1897. godina

298 : Liečnički Viest.nik 1897. Br. 9:
. · . . Ve&eli: smo i .ponosimo . se, što nam je zemlja povjerila provedbu jednog · od najkoristnijih
djela u ovom .: stoljeću za naš c:narod t. j. provedbu . zdravstvenoga . zakona od·
24:; siečnja 1894.
Mi ga shvaćamo s najidealnije strane : glavnicu, kojil ·nam daje država za življenje,
valja nam tisuć · puta toliku vratiti u dogledno Vrienie, dižući tjelesnu moć na!lih :radnika;
!ltitć ih od siromašenja uslied bolesti, . podižući ih u obće na onaj visoki ·i zamjerni pi edestal,
na kom stoji danas ·naobraženi Evropljanin. Mi ćemo doći do toga ideala1 nu prije
naVl valja za oto prionuti · živo uz našu : zadaću. .
Držeći se tih· načela, mi smo ·prolile godine htjeli pozitivno znati za razloge, · ·za što .
li narod , premalo zove Iiečnika u pomoć, da uzmognemo onda odkloniti te razloge, . pa
narod priučiti na nas.
U tu svrhu obratili smo se na sva obćinska vie6a, na sve župne urede r škole, pa
smo, primili od njih mnieoja, koja se. prilično podudaraju. Većina ih je kano razlog, što
narod· ne rabi Iiečnika, navela: l. nPmar j 2. praznovjerja j 3. nadriliečenj e i 4. siromaštvo.
Vrlo je zabavno čitati obrazležbu .nemara". Župnici se u tom osobito natječu i kažu,
da narod ne mari za svoje najbliže rodjakej otac za .(lina, sin za otca i t. d. ne brine se,
ako nije jedan drugomu od koristi, dapače želi jedan drugomu čim skoriju smrt, ako se
odatle nadaju probitku.
Na pr. : Dva čvrsta mladića pozvaše me k BV žene, želit će''njof samoj smrt i hra-
niti ju gorkim čemerom l
. . To je filozofija ovoga naroda. o životu j tO je beznadni njihov ino ral i čovjek se
uzalud pita, što su radile i rade dušobrižne oblasti · i .škole? Nije li ta filozofija bez ljubavi,
bez uzhita, bez· zanosa nešto .tako užasna, da . bi čovjek zaželio, da svi ·takovi ljudi s mjesta
propanu u crnu zemlju? To nije moderni pesimizam, a I).iti . preziranje svieta. po Byronu
i L er m on tovu, već je: to, kako .. bi rekao. Darwin: ein . Ruckfall . der Seele in @n Urzustand
.. Nehotice ajeti se čovjek Darwinovih Patli.gonaca, koji zaključuju, kad je koji
od njih ualied starosti i bolesti tako slab, te uije od koristi, pa ga ubiju . i pojedu, . pa i
svinje, koja poždere svoje mlado, kad joj dodje apetit na nj. · · · · ·
O praznovjerju i nadriliečenju progovorio sam prije, a siromaštvo . de facto, ne obstoji,
jer je Podravina u pravom smislu rieči bogata.
U .čudu smo se našli mi liečnici, kad smo na našem redovitom četvrtgodišnjem sa- ·
stanku ta mnienja pojedinaca .i cielih skupina čitali. Dakle takav je .materijal", s kojim
imademo raditi l
Čestiti .starina medju nami, koji je sproveo četvrt vieka u tom narodu kano cbirurg,
potvrdio je iz svoga izkustva rečena mnienja, nu sjetio se je i boljih vremena. Narod se
je dao liečiti, nu plaćao je zato još prije par godina po 20 novčića liečnikh, koji mu je
dolazio .u kuću.. .
Odma smo p11mislili, da narod tišti, ·što nama sada plaća 50 novčića, pa smo stali
razmillljava,ti, kako bi s.e narod mogao liečiti još jeftinij, makar samo kroz neko. vrieme,
dok bi se na nas opet priučio. J edan od nas predložio je aliedeće : ako svaka porodica plati
na godinu 2 for., to ćemo ju liečiti i ljekev.e pružati .kroz· go