Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића
Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића
RAD MUZEJA VOJVODINE 46 ISTORIJA UMETNOSTI I dok qubavni parovi, ~iji zagrqaji u mawim formatima deluju „kao lirske sinteze ushi}enog raspolo`ewa“, u velikom dobijaju dekorativno dejstvo (Dvoje, 1964), a Su|ajama je ostavqeno da „presude o sva~ijoj sudbini.“ Na portretima (Rajko Mamuzi}, 1965; Miroslav Anti}; Milo{ Crwanski) je ekspresionisti~kim oblikovawem forme izra`ena unutra{wa snaga portretisanih li~nosti sa sugestivno nagla{enim fizionomskim detaqima. Soldatovi} je ostao dosledan figurativnoj i animalnoj skulpturi poetskog i lirskog izraza, nastoje}i da svoju umetnost humanisti~kim porukama utka u pozitivne vidove `ivota i „da Su|aje ubudu}e dodequju miran san, sre}an i human `ivot svoj deci sveta.“ Po mi{qewu Lazara Trifunovi}a „Matijina skulptura ima autobiografski karakter. Gotovo svako delo nosi po jednu autenti~nu emociju, se}awe na do`ivqaj, sa`imawe vi|enog, ali vi{e od svega u wima su prikazani umetnikovi snovi, mu~ewa, obra~uni sa sobom. Treba sasvim malo poznavati Matiju i pogledati u wegov `ivot, pa }e postati jasno koliko je ova skulptura gola istina, koliko je ona iskrena slika ~oveka koji nije imao ni detiwstvo ni mladost i kome su izmakle gotovo sve `ivotne radosti. I kao {to svaki ~ovek nosi po neku senku koja je prisutna u svakom wegovom postupku, nosi je i Matija: to je rat i pusto{koji je izazvao u qudskim du{ama.“ 8 Kroz deformacije koje postaju wegov vajarski rukopis Matija Vukovi} iskazuje emocije i su{tinu svoje ideje, svode}i formu na ekspresiju. Vajaju}i oblike `ivotiwa kao da je sublimirao sva svoja vajarska iskustva i ve{tinu (Kowanik, 1962). Iz izvijenih, nemirnih oblika izbija sna`an naboj dinami~ne kompozicije i dramati~an sukob osnovnih masa. ^esto svodi oblike, telo i udove na funkciju pokreta dovode}i tako do prenapregnutosti oblika koji podse}aju na barok ili vajarstvo koje deluje vi{e ekspresijom nego oblicima. Oblikuju}i portrete Vladeta Petri} ih predstavqa analiti~ki u {irokim planovima, sa ~istom i odre|enom formom, sna`nom modelacijom u izrazu i ubedqivom definicijom karaktera (Portret M., 1962). Dinami~ki raspored masa i dramati~na igra oblika qudske figure nagla{avaju jak unutra{wi ekspresionisti~ki nemir. Vitke forme, bez velikih i te{kih masa imaju u sebi puno elegancije, ali i monumentalnosti (Zverokradica, 1965). 304 U asocijativnoj skulpturi 9 ili skulpturi slobodnog oblika Zoran Petrovi} je na{ao autenti~an izraz, kojim }e zauzeti avangardno mesto u savremenoj srpskoj umetnosti. Jedna „slu~ajna “ poseta livnici Zorana Petrovi}a }e pribli`iti su{tini postojawa, sukobe}i se sa „proizvodima qudskog uma, oru|ima stvorenim da se pretvore u oru`ja osvajawa prirode, stvorenim da slu`e ~oveku i da mu svojom tehni~kom svr{eno{}u oslobode vreme koje bi posvetio humanizaciji svog bi}a.“ 10 Nalaze}i inspiraciju u odba~enom kr{u polomqenih ma{ina, deformisanih i nagri`enih r|om i metalnim predmetima, tehnikom varewa stvara asocijativnu skulpturu narativnog sadr`aja izra`avaju}i tako svoj stalan strah od bi}a–ma{ine i novog ubojitog oru|a (Spreman za napad, 1970; Brzo ubojito oru`je, 1972–91; Mali prgavi agresor, 1991). Wegova skulptura kao neka organska tvorevina i danas deluje opomiwu}e u svetu gde se postavqa pitawe ~ovekovog opstanka uop{te. Kao {to je Slavoqub Bogojevi} istra`ivao u oblasti slikarstva svode}i realnost na dva elementa kompozicije, liniju i krug, „shva}ene kao koordinate stila u kojima se kre}e likovna misao i sunce“ 11 , tako je bave}i se skulpturom tako|e eksperimentisao. Kombinovawem materijala drvo–metal, aluminijum, gips, bakar, stvara „neklasi~ne“ kompozicije, odnosno vi{e konstrukcije ili reqefe narativnog sadr`aja (Sova, 1967; Sawar, 1965; Sova II, 1967; Udovica, 1961; Ratnik, 1961; Ve{ala, 1961; Prokleta Jerina, 1961; Ratnik–fa{ista, 1961; Vitez, 1961; San~o Pansa, 1961; Fa{ista II, 1961; Vitez, 1961; Ratnik, 1961; Ratnik II, 1961; Ratnik III, 1961; Ratnik IV, 1961; Don Kihot, 1961; Spomenik kamenu, 1961; Opservatorija, 1970; Konstrukcija), a obja{wavaju}i svoj rad van sfere slikarstva rekao je: „Stvorio sam svoj svet skulptura. Stvorio sam ga u svim vidovima `ivota, u li~nostima koje sam podra`avao. Ima mesta gde sam San~o Pansa, kao {to ima mesta gde sam Don Kihot od Man~e. Sada te sklupture, koje sam osetio u divqem kestenu i na kojima sam tajno radio ~etiri godine, slikam.“ 12 v
SKULPTURA U ZBIRCI GALERIJE RAJKA MAMUZI]A NADA STANI] U raznim strujawima u na{oj savremenoj skulpturi vidan je napor vajara da do|u do sopstvenog izraza. Usvajaju}i nov senzibilitet otkrivaju i po{tuju nove zakonitosti plasti~nog izraza. Ono {to je zajedni~ko ovim umetnicima sadr`ano je u motivskim srodnostima, ali i primetnom i kod svakog pojedina~no sigurnom stremqewu ka svom autenti~nom izrazu. Wihovo stvarala{tvo pokazuje dosledan i dinami~an razvoj u kome se odre|ene ideje produbquju i otvaraju prema nepoznatim i neistra`enim problemima. Iako su svi dobili klasi~no obrazovawe, u duhu savremenih kretawa tra`ili su nove izraze, svoj stil i rukopis u skladu sa vlastitim senzibilitetom, {to ih ~ini razli~itim i sasvim suprotnim individualnostima. I pored oslawawa na tradicionalne vrednosti, u ve}oj ili mawoj meri, relativno mali fond od 61 vajarskog dela obuhvata nekoliko razvojnih faza kroz koje prolazi savremena srpska 1 Petar Lubarda, Povodom izlo`be mladih umetnika Srbije. Jedan pogled na problem mladih.Likovna umetnost, Kwi`evne novine, br.43, Beograd 1951. 2 Lazar Trifunovi}, Putevi i raskr{}a srpske skulptupe.Studije, Ogledi, Kritike, Beograd 1990, 172. 3 Miodrag B.Proti}, Skulptura HH veka, U: Umetnost na tlu Jugoslavije, Beograd 1982, 101. 4 Lazar Trifunovi}, nav.delo, 174. 5 Pavle Vasi}, Skulptura Aleksandra Zarina, Umetni~ki `ivot, Beograd 1985, 252. NAPOMENE sklulptura. Iako raznovrsnost dela koja ~ine galerijski fond, osim generacijske pripadnosti „posleratnoj generaciji umetnika“, ne ukazuje da je kolekcija prikupqena po metodu jasnog i osmi- {qenog likovno estetskog koncepta, ve} vi{e prema li~nim mogu}nostima, odnosu prema umetni- ~kom delu i u skladu sa ome|enim dru{tveno-politi~kim uslovima tog vremena. Ova dela posleratnog modernizma i vidqivog otklona od estetike socrealisti~ke vizije sveta zna~e veoma vredan i umetni~ki zna~ajan segment cele likovne zbirke. Otuda, s pravom mo`e da stoji tvrdwa da fond ~ini deo srpske skulpture vrednovan u wenom razvojnom inovatorskom duhu i osavremewenom zna~ewu. Vajarska dela Poklon zbirke postala su tako nerazdvojni deo moderne srpske skulpture koja u svojim istra`ivawima savremene plasti~ne problematike nosi, u velikoj meri, internacionalno obele`je postav{i na taj na~in i respektivan deo svetske umetni~ke ba{tine. 6 Miodrag B.Proti}, nav.delo, 101. 7 Lazar Trifunovi}, nav.delo, 174. 8 Lazar Trifunovi}, Skulptura kao biografija. Stvarala{tvo Matije Vukovi}a.Studije, Ogledi, Kritike, Beograd 1990, 193–194. 9 Lazar Trifunovi}, Putevi i raskr{}a srpske skulpture, 178. 10 Mirjana Mare{, Zoran Petrovi}, katalog, Vr{ac 1966, 1. 11 Katarina Ambrozi}, Slavoqub Bogojevi}, katalog, Beograd 1965, 3. 12 Slobodan Markovi}, Belo astalsko vino, Borba, 26.05.1974, Beograd. 305
- Page 1 and 2: Neosporna je ~iwenica da skulptura
- Page 3: SKULPTURA U ZBIRCI GALERIJE RAJKA M
SKULPTURA U ZBIRCI GALERIJE RAJKA MAMUZI]A NADA STANI]<br />
U raznim strujawima u na{oj savremenoj<br />
skulpturi vidan je napor vajara da do|u do<br />
sopstvenog izraza. Usvajaju}i nov senzibilitet<br />
otkrivaju i po{tuju nove zakonitosti plasti~nog<br />
izraza. Ono {to je zajedni~ko ovim umetnicima<br />
sadr`ano je u motivskim srodnostima, ali i primetnom<br />
i kod svakog pojedina~no sigurnom stremqewu<br />
ka svom autenti~nom izrazu. Wihovo<br />
stvarala{tvo pokazuje dosledan i dinami~an razvoj<br />
u kome se odre|ene ideje produbquju i<br />
otvaraju prema nepoznatim i neistra`enim problemima.<br />
Iako su svi dobili klasi~no obrazovawe,<br />
u duhu savremenih kretawa tra`ili su nove<br />
izraze, svoj stil i rukopis u skladu sa vlastitim<br />
senzibilitetom, {to ih ~ini razli~itim i sasvim<br />
suprotnim individualnostima.<br />
I pored oslawawa na tradicionalne vrednosti,<br />
u ve}oj ili mawoj meri, relativno mali<br />
fond od 61 vajarskog dela obuhvata nekoliko razvojnih<br />
faza kroz koje prolazi savremena srpska<br />
1<br />
Petar Lubarda, Povodom izlo`be mladih<br />
umetnika Srbije. Jedan pogled na problem<br />
mladih.Likovna umetnost, Kwi`evne novine,<br />
br.43, Beograd 1951.<br />
2<br />
Lazar Trifunovi}, Putevi i raskr{}a srpske<br />
skulptupe.Studije, Ogledi, Kritike,<br />
Beograd 1990, 172.<br />
3<br />
Miodrag B.Proti}, Skulptura HH veka,<br />
U: Umetnost na tlu Jugoslavije,<br />
Beograd 1982, 101.<br />
4<br />
Lazar Trifunovi}, nav.delo, 174.<br />
5<br />
Pavle Vasi}, Skulptura Aleksandra Zarina,<br />
Umetni~ki `ivot, Beograd 1985, 252.<br />
NAPOMENE<br />
sklulptura. Iako raznovrsnost dela koja ~ine<br />
galerijski fond, osim generacijske pripadnosti<br />
„posleratnoj generaciji umetnika“, ne ukazuje da<br />
je kolekcija prikupqena po metodu jasnog i osmi-<br />
{qenog likovno estetskog koncepta, ve} vi{e<br />
prema li~nim mogu}nostima, odnosu prema umetni-<br />
~kom delu i u skladu sa ome|enim dru{tveno-politi~kim<br />
uslovima tog vremena. Ova dela posleratnog<br />
modernizma i vidqivog otklona od<br />
estetike socrealisti~ke vizije sveta zna~e veoma<br />
vredan i umetni~ki zna~ajan segment cele likovne<br />
zbirke. Otuda, s pravom mo`e da stoji tvrdwa da<br />
fond ~ini deo srpske skulpture vrednovan u wenom<br />
razvojnom inovatorskom duhu i osavremewenom<br />
zna~ewu. Vajarska dela Poklon zbirke<br />
postala su tako nerazdvojni deo moderne srpske<br />
skulpture koja u svojim istra`ivawima savremene<br />
plasti~ne problematike nosi, u velikoj meri,<br />
internacionalno obele`je postav{i na taj na~in<br />
i respektivan deo svetske umetni~ke ba{tine.<br />
6<br />
Miodrag B.Proti}, nav.delo, 101.<br />
7<br />
Lazar Trifunovi}, nav.delo, 174.<br />
8<br />
Lazar Trifunovi}, Skulptura kao biografija.<br />
Stvarala{tvo Matije Vukovi}a.Studije,<br />
Ogledi, Kritike, Beograd 1990, 193–194.<br />
9<br />
Lazar Trifunovi}, Putevi i raskr{}a srpske<br />
skulpture, 178.<br />
10<br />
Mirjana Mare{, Zoran Petrovi}, katalog,<br />
Vr{ac 1966, 1.<br />
11<br />
Katarina Ambrozi}, Slavoqub Bogojevi},<br />
katalog, Beograd 1965, 3.<br />
12<br />
Slobodan Markovi}, Belo astalsko vino,<br />
Borba, 26.05.1974, Beograd.<br />
305
Change language