna kalwre visine, to možemo ipak nztvrditi, da srno u postupanju s du<br />
šev·no bolestnirni daleko napt·erl koraknuli i da se današnjemu našemu postupku<br />
s umobolnimi ne može p.ro11aći niMa slična u (;itavoj povjesti eovječanstva. Ako<br />
. neki primitivni narodi još dandanas stanovitim umobolnikom izkazujn izvanredno<br />
stra,hopočit;mje, kao svetcem i prorokom, to ih ipak puštaju skapati od glada i<br />
svake nevolje ; dočim mi u svih umobolnicih bez razlike poštujemo nesretne<br />
ljude; te im pružamo pomodnicu ruku, nastojeći ublažiti i olakšati težku njihovu<br />
biedu. Može se reći, da je n sadanjem ljudskom družtvu svaki idiot sigurniji<br />
. svog .životnog obstanka, nego li genij, koji !-.esto nakon bir,dna 7.ivota tekar<br />
poslije smrti dolazi do uva,žflllja, jr,r mnogi genij imade manje obdarenosti za<br />
praktičnu stra,nn ljudskih potreba od samoga idiot.a, a um genij:;tlna čovjeka,<br />
nadvisujući ostale ljude svojom obsežnošću, pronieavošću i samostalnošću, ne na<br />
Jazj razurnievanja, ili pobudjuje protimbu, dočim idiot vazda može rae.unati na<br />
lj11dsko :r;nilosrdje.<br />
·<br />
. Govoreći o liečenju duševno bolestnih, moramo si ponaj prije staviti naeelno<br />
pitanje : može li se u obće duševni bolestnik izliečiti, ili još bolje, može li du<br />
ševno oboljeli čovjek ozdraviti '?<br />
Na takovo pitanje možemo odlučno odgovoriti : da. Razumieva se samo po<br />
sebi, da čovjeku, koji je od poroda i po svojoj organizaciji manjkavo razvijen,<br />
Hi je uslied hereditarnog upliva obtereren raznimi manami, čudnovatostmi, ose<br />
bujnostmi, da takovu čovjeku ne ima lieka, jer ga nikakova sila, nikakav čovječj i<br />
upliv ·ne može više preinačiti ; on obstoji i razvija se u pravcu, koji mu je primela<br />
usadila, te je proti tomu prirodnomn zakonu !';Vako ljudsko 11tjeeanje ne<br />
moćno.<br />
Ipak se i na takove manjkave ili extravagantne lj ude može PO\'Oljno dj elo<br />
vati : mnogi idioti . jesu ipak donekle sposobni za ograničeni duševni razvitak ;<br />
ako su im u umnom razvitku nepresežne granict· postavljene, u njih se mogu<br />
pobuditi rukotvorne sposobnosti ; tu zadaću ima odgoj idiota. Za duševne čudake<br />
je od velike važnosti u kakove sn životne odnošajP postavljeni ; ako su imetkom<br />
neodvisni, te nisn prisiljeni, da se bore za. životni obstanak, tada je njihov život<br />
obično gladak i ohezbiedjen, jer ne imaju poticala, da sa svojimi čmdnovatostmi<br />
dodju u opreku proti Jj udskomn družtvu, osobito ako stoje pod utjecajem<br />
razumne osobe svoga roda ili svoga čuvstva ; ako se život takovih ljudi kreće u<br />
užih granicah nižih družtvenih slojeva, tarla nisu nj ihove extravagantnosti za<br />
d1:užtvo tako osjetljive. Najveća pogibelj i neprilika prieti ljudskomu družtvu od<br />
moralno defektnih ljudi, takozvanih moralnih idiota, koje novija psychiatrična<br />
struja čudnovatim načinom takodjer uvri;ćuje u bolestnike, što je posve neoprav<br />
dano i nedosliedno, a dovodi do toga, da se takovi ljudi za svoje zločine ne<br />
kazne, već se pusalju u ludnicu, kamo ne spadaju i odakle budu do skora od-<br />
. pušteni, da po miloj volji nastave razorno svoje djelovanje. Svi ti herf;)ditarno<br />
obterećeni ljudi za pravo ne spadaju medju bolestnike, jer vrirodjeni defekt,<br />
koji. njihovo abnormalno stanj e obilježuje, nije bolest ; predaleko se ide, ako se<br />
· prirodjena ili manjkava svojstva nazivaju bolešću.<br />
Br: 10. Liečnički Viestni k <strong>1897.</strong> 321<br />
Pravi duševni holestnici, kod kojih bolest tečajem života nastane uslied<br />
nutarnjih i vanjskih podražujućih ili potištujueih uplim, te -imade svoj izraziti<br />
početak i razvitak, mogu ozdraviti. Koliko -ih ozdravi, ne da se za stalno usta<br />
noviti ; statističl'i podatci ludnica navarljaju nam hroje·e, koji Re kt-ećt1 izniedju<br />
lO i 20 posto taka ; nu ti brojevi vri ede samo za bolestnike zavoda, dočim svi<br />
umobolnici ne dospiju u zavod, već se lieče i 11 bolnicah i u h1ćnoj njegi.<br />
Ozdravljenj e može biti podpuno : duševni bolestnik s\·ojim čuvstvom, razumom ·i<br />
voljom opet postigne odpornu snagu za životne potrebe ; ili nepodpuno :. duševna<br />
snaga holestnika ostane trajno oslabljena n razttih stepenicah. Pretežnijim dieloln·<br />
dovadja duševno {)boljenje do podpune duševne propasti ili nem.oći,. u kojoj ili<br />
vlad trajna pusta ptaznina, ili pako mir poput trzavice prekidaju pojavi t1zbudjenosti<br />
na temelju oslabljene razdražljive
Change language