Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића
Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића
Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
RAD MUZEJA VOJVODINE 46 ISTORIJA UMETNOSTI<br />
I dok qubavni parovi, ~iji zagrqaji u mawim<br />
formatima deluju „kao lirske sinteze ushi}enog<br />
raspolo`ewa“, u velikom dobijaju dekorativno<br />
dejstvo (Dvoje, 1964), a Su|ajama je ostavqeno da<br />
„presude o sva~ijoj sudbini.“ Na portretima<br />
(Rajko Mamuzi}, 1965; Miroslav Anti};<br />
Milo{ Crwanski) je ekspresionisti~kim oblikovawem<br />
forme izra`ena unutra{wa snaga portretisanih<br />
li~nosti sa sugestivno nagla{enim<br />
fizionomskim detaqima. Soldatovi} je ostao<br />
dosledan figurativnoj i animalnoj skulpturi poetskog<br />
i lirskog izraza, nastoje}i da svoju umetnost<br />
humanisti~kim porukama utka u pozitivne<br />
vidove `ivota i „da Su|aje ubudu}e dodequju<br />
miran san, sre}an i human `ivot svoj deci sveta.“<br />
Po mi{qewu Lazara Trifunovi}a „Matijina<br />
skulptura ima autobiografski karakter.<br />
Gotovo svako delo nosi po jednu autenti~nu<br />
emociju, se}awe na do`ivqaj, sa`imawe vi|enog,<br />
ali vi{e od svega u wima su prikazani umetnikovi<br />
snovi, mu~ewa, obra~uni sa sobom. Treba<br />
sasvim malo poznavati Matiju i pogledati u<br />
wegov `ivot, pa }e postati jasno koliko je ova<br />
skulptura gola istina, koliko je ona iskrena<br />
slika ~oveka koji nije imao ni detiwstvo ni<br />
mladost i kome su izmakle gotovo sve `ivotne<br />
radosti. I kao {to svaki ~ovek nosi po neku<br />
senku koja je prisutna u svakom wegovom postupku,<br />
nosi je i Matija: to je rat i pusto{koji je<br />
izazvao u qudskim du{ama.“ 8 Kroz deformacije<br />
koje postaju wegov vajarski rukopis Matija Vukovi}<br />
iskazuje emocije i su{tinu svoje ideje,<br />
svode}i formu na ekspresiju. Vajaju}i oblike<br />
`ivotiwa kao da je sublimirao sva svoja vajarska<br />
iskustva i ve{tinu (Kowanik, 1962). Iz izvijenih,<br />
nemirnih oblika izbija sna`an naboj<br />
dinami~ne kompozicije i dramati~an sukob osnovnih<br />
masa. ^esto svodi oblike, telo i udove na<br />
funkciju pokreta dovode}i tako do prenapregnutosti<br />
oblika koji podse}aju na barok ili vajarstvo<br />
koje deluje vi{e ekspresijom nego oblicima.<br />
Oblikuju}i portrete Vladeta Petri} ih<br />
predstavqa analiti~ki u {irokim planovima, sa<br />
~istom i odre|enom formom, sna`nom modelacijom<br />
u izrazu i ubedqivom definicijom karaktera<br />
(Portret M., 1962). Dinami~ki raspored<br />
masa i dramati~na igra oblika qudske figure<br />
nagla{avaju jak unutra{wi ekspresionisti~ki<br />
nemir. Vitke forme, bez velikih i te{kih masa<br />
imaju u sebi puno elegancije, ali i monumentalnosti<br />
(Zverokradica, 1965).<br />
304<br />
U asocijativnoj skulpturi 9 ili skulpturi<br />
slobodnog oblika Zoran Petrovi} je na{ao<br />
autenti~an izraz, kojim }e zauzeti avangardno<br />
mesto u savremenoj srpskoj umetnosti. Jedna<br />
„slu~ajna “ poseta livnici Zorana Petrovi}a }e<br />
pribli`iti su{tini postojawa, sukobe}i se sa<br />
„proizvodima qudskog uma, oru|ima stvorenim da<br />
se pretvore u oru`ja osvajawa prirode, stvorenim<br />
da slu`e ~oveku i da mu svojom tehni~kom<br />
svr{eno{}u oslobode vreme koje bi posvetio<br />
humanizaciji svog bi}a.“ 10 Nalaze}i inspiraciju<br />
u odba~enom kr{u polomqenih ma{ina, deformisanih<br />
i nagri`enih r|om i metalnim predmetima,<br />
tehnikom varewa stvara asocijativnu<br />
skulpturu narativnog sadr`aja izra`avaju}i tako<br />
svoj stalan strah od bi}a–ma{ine i novog ubojitog<br />
oru|a (Spreman za napad, 1970; Brzo<br />
ubojito oru`je, 1972–91; Mali prgavi agresor,<br />
1991). Wegova skulptura kao neka organska tvorevina<br />
i danas deluje opomiwu}e u svetu gde se<br />
postavqa pitawe ~ovekovog opstanka uop{te.<br />
Kao {to je Slavoqub Bogojevi} istra`ivao<br />
u oblasti slikarstva svode}i realnost na dva<br />
elementa kompozicije, liniju i krug, „shva}ene<br />
kao koordinate stila u kojima se kre}e likovna<br />
misao i sunce“ 11 , tako je bave}i se skulpturom<br />
tako|e eksperimentisao. Kombinovawem materijala<br />
drvo–metal, aluminijum, gips, bakar, stvara<br />
„neklasi~ne“ kompozicije, odnosno vi{e konstrukcije<br />
ili reqefe narativnog sadr`aja (Sova,<br />
1967; Sawar, 1965; Sova II, 1967; Udovica, 1961;<br />
Ratnik, 1961; Ve{ala, 1961; Prokleta Jerina,<br />
1961; Ratnik–fa{ista, 1961; Vitez, 1961;<br />
San~o Pansa, 1961; Fa{ista II, 1961; Vitez,<br />
1961; Ratnik, 1961; Ratnik II, 1961; Ratnik III,<br />
1961; Ratnik IV, 1961; Don Kihot, 1961;<br />
Spomenik kamenu, 1961; Opservatorija, 1970;<br />
Konstrukcija), a obja{wavaju}i svoj rad van<br />
sfere slikarstva rekao je: „Stvorio sam svoj<br />
svet skulptura. Stvorio sam ga u svim vidovima<br />
`ivota, u li~nostima koje sam podra`avao. Ima<br />
mesta gde sam San~o Pansa, kao {to ima mesta<br />
gde sam Don Kihot od Man~e. Sada te sklupture,<br />
koje sam osetio u divqem kestenu i na kojima sam<br />
tajno radio ~etiri godine, slikam.“ 12<br />
v
Change language