Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
'274 Llečnički Viestnik <strong>1897.</strong> Br. 8.<br />
_________ _________ ___________ _:_ __<br />
Friedlander (Wiesbaden). Promiene h-vi thm·mičkimi uplivi. l. Ako upliva nizka<br />
temperatura dulje na krv u capillarah, to se umanjuje broj crvenih bobica, umnažaju leukocyti<br />
i umanjuje se specifička težina krvi. 2. Za vrieme reakcije poslije kratkotrajnoga<br />
u plivanja nizke temperature: jednako se umnažaju i crvene bobice i leukocyti, specifična<br />
težina krvi je povećana. 3. Ako je djelovala na capillare viša temprratura : umnožene su<br />
i crvene bobice i leukocyti (ali znatnije umnažanje bielih nego li crvenih) povećana je<br />
specifična težina i veća je gustoća seruma.<br />
Hochhaus (Kiel). Ob expe1·imentalnoj nzyelitidi. H. razrezao je kožu nad krstačom<br />
14 kunića - a na ranu pričvrstio je malu bakrenu posudu, u kojoj se je razvijala vrlo nizka<br />
temperatura iz krute O 02 s aetherom. Kod dvoje kunića razvila se je iza duljega vremena<br />
razširena meningomyelitis, koja je imala izhodište od površne nekroze jednoga kralježnjaka.<br />
Goldscheider (Berlin). O značenju podmžaja za pathologiju i thempij1 tl svjetlu<br />
theorije neurona. Bitnost theorije neurona jest, da ne smijemo smatrati živčevlje kao<br />
prov0dnu prugu s umetnutimi stanicami, već svaka stanica sa svojim osnim cilindrom, sa<br />
svojimi dendriti predstavlja samostalnu jedinicu (neuronl nutritivne i funkcijonaln·e vrsti.<br />
Neuroni ne prelaze jedan u drugoga, već se samo mehanički dotiču. Pobuda u jednom se<br />
neuronu tako diže, da se podražaj prenaša na susjedni. Svaki neuron imade individualnu<br />
metu pobude t. j. treba stanovite pobude, da neuron počima djelovati. Sve točke središnjega<br />
živčevlja medjusobno su spojene. Dovoljno jak podražaj može se protegnuti ·na<br />
cielo živčevlje. Podražaj ide onom prugom, gdje mu je najmanji odpor. Pobudljivo!lt neurona<br />
može se podražaji mienjati tako, da ..uogu slabi podražuji pobudljivost povećati, a<br />
jaki p odraža ji ju oslabiti. Ako)e nova theorija prenese u· pn.thologiju živčevlja, to se dadu<br />
mnogi pojavi hysterije lasno tumačiti, n. pr. hyperaesthezija, hyperalgezija, tachycardija,<br />
neuralgija itd. Povećanu pobudljivost jednoga neurona možemo izjednačiti, ako pobndljivost<br />
drugoga pooštrimo. Prema tomu preporuča se kod jednostrane poremećene osjetljivosti, da<br />
elektriziramo zdravu stranu.<br />
Bilježke iz prakse.<br />
Exsudatum pleuriticum. Thoracocentesis. Sanatio. Slučaj sam po sebi<br />
ne pruža nikakove osobitosti, nu priobćujem ga radi toga, što mislim, ,da će biti za praktičnoga<br />
liečnika važno, kada vidi, da se mogu u slučuju nužde operacije izvadjati i bez<br />
asistencije i bez velikih priprava.<br />
M. P., 20 god. star, dosta krepkoga razvitka, nešto auaemičan. Thorax dosta širok i<br />
svodjen, desna strana istoga nešto šira, te je vidjeti, da se kod disanja znatno manje giblje,<br />
nego li lieva strana. Perkusija daje na desnoj strani mukli zvuk do 4. rebra, dočim se<br />
disanje samo slabo čuje. Temperatura se je nejednako dizala i padala, te je pokazivala<br />
. nizki stupanj vrućice. Učinio sam diagnozu na "pleuritički exsndat". Izprva sam mu davao<br />
natr. salicyl., kasnije diuretin, nu exsudat je sve. više rastao. Subjektivno se je bolestnik<br />
prilično dobro nalazio, samo je nešto težko disao i kašljao, nu za liepoga vremena i po<br />
vani hodao. Pošto je bolest već preko mjesec dana trajala, exsudat sve više rastao, a holestnik<br />
teže disao, pregledam ga jednoga dana opet vrlo točno, te nad jem, da .exsudat stoji<br />
već na visini izmedju II. i III. rebra. Pošto sam smatrao, da je na mjestu thoracopunkcija,<br />
odlučim ju učiniti sliedećega dana, ter dotle sve pripraviti. Medjutim iza dvie ure,<br />
pošto sam iz bolnice otišao, doleti po mene bolničarka i reče mi, da je našemu bolestniku<br />
vrlo zlo. Dodjem u bolnicu i nadjem ga gdje užasno kašlje, sasma cyanotična. Kašljao je<br />
tako strašno, da sam se bojao, da bi u svakom času mogla nastati perforacija empyema<br />
u pluća, uslied koje će se zagušiti. Pošto sam držao, da ne ima mnogo vremena za promišljanje,<br />
dam bolestnika prenieti na čistu postelju, te ga stavim u na pol sjedeći položaj,<br />
uzmem najnuždnije instrumente, operem ih s aetherom, isto tako i mjesto, na kojem ću<br />
punkciju učiniti, te zarežem izmedju VI. i VII. rebra u prednjoj axillarnoj liniji zarez od<br />
11/2 cm. Ćim sam pleuru prorezao, izadje trak gnoja. U pomanjkanju elastične cievi uzmem<br />
novi nerabljeni elastični katheter, izrežem još jedan otvor, te ga uvedem u zarez, pričvrstim<br />
s iglom, te zatvorim katheter s Peanovimi kliešti, učinim povoj, te uvedem katheter u bocu<br />
Br. 8. Liečnički Viestnik <strong>1897.</strong> 275<br />
do pola s carbolom. Uz male pauze, u kojih sam katheter s Peanom zat\·orio, izteklo je<br />
do popodne oko 5 litara gnoja, sliedeći dan oko 1/2 litre, a ostalih dana sve to manje,<br />
dok nije 7. dan više ništa išlo. Kušao sam 8. dana katheter dobro izštrcaticarbolom i opet<br />
uvesti, nu već nije gnoja išlo, s toga sam nastavio drainažu s jodoform-gazom, te se bolestnik<br />
vrlo dobro nalazi. Temperature se izgubile, apetit velik, bolestnik hoda već po vani<br />
· od 8. dana, te se znatno oporavlja. G. Krema (Vrdnik).<br />
Listak.<br />
Kotar gjurgjevački g. 1896.<br />
Piše dr. Milan Kovačević, kr. kotarski liečnik u Gjurgjevcu.<br />
Nema sumnje, da se je zdravstvo domoglo poštivanja i diglo se iz svoga davnoga<br />
inferiornoga položaja onim časom, kad su državnici uvidjeli, da naša znanost nosi državi<br />
koristi, buduć da joj je idealom : zdrav čovjek. Kano u poror!ici, tako i u svakoj zajednici<br />
ljudskoj - dakle na koncu i državi - mora se paziti, da budu članovi sposobni za privredu<br />
i odpor.<br />
Državnici su nakon te spoznaje sastavili zakone, koji idu za tim, da državljani<br />
imadu medju sobom ljude, kojim ·je zadaćom bdjeti nad zdravstvenimi prilikami i skraćivati<br />
bolesti. Ćim hude više Iiečnika n narodu, tim će biti veće koristi od zdravstva. Ta je<br />
ideja podlogom i našemu zakonu od 24. siečnja 1894., te smo tim zakonom - osobito<br />
gledom na naše uzadružene zdravstvene obćine - stupili u teoriji u kolo ostalih prosvietljenih<br />
zemalja.<br />
Već se sada mogu izvesti neke dedukcije kano posljedice ovoga zakona, nu prije<br />
nego li to uradim, mislim, da će biti sgodno, ako opišem u pogledu zdravstva kotar gjurgjevački,<br />
koji je uredjen skroz po tomu zakonu, kako - mislim - da, su već i ostali<br />
kotari u našoj domovini uredjeni.<br />
Samo će se onda po sebi pokazati, u koliko se je do sada pokročilo napred i kako<br />
će se u buduće napredovati, budu li te i te premise obstojale.<br />
Zemljište, to jest geografski odnošaji, jest - priznaje svatko, - od velike važnosti ;<br />
o njemu ovisi i naobmzba, a tako i uvaženj e zdravstva, a ovisi i zdravlje u obće. Gjurgjevačk:i<br />
je kotar u hrvatskoj Podravini ; na sjeveru med jaši s Ugarskom, na jugu s kotarom<br />
belovarskim, na istoku s kot.arom virovitičkim, a na zapadu s kotarom koprivničkim.<br />
Duljina. mu je kakovih 35, a širina nekih 20 kilometara.<br />
Ravnica je posvuda, tek što tu ravnicu prosjeca val pieska u obliku nestalnih brežuljaka<br />
i što se na jugu naslanja na ogranke planine Bila. Tvorcem te ogromne ravnice<br />
jest rieka Drava, koja kotar dieli od Ugarske; ona teče od sjeverozapada naprama jugoiztoku.<br />
Izim kanala, koji vode ono nekoliko potočića i ležeću vodu u Dravu, tekuće. vode<br />
nema. Voda leži u obliku jezerca na dva mjesta. Drava je ostavila znak svoje predhistorične<br />
bjesnoće i to doista takav, da je nama dan danas skoro težko shvatiti tu silu. Ona<br />
je nekada morala razbijati brdine i raznašati ih, pa ih opet na drugom mjestu slomljene,<br />
.uništene kano lješine slagati. Sitan se piesak stere u obliku luka od sjeverozapadne granice<br />
kotara, pa do jugoiztoka u duljini svojih 35 kilometara. Brežuljak se reda na brežuljak,<br />
te se vidi kano ogromni valovi, koji će sad na jedan preko drugoga. Širina tih<br />
"piesaka" jest do dva kilometra, a najviši vršak ima jedva 135 metara nad morem (Kališćančić,<br />
Markezov 129 m. Minov kut 123 m.) Na početku tih "piesaka" na sjeveru ima<br />
mjesto Molve, na najvećoj izbočini luka, što ga opisuju "piesci" jest Cl-jurgjevac, a na<br />
skrajnjoj im južnoj točki leži Pitomača.<br />
Što nije goli piesak, ono je zaraslo slabom travom, mukom obdjelano ili su i dobre<br />
oranice. Obronci "Bila" na jugu kotara takodjer su nizki : dosižu nešto iznad 200 metara.<br />
U davno je doba narod bježao pred vodom i pred piesci, jer mu je jedno kano<br />
i drugo grozilo propašću. Samo na nekojih točkah piesaka bilo je mogu
Change language